VAŠINGTON, 20.04.2017. – Godišnji izveštaj o slobodi medija u svetu (Freedom of the Press) koji svake godine objavljuje američka nevladina organizacija “Freedom house” biće predstavljen u petak, 28. aprila.
Ovaj izveštaj, koji se smatra jednim od najrelevantnijih dokumenata o slobodi medija u svetu objavljuje se već decenijama, a na pozivnici u vidu karikature našla se i Srbija zajedno sa Filipinima, Turskom, Venecuelom, Rusijom, Bolivijom, Poljskom i SAD.
Pozivnicu je nacrtao poznati američki karikaturista Kevin Kalager (koji je potpisuje kao KAL), a ona prikazuje lidere nekoliko zemalja kako jašu besne vukove oko novinara, pri čemu sa strane sve posmatra američki predsednik Donald Tramp. Zanimljivo je da se vide lica skoro svih lidera zemalja, osim lidera Srbije i Bolivije, koji su prikazani sa leđa.
Kako će Srbija biti predstavljena u godišnjem izveštaju “Freedom house” za sada nema u najavi. Prošle godine ocenjeno je da su u Srbiji mediji delimično slobodni. S druge strane, kada se pogledaju ocene i indeksi iz izveštaja iste organizacije poslednjih godina, Srbija je u stalnom padu kada je u pitanju sloboda medija i sve bliža da bude označena kao zemlja gde mediji uopšte nisu slobodni.
Novinari u Evropi žrtve nasilja, zastrašivanja i autocenzure
Novinari u Evropi često su izloženi nasilju, zastrašivanju i mešanju u njihov posao, što dovodi do osećaja straha koji vodi u autocenzuru, pokazuje najnovije istraživanje Saveta Evrope. Istraživanje rađeno na 940 predstavnika novinarske profesije iz 47 zemalja članica SE, među kojima je i Srbija, rađeno je u periodu izmedju aprila i jula prošle godine.
Najveći broj ispitanika, njih 69 odsto, bio je izložen psihološkom nasilju – zastrašivanju, pretnjama, kleveti, poniženju, pokazuje studija. Kako se navodi, 53 odsto ispitanih novinara bilo je žrtva nasilja na internetu, najčešće u formi diskreditacije, napada na ličnost, širenje klevete.
Trećina svih pretnji novinarima dolazi od interesnih grupa (50 odsto), zatim su pretnje nasiljem (46 odsto), zastrašivanje od strane političkih grupa (46 odsto), ciljano špijuniranje (39 odsto) i pretnja policijskom silom (35 odsto). Skoro trećina ispitanika navela je da se nije osetila dovoljno zaštićeno od ciljanog špijuniranja, dok je polovina rekla da je bilo ugroženo njihovo pravo da zaštite poreklo informacije, odnosno izvor.
Krađu, zaplenu ili uništavanje radne imovine i opreme prijavio je 21 odsto ispitanika, a seksualno uznemiravanje prijavilo je 13 odsto ispitanih novinara.
Skoro jedna četvrtina ispitanika (23 odsto) rekla je da je u poslednje tri godine bila izložena sudskom zastrašivanju hapšenjima i pretnjama krivičnim gonjenjem, uglavnom preko zakona o kleveti.
Fizičko nasilje najčešće su prijavljivali novinari koji izveštavaju iz regiona južnog Kavkaza i Turske, ali se pominju i neke od zemalja članica Evropske unije (EU) i države koje se ne nalaze u Zapadnoj Evropi.
Studija pokazuje da 35 odsto ispitanika nije imalo pristup mehanizmima koji bi ih zaštitili od mešanja u njihov posao.
Savet Evrope navodi da je strah među pripadnicima novinarske profesije sve češći, što na kraju može da rezultira autocenzurom. Novinari se najčešće boje psihičkog nasilja, nasilja na internetu, pretnji pojedinaca i interesnih grupa. Trećina ispitanika rekla je da se boji za sopstvenu i bezbednost porodice.
Istraživanje je pokazalo visok stepen autocenzure među novinarima. Petina ispitanika navela je da oseća pritisak da izveštava na način koji je prihvatljiv poslodavcu, a mnogi izbegavaju kontroverzne teme i ne objavljuju informacije do kojih dolaze u radu.
