Ruski sud je 1. februara osudio u odsustvu novinara veterana Aleksandra Nevzorova na osam godina zatvora zbog širenja takozvanih „lažnih informacija“ o ratu Rusije protiv Ukrajine. Evropska i međunarodna novinarska federacija (EFJ-IFJ) pridružuju se svojoj ruskoj podružnici JMVU u osudi ove kriminalizacije novinarstva i pozivaju ruske vlasti da preispitaju presudu.

Nevzorov je bio pod pritiskom vlasti zbog navoda da su ruske snage namerno granatirale porodilište u Mariupolju, na jugu Ukrajine. Novinar Aleksandar Glebovič Nevzorov proglašen je krivim (…) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam godina“, saopštila je pres služba moskovskih sudova u Telegramu. Tužioci su tražili kaznu od devet godina zatvora.

Nevzorov je napustio Rusiju i nije učestvovao na saslušanjima. Istražitelji su pokrenuli istragu u martu prošle godine, rekavši da je Nevzorov namerno objavio „obmanjujuće informacije“ sa „netačnim fotografijama civila pogođenih granatiranjem“. Mesec dana kasnije proglašen je za „stranog agenta“, koji gomila birokratski pritisak na ljude pogođene etiketom.

Nakon što je Kremlj naredio da trupe uđu u Ukrajinu, Rusija je uvela novi zakon koji kriminalizuje ono što vlasti smatraju lažnim ili štetnim informacijama o ruskoj vojsci i ratu protiv Ukrajine.

„Ličnost Aleksandra Nevzorova, čije objave i izjave često iritiraju mnoge, može biti predmet kritike. Ali on je nesumnjivo jedan od glavnih simbola novog nezavisnog novinarstva koje je nastalo krajem 1980-ih godina prošlog veka, na kraju SSSR-a“, rekao je Andrej Jvirblis, sekretar nezavisnog ruskog sindikata novinara JMVU. „Njegovo uverenje, koje je takođe prilično simbolično jer je Nevzorov van domašaja ruske pravde, nesumnjivo je osuda ovakvog novinarstva. Sa ove tačke gledišta, nije važno šta je tačno Nevzorov napisao o Ukrajini, da li je „diskreditovao“ rusku vojsku ili ne. Ovom presudom u Rusiji se osuđuje i zastrašuje sama mogućnost slobodne misli i slobodnog izražavanja.

Posle prijave pretnji novinarki Gorici Nikolin, policiji sam prijavio 19-godišnji mladić koji je potvrdio da je on ostavio komentar na Instagram nalogu Radija 021.

On se novinarki lično izvinio zbog nedoličnog ponašanja, saopštio je i MUP.

Policija je, nakon njegovih navoda, obavila razgovor sa novinarkom Nikolin, koja je potvrdila da joj se mladić izvinio, kao i da se nakon razgovora sa njim više ne oseća ugroženo, saopštio je MUP.

Policija je o svim okolnostima ovog slučaja dostavila izveštaj nadležnom tužilaštvu, koje se izjasnilo da nema elemenata krivičnog dela, s obzirom na to da je novinarka potvrdila da se ne oseća ugroženo.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je istaklo da svaku prijavu pretnji sagledava detaljno i da je nedopustivo ponašanje kojim pojedina udruženja i političke stranke, zloupotrebljavajući svoj položaj, pokušavaju da vrše pritisak na policijske službenike koji svoj posao rade profesionalno i odgovorno.

Osnovno javno tužilaštvo, ni posle četiri naloga Višeg, nije podiglo optužni predlog protiv radnika niškog Vodovoda, koji su novinara N1 Milana Stojanovića, sprečavali da izveštava iz Njegoševe ulice u Nišu u kojoj je više puta pucala cev, a građani bili bez vode. Skoro godinu dana kasnije, nema sudskog postupka, a ni iz tog javnog preduzeća nisu osudili ponašanje zaposlenih. Da sistem za zaštitu novinara nije zakazao u ovom slučaju, već da i ne postoji, smatraju oni koji prate ovu oblast.

Celog vikenda je krajem februara 2022. godine iz cevi koja je pukla tekla voda niz ulicu. Pijaće vode bilo je po kolovozu, ali su Nišlije bile bez nje.

„U jednom trenutku je situacija zaista delovala kao da će eskalirati, kada stojite i imate petoro, šestoro razjarenih ljudi oko sebe, ne znate čime ste ih isprovocirali dok radite svoj posao“, tako je, pre skoro godinu dana, uživo nastavio da izveštava novinar MIlan Stojanović. Na tom se snimku ne vidi, ali je posao mogao da završi zahvaljujući policijskom obezbeđenju. Policajci su se odazvali pozivu upomoć novinara koga su radnici Vodovoda napali.

Reagovala je tada policija, godinu dana kasnije Osnovno javno tužilaštvo u Nišu ne reaguje, ne pokreće postupak. Tužilac ne podiže optužni predlog protiv radnika Vodovoda. Više tužilaštvo šalje nalog da to uradi, advokat Stojanovića ulaže žalbe… I tako više puta.

„Vaše je da pišete prigovore, a moje je da ih odbijam“, reči su tužioca koje prenosi Stojanović. Pamti i prenosi i ove: „U onom izveštaju u kom se navodi zbog čega osnovni javni tužilac navodi da nema mesta pokretanju ikakvog postpuka je taj što tema kojom smo se bavili – više puta pucanje vodovodnih cevi u jednoj od niških ulica – zapravo i inije neka tema od javnog značaja, a suštinski radnici Vodovoda nisu znali da tako bahato i nasilnički postupaju prema novinaru, jer da su znali, možda i ne bi“.

Takvo ponašanje je protivzakonito, ali to što postupak toliko traje, ili ga u ovom slučaju i nema, za one koji prate situaciju kojoj su izloženi novinari u Srbiji nije iznenađenje.

Ivana Petrović iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija kaže da je to izuzetak koji potvrđuje pravilo. „Imamo situaciju da svako može da radi šta mu je volja, da spreči novinara da obavi svoju dužnost i da računa na jednu neefikasnost sistema i tu jednu igranku dobacivanja loptim – sa više instance na nižu i obrnuto“, navodi.

U ovom slučaju skoro godinu dana. Na potezu je opet Osnovno javno tužilaštvo, jer je iz Višeg po četvrti put stigao nalog da podignu optužni predlog.

Video prilog N1

Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje pretnje novinarki Radija 021 Gorici Nikolin i pozivamo Tužilaštvo da preduzme sve mere kako bi se otkrilo ko stoji iza ovih gnusnih pretnji.

Redakcija Radija 021 saopštila je da je na njen Instagram nalog upućen niz uvreda i pretnji novinarki Gorici Nikolin, a zbog njenog nedavno objavljenog teksta o ateljeima na Petrovaradinskoj tvrđavi, koji se, u najvećem broju, nelegalno koriste.

Poruke su upućene sa Instagram naloga kjuo958, a direktan povod bilo je pisanje novinarke jer se u samoj poruci nalazi link ka gore pomenutom tekstu. Novinarki je sa tog profila poručeno da je „zna sa klase“, uz vulgarnu pretnju da će „pišati po njoj“ i niz drugih uvreda, a sa istog naloga je pokušan i video poziv.

Koleginica Gorica Nikolin kazala je da se zbog ovog napada osetila nebezbedno i poniženo, zbog čega je sa svog privatnog naloga blokirala ovaj nalog kako bi ga onemogućila da nastavi sa uvredama i pretnjama, što bi nju izložilo dodatnom stresu.

Iz Radija 021 navode da se konstantno suočavaju sa ovakvim slučajevima na koje ne reaguju kako ne bi došli u situaciju da se bave sobom, umesto izveštavanjem od interesa za javnost.

“U ovom slučaju, međutim, odlučili smo se na reakciju, jer je poruka bila direktna, a problem o kom je novinarka pisala pogađa i one osobe koje su od neregulisanog boravka u ateljeima stvorili uspešan privatni biznis”, navode u Radiju 021 koji su slučaj prijavili policiji i tužilaštvu.

Slučaj koleginice Nikolin pokazuje sa čime se na svakodnevnom nivou novinari i novinarke u Srbiji suočavaju i da nedovoljna reakcija nadležnih organa ohrabruje delovanje počinilaca ovakvih pretnnji i uvreda.

NUNS upozorava da je broj zabeleženih slučajeva napada, pretni i pritisaka na novinare i novinarke u proteklih nekoliko godina trocifren i poziva nadležne institucije da se ozbiljnije bave ovim pitanjem jer brine ozbiljnost pretnji koje se izriču i činjenica da procesuiranje i izrečene sankcije i dalje nemaju odvraćajući efekat. Samo u prošloj godini je bilo je NUNS je zabeležio 136 napada, pretnji i pritisaka na novinare, od čega u onlajn prostoru čak 51.

Upravo zbog ovakvih slučajeva NUNS je pokrenulo platformu za onlajn bezbednost novinara „Na prvoj liniji“ (prvalinija.nuns.rs) na kojoj se nalaze resursi i alati  koji pomažu redakcijama i novinarima kako da ispravno postupaju u slučaju onlajn pretnji upućenih njima. U okviru ove akcije novinarima žrtvama onlajn nasilja pruža se i pravna podrška, kao i psihološka podrška da se lakše nose sa ovom situacijom.

Evropska federacija novinara (EFJ) u potpunosti podržava poziv komesara Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović da se uvede moratorijum na korišćenje veoma nametljivog špijunskog softvera od strane vlada. EFJ podseća da su mnogi novinari bili žrtve ovog uvredljivog nadzora, posebno u Mađarskoj, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Belgiji i Azerbejdžanu.

Godine 2021., projekat Pegasus, jedan od najambicioznijih transnacionalnih istraživačkih novinarskih projekata, koji koordinira Zabranjene priče i uz pomoć forenzičke laboratorije Amnesti internešenela, razotkrio je upotrebu špijunskog softvera za potajno prodiranje u komunikaciju novinara.

U Mađarskoj su nastavljene istrage o upotrebi Pegaza od strane državnih obaveštajnih agencija za praćenje najmanje pet novinara i vlasnika medija. U januaru 2022. godine, mađarska nacionalna uprava za zaštitu podataka i slobodu informacija objavila je izveštaj u kojem zaključuje da su u svim slučajevima koje su istraživali, uključujući i one koji uključuju novinare, ispunjeni svi zakonski kriterijumi za primenu špijunskog softvera i da je špijunski softver korišćen za zaštitu nacionalna bezbednost. Nije dato nikakvo objašnjenje zašto su ovi novinari predstavljali pretnju po nacionalnu bezbednost.

Iako su evropske vlade obećale da će suzbiti ilegalni nadzor, novi slučajevi su se pojavili 2022. godine, posebno u Grčkoj gde je Nacionalna obaveštajna agencija navodno koristila novi špijunski softver Predator za špijuniranje novinara. U aprilu 2022. u Španiji je otkriveno da su četiri katalonska novinara bila među onima kojima su pametni telefoni bili ciljani ili zaraženi Pegazusom između 2017. i 2020. Drugi slučajevi su prijavljeni u Francuskoj, Belgiji i Azerbejdžanu 2021. godine.

„Postoje brojni dokazi da je špijunski softver Pegasus korišćen ilegalno iu svrhe domaće i međunarodne špijunaže, a ne zbog legitimnih zabrinutosti za javnu bezbednost“, rekla je Dunja Mijatović. „Nametanje špijunskog softvera na novinare ugrožava poverljivost njihovih izvora, a samim tim i funkcionisanje i kredibilitet jednog od najvažnijih stubova naših demokratskih društava: slobodan pristup informacijama za sve i promociju pluralističkog medijskog okruženja. Da bi sprečile teška kršenja ljudskih prava koja proizilaze iz upotrebe komercijalnog špijunskog softvera kao što je Pegasus, države članice Saveta Evrope moraju da ispoštuju svoje obaveze prema Evropskoj konvenciji kako ih tumači Sud i da obezbede zakonitost, legitimitet, neophodnost i proporcionalnost svake takve upotrebe. .”

„Krajnje je vreme da države članice Saveta Evrope priznaju da je skandal sa špijunskim softverom Pegasus više od obične sramne epizode“, dodala je ona. „Pozivam zemlje članice Saveta Evrope da nametnu strogi moratorijum na izvoz, prodaju, transfer i upotrebu veoma nametljivih špijunskih alatki bez klika kao što je Pegasus, i da uspostave precizan zakonodavni okvir u skladu sa ljudskim pravima za korišćenje savremene tehnologije nadzora. Ovaj okvir treba da obezbedi smislene proceduralne garancije, čvrste sisteme ek-ante i ek-post nadzora kroz sudsku reviziju i parlamentarnu kontrolu, kao i efikasne mehanizme obeštećenja za žrtve. (…) Države članice bi trebalo dalje da obrate veću pažnju na činjenicu da industrija špijunskog softvera kontinuirano razvija nove alate koji se, bez zaštitnih mera i nadzora, mogu iskoristiti u zle svrhe i olakšati kršenje ljudskih prava.”

„Suočen sa takvom pretnjom, EFJ poziva Evropski parlament, koji će započeti raspravu o ovom pitanju, da ojača odredbe Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA) kako bi se borio protiv svih oblika nadzora koji ugrožavaju zaštitu novinarskih izvora. “, rekla je predsednica EFJ Maja Sever. „Predložene odredbe EMFA predstavljaju korak unazad u zaštiti novinarskih izvora jer ne odgovaraju zaštiti novinarskih izvora kako je predviđeno Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava koja garantuje pravo novinari da zaštite svoje izvore.”

Problem SLAPP tužbi iznimno je važna tema jer one predstavljaju najnoviji oblik zlostavljanja i napada na novinare i novinarke, rekao je u ponedjeljak predsjednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko govoreći na panelu “Koja su pravna uporišta i izazovi u reguliranju SLAPP – strateških tužbi protiv javne participacije“.

Zovko je istaknuo da HND godinama prikuplja podatke o ukupnom broju tužbi protiv medija i novinara za povredu ugleda i časti.

Prema posljednjim rezultatima te ankete iz ožujka prošle godine, u Hrvatskoj je bila aktivna najmanje 951 tužba za povredu ugleda i časti protiv medija i novinara od kojih su tužitelji potraživali gotovo 77 i pol milijuna kuna.

“Ovo je jedna prevažna tema za nas i tiče se svih naših članova i članica jer SLAPP-tužbe su jedan novi oblik zlostavljanja i napada na novinarke i novinare“, kazao je Zovko.

Predsjednica Europske federacije novinara i Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever naglasila je kako je u borbi protiv SLAPP-a potrebno zajedničko djelovanje novinarskih strukovnih organizacija, pravnih stručnjaka, ali i sudaca.

„Ovo je zajednička borba. Nažalost, posljedice SLAPP-tužbi na svakoga pojedinačnog novinara su strašne. Većina naših kolega kaže da je svaki napad, online harassment (zlostavljanje) ništa u usporedbi sa strahom od ciljanih SLAPP-tužbi“, kazala je Sever.

Odvjetnice specijalizirana za medijsko pravo i slobodu izražavanja te članice stručne skupine Europske komisije za SLAPP Vanja Jurić i Vesna Alaburić naglasile su iznimnu važnost edukacije, ne samo odvjetnika i novinara, nego i sudaca u borbi protiv SLAPP-tužbi.

Ocijenile su i kako je preduvjet uspješnost primjene europskih praksi iznimno dobro poznavanje sudske prakse kako bi se uopće mogla i odrediti neosnovanost SLAPP-a, ali su i pozvale na oprez u njihovu definiranju.

Alaburić je istaknula da cilj SLAPP-tužitelja najčešće nije u dobivanju spora, nego u obeshrabrivanju novinara ili aktivnosti organizacija civilnog društva koji pokreću neke osjetljive teme.

U raspravi su sudjelovali i sudac Ustavnog suda Goran Selanec i profesorica Dunja Duić te brojni novinari među kojima su svoja viđenja SLAPP-tužbi ponudili, između ostalih, Drago Hedl i Ivan Pandžić. U panel se uključio i Matthew Caruana Galizia iz fondacije koja se bavi zagovaranjem institucionalne borbe protiv SLAPP-a, a nosi ime njegove majke Daphne, malteške novinarke poginule u eksploziji autobombe.

Panel je dio projekta „Informirani građani prate sprječavanje budućih kršenja ljudskih prava i rad Ureda zastupnika Hrvatske pred Europskim sudom za ljudska prava“ podržan kroz Fond za aktivno građanstvo novcem Islanda, Lihtenštajna i Norveške u okviru EGP grantova.