Poslanik Evropskog parlamenta za Demostat o aktuelnoj situaciji u Srbiji

Na ulicama Srbije su građani koji s pravom traže promene od vlasti i teže normalizaciji. Sada je na političkim akterima da ispune te zahteve. I baš zbog toga su Srbiji potrebne potpuno funkcionalne, transparentne i demokratske institucije, zaključuje naš sagovornik

Tema potencijalnih prevremenih izbora (u Srbiji) pitanje je koje se iznova ponavlja u diskusijama u proteklih nekoliko meseci, ali nikakva zvanična odluka o tome nije doneta, koliko ja znam. Komentrisanje na ovu temu u ovom trenutku samo bi poslužilo daljem raspirivanju spekulacija. Ono što bih želeo da naglasim, jeste aktivna uloga koju je odigrao Evropski parlament, u saradnji sa srpskim političkim akterima i relevantnim institucijama, u poboljšanju izbornih uslova tokom prethodnih faza međustranačkog dijaloga, kaže za Demostat Matjaž Nemec, poslanik Evropskog parlamenta iz poslaničke grupe Socijalista i Demokrata  (S&D), komentarišući medijske tvrdnje da postoji mogućnost da će Evropski parlament ponovo posredovati u međustranačkom dijalogu u Srbiji o poboljšanju izbornih uslova.

Nemec, koji je i član delegacije pri Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija, ocenjuje da je “ovo proaktivno angažovanje vodilo ka određenim poboljšanjima, od kojih je glavno povratak na parlament u Srbiji sa većim pluralizmom nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora”.

– Ipak, mnogi izazovi ostaju nerešeni, naročito kada je reč o slobodi medija, čime bi se i stvorili fer uslovi za izbore, poručuje ovaj evroposlanik.

Govoreći o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji, uključujući odluku dela opozicije da blokirala Narodnu skupštinu, Matjaž Nemec ukazuje da smo u proteklih nekoliko dana bili svedoci “značajnog povećanja tenzija između vladajuće koalicije i parlamentarne opozicije, čime se dodatno rasplamsala ionako usijana politička klima”.

– U tako već usijanoj političkoj klimi, važno je da se takve eskalacije ne događaju. Nezadovoljstvima se mora pristupiti konstruktivno i ona se moraju rešavati sistematično. Upravo zato se Evropski parlament uključio u proces međustranačkog parlamentarnog dijaloga – u cilju unapređenja funkcionisanja srpskog parlamenta. EP je čvrsto posvećen ovom procesu, ali značajne promene mogu da donesu rezultat jedino ukoliko se sve strane angažuju. Ponavljam da Skupština, kao direktno izabrana institucija, mora biti mesto dijaloga i demokratije, kontatuje Matjaš Nemec.

Nemec navodi da “nepostojanje dijaloga, nespremnost da se saslušaju suprotna mišljenja i netransparentnost, čemu smo svedoci danas, jesu kontraproduktivni i predstavljaju opasnost za stabilnost”.

– Na ulicama Srbije su građani koji s pravom traže promene od vlasti i teže normalizaciji. Sada je na političkim akterima da ispune te zahteve. I baš zbog toga su Srbiji potrebne potpuno funkcionalne, transparentne i demokratske institucije, zaključuje Matjaž Nemec.

Odbor Evropskog parlamenta za kulturu i obrazovanje izmenio je 7. septembra nacrt Evropskog zakona o slobodi medija kako bi se osiguralo da važi za sve medijske sadržaje, kao i veća transparentnost i nezavisnost medija u EU.

Evroposlanici su želeli da osiguraju da nova pravila obavežu članice da obezbede pluralitet i zaštite nezavisnost medija od vladinih, političkih, ekonomskih ili privatnih interesa, saopštio je Evropski parlament.

Navodi se da je nacrt izmenjen kako bi se odredbe o transparentnosti primenjivale za sve medijske sadržaje a ne samo za vesti i tekuće stvari, kako je predložila Evropska komisija.

U tekstu usvojenom u Odboru zabranjuju se sve vrste mešanja i pritisaka na medije, uključujući primoravanje novinara da otkriju svoje izvore, pristup šifrovanim sadržajima na njihovim uređajima i upotreba špijunskih softvera protiv njih.

Radi bolje zaštite novinara, evroposlanici kažu da upotreba špijunskih softvera može biti opravdana samo od slučaja do slučaja i ako je naloži nezavisni sudski organ radi istrage teškog krivičnog dela, poput terorizma ili trgovine ljudima.

Evroposlanici su predložili i da se javno oglašavanje jednom medijskom provajderu, onlajn platformi ili pretraživaču ograniči na 15% budžeta za oglašavanje koji ta vlast dodeljuje u datoj članici.

U cilju ocene nezavisnosti medija, evroposlanici žele da mediji objave informacije o tome ko im je vlasnik i ko sve, direktno ili indirektno, ima koristi od njih.

Takođe žele da mediji izveštavaju o državnom oglašavanju i finansijskoj podršci države, uključujući kada dobijaju javne fondove iz zemalja koje nisu članice EU.

Navodi se i da članice treba da finansiraju javne servise kroz višegodišnje budžete kako bi se sprečilo političko mešanje i obezbedila budžetska predvidivost.

Evroposlanici žele i da Evropska uprava za medijske usluge, novo telo EU čije je uspostavljanje predloženo zakonom, bude pravno i funkcionalno nezavisna od Komisije i sposobna da sama radi a ne samo po zahtevu Komisije.

Takođe žele da se u rad Uprave uključi nezavisna „ekspertska grupa“ koja će predstavljati stavove sektora medija i uključuje civilno društvo.

Usvojeni tekst treba da potvrdi Parlament i o tome će se glasati na plenarnoj sednici 2-5. oktobra. Nakon toga će evroposlanici početi razgovore sa Savetom o konačnom izgledu zakona.

„Ja mislim da, bez obzira na sve druge izmene kojih ima još i koje nisu loše u radnoj verziji zakona, ako se ta izmena ne usvoji, sve to drugo neće imati nikakve važnosti“, rekao je Veljanovski za agenciju Beta povodom nacrta Zakona o elektronskim medijima koji je Minstarstvo informisanja i telekomunikacija juče uputilo na javnu rapsravu.

Naglasio je da je izbor novog sastava Saveta REM-a u trenutku usvajanja novog zakona upisano u Medijsku strategiju usvojenu u januaru 2020. godine, kao i u Akcioni plan za sprovođenje te strategije usvojen iste godine.

„To je državni dokument, dokument sa potpisom predsednice Vlade Ane Brnabić, i sada vlast odustaje od sopstvenog stava koji je usvojen još pre tri i po godine. Jasno je naravno zašto – jer njima ovakav Savet REM-a odgovara“, ocenio je on.

Veljanovski je naveo da Radna grupa nije prihvatila ni predlog da se zabrani funkcionerska kampanja koja po sadašnjem zakonu može da traje do 10 dana pred izbore.

„Ja sam rekao, to i medijska koalicija podržava, 10 dana nije ništa. To je jako malo, funkcionerska kampanja treba permanentno da bude zabranjena. Ali pošto mi znamo u kojim okolnostima živimo (predloženo je) da to treba da bude zabranjeno od momenta kada se raspišu izbori, ali ni to nije prihvaćeno“, kazao je Veljanovski.

Naveo je da je prihvaćen zahtev medijske koalicije da se iz kandidovanja članova Saveta REM-a isključe državni organi, poput Skupštine Srbije, Skupština Vojvodine i njihovi nadležni odbori, ali da je to predato Zaštitniku građana i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

„Jasno je da, pošto vlast ima odlučujuću ulogu ko će birati te organe, onda preko njih može da bude sigurna da će imati najmanje dva člana Saveta REM-a. Mi smo protiv toga, iako je to bolje rešenje od ovog koje smo do sada imali, da nadležni skupštinski odbori predlažu kandidate“, kazao je Veljanovski.

U zakon je, dodao je Veljanovski, sada ušla i odredba po kojoj su kriterijumi za to ko može da bude član Saveta REM-a, mnogo ozbiljniji, stroži, jasniji i precizniji nego do sada, kao i da se zahteva najmanje desetogodišnje iskustvo.

„Tu se navodi da mogu da budu predloženi nastavnici, asistenti, saradnici fakulteta i univerziteta, ali samo oni koji su novinarsko-komunikološkog, medijskog smera i koji imaju najmanje 10 godina iskustva. Mogu da budu predloženi novinari, urednici, rukovodioci elektronskih medija, istraživači medija, kompozitori, pisci, muzičari, ali koji imaju iskustvo rada u elektronskim medijima najmanje 10 godina“, rekao je Veljanovski.

Te kriterijume, kako je naglasio, ne zadovoljava niko ko je u sadašnjem Savetu REM-a.

„Oni hoće da se usvoji zakon sa tim kriterijumima, a da ostane isti Savet. Pa to je kontradiktorno!“, ukazao je Veljanovski.

Naveo je da će kroz javnu raspravu koja početi sledeće srede u Beograd, a potom svake naredne srede u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, ukazivati na svoje argumente.

„Ja se bojim da će ta širina javne rasprave, za koju je uvek dobro da bude široka, možda da stvori ogromnu količinu raznih primedaba i predloga, gde će možda da bude skriveno ono što je najvažnije. Mnogo je bitno da ljudi koji se u to razumeju, koji su se i do sada bavili tim zakonima, da budu stalno prisutni i da govore o tome“, rekao je Veljanovski.

Optuženi za lepljenje poternica sa fotografijama novinarke Isidore Kovačević, te Aleksandra Mijailovića i Veljka Anđelića nije se pojavio pred sudom. Urednica Podrinskih smatra da su organizatori ovih pretnji zaštićeni, te da zato ostaje strepnja za to šta se još može desiti samo zato što radi svoj posao

U Osnovnom sudu u Šapcu, danas je trebalo da se održi suđenje zbog lepljenja „poternica” po Šapcu na kojima su se sa fotografijama i porukom „Traži se” i „Medijski pokrovitelj batinaša” našli glavna i odgovorna urednica „Podrinskih” Isidora Kovačević, kao i još dva građanina Šapca Aleksandar Mijailović i Veljko Anđelić.

Na ročištu se pojavilo troje oštećenih, ali ne i jedini okrivljeni Milan Filipović, koji se tereti za krivično delo ugrožavanje sigurnosti. Zbog toga je sutkinja Tatjana Ilić konstatovala da suđenje ne može da se održi.

Sutkinja je istovremeno izrazila čuđenje načinom na koji je policija obavestila sud o postupku uručenja poziva okrivljenom. Naime, policija je sudu vratila dostavnicu na kojoj je potpisan samo dostavljač, ali ne i primalac poziva, uz napomenu da okrivljeni nije zatečen na adresi, te da mu je poziv ostavljen pribijen uz vrata, ali da je poziv uredno primljen (?).

Sutkinja je nakon toga konstatovala u zapisnik da okrivljeni nije uredno pozvan, uz obrazloženje da dostavnica nije potpisana, kao i da je izostao izveštaj policije o razlozima neuručenja poziva okrivljenom.

Dodatno zbunjuje i to što su nakon toga oštećeni izjavili da imaju nezvanična saznanja da se okrivljeni nalazi u zatvoru zbog izdržavanja kazne za neko drugo krivično delo, pa se postavlja pitanje kako policija nije imala takva saznanja, ukoliko su tačna, i zašto nije obavestila sud o tome.

Kako godine odmiču, čini mi se da se slučaj zataškava

Glavna i odgovorna urednica „Podrinskih” Isidora Kovačević nije krila razočarenje načinom na koji MUP i pravosuđe vode ovaj postupak.

„Iako sam očekivala da se okrivljeni neće pojaviti na glavnom pretresu, svih ovih meseci od prijema poziva sam se nadala da će prvo suđenje proći drugačije. Skoro dve godine javno molim nadležne da samo rade svoj posao, ali očigledno to nije moguće u Srbiji. Često se, od tog 17. decembra 2021. godine, kada su poternice osvanule na svakoj banderi, drvetu, u zgradama, na automobilima u Šapcu, pitam da li su pripadnici MUP-a neprofesionalni, ne umeju da rade svoj posao, ne žele i/ili su lenji bez obzira na težinu slučaja i ugrožavanje bezbednosti, ali kako postupak, meseci i godine odmiču, sve mi se čini da se ovaj slučaj zataškava i da zapravo nekoga štite”, kaže Isidora Kovačević.

Ona ističe kako je neverovatno da u malom gradu, kao što je Šabac, policijski službenici za dve godine od ugrožavanja bezbednosti maloletnika (u to vreme), advokata i novinarke nisu uspeli da reše slučaj.

„Tokom ovog perioda pronađeno je samo jedno lice koje je lepilo poternice za nama po gradu, ali ne i ostali koji su lepili, nalogodavci i koordinatori ove akcije, kao ni štamparija.”

Ona navodi da ovakva slaba reakcija i nereagovanje nadležnih institucija samo daju ,„zeleno svetlo” da se otvori „lov” na sve one koji drugačije misle od vladajuće strukture, ali i na sve one koji javno iznose činjenice o radu, ali i nepočinstvu funkcionera vlasti.

„Ovakvo ophođenje prema ovom slučaju od strane nadležnih zapravo budi dodatan strah, jer smo sve svesniji da smo prepušteni sami sebi i da nema ko da štiti naša Ustavom zagarantovana prava”, zabrinuta je urednica „Podrinskih”.

Dve godine života u strahu i neizvesnosti

„Meni ostaje da i dalje vodim računa kuda i kako i sa kim se krećem, kako razgovaram telefonom, da ne objavljujem nigde javno, ni ja ni moja porodica i prijatelji, gde sam, gde idem, niti sa kim sam. Jedino tako mogu da sačuvam zdravlje i živote sebe i ljudi oko sebe u ovom vremenu kada nadležni ne rade svoj posao i ne brinu o nama. S obzirom na to da se stišala i medijska i javna podrška u ovom slučaju, ostaje strepnja šta se to sledeće može desiti zato što samo radim svoj posao, a policija i sud ne reaguju na pretnje”, zaključuje Isidora Kovačević.

Podsećamo, nakon protesta na Šabačkom mostu protiv Rio Tinta u decembru 2021. godine, kada su batinaši i deo aktivista SNS, tukli građane drvenim palicama i čekićima, po čitavom Šapcu su osvanule polepljene „poternice” sa slikom novinarke Isidore Kovačević i dvojice građana na kojima je pisalo „Traži se” i „Medijski pokrovitelj batinaša”.

Policija je zbog lepljenja „poternica” procesuirala samo Milana Filipovića, iako je to moralo raditi više ljudi, jer jedan čovek ne može fizički polepiti toliki broj plakata.

Tužilaštvo je protiv njega podnelo krivičnu prijavu zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti.

Sledeće ročište za glavni pretres je zakazano za 16. oktobar.

NUNS podseća svoje članove da je u toku dugoočekivana i najavljivana javna rasprava o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima. Javna rasprava će trajati mesec dana, sa četiri događaja u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu ( 13.09, 20.09, 27.09, i 04.10).

Prvi događaj je zakazan za 13. septembar od 11h, u Beogradu, Resavska 15 (Privredna komora Srbije- Velika sala), kad je zakazana rasprava za Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima. Potom se od 13:30h nastavlja rasprava o Nacrtu zakona o elektronskim medijima. Detaljnije o sva četiri događaja možete pronaći na linkovima iznad.

Koalicija za slobodu medija oglasila se povodom Nacrta oba zakona u kome je istakla da oni sadrže rešenja koja su za Koaliciju neprihvatljiva i da neće doprineti poboljšanju medijske scene i informisanosti građana, kao i da je u suprotonosti su sa Medijskom strategijom. Celo saopštenje možete pogledati ovde .

Ako gledate N1 onda znate da je ovo lice ono koje najčešće viđate ispred Specijalnog suda. Godinama već Ana Novaković prati suđenje klanu Belivuk, postupak protiv Darka Šarića, ali ne propušta nijedno ročište u slučaju Jovanjica.

„To njihovo izveštavanje zadnje četiri godine, to je režirano izveštavanje, oni nisu novinari, oni su režiseri“, rekao je na Informer TV Predrag Koluvija, prvooptuženi u slučaju Jovanjica.

Reče poljoprivrednik koji to nije pred novinarima za koje je zaista upitno da li jesu i da li su ikada bili na terenu.

„Oni na komandu novinara zvižde i kreću da viču…“, nastavio je Koluvija.

„Hoćemo da pogledamo kako je ta komanda ispred Specijalnog suda izgledala, kada smo videli novinarku koja, kada vas je ugledala, ona je istrčala niz stepenice i dala je znak okupljenim da počnu sa zvižducima i uvredama. Mi ćemo da pogledamo ovo…“, kazala je novinarka Informer TV-a.

To što su danas „medijski eksperti“ gledali na televiziji, juče je Tviter zajednici obznanio kao veliku istinu Koluvijin advokat Vladimir Đukanović.

Na snimku se vidi novinarka N1 Ana Novaković koja izveštava sa suđenja za Jovanjicu, a sporan trenutak za advokata Đukanovića je dolazak prvooptuženog Koluvije ispred Specijalnog suda.

Na snimku se vidi novinarka N1 Ana Novaković kako kaže „Evo ga Koluvija“ a potom rukom pokazuje snimatelju da dolazi Koluvija i kaže „snimaj“.

„Naravno, za N1 je potrebna predstava pa njihova „nezavisna novinarka“ pokazuje ko ide, šta da se snima i izdaje direktive. Neverovatno!“, napisao je na Tviteru Vladimir Đukanović, poslanik SNS.

Наравно, за Н1 је потребна представа па њихова "независна новинарка" показује ко иде, шта да се снима и издаје директиве.
Невероватно! pic.twitter.com/tJIKdsdXQJ

— Владимир Ђукановић 🇷🇸 (@adv_djukanovic) September 6, 2023

I zaista neverovatno, poslanik Đukanović „direktivama“ zove ono što je naš svakodnevni posao.

„Željko, kako izgleda tvoj snimajući dan, koliko za jedno snimanje izdaš ‘direktiva’ svom kolegi?“, pitao je N1 svog kolegu Željka Veljkovića, novinara Nove TV.

Veljković je odgovorio:

„Izdavanje direktiva je sigurno potpuno pogrešan termin i time poslanik Đukanović pokazuje da apsolutno ne shvata čime se mi bavimo. Nekad ja vidim nešto što snimatelj nije video, mnogo češće oni vide nešto što ja nisam video, i uvek jedni drugima sugerišemo šta bi moglo, dogovaramo se, promišljamo ono što radimo, i to samo nekom ko se nikad nije bavio ovim poslom može da deluje kao izdavanje direktiva.“

Ali potpuno neverovatno, sadašnji poslanik i advokat, nije u prošlosti bio samo moler, već i medijski radnik i to već neke stvari objašnjava.

„Možda je ključ za razumevanje svega toga GDE je on radio. ‘Velika Srbija’ i ‘Radio Fokus’ nisu bili mediji, nego promotivni servisi svojih stranaka, tamo se možda radi nekako drugačije“, objašnjava Veljković.

Ovde sa snimateljima novinari ne komuniciraju putem telepatije niti se pak uzdaju u pomoć više sile.

„Oko novinarke N1 Ane Novaković se pravi neka fama i pretpostavljam da iza toga stoji Vladimir Đukanović koji je to i pokrenuo preko Tvitera, kako bi imali izgovor da pokušaju da odlože ročište“, ocenjuje urednik KRIK-a Stevan Dojčinović.

Dijana Hrkalović je tražila da se ročište u postupku koji ona vodi protiv redakcije portala KRIK odloži navodeći da novinari koji su došli da izveštavaju sa suđenja vrše pritisak na rad suda.

„To je bio izgovor da pokušaju da odlože ročište zato što se poslednjih dana oko Ane Novaković pravi neka fama i pretpostavljam da iza toga stoji Vladimir Đukanović koji je pokrenuto sve to preko Tvitera. Onda njegovi branjenici Predrag Kuluvija i Dijana Hrkalović idu za tim da predstave Anu kao nekoga iza sneke, ko rukovodi proteste, samo zato što je ispred sudnice pokazivala kamermanu šta da snimi“, ističe Dojčinović.

Kako ističe sagovornik, oni prave cele konstrukcije u koje ni oni sami ne veruju.

„Hrakolović je ispričala kako je Ana Novaković neko iz senke, rukovodi protestima. Ni oni sami ne veruju u to, nego im treba neka konstrukcija nešto i onda se oni uhvate za to neko vreme i to im služi da spamuju suđenje. Konstrukcije im služe jer niko od njih nije u stanju da se pojavi pred sudom zbog stavri u koje su upleteni i da normalno iznesu odbranu, da odgovore na pitanja koja im se postave. Stalno moraju da spinuju u sudnicama i onda im stalno treba neka konstrukcija koju naprave kao argument da bi odložili suđenje, da sabotiraju suđenje“, objašnjava Dojčinović.

Sudija u postupku, prema rečima Dojčinovića, nije videla da se ikakav pritisak vriši i da suđenje može da se nastavi.

„Hrkalović je dala iskaz, govorila o šteti navodnoj koju su joj naši tekstovi naneli. Nije bilo nikakve šanse da se postave pitanja nažalost. Što je jako čudno. Zato što sva pitanja koja smo advokatica i ja pripremili se tiču samog postupka. U suštini, Dijana Hrkalović nas je tužila za seriju tekstova na KRIKU jer smo mi u tim tekstovima izvodili neke dokaze o njenim vezama sa različitim ljudima iz kriminala. Ja sam hteo nju da pitam o tim vezama, ljudima. Međutim, ništa nisam mogao da postavim jer je Dijana Hrkalović u startu rekla da neće do odgovara ni na jedno moje pitanje jer je ona mislila da ja dolazim u sudnicu da nju intervjuišem praktično. Iako ne, svako pitanje je bilo u vezi sa tekstovima i slučajem“, objašnjava Dojčinović.

Suđenje je zatvoreno time da  jer se sudija složila sa tim da nema nema postavljanja pitanja.

„Ono što sam ja insistirao jeste da ta pitanja uđu u zapisnik, da postoje pitanja na koja nisu odgovorena. Kada je naša advokatica htela da postavlja pitanja Dijani Hrkalović, sudija je zabranila. Ne znam na osnovu čega će sudija da meri kada bude donosila presudu u tom postpuku. Ima naše teksrove, saslušala je nju, saslušaće mene, al’ sudija neće ući dublje u to kako smo mi kao novinari skupili, na osnovu čega smo pisali o njih. Na taj način nekako mi deluje da to do kraja u samom postupku neće izaći“, occenjuje sagovornik N1.

Milenković u nezgodnom položaju

Kada je reč o službenoj belešci koju je načinio inspektor Slobodan Milenković u kojoj opisuje kako mu je nuđen mito od posrednika iza kojeg stoje predstavnici vlasti odnosno Vladimir Đukanović i Aleksandar Papić, Dojčinović smatra:

„Zanimljivo je. Ako je to tačno sve što je u službenoj belešci, to je poprilično nezgodno za Vladimira Đukanovića. Treba da se vidi ko je bio posrednik. To zahteva rad tužioca. Bez nekog rada tužilaštva ostaće nerazjašnjiv, ali da li će tužilaštvo pogledati taj slučaj, to će zavisiti od volje ljudi iz vlasti. Ako tužilaštvo ne uzme tu belešku onda će biti signal da su stvari iz službene beleške tačne“, kaže Dojčinović.

Takođe, prema rečima Dojčinovića, policijski inspektor Slobodan Milenković nalazi se u, kako kaže, jako nezavidnoj situaciji.

„Pod velikim je udarom vlasti i i svega što se je povezano sa vlastima, od tabloida i njihovih advokata i iz meseca u mesec se nalazi u sve goroj poziciji. Sklonjen je iz tog odeljenja, sve je pod jačim pritiscima. Država skuplja neki dokazni materijal protiv njega. Očigledno postoji neki interes države da ga uhapse na neki način. On kaže da mu je život ugrožen. I ove stvari poput službenih beleški, stvarne informacije koje ima, očigledno sa svojim advokatima polako pušta u javnost u nadi da će zaustaviti taj pritisak koji ide ka njemu.
Mi do kraja ne znamo šta sve inspektor Milenković zna. Jako je teško boriti se u zemlji gde su sve institucije pod kontrolom partije na vlasti“, objašnjava urednik KRIKA Stevan Dojčinović.

„Aleksandar Papić tajkun SNS-a“

Aleksandar Papić, vlasnik tabloida Objektiv koji se pored Vladimira Đukanovića pominje u belešci inspektora Milenkovića, ima mnogo veći uticaj od toga koliko ga ima u medijima, ocenjuje urenik KRIKA.

„Bio je povezan sa ljudima iz Belivukove grupe, spomenut je par puta na suđenju. Njega je više spominjao Nebojša Stefanović u izjavama kad je bio u ratu sa Dijanom Hrkalović. Ključni od SNS tajkuna, postaje poslovno jak, koji je bio dosta povezan sa ljudima iz policije zato što je bio blizak Nebojši Stefanoviću, kome je bio od ključnih ljudi. Stefanović je živeo u njegovoj vili. To je čovek koji je imao skaj telefon, čija je uloga i dalje u sneci i jako se malo zna o njemu“, smatra Dojčinović.