Tužilac u Insajder debati: Veštačene čaure, za sada nema dokaza da je reč o pokušaju ubistva (VIDEO)

Novinaru portala Žig info iz Grocke, Milanu Jovanoviću, u noći 11. na 12. decembar zapaljena je kuća i to u vreme kada su on i supruga u njoj spavali. Napadači su ubacili zapaljenu tečnost u garažu koja je sastavni deo kuće i najbliža je ulici. Za nekoliko minuta gorela je cela kuća. Prema prvim vestima ispred kuće su se u trenutku požara čuli i pucnji, a na licu mesta pronađene su i čaure.

“Čaure koje su pronađene na licu mesta, one su veštačene i one po nalazu nisu imale tu funkciju koja se opisuje u društvu ili u određenim krugovima, a to je da je pokušano ubistvo ka oštećenom Jovanoviću”, rekao je Stamenković.

Jovanović: Sve što mi se desilo je moglo biti sprečeno Novinari Portala Žig info već godinama istražuju uglavnom finansijske zloupotrebe u opštini Grocka i okolnim selima, nekoliko puta su se obraćali policiji i tužilaštvu zbog pretnji koje dobijaju. Podnosili su i prijave zbog nezakonitog rada nadležnih. Reakcija je međutim izostala, a Milan Jovanović je u razgovoru sa novinarkom Insajdera izneo stav da je sve što mu se desilo moglo biti sprečeno da je reakcije nadležnih na vreme bilo. “Pazite ono što smo mi objavljivali i pisali, to je moglo da se spreči da su na te naše tekstvove reagovali ostali mediji, da je ragovala policija, da je reagovao javni tužilac. Pazite, ako je to tačno što sam ja pisao, znači da tu ima elemenata krivičnog dela da neko pljačka ovu zemlju. Ako nije tačno zašto vi gospodo mene niste tužili da ja objavljujem laži”, rekao je Jovanović. On navodi da se ni danas ne oseća bezbedno jer nema stalnu pratnju policije, kao i da mu je spaljenu kuću nedavno obilazila ćerka prvookrivljenog u istrazi Dragoljuba Simonovića, predsednika opštine Grocka.

On je pojasnio da prvobitni zaključci tužilaštva jesu, da se radi o krivičnom delu izazivanje opšte opasnosti, kao i da da je tužilaštvo imalo drugačije dokaze da bi osumnjičenima na teret stavilo drugu kvalifikaciju. Ipak navodi da to ne znači da će do kraja ostati tako i da to zavisi od dokaza.

“Zaista niko ne može da tvrdi jer neki novi dokazi, nove činjenice, mogu biti produkovani i prezentovani i onda će tužilac naravno biti u obavezi da i te dokaze oceni i skladu s ovim ostalim donele konačnu odluku”, dodao je Stamenković.

Direktorka fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović je rekla da, iako je njena organizacija deo Radne grupe za bezbednost novinara zbog čega je bila upoznata sa rezultatom veštačenja, smatra da je tužilaštvo trebalo da tu informaciju podeli sa građanima ranije.

“O tim mecima i toj pucnjavi se neprestano govori u medijima i tužilaštvo je trebalo da izađe mnogo ranije sa ovom informacijom o veštačenju i o tome da li je bilo pucnjave ili ne. To je prosto jedna situacija koja stvara konfuziju u javnosti”, zaključila je Stevanović.

Stamenković: Tužilaštvo preispituje odluku o pretnji Južnim vestima

Na pitanje novinarke kako je moguće da novinari kada prijave pretnje od tužilaštva dobijaju odgovore -“Prijava se odbacuje zbog toga što nije bilo više pretnji”, “Ni prilikom jednog incidenta nije izgovorena nijedna pretnja, već se obraćao uvredljivim rečima”, “Poruka novinarima da paze kada prelaze ulicu je nije pretnja nego kritički stav”, tužilac Stamenković kaže da se odluke nižih tužilaštva preispituju.

Na pitanje novinarke da li će tužilaštvo snositi posledicu ukoliko se utvrdi da nije donelo dobru odluku, Stanković kaže da zavisi od toga “šta je osnov takve vrste postupanja”.

“Ako je bila namera koja je neprofesionalna, javno tužilaštvo ima svoje disciplinske organe koji o tome odlučuju i ti organi apsolutno će doneti odgovarajuću sankciju. Nije tačno da javni tužioci i na tom nivou ne mogu biti oni koji će trpeti određenu vrstu sankcije. Profesionalno, ne daj Bože nekome od javnih tužilaca da je izvršio neko krivično deo, onda će on biti suočen sa krivičnim gonjenjem bez pardona”, zaključio je Stamenković.

Stevanović: Novinarima se šalje poruka da nisu bezbedni i da paze šta rade i pričaju

Krivični postupci protiv neposrednih izvršitelja i nalogodavaca napada na novinare ponekad traju i decenijama bez epiloga, a tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković smatra da trajanje postupka zavisi od mnogo faktora.

“Ne znam da li bih mogao da se složim oko toga da su krivični postupci dugi, neki jesu, neki nisu. To zavisi od kvaliteta dokaza koji su na raspolaganju organima i eventualno nekih novih procesnih momenata koji se u toku krivičnog postupka dešavaju”, rekao je Stanković

S druge strane, s time se nije saglasila Stevanović, koja nedostatak epiloga za brojne slučajeve smatra svojevrsnim slanjem poruke novinarima da nisu bezbedni u obavljanju svog posla.

“Utisak jeste da su postupci dugi i ne samo to, nego mi imamo i dalje ozbiljan broj slučajeva koji nisu rešeni, dva ubistva koja i dalje nisu došla na sud, a stara su više od dve decenije. Da ne govorimo o svim onim slučajevima koji su manje odjeknuli u javnosti slučajevima koji su se dogodili i raznim pretnjama koje prosto ne vide svoj epilog. To šalju poruku pre svega onima koji imaju nameru da počine određeno delo da imaju slobodu da ih počine, a sa druge strane novinarima šalju jednu poruku koja kaže ‘nemaš garanciju bezbednosti, nisi bezbedan, pazi šta radiš i pazi šta pričaš’”, rekla je Stevanović.

Sagovornici u Insajder debati nisu se saglasili ni oko toga da li se u javnosti sada više priča o bezbednosti novinara ili je to posledica sve većeg broja napada.

 “Čini mi se da postoji veća spremnost i prepoznavanje kod novinara da prijave ili makar javno obznane da trpe pritiske i pretnje sa jedne strane, s druge ipak imam utisak da je tih pretnji malo više, a vinovnici tih kampanja protiv novinara kojima se oni diskredituju, kojima im se stavlja meta na čelo su zapravo ili visoki državni funkcioneri,ili visoki lokalni funkcioneri ili visoki funkcioneri stranke na vlasti”, smatra Stevanović.

Tužilac s druge strane smatra da treba razgovarati i o tome šta podrazumeva definicija “novinara” s obzirom da je to “zaštitni objekat u krivično pravnom smislu”.

“Ne mogu da primetim da tu ima nekog velikog povećanja. A mi od 2016. godine imamo aktivnu evidenciju prijavljivanja ovih krivičnih dela”, rekao je Stamenković.

Tužilaštvo može da pokrene postupak na osnovu pisanja medija, ali zavisi od dokaza

Na pitanje novinarke Insajdera, da li u slučaju kada novinari pišu seriju tekstove o određenim malverzacijama tužilaštvo može da pokrene istragu po službenoj dužnosti, Stamenković kaže da može.

“Da, Tužilaštvo može na osnovu zakonskih odredbi da pokrene određeni deo predistražnog postupka i na odnosu pisanja medija, ali dužina trajanja postupka, kvalitet postupka u mnogome zavisi od drugih elemenata, na prvom mestu postojanje mogućih svedoka, prikupljanje materijalnih dokaza…”, rekao je tužilac ali i dodao da nijedan tužilac neće rizikovati da izlazi pred sud ako nema dovoljno dokaza.

Izvor: Insajder