Evropska unija poziva na oslobađanje beloruskog novinara, reditelja i opozicionog aktiviste Andreja Gnjota, koji je u Srbiji u riziku od ekstradicije u Belorusiju, saopšteno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) 14. juna.

Do reakcije Brisela dolazi dan nakon što je objavljeno da je Viši sud u Beogradu doneo rešenje o izručenju Gnjota Belorusiji. Zvanični Minsk ga traži pod optužbama za navodnu poresku utaju, koje ovaj novinar i opozicioni aktivista smatra politički motivisanim.

Rešenje Višeg suda u Beogradu nije pravosnažno, a Gnjotovi branioci najavili su žalbu. On za to vreme boravi u kućnom pritvoru.

„Postoje dovoljno razloga da verujemo da je nalog za hapšenje gospodina Gnjota motivisan političkim razlozima i da bi se suočio sa političkom represijom i lošim postupanjem ukoliko bi bio izručen Belorusiji“, navodi se u odgovoru portparola Evropske unije Petera Stana za RSE.

EU, kako je saopšteno, sa zabrinutošću prati ovaj slučaj.

„Očekujemo da će slučaj gospodina Gnjota biti pažljivo ispitan u skladu sa međunarodnim zakonima o ljudskim pravima i standardima EU, i nastavljamo da pozivamo na njegovo oslobađanje“, zaključuje se u odgovoru.

Ambasada SAD prati slučaj

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu je za RSE saopštila da prati slučaj.

„Ovo je sudski postupak koji je u toku i Ambasada ga pomno prati“, navodi se u pisanom odgovoru.

Na oslobađanje Gnjota je u Srbiji pozvalo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), apelujući na institucije da ponište rešenje o njegovoj ekstradiciji.

NUNS smatra da postoji bojazan da će on biti izložen nehumanom postupanju i mučenju u zatvoru u Belorusiji, navodeći da su optužbe protiv Gnjota „krajnje sumnjive“.

„Apelujemo i na ministarku pravde Maju Popović da, ukoliko Apelacioni sud potvrdi rešenje o izručenju Gnjota Belorusiji, iskoristi svoje zakonske mogućnosti i spasi novinara“, poručuju iz NUNS-a.

Kako je RSE objavio 13. juna, Viši sud u Beogradu je 31. maja doneo prvostepeno rešenje o izručenju Gnjota Belorusiji, u kome je navedeno da su se stekle zakonske pretpostavke za ekstradiciju, i u toku je njegovo uručenje stranama u procesu.

Beloruske vlasti od Srbije traže ekstradiciju Gnjota nakon što je 30. oktobra 2023. uhapšen na aerodromu u Beogradu, po poternici Interpola raspisanoj na zahtev Minska zbog navodne utaje poreza.

Gnjot je sedam meseci bio u pritvoru, a od 5. juna odlukom Apelacionog suda premešten je u kućni pritvor.

Gnjot je negirao optužbe za utaju poreza na osnovu kojih ga beloruske vlasti potražuju od Srbije.

„Ova krivična prijava politički je motivisana. Neosnovana je i lažna. Beloruski režim izlaže surovoj represiji svakoga ko mu se suprotstavi“, izjavio je Gnjot ranije pred sudom u Srbiji.

Viši sud je ranije već donosio odluku o izručenju, koje je Apelacioni sud ukinuo početkom marta.

Predmet je tada vraćen na ponovno odlučivanje zbog, kako je navedeno, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka.

Gnjot otišao iz Belorusije kao kritičar režima

Gnjot je 2020. otišao iz Belorusije na Tajland nakon što je kritikovao beloruski režim i učestvovao u protestima posle predsedničkih izbora u Belorusiji 2020. na kojima je pobedu proglasio Aleksadar Lukašenko koji je na vlasti u toj zemlji od 1994. godine.

Gnjot je pred sudom rekao da vlast Lukašenka želi da ga kazni zbog angažmana protiv beloruskog režima, prvenstveno jer je, kako je rekao, jedan od osnivača nevladine organizacije Slobodno udruženje sportista Belorusije (SOS BY).

Udruženje SOS BY osnovano je u avgustu 2020. posle predsedničkih izbora u Belorusiji koje je međunarodna zajednica okarakterisala kao nedemokratske.

Ta organizacija javno je tražila poništavanje izbora, Lukašenkovu ostavku i oslobađanje građana uhapšenih na demonstracijama protiv režima.

Obaveštajna služba Belorusije 2022. godine označila je SOS BY kao „esktremističko“ udruženje, što Zapad vidi kao sistemski instrument beloruskih vlasti za progon političkih neistomišljenika.

Zapadne države, beloruska opozicija i nevladine organizacije Lukašenka optužuju za brutalno kršenje ljudskih prava i represiju nad političkim protivnicima.

Nakon spornih izbora 2020. i nasilja nad opozicionim demonstrantima Evropska unija uvela je sankcije beloruskoj vlasti.

Izvor: Radio slobodna Evropa

Viši sud u Beogradu ponovo je odlučio da beloruski novinar i aktivista Andrej Gnjot bude izručen Belorusiji koja ga traži zbog navodne utaje poreza, međutim, postoji osnavana sumnja da se on zapravo traži zbog svog aktivizma.

Advokat koji zastupa Andreja Gnjota pred srpskim sudovima Filip Sofijanić kaže za NUNS da će odbrana podneti žalbu Apelacionom sudu u ponedeljak.

“Ne postoji neki rok u kome Apelacioni sud treba da odluči o tome, ali predviđam da će biti jedno mesec i po dana. Ukoliko bude doneta odluka o izručenju, na kraju ministar pravde ima mogućnost da spreči izručenje ukoliko ne potpiše dokument i to bi bila krajnja instanca“, kaže advokat Sofijanić.

Nezavisno udruženje novinara Srbije apeluje na Apelacioni sud da poništi rešenje Višeg suda i oslobodi Andreja Gnjota, jer postoji bojazan da će on biti izložen nehumanom postupanju i mučenju u zatvoru u Belorusiji, ali i zbog toga što su optužbe krajnje sumnjive. Apelujemo i na ministarku pravde Maju Popović da, ukoliko Apelacioni sud potvrdi rešenje o izručenju Gnjota Belorusiji, iskoristi svoje zakonske mogućnosti i spasi novinara.

Podsetimo, Gnjot je priveden po dolasku u Srbiju, 30. oktobra 2023. na osnovu međunarodne poternice koju je Interpol izdao na zahtev vlasti u Belorusiji zbog navodne optužbe za utaju poreza.

U međuvremenu, njegov advokat je 3. novembra podneo zahtev za brisanje Gnjotovih podataka Komisiji za kontrolu dosijea Interpola. U februaru 2024. Interpol je privremeno blokirao pristup Gnjotovim podacima u svojoj bazi podataka, a prema saznanjima NUNS-a, proces pred srpskim organima sada se vodi na osnovu bilateralne saradnje Srbije i Belorusije.

Prema podacima Beloruskog udruženja novinara (BAJ), Belorusija je i dalje najveći evropski zatvor za novinare, sa 36 medijskih radnika koji su trenutno iza rešetaka. Ova zemlja takođe ima najveću stopu zatvorenih novinara po glavi stanovnika na svetu.

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Beograd, 14. jun 2024.

Prema slobodi govora, Srbija je svrstana među države sa ograničenom slobodom izražavanja. Od 2012. naša zemlja neprestano pada, ni u jednoj od 25 kategorija nije zabeležila napredak. U Evropi su lošije plasirane samo Ukrajina, Turska, Rusija i Belorusija

U ovogodišnjem Izveštaju o slobodi izražavanja u svetu  (The Global Expression Report), međunarodne organizacije Article 19, Srbija se nalazi na  90. mestu od 161 zemlje, i najlošije je plasirana u odnosu na ostale zemlje iz okruženja.

Prema slobodi govora, Srbija je među najgorim u Evropi – ispod nas na listi su samo Ukrajina (99), Turska (139), Rusija (148) i Belorusija (158).

U gornjem delu tabele su sve zemlje regiona, osim Mađarske (88) – Slovenija (na 32. mestu), Grčka (40), Bugarska (42), Kosovo (46), Crna Gora (48), Rumunija (56), Hrvatska (57), Bosna (64), Albanija (66)…

Države su svrstane u pet kategorija: otvorene, manje ograničene, ograničene, visoko ograničene i krizne.

Srbija je u grupi zemalja u kojima je sloboda izražavanja ograničena. Društvo nam na listi tik ispred nas prave Haiti (87), Mađarska (88) i Maldivi (89), a slede Madagaskar (91), Mozambik (92) i Liban (93).

O načinima merenja slobode izražavanja u svetu i razlozima zbog kojih je Srbija tako loše plasirana u ovogodišnjem izveštaju, razgovarali smo sa Davidom Dijaz-Hogeiksom, programskim direktorom Article 19.

Pre nego što se priključio ovoj organizaciji pre više od 10 godina, Dijaz je bio u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji tokom i nakon oružanih sukoba devedesetih, radeći uglavnom za OEBS. Tada je naučio i srpsko-hrvatski.

Cenzolovka: Zašto se Srbija u vašem izveštaju o slobodi izražavanja nalazi na 90. mestu?

David Dijaz-Hogeiks: Srbija je u ovogodišnjem izveštaju zauzela 90. mesto, sa ocenom 51, čime je svrstana u kategoriju zemalja sa „ograničenim slobodama izražavanja”. Doživela je veliki pad, pošto se od 2012. godine pomerila naniže za cela 24 poena.

U proteklih 10 godina pogoršao se niz indikatora koji govore o slobodi izražavanja, pre svega onih koji se odnose na slobodu medija. Novinari se danas više uznemiravaju, dok je cenzura vlasti veća. Smanjena su i prava na mirno okupljanje, organizacije civilnog društva imaju više problema.

Zvaničnici demonizuju nezavisne medije

Cenzolovka: Šta izveštaj govori o stanju slobode izražavanja i medijskim slobodama u Srbiji?

Dijaz-Hogeiks: Medijske slobode se ozbiljno podrivaju u Srbiji. Zvaničnici demonizuju nezavisne medije, čime se podstiče mržnja i dovodi do eskalacije pretnji i povećanja broja napada na novinare.

Novinari, među kojima su Ana Lalić Hegediš i Dinko Gruhonjić, dobijali su pretnje smrću sa ciljem da se zastraše i ućutkaju.

Suočeni su sa napadima bez presedana, kao i sa činjenicom da su ovim povodom vlasti bile potpuno neaktivne. Naši partneri iz udruženja Media Freedom Rapid Response obezbedili su privatnu zaštitu novinarima. Ova organizacija je prvi put preduzela jedan takav korak.

Medijski sektor je izuzetno polarizovan, što dovodi do gubitka poverenja građana u to da mediji zastupaju javni interes. Takođe, 29. maja novinara Radara Vuka Cvijića napao je na ulici u Beogradu Milan Lađević, suvlasnik i izdavač provladinog tabloida Srpski telegraf.

Prošlo je 25 godina od brutalnog ubistva Slavka Ćuruvije. Sa nerešenim ubistvima Milana Pantića 2001. godine i Dade Vujasinović 1994, nastavlja se nekažnjivost za počinjene zločine i povećavaju se rizici sa kojima se suočavaju novinari.

Vlasti moraju hitno da preduzmu konkretne i odlučne korake kako bi odgovorne za ubistva, kao i sve druge zločine počinjene nad novinarima, pozvali na odgovornost.

Nastavlja se sa pravnim maltretiranjima istraživačkih novinara, branitelja ljudskih prava, i aktivista kroz strateške tužbe protiv javnog interesa (SLAPP).

Ne tako davno, dvoje novinara KRIK-a je targetirano, po njihovom mišljenju, na ovaj način, od strane više sutkinje, a zbog toga što su objavili istraživanje transparentnosti Presudi ko sudi. Pored finansijske kompenzacije, sudija traži dvogodišnju zabranu rada i 10 meseci zatvora za novinare.

Stevan Dojčinović, glavni urednik KRIK-a, označio je ovu poslednju tužbu kao verovatno ‘najveći pritisak na Krik do sada’. Ovo nije prvi put da je KRIK targetiran sudskim tužbama od strane pripadnika vlasti ili biznismena.

Ova i slične tužbe imaju za cilj da uznemire novinare i ostale koji se bave nadgledanjem vlasti i da iscrpe ograničene resurse medijskih kuća, te da ih zastraše i ućutkaju.

Srbija 10 godina bez napretka

Cenzolovka: Da li postoje oblasti u kojima Srbija napreduje?

Dijaz-Hogeiks: U poslednjih 10 godina Srbija nije zabeležila napredak ni po jednom indikatoru.

Cenzolovka: Kako biste ocenili položaj Srbije u odnosu na države regiona?

Dijaz: U najnovijem Izveštaju o globalnom izražavanju, Srbija je rangirana niže od drugih zemalja u regionu, kao što su Kosovo (46), Crna Gora (48), Hrvatska (57), Bosna i Hercegovina (64) i Severna Makedonija (68).

Ako posmatramo posebno parametre kao što su cenzura i uznemiravanje novinara, Srbija je takođe niže rangirana u poređenju sa navedenim zemljama regiona.

Cenzolovka: Kakvi su trendovi u svetu kada su u pitanju medijske slobode i bezbednosti novinara?

Dijaz-Hogeiks: Sloboda štampe je i dalje na udaru širom sveta. Prošle godine 29 zemalja je na našoj listi palo u pogledu medijskih sloboda, a samo 12 je napredovalo. U protekloj deceniji, razlika je još veća – 94 zemlje su zabeležile pad medijskih sloboda, dok je samo 29 zabeležilo napredak.

Izvor: Cenzolovka

Viši sud u Beogradu doneo je odluku 31. maja o izručenju beloruskog novinara Andreja Gnjota koji se nalazi u kućnom pritvoru u Srbiji, saznaje Danas.

Novinara i protivnika beloruskog režima Andreja Gnjota, beloruske vlasti traže zbog navodne utaje poreza.

List Danas imao je uvid u prvostepenu presudu Višeg suda o izručenju.

Gnjot se od nedavno nalazi u kućnom pritvoru u Srbiji, dok je pre toga bio sedam meseci u Centralnom zatvoru u Beogradu.

Na ročištu u Apelacionom sudu u Beogradu, održanom u februaru Gnjot se izjasnio da nije saglasan sa tim da bude izručen Belorusiji, strahujući da ga tamo čeka progon.

Filip Sofijanić, zastupnik beloruskog novinara, kaže za Danas da su takvu odluku očekivali.

„Mi imamo pravo žalbe u roku od tri dana“, kaže Sofijanić i dodaje da će žalba biti uručena u zakonskom roku.

Izvor: Danas

Izmirenje novinara KRIK-a i sudije Apelacionog suda i njenog supruga danas nije uspelo, jer urednik istraživačkog portala nije prihvatio uslov koji mu je postavila sudija koja ga i tuži, kako bi odustala od tužbe. Zbog toga, suđenje protiv KRIK-a počinje u septembru.

U zgradu suda Dušanka Đorđević, apelacioni sudija i njen suprug Aleksandar, beogradski advokat nisu došli služebeno, već privatno. Pred sudnicom čekao ih je glavni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović. Imali su zakazano izmirenje, jer su Dojčinovića i njegovu koleginicu tužili po privatnoj krivičnoj tužbi.

Kamera N1 nije ih snimila ni pre ni posle ročišta. Bilo je očekivano, jer sama sudija ne želi da se praktično ni njeno ime ne pomene na sajtu medija koji izveštava o kriminalu i korupciji, ali i o sudskim postupcima u toj oblasti.

Medijacija je bila neuspešna, stranke se nisu izmirile. Sudija je uz javno izvinjenje tražila da se i svi njeni podaci obrišu sa sajta KRIK-a, pa i iz baze o imovini sudija. Urednik KRIK-a to nije prihvatio, jer ono što važi za 50 drugih sudija, važi i za sudiju Đorđević, koja ih je jedina tužila. Budući da je ovo prvi put da viokopozicionirana sudija tuži novinare, advokatica tuženih napominje da je ovo jedinstven slučaj.

„Svakako ima efekat i na druge novinare koji će se baviti ovom za nas jako značajnom temom. Ne možemo isključiti kao efekat pitanje samocenzure, što je jedan od najopasnijih sredstava kada se govori o suzbijanju slobode izražavanja“, smatra advokatica KRIK-a Kruna Savović.

KRIK je u bazi podataka „Prosudi ko sudi“ objavio podatke o profesionalnom napredovanju i sudijskim funkcijama Dušanke Đorđević, zatim kako je vodila sudske postupke i koliko nekretnina ima zajedno sa suprugom. Zato, traži po deset meseci zatvora za novinare KRIK-a ali i čak dve godine zabrane rada.

„Oni se brane, znači oni ne napadaju novinare, slobodu medija i tako dalje. Naprotiv oni se brane. Bili su prinuđeni da pokrenu ove postupke zato što su oni napadnuti od strane medija na nezakonit način i na jedini legitam način su odlučili da zaštite svoja prava“, rekla je advokatica sudije i njenog supruga Valentina Đurđević.

Brojna domaća i međunarodna novinarska udruženja ovakvu tužbu ocenjuju kao pritisak na medije, zastrašivanje i ućutkivanje.

Izvor: N1

Bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti, Milan Radonjić, jedan od četvorice optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije koji su u februaru oslobođeni odlukom Apelacionog suda, tužio je Slavko Ćuruvija fondaciju zbog saopštenja u kome je Fondacija izrazila neslaganje sa tom presudom. U međuvremenu, pojavile su se nezvanične informacije da će biti podnete tužbe i protiv medija. Koalicija za slobodu medija osuđuje ovaj pritisak na slobodu govora i pokušaj da se ućutka svaka kritika jednog režima.

Nakon objavljivanja odluke Apelacionog suda, 2. februara ove godine, reagovale su mnoge domaće i međunarodne organizacije.

Iz Slavko Ćuruvija fondacije tada su se oglasili saopštenjem u kome je navedeno da “su oslobođeni oni koji su ubili novinara koga je tajna služba prisluškivala i pratila pre samog zločina, čije je ubistvo najavljeno na državnoj televiziji, sa kim su se obračunavali najviši državni zvaničnici, o kome su u državnim medijima plasirane monstruozne laži, čiju je imovinu država uništila, a njegove saradnike proganjala”.

Iako nigde u saopštenju nisu pomenuta imena optuženih, Milan Radonjić odlučio je da putem Suda traži da mu Fondacija isplati 500.000 dinara zbog povrede ugleda i časti.

Slavko Ćuruvija ubijen je pre 25 godina, za taj zločin niko nije odgovarao, a sada se pokušavaju ućutkati glasovi koji podsećaju da nijedan slučaj ubistva novinara u Srbiji nije rešen.

Na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije načinjeno je mnogo namernih i nenamernih propusta, što je pokazalo da ova vlast nije sposobna ili ne želi da se obračuna sa kriminalizovanim delovima tajne službe, koji su odgovorni za brojne zločine.

Nećemo dozvoliti da nas ovi pritisci obeshrabre i nastavićemo da se borimo protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

Koaliciju za slobodu medijia čine: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija fondacija i GS KUM Nezavisnost

Beograd, 12. jun 2024.

Novinar iz Loznice Vladimir Mitrić, koji 18 godina živi pod policijskim obezbeđenjem, izjavio je danas da je, kako je naloženo rešenjem javnog izvršitelja, obezbedio bravara i dva svedoka, kako bi bila popisana imovina bivšeg policajca koji 13 godina nakon što je osuđen za napad na Mitrića odbija da plati sudske troškove, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS).

„Danas sam obezbedio dva svedoka i bravara i došli smo na izvršenje. Dužnik je odbio izvršenje, a prethodni put niko nije bio kod kuće. Moji troškovi, ali i neprijatnosti, ne prestaju. Izvršitelj mi je zapretio da će, ako ne obezbedim svedoke i bravara, postupak biti obustavljen“, naveo je Mitrić za sajt UNS-a.

Na ovaj način, osuđeni bivši policajac, kaže Mitrić, dobija dovoljno vremena da imovinu prevodi na druge osobe.

Nesumnjivo je, da i danas ima zaleđinu tamo gde ne bi smeo da je ima, što me zabrinjava, rekao je Mitrić.

Novinar iz Loznice uveren je da bivši policajac ne samo da je ostao dužan njemu, već da ni državi nije platio troškove po sudskim predmetima.

„Od predsednika Osnovnog suda u Loznici, Dragana Cvetinovića, svojevremeno sam tražio odgovore koliko je troškova platio državi, ali je odgovor izbegnut“, navodi on.

Inače, Mitrić je 12. septembra 2005. godine pretučen u ulazu u zgradu u kojoj živi. Napad je usledio nakon serije verbalnih pretnji i uništavanja njegovog automobila.

Kako je rekao ranije za UNS, pretučen je „na samo desetak koraka od bašte pune gostiju u kojoj su bila četiri policajca, u civilu, van dužnosti i, kako se kasnije ispostavilo, dvojica ljudi koji su označeni kao ’česta policijska operativna veza“.

Zbog ovog događaja dodeljeno mu je policijsko obezbeđenje, pod kojim živi 18 godina. Napad je, kako smatra, od početka bio povezan sa njegovim novinarskim radom zbog činjenica koje je objavljivao i zbog toga što je bio „kost u grlu mnogima“.

„Ovo što se meni dogodilo nipošto nije samo lokalni incident, jer znam o čemu sam sve izevštavao. Pisao sam o brojnim temama – od eksploatacije peska i šljunka na Drini, do trgovine narkoticima, kriminala i prizvodnje sirćetne kiseline u Bijeljini“, rekao je Mitrić.

Izvor: N1