BEOGRAD, 28.12.2018. – Srbija iz godine u godinu čvrsto drži neslavnu poziciju u regionu, kao zemlja u kojoj je bezbednost novinara najugroženija, pokazuju podaci komparativne analize Regionalne platforma za zagovaranje slobode medija i bezbednost novinara.
Novinari u Srbiji, kao kritičari vlasti zarad javnog interesa, svakodnevno trpe pritiske, vređanje, etiketiranje i napade. Činjenica da to veoma često čine najviši državni funkcioneri šalje poruku da je nasilje nad novinarima društveno dozvoljeno, pa čak i poželjno.
Podaci analize u kojoj je u periodu od 31. avgusta 2017. do 1. septembra 2018. godine poređena situacija u pet zemalja – Srbiji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Makedoniji i Crnoj Gori, pokazuju da je Srbija “crni rekorder” sa 28 registrovanih verbalnih i fizičkih napada nad novinarima i najvećim brojem različitih vrsta pritisaka.
U 2018. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) registrovalo je 69 političkih i ekonomskih pritisaka nad novinarima, što je dvostruko više u odnosu 2016. godinu. Vlada je pojačala administrativne pritiske nad medijima koji kritički posmatraju njen rad slanjem finansijskih inspektora u intezivne kontrole, dok su političari podizali brojne tužbe zbog povrede časti i ugleda. Novinari su zastrašivani, nazivani “izdajnicima i stranim plaćenicima” i nisu pozivani na dogadjaje i konferencije za medije.
Drugu poziciju u komparativnoj analizi zauzima Kosovo sa registrovana 23 slučaja verbalnih i fizičkih napada, zatim BiH – 21, Crna Gora – 7 i Makedonija – 6. U BiH i Crnoj Gori u posmatranom periodu registrovani su i pokušaji ubistva novinara, a na Kosovu (1) i Makedoniji (2) novinari su neosnovano privođeni.
U svih pet zemalja najizraženije su verblane pretnje, pa je tako u Srbiji registrovan 21 takav slučaj. Najčešće se novinarima preti putem društvenih mreža gde im se upućuju i direktne pretnje smrću. Za ove pretnje vrlo retko neko snosi odgovornost. U Srbiji je od 21 slučaja, u samo jednom počinilac procesuiran i njemu je izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja.
Glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta Dragan Janjić dobio je više stotina komentara na društvenim mrežama. Sve je počelo njegovim komentarom na Tviteru, povodom ubistva političara Olivera Ivanovića. To je izazvalo “ljutu” reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je na konferenciji za medije ocenio da je Janjić okrivio Srbiju za ubistvo, što je bilo okidač za lavinu verblanih pretnji na mrežama, poput “Na Kalemegdan i metak u čelo”. Prvo osnovno javno tužilaštvo odbacilo je većinu krivičnih prijava kao neosnovane, uz obrazloženje da njihov sadržaj nema “neposrednu, jasnu i ozbiljnu pretnju”.
Politika nekažnjivosti zločina odlika je svih pet zamalja. U Srbiji je takva politika naročito pogubna i opasna, jer je ova zemlje formalno ostvarila najviše pomaka u definisanju mehanizama za zaštitu novinara. U decembru 2016. potpisan je sporazum koji definiše saradnju Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužilaštva i sedam novinarskih udruženja. Na osnovu sporazuma uspostavljena je bolja komunikacija sa nadležnim organima. Formirana je stalna radna grupa sa ciljem da unapredi bezbednost novinara i kontroliše efikasnost institucija. Medjutim, u praksi sporazum nije stvorio bezbednije okruženje za rad novinara. Nakon što je tužilaštvo odbilo da pokrene postupke za napad nad šest novinara tokom inauguracije predsednika 2017., pet novinarskih udruženja “zamrzlo” je svoj status u Stalnoj radnoj grupi.
Nezavisno udruženje novinara Srbije analiziralo je efikasnost pravosudnih organa u slučajevima napada na novinare. Po toj analizi u period od 1. januara 2016. do 1. septembra 2018. godine, novinarska udruženja pet zamalja regiona registrovala su ukupno 58 fizičkih i verbalnih napada nad novinarima, a u manje od polovine slučajeva (23) pokrenuti su sudski postupci. Doneto je samo 11 presuda u korist novinara.
Udruženje novinara sa Kosova je pokušalo da poboljša bezbednost novinara u saradnji sa Državnim tužilaštvom koje je imenovalo u pet centara tužioce nadležne za slučajeve novinara. Ipak i na Kosovu je statistika poražavajuća. Jedan od pozitivnih pomaka je činjenica da je policija podnela krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Južne Mitrovice Agima Bahtirija zbog pretnji i vređanja novinara Shkumbina Kajtazija. Taj slučaj, međutim, još nije dobio rasplet na sudu.
Zemlje regiona gube i u bitki rešavanja slučajeva iz prošlosti, jer ni u jednoj nisu rasvetljena ubistva novinara u poslednje dve decenije. Na Kosovu je u periodu od 1998. do 2005. godine ubijeno osam novinara, a šest se i dalje vodi kao nestalo. U Srbiji nisu rešena tri ubistva. Ubistvo novinarke Radoslavke Dade Vujasinović iz 1995. godine i novinara Milana Pantića iz 2001. godine i dalje su u predistražnom postupku. Jedino je pokrenuto sudjenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije iz 1999. godine za šta su optuženi bivši pripadnici Državne bezbednosti. Taj postupak traje već tri godine i prvostepena presuda se očekuje početkom 2019. U Crnoj Gori za ubistvo glavnog i odgovrnog urednika “Dana” osudjena je jedna osoba kao učesnik u zločinu, ali nalogodavci nisu otkriveni.
Srbija je zbog neprocesuiranja zločina iz prošlosti osnovala Komisiju za razmatranje činjenica o ubistvima novinara kojoj su odlukom vlade u avgustu proširene nadležnosti i na slučajeve ubistava i nestanka novinara na Kosovu i prostoru bivše Jugoslavije. Iako je Komisija napravila izvesne pomake, policija ni tužilaštvo ništa nisu preduzeli povodom novih informacija do kojih se došlo u slučaju ubistva Milana Pantića.
Crna Gora ima Komisiju za istrage napada na novinare i imovinu medija, čiji je mandat produžen na još dve godine. Komisija je u prethodnom mandatu istraživala 15 slučajeva napada na novinare i uočila brojne propuste i manjkavosti zvaničnih istraga.
Udruženje novinara Makedonije (ZNM), kao i druge kredibilne organizacije aktivne u medijskoj sferi, ocenile su da je Makedonija jedina zemlja na zapadnom Balkanu koja ima određeni stepen poboljšanja u 2018. godini kada je u pitanju nasilje nad novinarima. Broj pretnji upućenih novinarima je trostruko smanjen – sa 18 incidenata u 2017. na šest u 2018. To je uglavnom rezultat napora ZNM-a, ali i poboljšanja političke klime te efikasnijih istraga Ministarstva unutrašnjih poslova. Pored toga, sud u Skoplju je doneo presudu u slučaju napada na dva novinara na glavnom trgu u Skoplju 2016. godine, a za to su počinioci kažnjeni kaznom od 6 meseci zatvora. Ovo je jedina zatvorska kazna za napad na novinare ikada zabeležena. Ipak, više od 50 slučajeva iz poslednjih pet godina još uvek nije rešeno. Procesuiranje nasilja nad novinarima još uvek nije donelo vidljive rezultate, postojeći slučajevi pred Javnim tužilaštvom u Skoplju imaju ograničen napredak, a u nekim od slučajeva kojima su novinari bili ugroženi ili napadnuti napretka uopšte nema.
Jedan od strahova novinara – da će zastrašujuća atmosfera nekažnjivosti i ćutanja dovesti do novih i brutalnijih napada – postao je opravdan u Srbiji. Krajem 2018. na kuću novinara Milana Jovanovića bačena su dva molotovljeva koktela. Jovanović koji je kritički pisao o vlasti u svojoj opštini preživeo je napad. Taj slučaj ne tretira se kao pokušaj ubistva, već kao izazivanje opšte opasnosti. Uhapšene su tri osobe. Srpsko pravosudje pokazalo je nespremnost da zaštiti novinare upravo na ovom slučaju, jer je Bojana Cvetković Šijacki, koja je priznala da je pomagala u napadu na novinara Milana Jovanovića, sa Tužilaštvom sklopila sporazum – šest meseci kućnog pritvora i 50.000 dinara novčane kazne.
Na blagu kaznenu politiku, ukazala su sva udruženja zemalja regiona, ali i na deklarativne i sporadične osude javnih funkcionera. Oni uglavnom ostaju nemi na nasilje, pokazujući na taj način da ne podržavaju i ne razumeju ulogu novinara u društvu.
Na osudu nasilja u Srbiji su zaboravili i tabolidni i provladini mediji. Neki od njih se otvoreno obračunavaju sa kolegama. Tako je list Ilustrovana politika kritički orijentisane medije poredio sa “besnim psima”, a na meti su bili i predsednik Komisije za istraživanje činjenica o ubistvima novinara Veran Matić i novinarka Ljiljana Smajlović koji su na naslovnoj strani neprikladno prikazani, a u tekstu se označeni kao profiteri, lopovi i izdajnici.
Kako bi se izborili za svoja prava i bezbednost, novinari su protestvovali na ulicama Beograda, Sarajeva i Podgorice. Medjutim, ti protesti nisu uspeli da promene atmosferu u društvu, zbog čega novinari na Zapadnom Balkanu i dalje, u očima mnogih predstavljaju legitimne mete.
* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Medjunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara na Zapadnom Balkanu uz finansijsku podršku Evropske Unije. Sadržaj ovog tekst je isključiva odgovornost Nezavisnog udruženja novinara Srbije i autora i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.