BEOGRAD, 16.04.2018. – Bomba koja je eksplodirala na prozoru njegovog stana, srećom, nije ostvarila cilj i Dejana Anastasijevića 2007. godine uvrstila na spisak na kojem su Dada Vujasinović, Ćuruvija i Pantić. Ni do danas se ne zna ko je bio organizator, a ko izvršilac napada na tadašnjeg novinara Vremena.
U aprilu 2016. Insajder.netu je rečeno da se „u vezi s ovim događajem predmet nalazi na veštačenju“.
U aprilu prošle godine KRIK-u je odgovoreno da je „postupak još u predistražnoj fazi – fazi prikupljanja dokaza“.
Ovog aprila pak u istom tom Višem tužilaštvu za Cenzolovku, doslovce, navode:
„Predmet se nalazi u predistražnoj fazi i do sada su preduzimane dokazne radnje u smislu vršenja veštačenja i preduzimanja drugih radnji u pravcu identifikacije izvršilaca (ili izvršioca) ovog krivičnog dela.“
Anastasijević je, međutim, prošle godine izrazio sumnju u to da se njegovim slučajem iko više bavi.
„Postupak je zastao u predistražnoj fazi posle, ja mislim, nekoliko nedelja, nakon čega je policija sav prikupljeni materijal poslala u tužilaštvo, i tamo i dan-danas verovatno stoji na dnu neke fioke. Prema mojim najboljim saznanjima, ta fascikla nije ni pipnuta“, kazao je u prošlogodišnjem intervjuu Cenzolovci.
Poslednji put sa policijom razgovarao 2007.
Nakon eksplozije „kašikare“ na prozoru njegovog stana (druga postavljena nije eksplodirala), nekih tri sata nakon što je počeo 14. april 2007, Anastasijević se našao u središtu pažnje kompletnog državnog i policijskog vrha. Tadašnji predsednik republike došao je čak u redakciju Vremena obećavši da će učiniti sve da se slučaj reši.
Poslednji put je sa policijom razgovarao još u leto 2007. godine. Šest meseci nakon što su on i supruga nekako prošli nepovređeni u eksploziji (fragmenti bombe zabili su se na nekoliko mesta u spavaćoj sobi, a jedan na svega dvadesetak centimetara od njihovih glava), Anastasijević je u svom matičnom listu pokušao da oživi istragu i da joj pruži određena saznanja.
Napisao je da je godinu dana ranije iz Haškog suda upozoren da je lider SRS Vojislav Šešelj „sastavio nekakav spisak potencijalnih svedoka koje bi trebalo eliminisati ili zastrašiti“, te da je na tom spisku i on.
„Spisak je poslao u Beograd po svojoj supruzi Jadranki, pa joj je nakon što je to otkriveno, jedno vreme bilo zabranjeno da posećuje muža. Razlog zbog koga sam se našao na spisku jeste moje svedočenje protiv Slobodana Miloševića 2002. godine, iz koga je deo koji se odnosi na Šešelja tužilaštvo uvrstilo u dokaze protiv vojvode.“
Kao drugu indiciju o mogućim motivima za napad, Anastasijević navodi da su ga početkom oktobra 2007. godine pozvali iz Haškog tribunala i saopštili mu da ga žele kao svedoka protiv Jovice Stanišića.
„Bio sam iznenađen jer Stanišića nikada nisam upoznao, a sve što o njemu znam odavno sam napisao u tekstovima za Vreme. Bio sam još više iznenađen kada su mi rekli da sam na listu svedoka stavljen pre šest meseci (2. aprila) i da je taj spisak još tada dostavljen Stanišićevim braniocima. Na moje pitanje zašto i mene nisu obavestili, dobio sam odgovor da su zaboravili, ’jer je u Tribunalu velika fluktuacija kadrova’. Pitao sam gospodu iz Tribunala i da li imaju boljih svedoka od mene, a rečeno mi je da tu postoji problem, jer je nekoliko ljudi sa te liste naprasno preminulo, dok su drugi odbili da svedoče ili su promenili iskaz.“
Anastasijević, međutim, nije otvoreno optužio Šešelja i Stanišića za organizovanje napada.
„Moram još jednom da naglasim da sve što sam gore izneo jesu činjenice, ali da se ne usuđujem da na osnovu njih tvrdim da Vojislav Šešelj i/ili Jovica Stanišić imaju bilo kakve veze sa bombom na mom prozoru. Optužujem, međutim, organe otkrivanja i gonjenja da nisu smogli volje i hrabrosti da otklone opasnost za mene i moju porodicu. Priznajem da sam bio neprijatno iznenađen nedavnom izjavom ministra Jočića da će moj slučaj teško biti rešen ‘jer nije lako otkriti nešto za šta nema povoda’. Ovim je ministar celu priču sveo na nivo više sile, takoreći elementarne nepogode.“
Šešelj je prošle godine inače odbacio navode da stoji iza pokušaja ubistva Anastasijevića, rekavši: „Da sam hteo da ubijem Anastasijevića, sigurno bih ga ubio“.
Anastasijević: Nije postojala volja da se slučaj reši
Za to što do danas slučaj nije rasvetljen, Anastasijević, koji je danas deo redakcije BBC-ja na srpskom jeziku, razloge traži u nedostatku političke volje.
„U tekstu koji sam napisao šest meseci nakon toga izneo sam detaljne podatke o tome šta ja mislim da se zapravo desilo i ko bi mogao biti odgovoran. Još pre nego što sam tekst napisao, sve sam to dao policiji, na šta mi je rečeno: ‘Lepo je to, možda si i u pravu, ali mi nemamo dokaza’. Tako da je prosto ostalo na tome. Sve me to navodi na sumnju da, uprkos obećanjima tadašnjeg predsednika Borisa Tadića, jednostavno nije postojala volja da se taj slučaj razreši, niti postoji danas“, rekao je lane za Cenzolovku.