Home Blog

Za Slavka. Za nas kojima su izbili dah

0
slika: NUNS

Nakon 10 meseci skrivanja od javnosti, Apelacioni sud je u petak objavio odluku kojom je  četvoricu bivših pripadnika Resora državne bezbednosti oslobodio krivice za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. 

25 godina nakon ubistva koje je naručila i organizovala država i devet godina od početka suđenja, ubistvo Slavka Ćuruvije ostaje nekažnjen zločin, a građani Srbije ostaju bez pravde.

Izbili su nam dah. Zanemeli smo.

Nema više tih reči koje možemo da uputimo pravosuđu koje se predalo pred silom.

Pokažimo im to. U ponedeljak, 5. februara, u 14 sati ispred Apelacionog suda u Nemanjinoj 9 u Beogradu.

Dođi, povedi prijatelje i rođake, i ponesi ogledalo – da pokažemo pravosuđu sopstevni odraz.

Slavko Ćurivija Fondacija, NDNV, NUNS, AOM, Local press, KUM Nezavisnost, ANEM, UNS, Asocijacija medija

  1. februar 2024.

 

Kosovo: Vlada bi trebalo da povuče veoma problematične izmene zakona o medijima

0
slika: canva

Dana 27. decembra 2023. godine, Vlada Republike Kosovo, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, usvojila je Nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije (NKM).

Zakonski predlog – po prvi put u modernoj istoriji Kosova – radikalno menja način na koji se regulišu onlajn mediji koji objavljuju video snimke (u daljem tekstu: onlajn mediji) sa sistema samoregulacije na sistem državne regulacije sa procedurom licenciranja. 

 

Glavne predložene zakonske izmene su:

1.Onlajn mediji će biti predmet državne dozvole i kontrole od strane Nezavisne komisije za medije (NKM).

2.​Onlajn mediji koji rade kao nevladine organizacije biće primorani da otvaraju kompanije kako bi ispunili uslove za licenciranje.

3.Online mediji će biti primorani da se registruju u Registar onlajn medija kojim će upravljati NKM.

4.Onlajn mediji će morati da dobiju dozvolu od NKM u slučaju promene vlasništva preko 10%.

5.Onlajn mediji će biti podvrgnuti režimu sankcija uključujući potencijalne kazne do 40.000 evra.

6.NKM će imati 11 članova, a ne sedam, koliko trenutno ima.

7.Članovi NKM-a više neće imati postepeni mandat od dve, tri i četiri godine, već mandat od četiri godine sa mogućnošću ponovnog izbora za još jedan mandat.

 

Smatramo da je zakonodavna inicijativa Kancelarije premijera da kontroliše onlajn medije putem sistema licenciranja najnoviji napad na pravo na slobodu medija i pluralizam na Kosovu. Državni aparat se lako može upotrebiti protiv bilo kog onlajn medija – posebno najkritičnijih medija – pod pretnjom velikih kazni do 40.000 evra, što bi moglo da predstavlja ozbiljnu egzistencijalnu pretnju bilo kom onlajn mediju koji radi na Kosovu. Nacrt zakona treba posmatrati kao nastavak neprijateljskog pristupa vladajuće partije „Levizja Vetevendosje” prema medijima i novinarima i njenog kontinuiranog pokušaja da ih kontroliše.

Potreba za usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama Evropske unije (AVMSD) koristi se da bi se opravdalo uvođenje sistema licenciranja. Međutim, za potrebe ove zakonodavne inicijative, direktiva je pogrešno protumačena, bez uzimanja u obzir lokalnog konteksta i ignorisanja postojećeg samoregulatornog tela na Kosovu. Direktiva EU ni na koji način ne predviđa da država stavi pod kontrolu onlajn medije putem prinudnog procesa licenciranja. 

U stvari, Direktiva EU u članu 4A podstiče države da koriste sistem samoregulacije. Zbog toga su se u Finskoj, tokom transpozicije AVMSD-a, finska vlada i parlament, nakon što su uzeli lokalni kontekst kao osnovu i na osnovu člana 4A direktive, dogovorili da ovu nadležnost i dalje prepuštaju savetu za medije (nezavisnom samoregulatornom telu u Finskioj). U Albaniji su se Savet Evrope i Venecijanska komisija oštro usprotivili istim zakonskim predlozima koje je dala albanska vlada, na čelu sa Edijem Ramom. Pored toga, standardi OEBS-a jasno ističu da registracija onlajn medija uopšte nije obavezna procedura.

Druga posledica biće slabljenje Saveta za štampu Kosova koji čine predstavnici medija, dok će se ojačati organ državne uprave poput NKM-a, čije članove bira vladajuća partija. Istorijski gledano, NKM  – sa nekim izuzecima – se sastojala od ljudi koji su delovali i nastavljaju da deluju uz direktne ili indirektne instrukcije političkih aktera ili dominantnih aktera privatnog sektora.

Vlada, pored napora da kontroliše medije, pokušava da proširi svoju kontrolu na samu instituciju NKM-a. Odluka da se broj članova poveća sa sedam na 11 isključivo je zasnovana na želji vladajuće stranke da ova institucija bude popunjena što većim brojem pristalica. To potvrđuje i predlog da svaki član ima dva mandata, tako da oni koji budu imenovani tokom ovog saziva u Skupštini – i koji i dalje uživaju podršku stranke na vlasti – mogu biti deo NKM-a ukupno osam godina.

Takođe delimo zabrinutost Udruženja novinara Kosova (UNK) i Kosovskog saveta za štampu zbog nedostatka transparentnosti tokom procesa izrade nacrta. Nacrt zakona je pripremljen bez smislenih konsultacija sa novinarima, medijima, aktivistima i drugim organizacijama civilnog društva. Tek nakon završetka prvog nacrta predstavljen je ograničenoj grupi kao završen akt. Nijedan medijski zakon ne bi trebalo da se pravi bez istinskog učešća medijskog sektora.

Tražimo od kabineta premijera da povuče nacrt zakona iz Skupštine Kosova i izvrši neophodne izmene u skladu sa standardima Saveta Evrope i OEBS-a. Zakonske promene moraju biti napravljene uz istinsko učešće novinarskih organizacija, nevladinih organizacija i svih zainteresovanih strana.

 

Potpisnice:

Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF)

Evropska federacija novinara (EFJ)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Udruženje novinara Kosova (AJK)

Međunarodni institut za štampu (IPI)

Sindikat medija Crne Gore (SMCG)

Udruženje novinara Makedonije (ZNM)

Udruženje BH novinari (BHJA)

Hrvatsko novinarsko društvo (HND)

Centar za nauku i inovacije za razvoj (SCiDEV)

ARTICLE 19 Evropa

UNS saznaje: Tužilaštvo za organizovani kriminal neće voditi istragu ubistva Milana Pantića

0
Milan Pantić (foto: Arhiva UNS)

Tužilaštvo za organizovani kriminal neće rešavati ubistvo novinara Milana Pantića za koje pravosudnog pomaka nema skoro 23 godine.

Udruženju novinara Srbije (UNS) iz ovog tužilaštva odgovorili su da nema zakonskog osnova za zasnivanje njihove nadležnosti i da je Tužilaštvo za organizovani kriminal vratilo spise predmeta Višem javnom tužilaštvu u Jagodini.

Dokumentacija o ubistvu jagodinskog novinara i dopisnika „Večernjih novosti“ Milana Pantića sakupljena u spisima jagodinskog tužilaštva nalazila se u Tužilaštvu za organizovani kriminal 16 meseci.

„Nakon razmatranja vrlo obimnih spisa predmeta Javno tužilaštvo za organizovani kriminal utvrdilo je da nema zakonskog osnova za zasnivanje nadležnosti ovog Tužilaštva i spise predmeta je 9. novembra 2023. godine vratilo Višem Javnom tužilaštvu u Jagodini na dalje postupanje“, odgovor je UNS-u.

 

Odgovor Tužilaštva za organizovani kriminal UNS-u (foto: UNS)

 

Tako se, po drugi put, Tužilaštvo za organizovani kriminal oglasilo nenadležnim.

Prvi put je to bilo sredinom 2020. godine kada je „utvrđeno da za sada ne postoje zakonski osnovi propisani Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije za postupanje tog tužilaštva“.

Poslednja nada da nalogodavci i ubica novinara Milana Pantića budu osuđeni, javno su do sada govorili predstavnici UNS-a i iz Komisije za istraživanje ubistava novinara, postoji ako Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme slučaj jer prevazilazi kapacitete jagodinskog.

Na UNS-ovu inicijativu Međunarodna federacija novinara je u junu 2022. godine usvojila Rezoluciju o Milanu Pantiću.

U njoj je zahtevan efikasan pravosudni postupak i angažovanje srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi posle više od dve decenije bili otkriveni i kažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić je u junu 2022. godine napisao da je „još pre pet godina, Komisija završila najveći deo posla vezan za ubistvo dopisnika `Večernjih novosti` iz Jagodine“.

Matić je naveo da je policijski ubistvo razjašnjeno.

„Postoje imena ljudi koji su izvršili ubistvo i koji se bave naručenim likvidacijama. Međutim, to je veoma teško dokazati jer je `lice mesta` nakon ubistva loše obrađeno i kontaminirano. Radna grupa za istrage ubistava novinara godinama insistira da Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme slučaj, pošto ima veći manevarski prostor, jer je u pitanju istinski organizovani kriminal koji je bio povezan sa jednom konkretnom privatizacijom iz doba Pantićeve likivdacije“, Matićeve su reči.

Upravo zbog Pantićevog slučaja UNS je protestovao ispred Tužilaštva za organizovani kriminal na Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima 2. novembra prošle godine.

Pantić je ubijen zbog novinarskog rada, pokazuju podaci kojima raspolaže Komisija, a pisao je o spornim privatizacijama, među kojima i o cementari Novi Popovac.

Na svom sajtu UNS je objavio tekstove koje je pisao Pantić.

Milan Pantić je bio član UNS-a. Ubijen je 11. juna 2001. godine u Jagodini, u ulazu zgrade u kojoj je sa porodicom stanovao.

Izvor: UNS

Izložba propusta u zaštiti slobode umetničkog izražavanja

0
Foto: privatna arhiva Marka Somborca

Serijal tekstova o nerešenim slučajevima napada na medijske radnike nastavljamo pričom o pretnjama i napadima na karikaturiste i strip umetnike, članove umetničke grupe „Momci“, čija je retrospektivna izložba, održana 2020. godine u galeriji „Stara kapetanija“ u Zemunu, bila uništena. Autorka Kruna Savović iznosi do sada neobjavljene informacije o prvim, za sada i jedinim, presudama u tom slučaju.

U prvoj polovini oktobra 2020. godine deset maskiranih muškaraca sa kapuljačama na glavi upali su u prostorije galerije „Stara kapetanija” u Zemunu. Izložene radove potrgali su sa zidova, iscepali ih, izgazili, isprskali sprejem… U galeriju su potom ubacili suzavac, nakon čega su pobegli. Celom događaju svedočili su zastupnica galerije i muškarac koji je bio angažovan kao obezbeđenje. Događaj vandalskog upada u umetničku galeriju zabeležen je u izveštaju Evropske komisije za Srbiju 2022. godine.

Izloženi radovi bili su deo retrospektivne izložbe „Momci, imali su oko sebe taj neki sjaj”, autora Marka Somborca, Gorana Rajšića, Nikole Vitkovića i Dalibora Novaka, koji su, kao članovi umetničke grupe „Momci”, bili aktivni na umetničkoj sceni u periodu od 1992. do 2001. godine. Crnohumorni radovi nastali tokom devetogodišnjeg umetničkog družbovanja, od kog je minulo više od dvadeset godina, bili su izloženi u okviru 11. međunarodnog festivala nesvrstanog stripa. Danas je Marko Somborac, saradnik istraživačkog portala CINS, aktivan na više umetničkih polja (grafički dizajn i ilustracija), vrlo poznat po svojim kratkim stripovima „Blic strip” i „Stripolovka”. Nikola Vitković, angažovan u svetu stripa i koncept arta, najviše se bavi ilustracijom i muzikom. Goran Rajšić osmišljava i dizajnira video igre. Dalibor Novak posvećen je grafičkom dizajnu. O uništenim radovima i konceptu same izložbe, Momci su rekli:

Izložba je dokumentarno-istorijska, na njoj nema aktuelnih radova koji direktno korespondiraju sa današnjicom, već prikazuje radove strip grupe „Momci” koja je bila aktivna od 1992. (formalno 1993) do 2001. „Momci” su bili srednjoškolci, kasnije studenti, uzorni metalci i po koji nju vejver. Iako je brutalnost vremena u kojem smo radili svakako ostavila traga u našim radovima, za nas su nasilje, vulgarnost, sirovost i apsurdnost u našem radu bili prevashodno reakcija na tada umiruću scenu klasičnog stripa, koja je postala toliko anahrona i dosadna da nije imala ništa sveže da ponudi, sem znalačkog divljenja nad dobrim starim klasicima.

Kao što je početak devedesetih na muzičkoj sceni obeležila eksplozija agresivnijih, bučnijih i ekstremnijih sastava, u istom duhu vremena smo smatrali da je vreme klasičnih stripova o kaubojima i Indijancima prošlo i odlučili da nametnemo grafički eksplicitniji, agresivniji stil i crnji humor. A Kenjkavac? Samo jedna u nizu sporednih ilustracija iz 1995. (Drekavac, Slinavac…). Koja sa ironičnom slatkoćom prikazuje brutalnost cenzure – ko mnogo kenja, sleduje mu satara. Tako je bilo nekad, tako je i sad.

 

Da li je upad u galeriju mogao biti sprečen odnosno da li je bilo propusta policije?

Upad u galeriju bio je „najavljivan” nizom pretnji koje su stizale pre otvaranja izložbe. Pretnjama je organizator bio „upozoravan” da će „skaradna izložba” biti „suspendovana” sa „repertoara”, da će izložba biti „srušena”, prostor „demoliran”, umetnici i galerija „razbijeni”. Jedna od poruka glasila je: „Javi da odemo zajedno i porazbijamo postavku i umetnike”.

Dan pre otvaranja izložbe zakonska zastupnica galerije otišla je u (nadležnu) policijsku stanicu i policijske službenike upoznala s tim da je na Fejsbuk stranicu Umetničke galerije „Stara kapetanija” stiglo mnoštvo pretnji (autorima se pretilo smrću i uništenjem radova, zakonskoj zastupnici uništenjem galerije). Jedina poruka za koju su u policijskoj stanici smatrali da je treba evidentirati bila je: „Umetnička galerija Stara kapetanija da li ste bar na sekund pomislili da će vam neko normalan zapaliti galeriju, a ‘momke’ otvoriti, ali bukvalno otvoriti. Prijatan dan.” Kako je reakcija nadležnih institucija u potpunosti izostala, maskirana lica, dan kasnije, mogla su neometano da ušetaju na izložbu.

Nekoliko dana nakon upada identifikovano je pet lica (dva punoletna i tri maloletna). Protiv njih podnete su krivične prijave. Punoletna lica lišena su slobode, na (policijskom) zadržavanju ostala su jedan dan. Sva lica priznala su krivično delo koje im je stavljeno na teret (Nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 2 Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina). Punoletna lica zaključila su sporazum o priznanju krivičnog dela, i izrečena im je uslovna osuda. Presudom (kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela) utvrđena je kazna zatvora u trajanju od tri meseca. Odlučeno je da se kazna zatvora ne izvršiti ukoliko osuđena lica u periodu proveravanja u trajanju od godinu dana krivično delo ne ponove. Koje su sankcije izrečene trojici maloletnika, nije poznato (kad je reč o maloletnim licima do takvih podataka nije moguće doći). Organizator upada, kao ni preostalih petoro lica, do danas nisu identifikovani.

Do odgovora na gorepostavljeno pitanje došao je i Zaštitnik građana. Šest meseci nakon što su mu se oštećeni obratili, doneo je odgovarajući akt u kom je utvrđeno da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova nisu blagovremeno i efikasno postupili, iako su bili obavešteni o pretnjama smrću i uništenjem radova i galerije. U sprovedenom postupku kontrole konstatovano je da nakon prijema prijave o pretnjama (dan pre upada na izložbu) policijski službenik nije obavestio svog neposredno pretpostavljenog, zbog čega je izostala blagovremena i efikasna reakcija policije. Zaštitnik građana konstatovao je da se iz pritužbe i izjašnjenja Ministarstva unutrašnjih poslova vidi da je u događaju učestvovalo 10 lica, a da je policija identifikovala svega pet.

Da bi učinjeni propusti bili otklonjeni, Zaštitnik građana dao je tri preporuke. Prvo, od Ministarstva unutrašnjih poslova zatražio je da preduzmu sve potrebne mere u cilju utvrđivanja identiteta ostalih lica koja su učestvovala u upadu, kao i da prikupe i obezbede sve raspoložive dokaze kako bi se u zakonom propisanom postupku njihova odgovornost utvrdila. Drugo, uputio je preporuku da se sprovede disciplinski postupak protiv policijskog službenika koji je propustio da nadređenog starešinu obavesti o pretnjama koje mu je prijavila zastupnica galerije. Treće, zatražio je da policijski službenici Policijske stanice Zemun u budućem radu postupaju u skladu sa zakonskim propisima i načelima obavljanja policijskih poslova, da svoju dužnost vrše i zakonito i pravilno, odnosno da bez odlaganja, savesno i efikasno postupaju po prijavama građana i preduzimaju radnje i mere koje su neophodne u cilju zaštite života ljudi i imovine, sprečavanja narušavanja javnog reda i mira i sprečavanja vršenja krivičnih dela, kao i da preduzimaju sve radnje i mere koje su neophodne u cilju rasvetljavanja krivičnog dela i prekršaja kako bi se pronašli učinioci istih.

Na upućene preporuke nadležni organ Ministarstva unutrašnjih poslova  prosledio je Zaštitniku građana svoj odgovor. U njemu je rečeno da su policijski službenici Policijske stanice Zemun nastavili da rade na utvrđivanju identiteta preostalih napadača, koji će, nakon što budu bili identifikovani, u skladu sa zakonom biti procesuirani. Protiv mlađeg kriminalističkog inspektora, navedeno je u odgovoru, podneta je disciplinska prijava zbog toga što je teško povredio službenu dužnost, budući da je propustio da izvesti svog starešinu o pretnjama koje su mu bile prijavljene i time onemogućio preduzimanje preventivnih mera u cilju sprečavanja posledica koje su na kraju nastupile. Izrečena mu je disciplinska mera u vidu novčane kazne, koja je podrazumevala umanjenja plate za 20%. Rečena mera određena je u trajanju od dva meseca. Zaštitnik građana informisan je o tome da su policijski službenici Policijske stanice Zemun upoznati sa preporukama koje je im je uputio Zaštitnik građana, zbog čega se obavezuju da će u svom daljem radu postupati u skladu sa zakonom i načelima obavljanja policijskih poslova. Odgovorom Ministarstva unutrašnjih poslova postupak pred Zaštitnikom građana zvanično je okončan.

Do danas nije poznato da li su preduzete bilo koje radnje u cilju rasvetljavanja identiteta lica koja su organizovala upad u galeriju i preostalih lica koja su u tom upadu učestvovala.

 

Hipokrizija saopštenja resornog ministarstva 

Dva dana nakon upada na izložbu Ministarstvo kulture i informisanja tim povodom izdalo je saopštenje. Umesto očekivane osude vandalizma, usledili su relativizacija i na kraju „racionalno” objašnjenje zbog čega je do istog moralo doći. Deklarativno zalaganje za umetničke slobode bilo je uvod u stav da „izložba sa onako užasavajućim pojedinim radovima nije ni smela da bude otvorena”, da ona zbog „svog takozvanog andergraund sadržaja pripada ‘podzemlju’ ljudskog duha”. Sporno saopštenje nedugo zatim povučeno je sa sajta Ministarstva. Kako ono sada javnosti nije dostupno, s ciljem da slučaj o kom je reč bude što bolje osvetljen, isto navodimo u celosti.

Ministarstvo kulture i informisanja osuđuje svaki vid nasilja nad umetničkim slobodama i ugrožavanje fizičkog integriteta autora i posetilaca na kulturnim događajima, ali isto tako smatra da prikazivanje i afirmisanje skarednih i nemoralnih sadržaja, zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti, s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti. Prizori sa iskasapljenim bebama odsečenih udova ili sa sekirama u glavama nedonoščadi predstavljaju patologiju i devijaciju svesti, a ne umetnost u bilo kom njenom obliku. Ma koliko to neko želeo da opovrgava, ovo društvo i dalje ume da razlikuje dobro i zlo u njihovim osnovnim sadržajima i postojaće sve dok to bude umelo. Napad nije smeo da se desi, ali ni izložba sa onako užasavajućim pojedinim radovima nije smela da bude otvorena. Ona delom svog takozvanog andergraund sadržaja i pripada „podzemlju” ljudskog duha, kao što i napadači pripadaju huliganskom podzemlju. Oštro osuđujemo oba modela ponašanja i pozivamo čitavo društvo da poštuje zakonske norme i opšteprihvaćena moralna načela kako bi se izbegle sve potencijalne situacije ovog ili sličnog tipa, a od nadležnih organa očekujemo da pronađu i privedu pravdi lica koja su upadom na izložbu i drugim nedopuštenim radnjama ugrozila javni red i mir.  

Autori izložbe protiv tadašnjeg ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića i NN lica (autora spornog saopštenja) podneli su krivičnu prijavu, koja je  odbačena.

 

Pretnje, da li se sa njima stalo pošto su se neke od njih obistinile?

I nakon uništavanja izložbe Momci su nastavili da primaju pretnje. Pisali su im da će biti „proterani”, da će „takvima brzo doći kraj”, da „ne zaslužuju da žive”, da će zbog toga što rade „visiti na Terazijama”, da ih „treba ubiti”… O više od stotinu pretnji tužilaštvo je u dva navrata bilo obavešteno. U obzir je uzeto devet poruka, od kojih je tužilaštvo formiralo devet predmeta, koji su raspoređeni na pet zamenika javnih tužilaca. Do danas samo jedan slučaj okončan je osuđujućom presudom, kojom je  osuđeno jedno lice. To lice sa tužilaštvom je prethodno zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti (član 138 Krivičnog zakonika). Od momenta kad je okrivljeni dao iskaz u tužilaštvu do momenta zaključenja sporazuma proteklo je oko godinu i devet meseci. Nije poznato zbog čega je bilo potrebno toliko vremena da se sporazum zaključi. Okrivljenom je izrečena uslovna osuda u trajanju od šest meseci. Presudom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca. Odlučeno je da se kazna zatvora ne izvrši ukoliko osuđeni u periodu od dve godine krivično delo ne ponovi. Tri krivične prijave odbačene su, a povodom preostalih pet Više javno tužilaštvo u Beogradu još uvek preduzima dokazne radnje.

Tokom trajanja istražnih radnji povodom pretnji prijavljenih nadležnom tužilaštvu, oštećeni su (kroz urgencije) dostavljali podatke koji bi u istražnim radnjama mogli biti od pomoći (kako u procesu identifikovanja lica koja su pretila, tako i u procesu identifikovanja lica koja su upad organizovala i preostalih lica koja su u upadu učestvovala). Autorima nije poznato da su ti dokazi bili uzeti u obzir. (Na prosleđenom dokaznom materijalu vidi se da određene osobe postavljaju fotografije razrušene izložbe pre nego što je zvanična vest o upadu na izložbu bila objavljena. Na osnovu toga može se izvesti zaključak da su neka lica imala saznanja o upadu, bila u kontaktu sa licima koja su upad izvršila ili čak i sama bila na licu mesta. U tužilaštvu dostavljenoj  prepisci učestvovala je i osoba koja je za upad na izložbu bila osuđena).

 

Propušteni koraci

Nadležni organi koji prime krivičnu prijavu povodom upućenih pretnji (policija, tužilaštvo) moraju pažljivo razmotriti prijavljene navode, u skladu s zakonom i ustanovljenim procedurama, sve kako bi ljudska prava i slobode bili zaštićeni. U konkretnom slučaju policija je bila u mogućnosti da preduzme preventivne mere i spreči upad na izložbu. Nakon što se upad dogodio (zato što nije bio sprečen) nadležni državni organi trebalo je da istupe u javnost sa saopštenjem o događaju, u kojem će isti nedvosmisleno osuditi (bez ikakve relativizacije nasilja, odnosno bez traženja „opravdanja” za isto). Sve pretnje koje su posle upada na izložbu usledile valjalo je razmatrati sa pojačanom pažnjom, imajući u vidu to da su se obistinile pretnje koje su stizale pre otvaranja izložbe.

U ovom, kao i u svim sličnim slučajevima, organi krivičnog gonjenja trebalo bi da rade sinhronizovano i koordinisano, koristeći sve zakonom propisane mehanizme u cilju postizanja maksimalne efikasnosti. S tim u vezi, podseća se da je članom 282 Zakonika o krivičnom postupku predviđeno da je dužnost policije da postupi po zahtevu javnog tužioca i da ga obavesti o preduzetim merama i radnjama najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je primila zahtev. U slučaju nepostupanja po zahtevu javni tužilac postupa u skladu sa članom 44. stavovima 2 i 3 Zakonika o krivičnom postupku. Stavom jedan propisano je da su svi organi koji učestvuju u predistražnom postupku dužni da o svakoj radnji preduzetoj u cilju otkrivanja krivičnog dela ili pronalaženja osumnjičenog obaveste nadležnog javnog tužioca. Policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca. Stavom dva propisano je da javni tužilac u slučaju u kom policija ili drugi državni organ ne postupe po zahtevu iz stava jedan odmah obaveštava starešinu koji organom rukovodi, a po potrebi i nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine. Stavom tri predviđeno je da ukoliko policija i drugi državni organ u roku od 24 časa od kada je primljeno obaveštenje iz stava dva ne postupe po zahtevu javnog tužioca, javni tužilac može zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.

Izvor: Bezbedni novinari

Nagrade i počasti – Otvara se izložba o Džulijanu Asanžu u Evropskom parlamentu u Strazburu

0
photo: NUNS

Džulijan Asanž, najpriznatiji novinar našeg vremena, bliži se petogodišnjoj robiji i mučenju u zatvoru Belmarš zbog objavljivanja dokaza o nedelima američke vlade. Slučaj Džulijana Asanža je u kritičnoj fazi, jer će njegova poslednja žalba na izručenje Sjedinjenim Državama biti podneta 20. i 21. februara, gde mu preti 175 godina zatvora.

Ako bude izručen SAD, suočiće se sa produženim zatvorom u samicu u istočnom okrugu Virdžinije, gde će mu se suditi za „špijunažu“ zbog objavljivanja informacija od javnog interesa prema zakonu koji zabranjuje odbranu javnog interesa. Porota u ovoj oblasti sastoji se uglavnom od pojedinaca povezanih sa CIA-om, NSA i drugim entitetima povezanim sa sektorom nacionalne bezbednosti. Jedini pravičan ishod za slučaj koji kriminalizuje novinarstvo je da se on uopšte ne pokrene. Posledica zatvaranja Džulijana Asanža je da se umanji sloboda štampe širom sveta i da se podstakne uznemiravanje, politički motivisani slučajevi i zatvaranje novinara i disidenata širom sveta.

Kampanju Džulijana Asanža protiv ekstradicije podržavaju sve značajne organizacije za ljudska prava, uključujući Amnesty international, Human rights watch, ACLU, Reporters without borders, NUJ, IFJ i Pen International.

Izložba pod nazivom „Slučaj Asanž: nagrade i počasti“ biće održana tokom plenarne sednice u Evropskom parlamentu u Strazburu od 6. do 8. februara. Izložba će prikazati brojne nagrade i počasti koje je dobio Džulijan Asanž, uključujući nagradu australijske Valklei fondacije za najveći doprinos novinarstvu i nemačku nagradu Konrad Volf.

Primarni cilj ove kolekcije je da podvuče ogroman globalni značaj i prepoznatljivost rada Džulijana Asanža. Svečanoj inauguraciji i konferenciji za novinare 6. februara u 18.30 u zgradi Vinstona Čerčila prisustvovaće Stela Asanž, Dominik Pradalije, predsednik Međunarodne federacije novinara i Ginter Valraf, legendarni nemački pisac i novinar, kao i advokat gospodina Asanža.

Za sve informacije o konferenciji za štampu kontaktirajte Davide D’Antoni: +32 496 28 16 97.

Kampanja Slobodni Asanž svesrdno pozdravlja izložbu u Strazburu kako bi istakla važnost slučaja Džulijana Asanža za budućnost novinarstva dok njegov slučaj dostiže završnu fazu u Britaniji. Niko od nas nije slobodan, dok Džulijan Asanž nije slobodan.

 

Novinarske nagrade koje je primio:

  • Almudena Grandes Special Award for defending the right to information 2022
  • Amnesty International New Media Award 2009
  • Anticor Ethics Prize 2022
  • Audálio Dantas trophy for Indignation, Courage and Hope 2022
  • Austrian Journalist Association’s Dr. Karl Renner Solidarity Prize 2021
  • Big Brother Award Hero of Privacy 2012
  • Blanquerna Award for Best Communicator 2011
  • Brazillian Press Association Human Rights Award 2013
  • Danny Schechter Global Vision Award for Journalism & Activism 2019
  • European Parliament Sakharov Prize (Finalist) 2022
  • Free Dacia Award 2011
  • Gary Webb Freedom of the Press Award 2020
  • Gavin MacFadyen Award 2019
  • Gavin MacFadyen Special Award 2023
  • Global Exchange Human Rights People’s Choice Award 2013
  • GUE/NGL Daphne Galizia Prize for Journalists, Whistleblowers And Defenders of the Right to Information Europe 2019
  • Günter Wallraff Prize for Investigative Journalism and Moral Courage 2022
  • International Piero Passetti Journalism Prize of the National Union of Italian Journalists 2011
  • Jose Couso Press Freedom Award 2011
  • Journalists Club of Mexico’s International Journalism Award 2019
  • Kazakhstan Union of Journalists Top Prize 2014
  • Konrad Wolf Prize 2023
  • Le Monde Person of the Year 2010
  • Martha Gellhorn Prize for Journalism 2011
  • PEN Norway Ossietzky Prize 2023
  • Prix Ars Electronica Award of Distinction 2009
  • Sacco-Vanzetti Memorial Award 2021
  • Sam Adams Award for Integrity 2010
  • Stuttgart Peace Prize 2020
  • Sydney Peace Foundation Gold Medal 2011
  • The Dignity Commission’s Dignity Award 2019
  • The Economist New Media Award 2008
  • The Press Project: Person of the Year 2019
  • The Walkley Foundation Award for Most Outstanding Contribution to Journalism 2011
  • Time Person of the Year, People’s Choice 2010
  • Trinity College Dublin Historical Society Gold Medal for Outstanding contribution to public discourse 2023
  • Voltaire Award for Free Speech 2011
  • Weizenbaum Prize for Peace and Social Responsibility 2022
  • Yoko Ono Lennon Courage Award for the Arts 2013

 

Džulijan Asanž nedavno je postao počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 

Bosna i Hercegovina ne sme da postane jedina evropska država bez javnog servisa

0

Radio-televizija Bosne i Hercegovine (BHRT) suočena je sa katastrofalnim finansijskim poteškoćama i rizikom da bude zatvorena, zbog čega će 800 zaposlenih ostati bez posla, ako se ne postigne sporazum o finansiranju. Evropska i međunarodna federacija novinara (EFJ-IFJ) apeluju na rukovodstvo BHRT-a i političare da hitno pronađu rešenje.

Državni javni emiter ostao je bez jedinog izvora prihoda, kada državno elektro-komunalno preduzeće Elektroprivreda nije naplatila TV pretplatu od građana uz januarske račune za struju. Ugovor sa Elektroprivredom BiH nije obnovljen prošlog decembra nakon spora oko ugovora sa upravom BHRT-a.

Finansijski problemi BHRT-a su dugotrajni. Zaposleni od 2015. godine ne primaju socijalne doprinose (penzijsko i zdravstveno osiguranje). Osim toga, od 2017. godine kršen je Zakon o javnom RTV sistemu sa Radio-televizijom Republike Srpske (RTRS), srpskim autonomnim entitetom Bosne i Hercegovine, koji nije davao BHRT odgovarajući deo poreza. Ovo je smanjilo raspoloživa sredstva stanice za 41 milion evra. Radio-televizija Federacije Bosne i Hercegovine, javni servis drugog bosanskohercegovačkog entiteta, takođe duguje nacionalnom javnom servisu skoro 8 miliona evra. Sva ova dugovanja su predmet sudskih sporova.

Nezavisni sindikat radnika BHRT-a osuđuje nejednakost plata između uprave i zaposlenih, pri čemu novac poreskih obveznika nije pravilno raspoređen među radnicima BHRT-a. Postoje i problemi sa zastarelom opremom koju koriste uposlenici BHRT-a, od kojih je neka oprema stara preko 40 godina.

Nezavisni sindikat radnika BHRT-a upozorio je 30. januara da, ukoliko budu prinuđeni da koriste svoja zakonska prava, može doći do prekida u emitovanju programa i drugih telekomunikacionih usluga, te da državni i entitetski organi, te da će za to biti odgovorni državni i entitetski organi, kao i menadžment sva tri javna emitera.

U pitanju je i samo postojanje javnog servisa, ali i 800 zaposlenih. IFJ i EFJ podržavaju sindikalne zahteve za hitnim postizanjem sporazuma, kao i za primenu pravednih plata, viših plata i boljih uslova rada. Sindikat dalje poziva finansijske inspekcije i tužioce da utvrde gde su završila sredstva zaposlenih i ko je odgovoran za bankrot BHRT-a, kako bi se kaznili oni koji su prekršili zakon.

„Osim što nam osam godina nisu uplaćivani doprinosi za sramotno niske plate, što se posebno negativno odražava na penzije, radnici BHRT-a nisu dobili deo decembarske plate, a sasvim je sigurno da nećemo ni primiti sledeću platu za januar. Radnici su u strahu za egzistenciju i život svojih porodica. Brinemo kako ćemo platiti kredite i preživeti. Sve što tražimo je da nam omoguće da budemo profesionalci, da radimo svoj posao i da za to budemo adekvatno plaćeni”, rekla je Neda Tadić, novinarka BHRT-a i članica Nezavisnog sindikata radnika BHRT-a.

Predsednica EFJ-a Maja Sever je dodala: „Bosna i Hercegovina bi mogla da postane jedina evropska država bez javnog servisa. Prošlo je mesec dana otkako je BHRT zvanično bez finansiranja, a političari se još uvek ne slažu oko rešenja. Moraju da shvate da je to vanredna situacija. Solidarni smo sa radnicima BHRT-a koji i dalje rade u ovoj teškoj situaciji.“

Predsednik IFJ-a Dominik Pradalije rekao je: „Mi stojimo uz radnike BHRT-a i pozivamo vladu da preduzme mere. U interesu javnosti je da dobije pristup jakim, kvalitativnim, nezavisnim javnim medijima i to ima cenu: pristojne plate za sve radnike i sigurnost posla.“

Izvor: EFJ ; prevod: NUNS

Makedonska pravoslavna crkva želi da sudi novinaru

0
slika: canva

Novinar Marjan Nikolovski trebao se 29. januara braniti po optužbi za navodni govor mržnje i ugrožavanje sigurnosti članova Sinoda Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije (MPC-OA).

To ne bi bilo neuobičajeno da se radilo o parničnom postupku u kojem je neko optužen za klevetu i uvredu, ali to nije bio slučaj.

Radi se, naime, o izvođenju novinara pred crkveni sud, gdje se od njega traži da dostavi sve dokumente i predmete koji bi mu služili kao dokaz ili bi ih trebao pregledati crkveni tužilac.

Sudnica za takvo ročište trebala je biti kancelarija Svetog arhijerejskog sinoda (SAS) MPC-OA.

Nikolovski je novinar i urednik na nacionalnoj televiziji „Sitel“, a takođe je i osnivač portala Religija.mk. Upravo se taj portal spominje u pozivu koji je dobio od Sinoda, ali se ne spominje konkretan članak zbog kojeg je „tužen“.

Nikolovski se 29. januara nije pojavio pred crkvenim sudom, a slučaj je proteklih dana izazvao niz reakcija. Većina novinarske zajednice osudila je potez Crkve, a za Udruženje novinara ovo je presedan.

Među nekim biskupima u MOC-OA, međutim, postoji podjela oko opravdanosti ovog koraka, iza kojega nije jasno ko stoji.

Nikolovski je pismo primio u ime Sinoda, ali ističe da na njemu nema ni pečata ni potpisa.

„Nemam namjeru kao novinar ići na crkvene sudove, postoje građanski sudovi ako se neko osjetio oklevetan ili uvrijeđen“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nikolovski, koji je osnivač portala Religija.mk i jedan je od rijetkih novinara u zemlji koji dugi niz godina pokriva pitanja vezana uz vjerske zajednice.

Prema njegovim riječima, radi se o klasičnom pokušaju da ga se ušutka. Ističe kako je njegov portal entuzijastičan i bavi se temama vezanim uz vjeru i sve vjerske zajednice, a ne samo MPC-OA.

„Moj portal nije vjerski, već novinarski portal. Mislim da će se ovaj njihov pokušaj da nada mnom provedu crkveni sud, koji će kasnije rezultirati osudom ili izopštenjem iz Crkve, pretvoriti u javni linč protiv mene“, kaže Nikolovski.

On navodi da takav linč „već postoji na društvenim mrežama u organizaciji određenih struktura sveštenika ili osoba bliskih MPC-u ili nekim malim političkim strankama koje su na ovaj ili onaj način povezane s MPC“. Takođe smatra kako bi ovaj linč mogao da se pretvori i u fizički obračun s njim.

 

Pritisak na nezavisno novinarstvo

Slučaj su razmatrali i u Udruženju novinara Makedonije (ZNM), koje se javno solidarisalo s Nikolovskim.

Došli smo do zaključka da se radi o opasnom presedanu jer se na jedan način pokušava izvršiti pritisak na nezavisno novinarstvo i na one medijske radnike koji rade na temama povezanim sa MPC-OA, kaže izvršni direktor ZNM-a Dragan Sekulovski.

Prema njegovim riječima, situacija je nepotrebno eskalirala i stiče se dojam da se u Crkvi koriste unutrašnji mehanizmi kako bi se uticalo na nečiju reputaciju i imidž. Ako predstavnik Crkve, ističe Sekulovski, ima problem ili smatra da u nekoj objavi postoji doza neetičnosti, može da koristi besplatne mehanizme – Savjet časti i Savjet za etiku u medijima, koji mogu da naprave procjenu.

„Ovako uopšteno rečeno samo da neko nije zadovoljan konkretnom web stranicom ostavlja utisak da možda nije namjera osporiti konkretan tekst ili članak, već osporiti konkretan ugled ovog novinara“, kaže Sekulovski.

Novinar Branko Đorđevski, koji takođe godinama izvještava o vjerskim temama, smatra da bi ovaj slučaj trebao zabrinuti vodstvo Makedonske pravoslavne crkve.

„Kada kažem da vrh Crkve treba da bude zabrinut, mislim na činjenicu da se neko očigledno iz redova same MPC-OA usuđuje da u njeno ime uputi pismo s pozivom na crkveni sud. Vidjelo se da na tom pismu nema ni potpisa ni pečata, što bi trebalo biti da je službeno crkveno pismo“, kaže Đorđevski.

Indikativno je, prema njegovim riječima, da rukovodstvo MPC-OA šuti iako „ne bi trebalo da ostane nijemi posmatrač“.

 

‘Nema inkvizicije, samo razgovor’

O slučaju je Radio Slobodna Europa razgovarao i s dvojicom vladika u MPC-OA, iz čijih se stavova da naslutiti da i tamo vlada podijeljenost oko pokrenutog postupka.

Vladika Timotej naglašava da Sinod, u čije je ime poslano pismo, nije nikakav sud.

„Prvo, Sinod nikome ne sudi, ako nekome treba suditi, treba suditi eparhijski sud, a onda se ima pravo ići na arhiepiskopski, a Sinoda nikada nije sudio niti će suditi. To je lakrdija mislim nekog vladike“, kaže vladika Timotej.

Prema njegovim riječima, radi se o nevalidnom postupku.

Vladika Petar, pak, smatra da u tom slučaju nema ničeg spornog te da se radi samo o „pozivanju na razgovor, a ne na suđenje“ zbog, kako kaže, „izjave, klevete i laži o Sinodu i arhijerejima MPC-OA“.

„Potpuno je pogrešno misliti da ćemo mi sad njemu suditi, nije uspostavljen sud koji bi mu sudio. Kad se sudi, treba postojati i sud, treba se znati ko je sud, kakav je sud, a među ostalim, naravno, biće i crkveni tužilac koji će preuzeti obavezu podizanja optužnice“, navodi vladika Petar.

„Ovo nije“, kaže, „crkveni sud, nego je on samo pozvan na razgovor od svetog sinoda u vezi svih njegovih dosadašnjih komentara i izjava o članovima Sinoda, o samom Sinodu, poglavaru itd“.

„Nemojmo prejudicirati stvari i predstavljati ih kao nekakvu inkviziciju“, kaže vladika Petar.

Na naše pitanje zašto nisu pokrenuli parnični postupak za klevetu pred građanskim sudom, vladika navodi kako „kanoni kažu da ako je netko pripadnik vjerske zajednice prvo vjerska zajednica treba da riješi to, a onda svakako ima i parnični postupak”.

Makedonska pravoslavna crkva – Ohridska arhiepiskopija u proteklom peridu je u nekoliko navrata bila u fokusu javnosti.

Jedna od njih je nakon što se 2022. godine, nakon više od pola vijeka, vratila u kanonsko jedinstvo s ostatkom pravoslavnog svijeta i dobila tomos o autokefalnosti od Srpske pravoslavne crkve. Time je okončan crkveni raskol koji je započeo 1967. godine, kada je MPC jednostrano proglasila autokefalnost od Srpske pravoslavne crkve.

Bila je u prvom planu i prošlog ljeta kada je pozvala i uz podršku drugih vjerskih zajednica organizovala protest protiv Zakona o ravnopravnosti spolova. Pojedini crkveni velikodostojnici tada su upozorili da bi zastupnici koji bi glasali za zakon mogli biti lišeni vjenčanja, krštenja, sprovoda i sl.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Protest novinara u Zagrebu: „Zakon opasnih namera“ ukida pravo javnosti da zna

0
slika: canva

Hrvatsko novinarsko društvo (HND) organizovalo je u sredu proteste u Zagrebu i Splitu protiv, kako navode, „Zakona opasnih namera“. Reč je o trenutnom predlogu izmena Krivičnog zakona, prema kojima neovlašćeno otkrivanje sadržaja istražne ili dokazne radnje u fazi istražnog postupka, postaje krivično delo.

Protesti su počeli u 11 sati, a među demonstrantima u Splitu je i gradonačelnik Ivica Puljak i njegov zamenik Bojan Ivošević, dok u Zagrebu podršku novinarima pružaju saborski poslanici.

“Ovakav zakon, čak i njegova ublažena verzija nije zadovoljavajuća. Zahtevamo da taj član bude potpuno uklonjen iz Krivičnog zakona”, rekao je novinar Damir Petranović.

On smatra da se ovakvim zakonom pokazuju totalitarne tendencije koje ukidaju pravo javnosti da zna i pravo slobode govora.

“Sama najava i predlog ovakvog zakona je izrazito zabrinjavajući. Mi novinari ćemo ga otvoreno kršiti i pozivamo sve da nas podrže”, poručio je Petranović.

 

“Šta se menja u Krivičnom zakonu?

Članak 307.a novog zakona glasi:

“(1) Pravosudni zvaničnik ili državni službenik u pravosudnom telu, policijski službenik ili zvaničnik, okrivljenik, advokat, advokatski pomoćnik, svedok, veštak, prevodilac ili tumač koji tokom prethodnog krivičnog postupka koji se na osnovu zakona smatra nejavnim, neovlašćeno otkrije sadržaj istražne ili dokazne radnje, s ciljem da ga učini javno dostupnim kazniće se kaznom zatvora do 3 godine.

(2) Počinjenje, pomaganje ili podsticanje krivičnog dela iz stava 1. ovog člana ne može ostvariti onaj ko obavlja novinarski posao.”

 

Šta to znači?

To znači da će svi koji bi potencijalno mogli da upozore na nepravilnosti u istragama krivičnih dela, na primer na pokušaj zataškavanja koruptivnih radnji vladajućih, biti kažnjeni ako o tome obaveste javnost, odnosno novinari.

Novinari koji objave takve informacije za to neće krivično odgovarati, ali će se široko otvoriti vrata policiji ili DORH-u da im pretražuju mobilne telefone, računare, e-mejlove… ne bi li saznali odakle im informacija.

 

Koje su posledice ovih izmena?

Ako se ovakav zakon donese, građani godinama neće dobijati informacije o krivičnim postupcima od javnog interesa kao što su dokazi da su državni zvaničnici, osobe na visokim političkim funkcijama, počinili koruptivno delo ili zloupotrebu položaja. Time će biti sprečena rasprava o ključnim pitanjima za predstojeće izbore i Hrvatska će postati deklarativna demokratija, upozorava HND.

„Ako se ućutkaju zviždači, građani za neka kriminalna dela nikada neće saznati“, poručili su novinari.

 

Kako je do ovakvog predloga došlo?

Nakon što su se početkom 2023. godine u istrazi protiv bivše ministarke Gabrijele Žalac u jednoj prepisci pojavili inicijali AP, a mediji to objavili, javnost je posumnjala da je reč o inicijalima predsednika Vlade. Nakon toga je premijer Andrej Plenković izjavio:

“Promenićemo Zakon o krivičnom postupku i Krivični zakon i ovakve situacije da nam stvari iz spisa nekontrolisano, namerno, politički, selektovano, aranžirano izlaze van i čine političke probleme, to se više neće događati jer će to biti krivično delo.”

Izmene KZ-a nakon toga su u javnosti nazvane “Lex AP”.

Hrvatsko novinarsko društvo nazvalo ga je “zakonom opasnih namera” jer smatra da je direktno usmeren na zaštitu zloupotreba u politici, a protiv javnog interesa i slobode medija.

Izvor: N1

REM kasni sa sprovođenjem konkursa, televizije i radio stanice emituju program bez dozvole

0
Slika: N1

Zbog kašnjenja Regulatornog tela za elektronske medije da do kraja sprovede konkurs, više od 10 regionalnih televizija i oko 20 radio stanica koje su ispunile uslove konkursa, program emituje bez dozvole. Oni zbog toga nemaju pravo da učestvuju na medijskim konkursima za projektno sufinansiranje, niti na tenderima i javnim nabavkama.

Naime, kako za UNS kažu kolege sa regionalnih televizija, emiteri kojima je dozvola važila do 17. decembra 2023. godine još uvek od REM-a nisu dobili Rešenje o dodeli dozvole za emitovanje, iako je konkurs raspisan još 2. juna 2023. godine, a razgovori sa onima koji ispunjavaju uslove konkursa, odnosno čije su prijave potpune i podnete u predviđenom roku, obavljeni u decembru.

„Procedura je završena, obavili smo razgovore u decembru u REM-u što je, u skladu sa Zakonom, poslednji deo konkursa i od tada nam se niko iz REM-a ne javlja, niti nam stiže Rešenje. Od 17. decembra, kad nam je istekla dozvola emitujemo program praktično nelegalno“, kaže jedan od kolega koji je želeo da bude anoniman.

 

Bez dozvole ne mogu na tendere i konkurse

Kolege sa kojima je UNS razgovarao kažu da kada je reč o emitovanju programa i na televiziji i na radiju, rade kao i do sad, odnosno kao da imaju dozvolu.

Ipak, kako dodaju, ovo medijima stvara velike probleme pri učešću na tenderima ili medijskim konkursima koji, po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima, moraju biti raspisani do 1. marta.

„Ne možemo da učestvujemo u javnim nabavkama, tenderima, nećemo moći da učestvujemo na medijskim konkursima koji će uskoro početi da se raspisuju jer formalno nemamo dozvolu. Ne znam od čega ćemo živeti, od čega ćemo plaćati zaposlene“, kaže jedan od kolega koji je takođe želeo da ostane anoniman.

Konkursi za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja do 1. marta

Podsetimo, po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, autonomna pokrajina i lokalne samouprave u obavezi su da medijske konkurse raspišu do 1. marta.

Uslov za učešće na konkursu je da televizija ima dozvolu za emitovanje programa.

 

Kolege iz medija kojima je istekla dozvola, redom potvrđuju ove informacije. Kako navode, najveći problem je što ih niko ne obaveštava šta se dešava i zašto se toliko kasni sa dodelom dozvola.

„I kada REM donese odluku, to mora biti poslato Emisionoj tehnici i vezama koja to mora da potvrdi, pa tek onda REM donosi svako pojedinačno rešenje. To zahteva vreme koje mi nemamo“, kažu kolege.

Postavljaju i pitanje šta se dešava i sa naknadama REM-u i Emisionoj tehnici.

„Treba li da im platimo ako zvanično nemamo dozvolu za emitovanje? Dovešće nas u situaciju da ne plaćamo naknade. Šta da plaćamo ako zvanično nemamo dozvolu? Uostalom, uskoro nećemo imati sredstava ni za to“, kaže kolega.

Na listi televizija koje ispunjavaju uslove konkursa, a koju je objavio REM su: TV Vranje, TV Palma plus (Jagodina), TV Most (Novi Sad), Sremska televizija (Šid), TV Puls (Grocka) za zonu Crveni čot, Vršac i Cer-Maljen, TV Santos (Zrenjanin), TV Bor, TV Belle amie (Niš) za zonu Jastrebac i Tupižnica, TV Kruševac, Kopernikus TV Raška, RTV Novi Pazar za zone Ovčar-Tornik i Kopaonik, TV Kraljevo, TV Pirot.

 

REM: „Glasanje u najskorijem roku“

Na pitanje UNS-a šta se dešava sa konkursom, zašto on nije do kraja i na vreme sproveden i kada možemo da očekujemo odluku REM-a, članica Saveta ovog regulatornog tela Višnja Aranđelović odgovorila je za UNS samo da „očekuje da će glasanje biti u najskorijem roku“.

Predsednica REM-a Olivera Zekić i član Saveta REM-a Milorad Vukašinović nisu odgovorili na pitanja UNS-a.

Zekić je za UNS izjavila da je u Ankari, na sastanku i da je pozovemo kasnije. Nakon toga nije odgovarala na pozive. Vukašinović je ponovio svoj stav da „ne želi da daje izjave Udruženju novinara Srbije“.

 

Konkurs raspisan još u junu

Podsetimo, REM je 2. juna raspisao Konkurs za izdavanje dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja putem terestričkog digitalnog prenosa za zone raspodele Subotica-Sombor (dve dozvole), Vršac (3), Kikinda (1), Crveni čot (2), Rudnik – Crni vrh (2), Ovčar-Tornik (2), Tupižnica (3), Deli Jovan (2), Jastrebac (3), Kopaonik (3), Cer- Maljen (2), Besna Kobila (2) .

Emiteri su imali rok do 1. avgusta da se prijave na konkurs, a po Zakonu o elektronskim medijima, REM je od tada imao rok od 15 dana da objavi listu onih koji ispunjavaju uslove konkursa. Ipak, REM je u Službenom glasniku tu listu objavio tek 29. novembra.

Nakon toga, kako potvrđuju kolege, u decembru su u REM-u, u skladu sa procedurom, obavljani razgovori sa emiterima, što je bila poslednja faza konkursa.

 

Šta čeka još oko 40 regionalnih televizija

Više od 40 regionalnih televizija ima dozvole za emitovanje koje ističu 7. marta ove godine.

S obzirom na to da konkurs za ove dozvole još uvek nije raspisan, izvesno je da će i oni u jednom trenutku ostati bez dozvole i, između ostalog, mogućnosti da konkurišu za medijske projekte.

Iako potvrđuje da se procedura ne može završiti za manje od mesec i po dana, koliko je ostalo do isteka dozvola ovim medijima, advokat Stevan Pajović za UNS ističe da REM nema obavezu da raspiše još jedan konkurs.

„Kako stoji i u Zakonu o elektronskim medijima, regulator bi trebalo prvo da uradi analizu stanja tehničkih mogućnosti, da sagleda potrebe tržišta i publike i na osnovu analize napravi smernice koje idu na javnu raspravu. Tek nakon toga  REM donosi rešenje o raspisivanju konkursa ukoliko se analizom pokaže da za tim ima potrebe. Dakle, to je procedura koja bi potrajala verovatno i više od šest meseci, pa čak i do godinu dana“, kaže Pajović.

On ističe “da je do odluke i politike REM-a da li će odlučiti da ipak prvo raspiše konkurs i dodeli dozvole. Tako bi ovi mediji mogli da nastave da rade, jer bi se u toku ove duge procedure deo njih sigurno ugasio. U tom slučaju REMbi naknadno radio analizu i smernice“.

Podseća da je Zakon definisao da se ova analiza radi najmanje jednom u pet godina.

„Regulator, u saradnji sa telom nadležnim za zaštitu konkurencije, telom nadležnim za elektronske komunikacije i operatorom multipleksa, najmanje jednom u pet godina sprovodi analizu medijskog i povezanih tržišta na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, sa ciljem određivanja broja i vrste medijskih usluga u slobodnom prijemu za koje se izdaju nove dozvole“, piše u Zakonu o elektronskim medijima.

Na pitanje da li će i kada biti raspisan konkurs za regionalne medije kojima dozvola ističe 7. marta, odogovor iz REM-a nismo dobili.

Izvor: UNS