Nakon ponovnog imenovanja Ursule fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije mediji i novinarske organizacije poslale su pismo novoizabranoj predsednici. Pismo ima za cilj da obuhvati ključne teme u vezi sa slobodom štampe, bezbednošću novinara i mehanizmima EU kao što su Evropski zakon o slobodi medija ili Zakon o digitalnim uslugama, koje koalicija želi da vidi među političkim prioritetima sledećeg mandata Komisije.

19. jula 2024. godine

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen

Evropska komisija

Evropska komisija

200 Rue de la Loi

1049 Brisel

Belgija

Poštovana predsednice fon der Lajen,

Pišemo Vam kao članovi i članice medija i štampe, novinarskih organizacija i šire zajednice za slobodu medija da Vam čestitamo na ponovnom imenovanju za predsednicu Evropske komisije i da Vas pozovemo da osigurate slobodu medija, zaštitu novinara, i da pristup građana EU novinarstvu od javnog interesa ostane visoki politički prioriteti tokom predstojećeg mandata Vaše Komisije.

Poslednja Komisija je preduzela važne zakonodavne i nezakonodavne mere kada se tiče slobode medija i zaštite novinara. Uprkos ovim hvale vrednim naporima, sloboda medija širom Evrope podložna je ozbiljnim pretnjama i ograničenjima, što predstavlja rizik za demokratske vrednosti Evropske unije. Novinari svojim radom podržavaju takve vrednosti, bore se protiv dezinformacija i doprinose boljem funkcionisanju institucija EU. Od suštinskog je značaja da sledeća Komisija učvrsti ovo nasleđe i podrži trajna i dugotrajna rešenja za jačanje prostora za slobodu medija, pluralizam i nezavisnost, kao i održivost i konkurentnost medijskog sektora u Evropi.

Mi, dole potpisane organizacije, snažno Vas pozivamo da nastavite sa nasleđem odlazećeg potpredsednika za vrednosti i transparentnost i ponovo imenujete drugog potpredsednika sa jasnim i čvrstim mandatom da koristi sve dostupne mehanizme EU, uključujući politiku, zakonodavstvo i budžet, za promovisanje slobode štampe i bezbednosti novinara. Posebno Vas pozivamo da eksplicitno navedete ovaj mandat u svom pismu misije jednom od potpredsednika, utvrđujući ga kao politički prioritet u narednom petogodišnjem mandatu.

Tražimo da potpredsednik ima dovoljno snažan i širok mandat da se bavi sledećim pitanjima:

1. Ojačajte DG Connect da  da deluje kao vodeći generalni direktorat  medijima:

– Garantujte da sloboda medija ostaje politički prioritet za Evropsku komisiju i obezbedite namenski budžet i povećanje ljudskih resursa za DG Connect, da deluje kao vodeći generalni direktorat za slobodu medija i pluralizam – kao ojačano telo u okviru Komisije. Ovo bi obezbedilo neophodne sinergije i koherentnu primenu između digitalnih i medijskih politika, posebno kada su u pitanju veštačka inteligencija, autorska prava i audiovizuelna pravila, kao i Zakon o digitalnim uslugama.

2. Pretvorite zakon EU o medijima u stvarnost:

– Osigurajte ambicioznu primenu Evropskog zakona o slobodi medija u cilju promovisanja nezavisnosti medija, podrške medijima javnih servisa, izgradnje finansijske održivosti medija i jačanja efikasnosti Evropskog odbora za medijske usluge („Odbor“) i, između ostalog, konsultovanja sa civilnim društvom.

– Osigurajte temeljnu i smislenu procenu svih relevantnih instrumenata i zakona EU koji bi mogli uticati na slobodu štampe.

3. Poboljšajte bezbednost novinara:

– Ambiciozno razmotrite Preporuku o bezbednosti novinara 2021 kako bi unapredili tekuće napore država članica da poboljšaju bezbednost novinara, onlajn i oflajn.

– U saradnji sa zajednicom za slobodu štampe, pružite podršku i smernice svim državama članicama EU u skladu sa Preporukom Komisije o bezbednosti novinara, anti-SLAPP direktivom, preporukom protiv SLAPP-a i preporukama iz godišnjih izveštaja o vladavini prava.

4. Ojačajte pluralitet pružalaca medijskih usluga i osigurajte održivost medija na mreži i van mreže:

Iskoristite mehanizme u okviru Zakona o digitalnim uslugama i Evropskog zakona o slobodi medija da ojačate poziciju evropskog novinarstva u digitalnom okruženju i ojačate medije suočene sa sve većom pojavom onlajn platformi i veštačke inteligencije. 

– Uspostaviti namensku strategiju finansiranja medija, uključujući novi program za novinarstvo kao deo sledećeg višegodišnjeg finansijskog okvira, i obezbedite stalnu podršku tekućim inicijativama za finansiranje.

5. Ojačati akciju EU za vladavini prava:

– Budite ambiciozni i kreativni u pogledu primene Uredbe iz 2020. o opštem režimu uslovljavanja za zaštitu budžeta Unije uslovljavanjem fondova EU kada kršenje slobode medija u državama članicama krši vladavinu prava i vrednosti sporazuma EU kada se odnose na budžet EU (sa ciljem eventualnog otvaranja i izmena Uredbe 2020. ako ne može da se uklopi u ovu ulogu).

– Dalje ojačajte dijalog oko mehanizma vladavine prava (i izveštavanja) kako bi se ispitale i poboljšale mere koje su preduzele države članice u cilju opipljivog poboljšanja života i rada novinara i izgradnje poverenja u institucije EU kako bi se zaštitila sloboda medija kao deo vladavine prava.

Hvala Vam što ste razmotrili naše zahteve.

Potpisnice: 

1. Albanian Media Institute 
2. ARTICLE 19 
3. Association of European Journalists (AEJ Belgium) 
4. Cartoonists Rights 
5. Center for Independent Journalism (CIJ Hungary) 
6. Committee to Protect Journalists 
7. Community Media Forum Europe (CMFE) 
8. European Broadcasting Union (EBU) 
9. European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
10. European Federation of Journalists (EFJ) 11. 11.Faktograf – The Association for the Informed Public 12. Free Press Unlimited (FPU) 
11. Global Forum for Media Development (GFMD) 14. IFEX 
12. Initiative for Freedom of Expression-Turkey (IFoX) 16. International Media Support (IMS) 
13. International Press Institute (IPI) 
14. IPS Communication Foundation/ bianet 19. Lie Detectors 
15. Media Diversity Institute (MDI) 
16. OBC Transeuropa (OBCT) 
17. PEN International 
18. Platform for Independent Journalism (P24) 24. Reporters Without Borders (RSF) 
19. Society of Journalists (Warsaw) 
20. South East Europe Media Organisation -SEEMO

Nakon tužbe bivšeg načelnika beogradskog centra Resora državne bezbednosti, Milana Radonjića, još jedan od ranije okrivljenih za ubistvo Slavka Ćuruvije koji je oslobođen zbog nedostatka dokaza odlukom Apelacionog suda, Miroslav Kurak tužio je Slavko Ćuruvija fondaciju. Kao i u slučaju Radonjića, tužba se odnosi na saopštenje u kome smo izrazili neslaganje sa presudom. Zbog povrede ugleda i časti, i Kurak od Fondacije traži odštetu od 500.000 dinara.

Miroslav Kurak bio je optužen kao neposredni izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine. Tokom čitavog suđenja koje je počelo 2015. godine, Kurak je bio u bekstvu, pa mu je suđeno u odsustvu.

Nova tužba predstavlja nastavak pritiska na Fondaciju koja nosi ime ubijenog Slavka Ćuruvije, ali i nastavak progona ubijenog novinara, četvrt veka nakon ubistva. Nakon dve prvostepene presude kojima su četvorica ranije optuženih proglašeni krivim i konačnog oslobađanja zbog nedostatka dokaza u februaru ove godine, zločin nad novinarom i vlasnikom Dnevnog telegrafa i Evropljanina ostaje nekažnjen i nerazrešen.

Uprkos pritiscima, naša misija ostaje ista: insistiranje na pravdi za ubijene novinare, ali i sve medijske radnike koji zbog svog rada trpe nasilje, pretnje i pritiske.

Izvor: Cenzolovka

Nakon što je pušten sa slobodu Džulijan Asanž, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić ocenio je da država Srbija čini sve da uzbunjivače utuče, a javnost ih u nedovoljnoj meri podržava. 

Džulijan Asanž pušten je iz zatvora nakon što je postigao dogovor sa američkim ministarstvom pravde, a njegova borba za slobodu govora, podseća Bodrožić, trajala je skoro pet godina.

„Ovo je nekakav kompromis. Nakon skoro 2.000 dana u zatvoru, Asanž je konačno slobodan. On je pristao na dogovor sa američkim vlastima da prizna deo krivice, kao nekakav oportunitet, a pošto je već bio zatočen, praktično je odslužio kaznu. Mislim da je to i s njegove strane racionalan potez da konačno ugleda slobodu i da se leči jer mu je zdravlje narušeno, kao i da pokuša da živi dalje normalno“, navodi Bodrožić.

Kako ističe, ovo je i poruka svim uzbunjivačima u budućnosti da nije nimalo ni lak, ni bezbedan posao ukazivati na malverzacije, korupciju, zločine, institucije, odnosno vlasti u svojoj državi.

Asanža je, smatra Bodrožić, štitila javnost i ona je bila najbolji njegov branilac tokom svih godina i uz pomoć javnosti on je uspeo da se odupre najvećoj sili i iz ovoga proizilazi mnogo toga pozitivnog.

„Mislim da se za svet pokazalo da i te demokratske države imaju paralelne centre moći, odnosno da neko u okviru države ima toliku snagu da protivno zakonu skriva neke prestupe, zločine učinjene u ime države. Mislim da će zapadni svet barem izvući neke pouke iz svega ovoga“, navodi.

Zemlje poput naše, ističe, nemaju uzbunjivače ili ti uzbunjivači moraju da beže glavom bez obzira i da nestanu sa lica zemlje u slučaju da ih neko „dohvati“.

„Nadam se da će ovi koji su u našoj javnosti bili toliko zabrinuti za Asanža konačno biti zabrinuti za naše uzbunjivače jer kod nas skoro svi uzbunjivači su na kraju izvukli debelji kraj. Imamo Katarinu Petrović, tu je Aleksandar Obradović, oboje iz Valjeva, koji su ukazali na korupciju i kriminal u javnom sistemu“, napominje.

Država će učiniti sve da uzbunjivače u Srbiji utuče, a javnost ih u nedovoljnoj meri podržava, navodi.

„Vlastima ne odgovaraju slobodni, nezavisni, profesionalni novinari nego propagandisti koji će bože moj, verovatno danas i sutra, po tim tabloidima slaviti Arsanža, dok su naše uzbunjivače isto kao i vlast provlačili kroz blato i pravili ih nekakvim neprijateljima države“, zaključuje.

Izvor:N1

Posle višegodišnje pravne sage, Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, pušten je iz zatvora je Velikoj Britaniji posle nagodbe sa američkim vlastima o priznanju krivice za kršenje američkog zakona o špijunaži.

Avion u kojem je Asanž sleteo je u Bangkok na Tajlandu odakle bi trebalo da nastavi put do američke teritorije, Severnin Marijanskim ostrvima, gde će, kako se očekuje, biti potpisan sporazum, javila je agencija AFP.

Prema nagodbi, Asanž će priznati krivicu za jedno od 18 dela za koje ga optužuju američke vlasti – zaveru za dobavljanje i otkrivanje informacija o nacionalnoj bezbednosti, a potom će biti prebačen u njegovu domovinu, Australiju.

Asanž je optužen za vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa zbog masovnog objavljivanja tajnih dokumenata, koje je u javnost iznela Čelsi Mening, bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe, takođe krivično gonjena po Zakonu o špijunaži.

Proveo je 1901 dan – više od pet godina – u zatvoru u Londonu, boreći se protiv izručenja u Ameriku.

Vikiliks je 2010. objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima u Avganistanu i Iraku, uz niz diplomatskih depeša, što je najveći bezbednosni incident te vrste u vojnoj istoriji ove zemlje.

Među njima je bio i snimak iz 2007. na kojem je se vidi kako se iz američkog vojnog helikoptera puca na iračke pobunjenike u napadu u kojem je ubijeno desetak ljudi, među kojima i dva novinara agencije Rojters.

Prema CBS-u, američkom partneru BBC-ja, američko Ministarstvo pravde preporučilo je kaznu od 62 meseca pošto osnivač Vikilisa prizna krivicu.

Asanž neće ići u američki pritvor, a u kaznu će mu biti uračunato i vreme koje je proveo u zatvoru u Velikoj Britaniji, dodaje se.

Asanžova supruga Stela je potvrdila neke delove sporazuma, dodavši da su tokom poslednja 72 sata „non-stop“ vođeni razgovori o detaljima.

„Iskreno, sve je neverovatno, presrećna sam, ali još uvek nemam osećaj da je stvarno“, rekla je za BBC.

Da li će Asanž zaista biti slobodan?

Očekuje se da će sporazum biti potpisan na sudu na Severnim Marijanskim ostrvima u sredu, 26. juna.

Dok Asanžove pristalice širom sveta slave, njegovi saradnici upozoravaju da slučaj nije završen sve dok sudija ne potpiše presudu.

Vikilis je prethodno saopštio da sporazum „još nije formalizovan“.

Jedan od mogućih razloga što će se suđenje održati na Severnim Marijanskim ostrvima je i što Asanž ne želi da se dobrovoljno vrati na kontinentalni deo SAD, navodi se u saopštenju američkog Ministarstva pravde.

Dodaje se i da Asanž ne veruje američkoj vladi i optužuje tamošnje zvaničnike da su navodno planirali da ga ubiju.

Udaljena pacifička ostrva mnogo su bliža Australiji nego američki savezni sudovi na Havajima ili u kontinentalnom delu SAD, od kojih su udaljena 3.200 kilometara. Portparol australijske vlade izjavio je da se sa slučajem „predugo odugovlačilo“.

Osnivač Vikilisa je sa advokatima dugo tvrdio da je slučaj protiv njega politički motivisan.

Američki predsednik Džozef Bajden je u martu rekao da razmatra zahtev Australije da odustane od krivičnog gonjenja Asanža i vrati ga u domovinu.

Viši sud u Londonu je u aprilu dozvolio Asanžu da se žali protiv odluke da bude izručen Americi.

Ova odluka omogućila mu je da ospori američke tvrdnje da će mu biti omogućeno fer suđenje.

Njegova supruga Stela je tada pozdravila presudu i rekla da je to „prekretnica“, pozivajući američku administraciju da odustane „od sramnog napada koji traje već 14 godina“.

Ko je Džulijan Asanž i šta je Vikiliks?

Asanž se još kao tinejdžer probio u svetu kompjuterskog programiranja.

Tokom 1995. godine, sud u Australiji, njegovoj rodnoj zemlji, kaznio ga je zbog hakovanja, a izbegao je zatvorsku kaznu, obećavši da to više neće činiti.

Asanž je 2006. godine pokrenuo veb stranicu Vikiliks.

Od tada, Vikiliks je objavio više od deset miliona dokumenata, između ostalog mnoge poverljive zvanične izveštaje u vezi sa ratovima u Iraku i Avganistanu, špijuniranjem i korupcijom.

U aprilu 2010. godine, Vikiliks je objavio snimak ubistva civila u iračkoj prestonici Bagdadu, kao i hiljade poverljivih dokumenata koje je dostavila bivša obaveštajna analitičarka američke vojske Čelsi Mening.

Mening je osuđena zbog toga na 35 godina zatvora, ali joj bivši američki predsednik Barak Obama 2017. smanjio kaznu i od tada je na slobodi.

Asanž je priveden u Velikoj Britaniji 2010, a potom pušten uz kauciju nakon što je Švedska izdala međunarodnu poternicu za njim pod optužbom za seksualni napad.

Švedske vlasti su htele da ga saslušaju povodom navoda da je silovao i seksualno zlostavljao jednu ženu, a drugu naveo na seks u avgustu 2010. godine, dok je boravio u Stokholmu.

On tvrdi da su oba susreta bila uzajamno dobrovoljna, ali je usledio dugi sudski proces zbog kojeg je zatražio azil u ekvadorskoj ambasadi u Londonu kako bi izbegao izručenje.

Posle skoro sedam godina u ambasadi, Asanž je izašao pošto mu je Ekvador ukinuo status azilanta, a britanska policija ga je uhapsila 11. aprila 2019.

Dok je živeo u ekvadorskoj ambasadi, Asanža su posećivali brojni aktivisti i poznate ličnosti, među kojima pevačica Lejdi Gaga i glumica Pamela Anderson.

Osnivač Vikiliksa oduvek je tvrdio da ne može da napusti ambasadu zato što se plaši da će iz Švedske biti izručen u SAD, a da će mu se tamo suditi zbog objavljivanja tajnih američkih dokumenata.

U maju 2019. godine, Asanž je osuđen na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova njegove kaucije.

Nedeljama kasnije, švedski tužioci ponovo su otvorili istragu na osnovu optužbi iznetih protiv Asanža za silovanje iz 2010. godine.

Kasnije istog meseca, SAD su podigle 17 novih tačaka optužnica protiv Asanža zbog kršenja Zakona o špijunaži, u vezi sa objavljivanjem poverljivih dokumenata 2010. godine.

Dok se Asanž pripremao za borbu protiv izručenja Americi, švedski tužioci su saopštili da odustaju od istrage o navodima o silovanju.

Tužioci su saopštili da „nema čvrstih dokaza za podizanje optužnice“ protiv Asanža, okončavši tako slučaj koji je trajao čitavu deceniju.

U aprilu 2020. godine obelodanjeno je da je Asanž postao otac dva deteta dok je živeo u Ambasadi Ekvadora.

Stela Moris, advokatkinja rođena u Južnoj Africi, rekla je da je u vezi sa osnivačem Vikiliksa od 2015. godine i da sama odgaja njihova dva sina.

Asanž se 2022. u zatvoru venčao sa Stelom Moris.

Ključni datumi u sudskom procesu:

• Maj 2012: Britanski Vrhovni sud donosi odluku da se Asanž izruči Švedskoj da bi bio saslušan u vezi sa navodima o seksualnom napadu
• Jun 2012: Ulazi u ekvadorsku ambasadu u Londonu
• Avgust 2012: Ekvador mu odobrava azil, rekavši da postoji bojazan da će mu biti ugrožena ljudska prava ako bude bio izručen
• Avgust 2015: Švedski tužioci odustaju od istrage o dva navoda
• Decembar 2017: Dobija ekvadorsko državljanstvo
• Oktobar 2018: Ekvadorska ambasada mu određuje set kućnih pravila kojih mora da se pridržava
• April 2019: Ekvador povlači njegov status azilanta i hapse ga u ambasadi
• Maj 2019: Osuđen je na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova njegove kaucije
• Maj 2019: Švedska ponovo otvara istragu o seksualnom napadu
• Maj 2019: Američko Ministarstvo pravde podiže 17 novih tačaka optužnice protiv njega
• Novembar 2019: Švedski tužioci obustavljaju istragu o navodima za silovanje protiv njega
• Januar 2021: Sud u Londonu je presudio da Asanž ne može da bude izručen Americi
• Mart 2022: Vrhovni sud je preinačio odluku nižeg suda i presudio da Asanž može da bude izručen Americi i da nema opasnosti da će izvršiti samoubistvo u američkom zatvoru
• Maj 2024: Viši sud u Londonu dozvolio je Asanžu da se žali na odluku o izručenju Americi
• Jun 2024: Vikiliks je saopštio da se Asanž nagodio sa američkim vlastima i izašao je iz zatvora u Londonu u kojem je bio više godina

Izvor: BBC na srpskom

Apelacioni sud u Beogradu ovog meseca potvrdio je dve presude na štetu KRIK-a, prema kojima ovaj medij treba da isplati skoro milion dinara na ime odštete i troškova suđenja. 

Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a pruža podršku istraživačkom portalu KRIK koji se u poslednje tri godine susreće sa najvećim brojem tužbi koje imaju karakteristike SLAPP-a, a posebno u poslednje dve nedelje, sa presudama koje mogu imati dalekosežne posledice na slobodu izražavanja u Srbiji.

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je početkom juna 2024. godine prvostepenu presudu kojom je KRIK osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti Predragu Koluviji, koji je tužio novinare jer su prilikom izveštavanja o slučaju “Jovanjica 2” napisali da je Koluvija “optuženi narko-bos”. Sud prilikom odlučivanja nije uzeo u obzir ceo tekst, već se koncentrisao samo na jednu frazu i nije prihvatio objašnjenje novinara da su u tekstu korišćeni izrazi „optuženi i optužba” i „prema tvrdnjama tužilaštva”. Sud nije uzeo u obzir ni da je objavljena i Koluvijina odbrana, kao i da je reč o temi od velikog značaja za javnost.

Apelacioni sud u Beogradu, za kratko vreme, doneo je još jednu presudu protiv redakcije KRIK-a. Postupak je vođen po tužbi komandanta policijske Jedinice za zaštitu svedoka i dvojice njegovih saradnika zbog teksta iz decembra 2021. godine u kome je KRIK objavio da su oni, između ostalih, podneli tužbu protiv ove redakcije.

Pored dve pravosnažne presude, početkom maja novinare portala KRIK tužila je sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ u okviru koje su novinari istraživali rad pravosuđa, gde se i ona pominje. Jedna tužba je krivična, a druga je parnična. Sudija Đorđević, pored naknade štete, traži kazne zatvora za novinare i zabranu rada na period od dve godine. U tužbama koje su podnete 13. i 15. maja, sudija Đorđević tvrdi da su novinari povredili njenu privatnost objavljivanjem njenog imena i položaja u Apelacionom sudu u Beogradu, kao i detalja o nepokretnostima koje poseduje sa suprugom. Ona dalje tvrdi da su novinari KRIK-a ugrozili njenu bezbednost i pomogli kriminalcima da je lociraju.

U ovom trenutku protiv KRIK-a se vodi još 15 sudskih postupaka, koji imaju karakteristike SLAPP-a. Plašimo se da je vlast odlučila da na legalan način ućutka profesionalne novinare i da je ovo samo početak.

Strahujemo da je vlast odlučila da se konačno obračuna sa nezavisnim medijima i novinarima, a da je KRIK samo prvi na udaru. Zahtevamo da vlasti prestanu da zloupotrebom pravosudnog sistema guše medijske slobode, kao i da pruže podršku nezavisnim medijima i osiguraju njihov rad bez straha od represija.

Ovom prilikom pozivamo Vladu Srbije da preduzme što pre sve neophodne korake da bi primenila Preporuku Evropske Komisije o zaštiti novinara i branilaca ljudskih prava koji učestvuju u javnom radu od očigledno neosnovanih ili zloupotrebljavajućih sudskih postupaka („Strateške tužbe protiv učešća javnosti“) i Preporuku CM/Rec (2024)  o suprotstavljanju korišćenju strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) za rešavanje očigledno neosnovanih ili uvredljivih sudskih postupaka protiv učešća javnosti i zaštitu posebno novinara i branitelja ljudskih prava od takvih postupaka, uz puno poštovanje demokratskih vrednosti i osnovnih prava.

Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a u Srbij, koju čine:

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Građanske inicijative

YUCOM

Slavko Ćuruvija fondacija

Partneri Srbija

Beogradski centar za ljudska prava

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)

BIRN

Sloboda medija u Srbiji opada iz godine u godinu, a bogami od početka ove godine iz dana u dan. To pokazuju sva relevantna domaća i međunarodna istraživanja pa tako i NUNS-ov godišnji izveštaj Indikatori za nivo slobode medija i index bezbednosti novinara za 2023. godinu.  Uprkos zakonskim garancijama koje su u velikoj meri, ali ne u potpunosti, usklađene sa evropskim i međunarodnim standardima (UN, Savet Evrope itd.) implementacija predstavlja veliki problem, ali to nažalost nije slučaj samo kada su u pitanju novinari i mediji već čitavo srpsko društvo.

U novembru 2023. stupili na snagu novi Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Zakon o elektronskim medijima (ZEM). Proces je obeležilo probijanje rokova, neaktivnost nadležnih u pojedinim trenucima, njihova nedovoljna otvorenost i nedovoljno dobra komunikacija sa novinarskim i medijskim udruženjima i drugim zainteresovanim stranama i javnosti, kao i nepoštovanje u dovoljnoj meri Medijske strategije i Direktive o audiovizualnim medijskim uslugama. Pored određenih pozitivnih rešenja u zakonima su se našle i odredbe koje nisu u skladu sa Medijskom strategijom i Direktivom. Najveći problem predstavlja povratak države u vlasništvo medija kroz kompanije koje su u delimičnom ili potpunom vlasništvu države, a koje se bave elektronskim komunikacijama (čitaj Telekom Srbija). Telekom i druge firme kojima je Telekom osnivač trenutno poseduju više od 20 medija. Novi ZJIM detaljnije uređuje konkursno sufinansiranje. Međutim, praksa nakon početka primene zakona govori prvo, da nisu sve lokalne samouprave ispoštovale ZJIM i raspisale konkurse u zakonski predviđenom roku do 1. marta tekuće godine (do sada je oko 105 lokalnih samouprava raspisalo konkurs). Rok je ispoštovalo I nadležno Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije kao i nadležan Pokrajinski sekretarijat. Drugo, negde oko 50% onih lokalnih samouprava koje su raspisale konkurse za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od interesa za javnost su značajno smanjile predviđena sredstava za davanje kroz konkurse, pri čemu slutimo da će u prvi plan stavljati javne nabavke i direktna ugovaranja sa podobnim medijima jer budžeti namenjeni za celokupno informisanje su ili povećani u odnosu na prošlu godinu ili su ostali isti.

REM je i dalje jedan o ključnih problema na medijskom nebu Srbije, uz izostanak nezavisnosti, nedovoljno korišćenje zakonom propisanih ovlašćenja, ogromni propusti prilikom dodele dozvola i stavljanje u povoljniji položaj određenih aktera.

Novi ZEM predviđa izbor članova Saveta REM-a u roku od godinu dana od stupanja Zakona na snagu. Pozitivne promene vide se kada je u pitanju način izbora članova Saveta, pooštreni su kriterijumi za kandidate, a iz redova ovlašćenih predlagača izostavljena su politička telaREM nije sproveo postupak dodele dozvola za pružanje usluge televizija sa nacionalnom pokrivenošću na fer i profesionalan način, poštujući zakonske i podzakonske akte.

Peta dozvola još uvek nije dodeljena iako je konkurs raspisan u avgustu 2022. godine. Ni nakon usvajanja novog ZEM-a situacija nije bolja, može se reći da je čak i gora jer je REM bio hiberniran za vreme prošlogodišnje izborne kampanje i izveštaj su objavili sa velikim zakašnjenjem, a po izveštavanju CINS – a  taj izveštaj koji su podneli bio je „friziran“ i nepotpun jer se u njemu nisu našli podaci o monitoringu programa četiri televizije sa nacionalnom pokrivenošću koji pokazuju veliku dominaciju liste Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane. Pored toga neaktivnost REM -a i čak zloupotreba položaja Saveta REM-a vidi se i u nedavno objavljenom Izveštaju o radu REM  -a za 2023. godinu, iz koga se može pročitati  da je Savet REM- a u 2023. godini izrekao samo pet mera i to tri opomene i dva upozorenja, a da je pritom dobio ukupno 99 pritužbi za koje su smatrali da ne treba da preduzmu nikakve mere. Kuriozotet je da je jedna od mera opomene koja je izrečena TV Pinku u novembru 2023. godine zapravo za slučaj za koji je NUNS podneo predstavku u maju 2022. godine, što dosta govori o efikasnosti rada ovog tela.

Položaj novinara je iz dana u dan sve teži. Podaci NUNS-a o slučajevima ubeleženim u bazu napada na novinare govore da je u 2023. godini bilo 11 fizičkih napada i 46 ozbiljnih pretnji novinarima, dok je samo u prva tri meseca zabeleženo u 2024. godini zabeleženo ukupno 38 ovakvih slučajeva. Poredeći sa istim periodom prošle godine broj se utrostručio (u prvih tri meseca u 2023. smo zabeležili 12 slučajeva, a u prvih tri meseca u 2024. godini smo zabeležili 38  slučajeva).

Zabrinjavaju presude u kojima se čelnicima pojedinih institucija pruža veća zaštita zbog njihove funkcije iako je u ZJMI jasno predviđeno da moraju da trpe veći stepen kritike.

U Višem sudu u Beogradu u 2023. godine ukupno je zavedeno 742 predmeta protiv novinara, urednika i vlasnika medija, međutim i dalje ne postoji precizna evidencija koliko je tužbi protiv novinara tačno pokrenuto od strane državnih zvaničnika i političara. U 2023. rešeno je ukupno 604 predmeta koji su podneti protiv novinara u prethodnim godinama. U postupku rešavanja i dalje je 1424 predmeta. U Srbiji je u poslednjih nekoliko godina u porastu broj SLAPP tužbi. NUNS je u poslednje tri godine zabeležio 48 tužbi koje bi mogle da imaju elemente SLAPP tužbi, od toga najmanje 11 u 2023. godini. U ovim tužbama iz 2023. godine tuženo je 25 novinara i medija, i svako od njih ponaosob mora da odgovori na tužbeni zahtev što uključuje i angažovanje pravnog zastupnika.

Vratimo se na činjenicu s početka teksta da zakonodavni okvir takav kakav je pruža sasvim dovoljno prostora da građani Srbije dobiju kvalitetne i proverene informacije koje im omogućavaju da donose odluke o svom svakodnevnom životu, ali i o načinu funkcionisanja naše države, ostaje nam jedino nada da će se u skorijoj budućnosti naći neki odgovorni nosioci državnih funkcija koji će zakone i primeniti u praksi.

Autorka:

Tamara Filipović Stevanović

Generalna sekretarka NUNS  – a