Nacrtom pravilnika REM-a nije predviđena obaveza televizija sa nacionalnom frekvencijom za dečji, naučno-obrazovni, dokumentarni, ni kulturno-umetnički program. Ukoliko se ovakav pravilnik usvoji to će biti legalizacija trenutnog stanja u medijima, smatraju sagovornice N1.

Do sada je u Pravilniku postojala obaveza televizija sa nacionalnom frekvencijom da imaju kvalitetan program, pod kojim se podrazumeva naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni ili dečji program, odnosno program za maloletnike, zajedno ili pojedinačno, i to najmanje 20 odsto ukupnog godišnje objavljenog programa.

U Nacrtu novog Pravilnika REM-a, koji je na javnoj raspravi do sutra, o tome nema reči – nema ni reči.

„Novi zakon sada donosi obavezu raznovrsnosti programa televizija. Nacrt pravilnika, u skladu sa zakonom, se detaljnije bavi time šta je raznovrsnost koja obuhvata raznovrsnost političkog mišljenja, programskog sadržaja odnosno žanrova – dečji, informativni, kulturni, ali dok je ranije pravilnik propisivao da to bude kvalitetan program najamnje 20 odsto, sada te obaveze više nema i ostavljeno je na dobroj volji televizija koje će žanrove imati. To mogu biti i rialitiji“, kaže za N1 novinarka Cenzolovke Danica Đokić.

Iako je do sada ovakva obaveza postojala, nije se poštovala, a Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a kaže za N1 da bi donošenje ovog pravilnika pokazalo tendenciju da se izmene svih zakona donose kako bi se sada legalizovalo stečeno stanje.

„U Srbiji je sve samo forma. To se desilo sa Zakonom o javnom informisanju kojim smo legalizovali učešće telekomunikacione kompanije u državnom vlasništvu kao osnivača medija. Sada se to dešava sa ovim pravilnikom. Do sada smo imali da moramo da imamo kvalitetan sadržaj makar 20 odsto, sada izbacujemo to i legalizujemo stečeno stanje, jer je REM godinama u nazad svojim izveštajima konstatovao da tog udela nema u televizijama sa nacionom pokrivenošću“, navodi ona i dodaje da REM na taj način legalizuje svoju odluku o dodeli nacionalnih dozvola.

Kako će se to reflektovati na dodeljivanje dozvola u budućnosti, prema rečima Đokić, zavisiće od toga kakav će pravilnik biti usvojen na kraju, jer još postoji mogućnost da će se menjati, ali i od sastava saveta REM-a u trenutku u kojem će odlučivati o dozvolama.

„Nadamo se da će novi savet REM-a biti malo voljniji da reaguje i izriče adekvatne mere pa je neophodno da ima jaku zakonsku i podzakonsku regulativu na osnovu koje može da reaguje. Stoga je važno da ovaj član, koji niko nije poštovao, postoji, da bi neki budući, bolji REM mogao da reaguje u skladu sa njim“, kaže Đokić.

Osim ovog, na javoj raspravi je trenutno još 14 pravilnika, a iz novinarskih udruženja čuju se kritike da je rok koji je dat za 15 pravilnika suviše kratak.

„REM je bio u obavezi da podzakonske akte uskladi u roku od šest meseci i oni su maksimalno iskoristili tu mogućnost. Taj rok ističe 4. maja. Javna rasprava je za 15 pravilnika organizovana 20 dana, što je zakonski minimum. Mi smo juče kao koalicija tražili da se pomeri taj rok, da li će biti prihvaćeno ili ne ne znamo. Ovo su jako važni dokumenti, a vidimo da se potkradaju stvari koje će dalje nastaviti zakonski da urušavaju medijsku scenu“, kaže Filipović Stevanović.

Prema njenim rečima, radom ovog Saveta REM-a niko nije zadovoljan.

„Prema zakonu REM mora biti smenjenj 4. novembra, kada mora biti izabran novi Savet. Međutim, ta priča još nije pokrenuta. Niko nije zadovoljan radom REM-a, a s obzirom da postoji društveni konsenzus da REM ne radi dobro, najmanje što ovaj saziv parlamenta može da uradi je čim zakaže novu sednicu da pokrene i smenu odnosno izbor novih članova REM-a“, ističe Filipović Stevanović.

Izvor: N1

Predsednik Ruskog demokratskog društva Pjotr Nikitin saopštio je da je Viši sud u Beogradu presudio u njegovu korist po tužbi koju je podneo protiv portala novosti.rs.

Nikitin je, u pisanoj izjavi, naveo da su 8. maja prošle godine na portal Novosti objavili neistinit i uvredljiv tekst o njemu, „uz optužbe i insinuacije namenjene“ da ga „ocrne i diskredituju kao lopova, mentalnog bolesnika i stranog plaćenika“.

Viši sud je utvrdio da takvo pisanje ne služi informisanju javnosti, već sadrži uvredljiv govor za koji nisam dao povod te vredi moju čast i ugled, naveo je Nikitin.

Portalu je naređeno da ukloni neistinite i uvredljive informacije i da objavi tekst presude, te da mi isplati odštetu u iznosu od 60.000 dinara i troškove postupanja u iznosu od 58.100 dinara, sopštio je ruski mirovni aktivista.

Izvor: N1

Tokom 2023. godine nije bilo značajnijih promena u stanju ljudskih prava u Srbiji, navodi se u izveštaju Stejt departmenta. Problemi u vezi sa ljudskim pravima zabeleženi su u kredibilnim izveštajima o ozbiljnim problemima sa nezavisnošću pravosuđa; ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i štampe, uključujući nasilje, pretnje nasiljem i pravne slučajeve protiv novinara, zatim o ozbiljnoj korupciji u vladi, trgovini ljudima i krivičnim delima kao što su nasilje ili pretnje nasiljem usmereni na lezbejke, homoseksualce, biseksualne, transrodne, kvir, interseksualne ili druge osobe iz seksualnih manjina, navodi se u izveštaju.

Prevelika uloga države u medijskom sektoru ugrozili slobode

Ustav predviđa slobodu izražavanja ali pretnje i napadi na novinare, nedostatak transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelika uloga države u medijskom sektoru zemlje ugrozili su ove slobode u nekim instance. U Izveštaju „Nacije u tranzitu“ za 2023. Fridom Haus označio je zemlju kao „tranzicioni ili hibridni režim“ i naveo kontinuirani i sve veći pritisak vlade na nezavisne medijske kuće i novinare, kao i sve veću dominaciju i manipulaciju medijima od strane državnog Telekoma Srbije. „Civilno društvo i nezavisni mediji u Srbiji nastavljaju da rade u neprijateljskoj atmosferi u kojoj su uobičajene kampanje klevetanja organizacija ili pojedinaca od strane vladinih zvaničnika i provladinih medija“, izvestila je Fridom haus.

Izveštaj nevladine organizacije Reporteri bez granica za 2023 „Svetski indeks slobode štampe“ procenjuje „iako Srbija ima neke od najnaprednijih zakona u vezi sa medijima, sa ustavom koji garantuje slobodu izražavanja, novinari često rade u restriktivnom okruženju, uključujući samonametnutu cenzuru , podseća se u izveštaju Stejt departmenta.”

Nezavisni mediji su bili aktivni, ali delimično ograničeni zvaničnom podrškom provladinih medija. Zavisnost medija od vladinih prihoda od oglašavanja bila je od velike koristi političkim predstavnicima, za koje su posmatrači primetili da bi mogli da iskoriste to za političku dobit, i otežala opozicionim liderima, kojima je nedostajao pristup medijima i finansijama, da dođu do potencijalnih glasača.

Regulatorni organ za elektronske medije (REM) produžio je nacionalne dozvole za emitovanje na još osam godina na četiri televizijske stanice čija se uređivačka politika smatra provladinom.

Napadi na novinare

Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u 2022. godini bilo je 137 napada na novinare, a od januara do septembra 113 napada. U decembru 2022, Jelena Obućina, istaknuta novinarka i voditeljka proopozicionog televizijskog kanala NovaS, dobila je preko Tvitera preteće poruke koje kritikuju njeno izveštavanje o predsedniku, koje je u provladinim medijima, uključujući tabloide i nacionalne programe, prikazano kao pretnju za njega. U aprilu je Viši sud u Beogradu osudio osobu koja je slala pretnje na godinu dana kućnog zatvora.

U martu je osuđujućim presudama završeno ponovljeno suđenje optuženima za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića 2018. Dragoljub Simonović, bivši predsednik beogradske opštine Grocka i član vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), osuđen je na pet godine zatvora, Vladimir Mihailović je osuđen na četiri godine, Igor Novaković dobio tri i po godine, a Aleksandar Marinković, kao neposredni izvršilac, osuđen je na četiri i po godine, podseća Stejt department.

Udruženje novinara Srbije, Koalicija za slobodu medija i mreža Sigurni novinari navode da je policija tokom protesta u Beogradu 24. decembra napala snimatelja Al Džazire, udarila pendrekom novinara Nova.rs i pokušala da uzme kameru snimatelju novinske agencije Beta.

Oni su osudili ove napade i pozvali vladu da identifikuje i pokrene postupak protiv odgovornih. Jedna osoba je 25. decembra pretila, a zatim napala novinara N1 Mladena Savatovića tokom direktnog prenosa protesta u centru Beograda. Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je zabrinutost da policija nije reagovala iako je bila u blizini tokom napada. Policija je kasnije uhapsila osumnjičenog nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo istragu o incidentu.

Ekonomski pritisak i autocenzura

Ekonomski pritisak je ponekad naveo medije da praktikuju autocenzuru, uzdržavajući se od objavljivanja sadržaja koji je kritičan prema vladi zbog straha od uznemiravanja vlade ili ekonomskih posledica, prema predstavnicima medijskih udruženja.

Predstavnici vlade su i dalje dobijali daleko više medijskog izveštavanja od opozicionih političara. Zakon je nalagao jednaku pokrivenost tokom perioda kampanje, ali REM je često smatrao da su skupovi vladinih zvaničnika u stilu kampanje zvanične aktivnosti i stoga van delokruga zakona. Opozicioni lideri i aktivisti civilnog društva tvrdili su da REM nije efikasno sprovodio svoj mandat i da je stalno stao na stranu vladajuće koalicije, obezbeđujući nepravedno medijsko okruženje. Prema nadzornoj organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), većina medija je otvoreno provladina u svom izveštavanju.

U maju je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu za klevetu protiv istraživačkog novinarstva KRIK. Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić podneo je prijavu protiv KRIK-a nakon što ga je pomenuo u izveštaju o suđenju navodnoj organizovanoj kriminalnoj grupi citirajući objavljene prisluškivane razgovore u kojima je jedan od optuženih pominjao Gašićevo ime u vezi sa organizovanim kriminalom. Gašićev postupak protiv KRIK-a jedan je od 11 pokrenutih protiv te kuće u prethodne dve godine, preneo je KRIK.

Upotreba SLAPP tužbi i dalje ostaje zabrinutost

Upotreba SLAPP tužbi i dalje ostaje zabrinutost. U martu su mediji izvestili da je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneo dve odvojene tužbe za klevetu protiv Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Srbija, njenog urednika i drugih novinara, tvrdeći da je njihovo izveštavanje o navodnoj korupciji u vezi sa dve kuće u njegovom vlasništvu narušilo njegovu reputaciju i nanelo mu duševne bolove.

I poslanik SNS Vladimir Đukanović podneo je tužbu protiv Vuka Cvijića, novinara nedeljnika NIN, zbog optužbi da mu je naneo duševnu bol nakon što je NIN objavio dokument u kojem se tvrdi da je Đukanović nudio mito policijskim inspektorima. Medijske organizacije su tvrdile da su takve tužbe pokušaj da se obeshrabri izveštavanje od javnog interesa, a glavni urednik BIRN-a Srbija Milorad Ivanović naveo je da su tužbe još jedan primer SLAPP-a, čiji je cilj da zastraše novinare i odvrate ih od izveštavanja o pojedincima i temama od javnog interesa.

Rasprostranjena upotreba SLAPP-a imala je za cilj da iscrpi finansijska i psihološka sredstva meta i ohladi kritičke stavove na štetu učešća javnosti, navodi se u izveštaju o takvim tužbama u zemlji koji je objavio član 19, Centar za ljudska prava Američke advokatske komore. i Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Izvor: N1

Pre 25 godine NATO je bombardovao zgradu Radio-televizije Srbije (RTS) i ubio 16 radnika te medijske kuće, a u 2:06, kada je pogođena zgrada, kod spomenika „Zašto“ u Tašmajdanskom parku održan je pomen stradalim radnicima RTS sa kojeg su porodice pitale „da li su njihovi najmiliji žrtvovani“.

Zgrada RTS bombardovana je tokom emitovanja vesti u dva sata i šest minuta iza ponoći 23. aprila 1999. godine i prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj.Živote su izgubili Jelica Munitlak – šminker, Ksenija Banković – video-mikser, Darko Stoimenovski – tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović – tehničar mastera, Dragorad Dragojević – radnik obezbeđenja, Dragan Tasić – električar, Aleksandar Deletić – dizajner programa, Slaviša Stevanović – tehničar u razmeni, Siniša Medić – dizajner programa, Ivan Stukalo – tehničar u razmeni, Dejan Marković – radnik obezbeđenja, Milan Joksimović – radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović – tehničar mastera, Slobodan Jontić – monter, Milovan Janković – precizni mehaničar i Tomislav Mitrović – režiser programa.

Ispred spomenika „ZAŠTO“ u 2.06 i ove godine okupili su se članovi porodica poginulih radnika, kolege i prijatelji, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, predstavnik Ministarstva informisanja i telekomunikacija Dejan Stojanović, predstavnik Ministarstva kulture Mladen Vesković, gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihajlović Vacić.

Na mestu na kojem se svake godine polažu venci bili su generalni direktor RTS Dragan Bujošević, predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klanšček, predstavnici opštine Palilula, predstavnici novinarskih udruženja UNS i NUNS, predstavnici sindikata, predstavnici organizacije Žene u crnom.

Minutom ćutanja odata je pošta ubijenima.

U ime porodica žrtava, okupljenima se obratio Miroslav Medić, brat stradalog Siniše Medića.

„Bez ikakvog jasnog upozorenja zaposlenima, gađali su zgradu Radio-televizije Srbije, ne vodeći ni jednog trenutka računa o mogućem broju civilnih žrtava. Dobro su znali da je u ovoj zgradi tih noći uvek bilo između 150 i 160 ljudi koji su samo obavljali svoj svakodnevni posao, nervozno iščekujući jutro da se vrate svojim porodicama“, rekao je Medić.

Medić je naveo da u zgradi RTS u to vreme nije bilo nijedno vojno lice niti vojna oprema koja bi se koristila za slanje komandi jedinicama vojske na terenu.

U zgradi RTS su bili samo civili, tehničko osoblje i novinari, što mogu da potvrde i strani izveštači koji su slali svakoga dana svoje izveštaje iz ove zgrade, predočio je Medić.

Prema njegovim rečima, RTS je tada „emitovao samo izveštaje o zločinima koje su činili albanski teroristi na Kosovu i NATO zločinci širom naše zemlje“.

Ta istina je ono što ih je bolelo i zbog čega su dobijali kritike i u svojim zemljama. Zato su želeli da ućutkaju RTS i da se u svetu čuje samo njihova verzija događaja na terenu, rekao je Medić.

Porodice, kako je dodao, već 25 godina muči i pitanje zašto ništa nije učinjeno da se zaštite životi zaposlenih u vreme vazdušne opasnosti.

Zašto niko od odgovornih ljudi u RTS-u nije učinio ništa da se ljudi sklone na sigurno mesto rada barem noću kada u zgradi nije bilo stranih novinara? Zašto niko u Saveznom ministarstvu odbrane nije reagovao na nepostupanje tadašnjeg direktora RTS Dragoljuba Milanovića po naredbi broj 37, po kojoj je bio obavezan da izmesti ljude i tehniku na rezervno mesto rada u slučaju ratnog stanja, upitao je Medić.

Ta naredba, podseća, nije izvršena i za to je odgovarao samo tadašnji direktor. Ostali čija je dužnost bila da kontrolišu postupanje RTS-a za vreme ratnog stanja, nisu nikada pozvani na odgovornost, a neki su čak i odlikovani.

Da li to znači da su i nekome ovde bile potrebne naše žrtve? Da li to znači da su naši najmiliji bili žrtvovani? To je ono što nas boli svih ovih 25 godina. Odgovore na sva ova pitanja još uvek nismo dobili. Žrtve još uvek traže istinu, poručio je Medić.

U ime porodica, brat ubijenog Siniše Medića je zamolio nadležne da se zgrada u kojoj su radnici RTS izgubili svoje živote i koja stoji kao opomena i mesto zločina, konačno pretvori u memorijalni centar za koji idejno rešenje odavno postoji.

Izvor: Danas

Sutra se navršava 25 godina od bombardovanja zgrade Radio televizije Srbije i pogibije 16 radnika javnog servisa.

U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, tokom emitovanja vesti, u 2 sata i 6 minuta, bomba iz NATO bombardera pogodila je deo zgrade u centru Beograda.

Živote su izgubili ljudi koji su tada bili na svom radnom mestu: Jelica Munitlak, Ksenija Banković, Darko Stoimenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Slobodan Jontić, Milovan Janković i Tomislav Mitrović.

Iako je NATO zgradu RTS-a stavio na listu legitimnih meta i najavio bombardovanje, zaposleni u državnoj televiziji nisu evakuisani već su svesno žrtvovani, a njihova pogibija zloupotrebljena u propagandne svrhe tadašnjeg režima.

Dragoljub Milanović, bivši direktor RTS-a jedini je osuđen za ovaj zločin iako ni državni ni vojni vrh nisu učinili ništa da se zaposleni u RTS-u zaštite. Prošlo je 25 godina od zločina, a njihova odgovornost se ne pominje. Nije utvrđen lanac odgovornosti za smrt radnika, a njihova pogibija tretirana je kao posledica nepostupanja odgovornog lica po propisima o zaštitnim merama.

Nema sumnje da je RTS korišćen kao sredstvo ratne propagande, no, to ne može biti razlog za bombardovanje i ne postoji razumno opravdanje za oružani atak NATO pakta. Podsećamo da je pre tog strašnog ratnog zločina u beogradskoj Aberdarevoj ulici, tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini (1992 – 1995), oružana sila predvođena Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem u Sarajevu srušila, između ostalog, zgradu novinske kuće Oslobođenje i teško oštetila zgradu RTV doma, i u tim bombardovanjima bilo je ljudskih žrtava, a sličan zločin dogodio se pre tri godine kada su izraelske vojne snage bombardovale zgradu u Gazi u kojoj je bilo sedište više medija, između ostalih Al Džazire i Asošijeted presa, pod izgovorom da se u zgradi kriju pripadnici Hamasa. Dakle, svedočimo istim napadima na medije pod sličnim optužbama i bez procesuiranja nalogadavaca, i strepimo da mogu biti ponovljeni.

Budući da su danas na vlasti mnogi koji su vladali Srbijom devedesetih godina prošlog veka, ovom prilikom ih podsećamo na posledice medijskog mraka iz tog vremena. Jedna od njih je i pogibija radnika RTS-a, a da RTS nije bestidno zloupotrebljavan ratnih devedesetih, stradanje mnogih drugih nedužnih ljudi bilo bi izbegnuto.

Nerzavisno udruženje novinara Srbije

22.4.2024.

Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je, po službenoj dužnosti, formiralo predmet u vezi sa pretnjama upućenim američkom ambasadoru Kristoferu Hilu i novinaru Dinku Gruhonjiću, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa.

„Policijskim službenicima Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, upućen je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja“, rekli su za RSE u tom tužilaštvu.

Na Telegram kanalu „Bunt je stanje duha“ u utorak je podeljen snimak susreta Hila i Gruhonjića, a pojedini komentari snimka bili su „Metak za obojicu“ i „Glogov kolac za obojicu“.

Izvor: N1

Matić naglasio značaj solidarnosti među novinarima u radu na otkrivanju informacija o ubistvima medijski radnika

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić izjavio je da je veoma važno da se svi slučajevi ubistava novinara „drže pod okom javnosti“.

On je, na skupu Udruženja novinara Srbije (UNS) naglasio značaj solidarnosti među novinarima u radu na otkrivanju informacija o ubistvima medijski radnika.

Na skupu „Šta su novinari otkrili decenijama od ubistava novinara i gde je tu pravosuđe?“ on je naglasio značaj novinarskih istraživanja u vezi svih tih ubistava.

Na skupu se govorilo o nalazima poslednjih istraživanja UNS o ubijenim novinarima i medijskim radnicima na ratištima devedesetih godina, na prostoru bivše Jugoslavije.

Ukazano je i na ubistvo, iz oktorba 1991. šabačke ekipe RTS na Baniji, kada su stardali Zoran Amidžić, Bora Petrović i Dejan Milićević, dok je Sretan Ilić preminuo na putu do bolnice.

Govorilo se i o značaju rada Komisije za istraživanje ubistava novinara u slučajevima ubistava Slavka Ćuruvije (1949 – 1999), Milana Pantića (1954 – 2001) i Dade Vujasinović (1964 – 1994).

Na skupu su učestvovali novinari Jelena Spasić, Filip Mirilović i Dragana Bjelica, kao i predstavnici pravosudnih institucija Srbije.

Izvor: Vreme