EU osuđuje svaki napad na novinare, naveli su iz Evropske komisije na pitanje N1 da li EU prati situaciju u Srbiji, gde se preko tabloida i medija sa nacionalnom frekvencijom vodi kampanja protiv nezavisnih medija, uključujući i N1 i Nova.rs.

„Ključno je da novinari mogu da rade svoj posao slobodno, bez pretnji i nasilja, uznemiravanja i zastrašivanja, kako bi se osiguralo da građani imaju pristup svim informacijama“, rekao je za N1 portparol Evropske komisije.

Dodao je da je detaljan izveštaj o stanju medijskih sloboda u Srbiji predstavljen u izveštaju Evropske komisije za 2023, i u njemu su iznete i preporuke vlastima.

Novi izveštaj biće u okviru predstojećeg izveštaja o vladavini prava u Srbiji, naveo je portparol.

Iz Komisije nisu ništa konkretno odgovorili na pitanje kako EU planira da proaktivnije radi na primeni zakona o medijima, koji je donet uz posredovanje OEBS.

Pre nedelju dana na televizijama sa nacionalnim frekvencijama počeo je da se emituje spot, koji su prethodno objavili neki tabloidi, a u kome se manipulacijom novinari N1, Nove S i još nekih medija optužuju za hajku na Vučića.

Izvor: N1

Nakon ponovnog imenovanja Ursule fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije mediji i novinarske organizacije poslale su pismo novoizabranoj predsednici. Pismo ima za cilj da obuhvati ključne teme u vezi sa slobodom štampe, bezbednošću novinara i mehanizmima EU kao što su Evropski zakon o slobodi medija ili Zakon o digitalnim uslugama, koje koalicija želi da vidi među političkim prioritetima sledećeg mandata Komisije.

19. jula 2024. godine

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen

Evropska komisija

Evropska komisija

200 Rue de la Loi

1049 Brisel

Belgija

Poštovana predsednice fon der Lajen,

Pišemo Vam kao članovi i članice medija i štampe, novinarskih organizacija i šire zajednice za slobodu medija da Vam čestitamo na ponovnom imenovanju za predsednicu Evropske komisije i da Vas pozovemo da osigurate slobodu medija, zaštitu novinara, i da pristup građana EU novinarstvu od javnog interesa ostane visoki politički prioriteti tokom predstojećeg mandata Vaše Komisije.

Poslednja Komisija je preduzela važne zakonodavne i nezakonodavne mere kada se tiče slobode medija i zaštite novinara. Uprkos ovim hvale vrednim naporima, sloboda medija širom Evrope podložna je ozbiljnim pretnjama i ograničenjima, što predstavlja rizik za demokratske vrednosti Evropske unije. Novinari svojim radom podržavaju takve vrednosti, bore se protiv dezinformacija i doprinose boljem funkcionisanju institucija EU. Od suštinskog je značaja da sledeća Komisija učvrsti ovo nasleđe i podrži trajna i dugotrajna rešenja za jačanje prostora za slobodu medija, pluralizam i nezavisnost, kao i održivost i konkurentnost medijskog sektora u Evropi.

Mi, dole potpisane organizacije, snažno Vas pozivamo da nastavite sa nasleđem odlazećeg potpredsednika za vrednosti i transparentnost i ponovo imenujete drugog potpredsednika sa jasnim i čvrstim mandatom da koristi sve dostupne mehanizme EU, uključujući politiku, zakonodavstvo i budžet, za promovisanje slobode štampe i bezbednosti novinara. Posebno Vas pozivamo da eksplicitno navedete ovaj mandat u svom pismu misije jednom od potpredsednika, utvrđujući ga kao politički prioritet u narednom petogodišnjem mandatu.

Tražimo da potpredsednik ima dovoljno snažan i širok mandat da se bavi sledećim pitanjima:

1. Ojačajte DG Connect da  da deluje kao vodeći generalni direktorat  medijima:

– Garantujte da sloboda medija ostaje politički prioritet za Evropsku komisiju i obezbedite namenski budžet i povećanje ljudskih resursa za DG Connect, da deluje kao vodeći generalni direktorat za slobodu medija i pluralizam – kao ojačano telo u okviru Komisije. Ovo bi obezbedilo neophodne sinergije i koherentnu primenu između digitalnih i medijskih politika, posebno kada su u pitanju veštačka inteligencija, autorska prava i audiovizuelna pravila, kao i Zakon o digitalnim uslugama.

2. Pretvorite zakon EU o medijima u stvarnost:

– Osigurajte ambicioznu primenu Evropskog zakona o slobodi medija u cilju promovisanja nezavisnosti medija, podrške medijima javnih servisa, izgradnje finansijske održivosti medija i jačanja efikasnosti Evropskog odbora za medijske usluge („Odbor“) i, između ostalog, konsultovanja sa civilnim društvom.

– Osigurajte temeljnu i smislenu procenu svih relevantnih instrumenata i zakona EU koji bi mogli uticati na slobodu štampe.

3. Poboljšajte bezbednost novinara:

– Ambiciozno razmotrite Preporuku o bezbednosti novinara 2021 kako bi unapredili tekuće napore država članica da poboljšaju bezbednost novinara, onlajn i oflajn.

– U saradnji sa zajednicom za slobodu štampe, pružite podršku i smernice svim državama članicama EU u skladu sa Preporukom Komisije o bezbednosti novinara, anti-SLAPP direktivom, preporukom protiv SLAPP-a i preporukama iz godišnjih izveštaja o vladavini prava.

4. Ojačajte pluralitet pružalaca medijskih usluga i osigurajte održivost medija na mreži i van mreže:

Iskoristite mehanizme u okviru Zakona o digitalnim uslugama i Evropskog zakona o slobodi medija da ojačate poziciju evropskog novinarstva u digitalnom okruženju i ojačate medije suočene sa sve većom pojavom onlajn platformi i veštačke inteligencije. 

– Uspostaviti namensku strategiju finansiranja medija, uključujući novi program za novinarstvo kao deo sledećeg višegodišnjeg finansijskog okvira, i obezbedite stalnu podršku tekućim inicijativama za finansiranje.

5. Ojačati akciju EU za vladavini prava:

– Budite ambiciozni i kreativni u pogledu primene Uredbe iz 2020. o opštem režimu uslovljavanja za zaštitu budžeta Unije uslovljavanjem fondova EU kada kršenje slobode medija u državama članicama krši vladavinu prava i vrednosti sporazuma EU kada se odnose na budžet EU (sa ciljem eventualnog otvaranja i izmena Uredbe 2020. ako ne može da se uklopi u ovu ulogu).

– Dalje ojačajte dijalog oko mehanizma vladavine prava (i izveštavanja) kako bi se ispitale i poboljšale mere koje su preduzele države članice u cilju opipljivog poboljšanja života i rada novinara i izgradnje poverenja u institucije EU kako bi se zaštitila sloboda medija kao deo vladavine prava.

Hvala Vam što ste razmotrili naše zahteve.

Potpisnice: 

1. Albanian Media Institute 
2. ARTICLE 19 
3. Association of European Journalists (AEJ Belgium) 
4. Cartoonists Rights 
5. Center for Independent Journalism (CIJ Hungary) 
6. Committee to Protect Journalists 
7. Community Media Forum Europe (CMFE) 
8. European Broadcasting Union (EBU) 
9. European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
10. European Federation of Journalists (EFJ) 11. 11.Faktograf – The Association for the Informed Public 12. Free Press Unlimited (FPU) 
11. Global Forum for Media Development (GFMD) 14. IFEX 
12. Initiative for Freedom of Expression-Turkey (IFoX) 16. International Media Support (IMS) 
13. International Press Institute (IPI) 
14. IPS Communication Foundation/ bianet 19. Lie Detectors 
15. Media Diversity Institute (MDI) 
16. OBC Transeuropa (OBCT) 
17. PEN International 
18. Platform for Independent Journalism (P24) 24. Reporters Without Borders (RSF) 
19. Society of Journalists (Warsaw) 
20. South East Europe Media Organisation -SEEMO

Evropska federacija novinara poručila je da su zaposleni na N1 ponovo dobijaju pretnje i da ih je od januara zabeleženo više od 13. „Ovo mora da prestane. Počinioci moraju biti izvedeni pred lice pravde“, naveli su iz EFJ na Iksu.

Nezavisno udruženje novinara Srbije prijaviće najnovije pretnje novinarima Televizije N1 Odeljenju za visokotehnološki kriminal Vrhovnog javnog tužilaštva, saopštilo je to udruženje.

https://x.com/efjeurope/status/1813959939200819662?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1813959939200819662%7Ctwgr%5E94b6f3dca2f9db0e1c9414432a576a650e83a71e%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fnuns.rs%2Fevropska-federacija-novinara-osudjuje-pretnje-n1-pocinioci-moraju-biti-izvedeni-pred-lice-pravde%2F

Naime, novinarima televizije N1 upućene su najnovije pretnje putem društvene mreže Iks. Ispod jučerašnje objave na nalogu Glasa Amerike u kojoj se navodi da međunarodne organizacije upozoravaju da je otvoren „lov na novinare“ i da su mogući i fizički napadi, korisnik pod imenom Glisha_m napisao je: „Lov je otvoren, samo da nađemo sponzora za paljenje N1. Počelo je, dajte otkaze, možda ima budućnosti za vas“.

Programski direktor televizije N1 Igor Božić kazao je za NUNS da je jasno da su pretnje povezane sa videom koji je pre par dana emitovan na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i na portalima provladinih tabloida.

Izvor: N1

Novinarima televizije N1 upućene su najnovije pretnje putem drštvene mreže X. Ispod jučerašnje objave na nalogu Glasa Amerike  u kojoj se navodi da međunarodne organizacije upozoravaju da je otvoren „lov na novinare“ i da su mogući i fizički napadi, korisnik pod imenom Glisha_m napisao je: „Lov je otvoren, samo da nađemo sponzora za paljenje N1. Počelo je, dajte otkaze, možda ima budućnosti za vas“. Nezavisno udruženje novinara Srbije prijaviće najnovije pretnje Odeljenju za visokotehnološki kriminal Vrhovnog javnog tužilaštva.

Programski direktor televizije N1 Igor Božić kaže za NUNS da je jasno da su pretnje povezane sa videom koji je pre par dana emitovan na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i na portalima provladinih tabloida.

„To je povezano jedno sa drugim i ljudi ne mogu da se kontrolišu kada im stvorite osećaj da nekoga treba da napadnu ili da mrze zato što fiktivno, prema vašim nalozima, ugrožavaju bezbednost predsednika, a zapravo samo rade svoj novinarski posao“, navodi Božić za NUNS.

On dodaje i da narativ o ugroženosti predsednika od strane novinara N1 postoji već duže vreme ali da su dodati novi elementi, poput objava sa društvenih mreža, kao i izjave Srđana Noga i Milovana Brkića, koje nikakve veze nemaju sa N1.

„Stavljanjem u isti koš, vrlo nepreciznim definisanjem, ko, šta, gde i kako je neko nešto rekao, javnost se dovodi u zabludu i to se radi sistemski i to podržavaju najviši državni funkcioneri, što je posebno opasno”, kaže Božić.

U međuvremenu, na internet stranici provladinog tabloida Informer objavljen je novi video koji targetira karikaturistu Dušana Petričića, zbog karikature koja je objavljena u nedeljniku Radar, na kojoj je prikazan predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje pretnje upućene zaposlenima na televiziji N1. Očekujemo da nadležene isntitucije reaguju u najkraćem roku, da otkriju i sprovedu postupke protiv počinioca.

Budući da su pretnje rezultat kampanje koja se ovih dana vodi protiv nezavisnih medija, zahtevamo od državnih funcionera da prestanu sa neodgovornim ponašanjem i targetiranjem, kako bi se sprečili eventualni napadi na novinare i nastupanje neželjenih posledica.

Osuđujemo i najnoviji uradak koji targetira Dušana Petričića. Upozoravamo da se nastavljanjem negativnih kampanja protiv kritičara vlasti ugrožava njihova bezbednost. Pozivamo medije da izveštavaju profesionalno i u interesu javnosti. Kampanje taregetiranja i huškanje nisu odlika profesionalnog novinarstva već propagande koja može samo da produbi, već velike tenzije u društvu.

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Beograd, 18. jul 2024.

Zaposlenima na N1 su na društvenoj mreži Iks upućene nove ozbiljne pretnje.

Na društvenoj mreži Iks jedan od korisnika je napisao:

„Lov je otvoren, samo da nađemo sponzora za paljenje N1“ i potom dodao:

„Počelo je, dajte otkaze, možda ima budućnosti za vas“.

Korisnik je poziv „na paljenje N1“ uputio ispod objave Glasa Amerike u kojoj se navodi da međunarodne organizacije upozoravaju da je otvoren „lov na novinare“ i da su mogući i fizički napadi.

„Povodom spota koji je emitovan na nekim nacionalnim televizijama, u kojem se televizije N1 i Nova S optužuju da dehumanizuju predsedniika Srbije, međunarodne organizacije upozoravaju da je otvoren „lov na novinare“ i da su mogući i fizički napadi“, navodi se u objavi Glasa Amerike.

Podsećamo, tri televizije sa nacionalnim pokrivanjem u svojim programima tokom jučerašnjeg dana emitovale su manipulativni video nepoznatog autora u kom nezavisne kritičke medije, pre svih televiziju N1, optužuju za dehumanizaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića „kako bi se sutra stvorilo opravdanje za neku psihički labilnu osobu, koja bi pokušala da uradi isto što je Tomas Metju Kruks pokušao da uradi Donaldu Trampu“.

Video počinje isečcima iz dokumentarnog filma “Vladalac” koji je emitovan na televiziji N1 u kojoj učesnici navode osobine koje vide u predsedniku Republike, a nastavlja se prikazivanjem raznih sadržaja sa interneta: anonimnih pretećih statusa na društvenim mrežama i snimcima sa protesta; a pojedini sadržaji koji su objavljeni u kritičkim medijima istrgnuti su iz konteksta i prikazani kao pretnje predsedniku Vučiću.

Vučić: Niko nije pretio N1

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Londonu da „niko nije pretio N1“, već da su u spotu koji je emitovan na nacionalnim televizijama i kasnije u izjavama predstavnika vlasti „samo citirane reči“ koje su na N1 izgovarane o njemu.

„Ne pratim sve šta se dešava… Mislite onaj spot gde su citirali njihove reči o meni. Pa kakva je to pretnja, niko im ništa ružno nije rekao. Oni se stide svojih reči“, rekao je Vučić upitan o spotu i reakcijama predstavnika vlasti nakon toga.

Izvor: N1

Višestruko osuđivani za različita krivična dela, Dejan Nikolić Kantar iz Vranja, podneo je krivičnu prijavu protiv Verana Matića, izvršnog direktora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju. Nikolić se nalazi na izdržavanju kazne zatvora od 18 meseci za pretnje vlasnici i zaposlenoj u OK radiju u Vranju, tokom sudskog procesa za nasilničko ponašanje, na kojem je osuđen na 14 meseci zatvora.

Iako je Nikolić u zatvoru, više od dve godine, ono što je učinio nanosi i dalje štetu: nelegalno izgrađeni objekat kojim je zazidan deo OK radija nije srušen i pored rešenja nadležnih institucija iz juna 2022. godine. Radio jedva preživljava bez prihoda od kafea koji je radio u okviru radija, a na koji se nameračio Nikolić i koji je zatvorio svojim nasilničkim ponašanjem, za koje je osuđen na 14 meseci zatvora. Te prostorije su prvo rušene nasilnim napadima, pa potom uništavan enterijer, i ponovo uništavani izlozi nedavno.

Vlasnica i jedna zaposlena su pod policijskim nadzorom, zaštitom. Iako je Nikolić u zatvoru od juna 2022. godine. Na desetine kladionica čiji je vlasnik bio do dana kada je pretio u sudnici zaposlenima u OK radiju, i dalje rade i pored pokušaja da ih se zatvori odlukom Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija, jer je licencu dobio iako je bio osuđen za ilegalno organizovanje igara na sreću, što je poništio Upravni sud u Nišu. Nadležno tužilaštvo za organizovani kriminal nije želelo da se bavi ovom temom.

Nikolić je optužen da je pretio načelniku PU Vranje Živkoviću, pre nego što je pretio OK radiju. Pobegao je potom iz zemlje, uhapšen u Makedoniji, gde je bio u ekstradicionom pritvoru, isporučen Srbiji i pušten na slobodu. To suđenje još uvek traje (podsećam da je u međuvremenu osuđen dva puta pravnosnažno za slučajeve koji su se dogodili). To suđenje sa puno opstrukcija još uvek traje. Kao da bivši načelnik PU, državni službenik koji se suprotstavio nasilništvu Nikolića, nema podršku sistema i policijsku solidarnost.

Pre slučaja OK radija, započeto je i suđenje za pretnje bivšoj partnerki M.V. iz Vranja, i do danas nije završeno. I ovaj slučaj se može čitati kroz enormni rast nasilja nad ženama i femicid u Srbiji i nekažnjivost. U ovom slučaju preti zastarelost, na šta se očigledno ide sa opstrukcijama, i manevrima advokata.

Na poslednjem ročištu u ovom slučaju, KPZ nije sudu dostavio ni izveštaj zbog čega Nikolića nisu doveli po nalogu istog suda. Među advokatima koje Kantar uključuje ili isključuje iz zastupanja je i kćerka sudije Višeg suda, kojoj je nestao predmet Dejana Nikolića Kantara, za šta još uvek nije utvrđena odgovornost.

Dan pošto je na suđenju za nasilničko ponašanje prema zaposlenima u OK radiju pretio vlasnici i jednoj od zaposlenih, u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu, prema navodima iz optužnog predloga, pretio je službeniku Ministarstva pravde u kantini ovog zatvora, upućujući najbrutalnije pretnje njemu i njegovoj porodici.

I to suđenje još uvek traje, dok žrtve nemaju podršku sistema u kojem rade.

Novinarska zajednica, u prvom redu Stalna radna grupa za bezbednost novinara, u kojoj pored predstavnika svih udruženja novinara i asocijacija medija sede i predstavnici Vrhovnog tužilaštva i MUP-a, svojim prisustvom suđenjima u Vranju, doprineli su vidljivosti ovog slučaja. Veran Matić, kao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, vrlo brzo se našao na plakatima kojima je oblepljeno Vranje, svojevrsnim poternicama. Bio je stalna meta Nikolićeve „odbrane“. Sa suđenja na kojem je bio kao izveštač u Centralnom zatvoru, za slučaj pretnji bivšem načelniku PU Vranje, na zahtev optuženog Kantara da mu smeta prisustvo Matića, odnosno moje prisustvo, udaljen sam sa suđenja, iako je Nikolić nastavio sa opstrukcijom i suđenje je odloženo. Na suđenju za pretnje stražaru u Centralnom zatvoru, koje se održavalo u Drugom osnovnom sudu u Beogradu, Matiću, to jest meni, nije bilo dozvoljeno da prisustvujem, navodno zbog nesporazuma, iako sam poslao urednu akreditaciju.

U međuvremenu, javlja se sudija Osnovnog suda u Bujanovcu, koji od suda u Vranju traži sve aktuelne predmete protiv Nikolića, da ih objedini i da on sudi jer već ima jedan slučaj protiv Kantara (na predlog odbrane da se vodi jedinstven postupak, prema postupku koji je prvi započeo, sa obrazloženjem da je kod njih optuženje najstarije). Pomislio bi neko „kakav sudija“, vodi računa o efikasnosti i uštedama… Ali kakve veze imaju slučajevi pretnji načelniku Policijske uprave, bivšoj partnerki i eventualno zaposlenom u CZ u Beogradu, da se sve objedini baš u Bujanovcu…

Nikolić i njegova odbrana koju često menja, imaju jasnu strategiju opstrukcije u svim oblicima. I nije nemoguće da se pronašao sudija koji bi mogao da pomogne da se sve reši 3 u 1, i presudom koja bi mogla da bude u kućnim uslovima. Ili da se prebacivanjem ovih suđenja u Bujanovac, Nikoliću omogući bekstvo van zemlje, npr. na Kosovo i Metohiju, gde bi ostao zaštićen nesaradnjom policija i tužilaštava, a i sopstvenim biznisom.

Beogradski i bujanovački sudovi naložili su veštačenje procesne sposobnosti Nikolića. To je već rađeno u u presuđenim i predmetima u toku. I sada imamo i situaciju u kojoj veštaci, navodno, nemaju dovoljno vremena da to ponovo urade. I opet preti zastara, što je i cilj.

Najviše se plašim mogućnosti osveta. Nije teško razumeti koliko je teško zaposlenima u OK radiju u Vranju, koji i pored ovih presuda jedva preživaljavaju, uz policijsku pojačanu pažnju. Kako je sudijama koji su presudili u efikasnim sudskim procesima po najvišim standardima? Kako je tužiocima koji su posvećeno zastupali javni interes i postulate pravde, kada znaju na koji način se osuđeni revanširaju? Kako je novinarima i medijima koji su izveštavali o ovim suđenjima?

Kada je odlučivano na drugom stepenu o presudi na 18 meseci zatvora, dogodio se nezapamćeni skandal. U Višem sudu u Vranju je nestao predmet Dejana Nikolića Kantara. Jedini mogući motiv je pokušaj da se opstruira-odloži-spreči pravnosnažnost presude od 18 meseci zatvora. Ovaj slučaj još uvek nije razjašnjen. I sada posle svega, Nikolić iz zatvora u Nišu, šalje krivičnu prijavu protiv Verana Matića, to jest mene. U dosta haotičnoj krivičnoj prijavi Veran Matić se optužuje…

Zbog toga što je Dejana Nikolića Kantara predstavljao u negativnom kontekstu, a sud predstavljao pristrasnim, i time primorao sudiju Osnovnog suda u Vranju da osumnjičenog Nikolića osudi na kaznu zatvora u trajanju od 18 meseci. Na isti način je i Viši sud primoran da takvu nakaznu presudu potvrdi.

Time nisu zadovoljeni apetiti Matića, već u saradnji sa upravnikom Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, i načelnicima službi tog zavoda, pripreme nezvanično izvršenje smrtne kazne na neformalan način u penalnim uslovima, jer postoje osnovi sumnje da je upravnik KPZ u Nišu, pod pritiskom osumnjičenog Matića, kršenjem odredbe čl. 113 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, izdao nalog službenim licima Službe za obezeđenje KPZ u Nišu da oštećenog Nikolića 29.05.2024. godine otmu iz sanitetskog vozila Specijalne zatvorske bolnice za lečenje plućnih bolesti „Ozren“ iz Sokobanje, u kojoj je imao sve uslove za lečenje, i da ga kao teškog invalida, neuslovnim zatvorskim vozilom „Marica“, prebace u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu, koja nema uslova za lečenje oštećenog, da bi nad njim bila izvršena, nezvanično, smrtna kazna, pri čemu je osumnjičeni bio svestan svoga dela, pa je hteo njegovo izvršenje, čime je učinio krivično delo ometanje pravde…

Ova krivična prijava je tipična poruka Veranu Matiću da se okane njegovih „aktivnosti“ u Vranju, u zatvoru, prema novinarima, prema drugim ugroženim građanima i predstavnicima države. Ovo je dodatni nivo bahaćenja i neverovanja u to što mu se dogodilo i pored tolike moći i sile.

Podsećam na reči Branka Stamenkovića, koji je ispred Vrhovnog javnog tužilaštva član bivše Radne grupe Vlade Srbije za bezbednost i zaštitu novinara, na vanrednoj sednici iz juna 2022. godine:

„U Vranju, koje nije tako mali grad, a nije ni tako malo mesto, ipak je to grad u Srbiji, država je izazvana na duel. Apsolutno je bitno da država na lokalu, pa i mi kao država na globalu, to jest na nivou Republike Srbije, pokažemo apsolutnu odlučnost u ovom predmetu, i bez ikakve zadrške, ovu situaciju u Vranju rešimo. Jer ukoliko je ne budemo rešili sa potpunom odlučnošću, ovaj predmet i ovaj slučaj će početi da se širi dalje, i kriminalci raznih rangova će pomisliti da je država slaba, da ne postoji i da ne može da ih suzbije. I onda će nastaviti sa svojom kriminalnom aktivnošću još besomučnije i bezobraznije.”

Više od dve godine kasnije, imamo delimičnu pravdu u slučaju novinara, jer i dalje stoji nelegalni objekat zazidanog OK radija i možda poslednji dani koje broji ovaj medij, upravo zbog svega što im je napravio Nikolić. Nemamo pravdu u slučaju pretnji načelniku policijske uprave, bivšoj partnerki, zaposlenom u Upravi za izvršenje zatvorskih sankcija. Imamo opstrukciju, pokušaje da se izbegnu kazne, ostvare pogodnosti u izdržavanju kazni, ostvari mogućnost za kazne koje mu pogoduju za otvorene slučajeve ili šansu za eventualno bekstvo (jer je već to radio).

Pored novinara i medija, pretnjama i ugrožavanju bezbednosti izloženi su i oni koji nastoje da zaštite novinare i medije koji su napadnuti. I to je sve češća i vrlo opasna pojava. Jer ako ne bude onih koji brane, štite, zalažu se za slobodu govora novinara i medija, biće to najjasniji znak da više nema ni slobode.

Izvor: Javni servis

„Poslednji put kad sam bila u Srbiji, mislila sam da ne može biti gore, ali se svaki put iznenadim kako se stvari odmaknu dalje“, kaže za N1 predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever komentarišući video nepoznatog autora koji je prikazivan na televizijama s nacionalnim frekvencijama a u kome se targetiraju novinari i televizija N1.

Mreža novinarskih udruženja SafeJournalists saopštila je danas da su tri televizije sa nacionalnom pokrivenošću emitovale „manipulativni video“ nepoznatog autora u kom nezavisne kritičke medije optužuju za dehumanizaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, što je rezultiralo ozbiljnim pretnjama televiziji N1. Iako su autori spornog spota nepoznati, jasno je da se radi o sinhronizovanoj i dobro organizovanoj kampanji protiv nezavisnih medija, koju su prihvatile i vladajuće strukture kroz učestalo komentarisanje i citiranje spornog videa, smatra Mreža novinarskih udruženja.

„Na dnevnoj bazi sarađujem sa novinarskim udruženjima u Srbiji, pratim vaše medije i na društvenim mrežama vidim šta se događa. Čula sam se i sa kolegama sa N1, i sa novinarima Cenzolovke i Fondacije Slavko Ćuruvija. Ne mogu da razumem kako nekom padne na pamet ovakav spot, ovo je nova dimenzija, korak dalje“, kazala je Sever.

Kako je rekla, poslednji put kada je bila u Srbiji, mislila je da situacija u medijima ne može biti gora, ali…

„Svaki put se iznenadim kako ide dalje, ovo je sad nova dimenzija, spot bez autora koji se emituje na svim nacionalnim televizijama! I kakve su to institucije poput REM-a koji ne reaguje. Zgroženost je dosta ‘isfurana’ reč, ja sam uplašena kako će se ovo završiti, jer ovo jeste jako opasna situacija. Kakav će biti rezultat ovakvih napada i targetiranja“, upitala je Sever.

Na pitanje šta ona i EFJ mogu da urade po ovom pitanju, kaže:

„Obavestiću kolege, ja sam u komunikaciji s kolegama u Briselu, mi možemo podići uzbunu, podneti prijave, da li u Veću Evrope ili još negde…Da vam kažem, ja sam isto novinarka, radim na HRT-u i ponekad se pitam koliko mogu izdržati i zašto ne raditi nešto mirnije i ne biti pod ovakvim napadima“.

Čini joj se, kaže, da se problemi u medijima dosta olako shvataju kod evropskih zvaničnika.

„Mi ulažemo napore da pišemo te alerte, a onda vidimo da oni kao slegnu ramenima, kažu – nemaju mehanizme da bi pritisli vaše političare. Jednostavno, sve se stvari se puštaju, gleda se kroz prste i nema pravog mehanizma… Kada je Hrvatska ulazila u EU, ta Evropa je bila jača, postojao je pritisak da institucije moraju da oforme neke mehanizme. Danas mi se čini, i ada je u pitanju Srbija, ali i BiH, da te međunarodne diplomate i predstavnici EU samo kažu – da, to je strašno, i to je to“, naglasila je sagovornica N1.

O tome zašto EU ne mari više oko toga u kakvom su stanju mediji, Sever ocenjuje da je „situacija sve teža i teža“.

„Mislim da je situacija u tom našem novinarskom okruženju sve teža i teža…Pogledajte kako su se vaši brzo nakačili na taj narativ koji je odmah nakon atentata na Trampa serviran iz mnogih izvora – kriv je CNN, krivi su novinari koji su pisali protiv njega… I odmah su zajašili na tom talasu u Srbiji i optužuju novinare N1, nas novinare da zapravo ugrožavamo običnim propitkivanjem, svojim poslom… Mi ugrižavamo njih, kao da njihov zadatak nije da odgovaraju na pitanja novinara“, izjavila je Sever.

Dodaje i da Evropa ima mnogo svojih problema.

„Zašto Evropa ćuti? Mislim da Evropa ima mnogo svojih problema, mislim da zaštita pluralizma medija, sigurnosti novinara, nezavisnosti medija, da je na silaznoj putanji i u brojnim evropskim zemljama, ali mislim da zato mi treba da se držimo zajedno, jer novinarstvo jeste odbrana demokratije i slobode pojedinaca. Moramo da pronađemo načina da se odbranimo od ovoga i pronađemo načina da radimo zajedno. Moramo da budemo glasni i da tražimo da se pronađu mehanizmi da se zaustavi ovo, da stane dok ne bude prekasno“, zaključila je Sever.

Izvor: N1