Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik prisustvovali su sajmu privrede u Mostaru. Tom prilikom Milorad Dodik uvredio je novinarku N1.

Predsednika Vučića naljutilo je pitanje novinarke iz BiH koja ga je pitala o Srebrenici i o Rezoluciji o Srebrenici koja je najavljena za sednicu Generalne skupštine UN-a.

„Genocid u Srebrenici je bio, ali evo pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu utvrđeno je da je Srbija kriva jer nije sprečila genocid“, navela je novinarka džavnog servisa BiH u pitanju predsedniku Srbije.

Na to je Vučić rekao:

„Nije tačno, nemojte da izmišljate. Utvrđeno je da Srbija ni na koji način nije odgovorna za genocid, tek toliko da imate u vidu. Nemojte da obmanjujete narod kao što obmanjujete narod u Sarajevu da sam nosio snajper, da sam pucao u nekoga. Ma nemojte me prekidate. Problem je u tome što izmišljate stalno.“

Potom je dodao:

„Problem je u tom što stalno izmišljate, što ne možete da se držite činjenica, što vi u Sarajevu morate da izmislite nešto“, nastavio je. „A da vi mene saslušate“.

Predsenik Republike Srpske Milorad Dodik uključio se u razgovor, rekavši da je više Srba ubijeno u Sarajevu za vreme opsade, nego što je stradalo u Srebrenici, ali, kako je rekao, za Srbe ne postoji pravda.

„U Srebrenici je svakako počinjen užasan zločin. Nije bio nikakav problem da neko dođe da pokaže pijetet i žaljenje. Molim vas da ne izmišljate oko presuda koje nisu takve kakvim ih predstavljate“, dodao je Vučić.

Vređanje novinarke N1

Vučić i Dodik potom su odšetali dalje sajmom. Nakon toga je snimljen je i njihov razgovor u kojem, Dodik novinarku N1 naziva kravom, preneo je Index.hr.

Dodik: Vidi ti one krave iz N1, kako se zove. Ona ti ima svoju istinu, ona ti saopšti i ode.

Vučić: Šta ćeš… A jesi video konstrukciju? Prvo ti kaže zašto je Srbija kriva, al ti onda kaže da se Srbija ne pominje.

Dodik: Da.

Vučić: Znaš, ti treba da si srećan valjda.

Dodik: Pa to ti je ona priča njihova da se ne pominje, da, da. I kao ‘da, šta je problem’.

Video prilog N1

Tužilaštvo za organizovani kriminal vratilo je spise predmeta Višeg javnog tužilaštva u Jagodini o ubistvu novinara našeg lista Milana Pantića, koje mu je jagodinsko tužilaštvo dostavilo 30. juna 2022. Kako su naveli, zasada nema dokaza da je u pitanju delovanje organizovane kriminalne grupe, što je zakonski uslov za određivanje nadležnosti tog tužilaštva, potvrđeno je za “Novosti” u Višem javnom tužilaštvu u Jagodini.

Nakon vraćanja predmeta. 5. februara, jagodinsko tužilaštvo uputilo je dopis MUP-u Srbije Upravi kriminalističke policije, u kom ga obaveštavaju “da su spisi predmeta vraćeni” i da je potrebno “nastaviti sa preuzimanjem svih neophodnih radnji u cilju otkrivanja identiteta učinioca, uz redovno obaveštavanje da li je u međuvremenu bilo određenih aktivnosti policije u tom pravcu”.

Ovo je suština saopštenja koje nam je dostavilo Više javno tužilaštvo. Ono je u postupku prikupljanja dokaza radi pronalaženja Pantićevih ubica i motiva za izvršenje dela još 30. januara 2018. donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv N. N. učinioca. Saslušano je 17 svedoka i formirano 18 predmeta radi sprovođenja posebnih dokaznih radnji, kao i tri predmeta sa zamolnicom za pružanje međunarodne pravne pomoći, prema Nemačkoj i BiH.

Posebno napominjemo da će Više javno tužilaštvo u Jagodini u narednom periodu, u saradnji sa policijom, nastaviti prikupljanje dokaza radi rasvetljavanja svih okolnosti izvršenja ovog teškog krivičnog dela navodi se u saopštenju.

Veran Matić, predsednik Državne komisije za istraživanje ubistava novinara, komentariše da su dve godine, koliko je trajalo razmatranje Tužilaštva za organizovani kriminal da li je nadležno ili ne, obično dovoljne da istrage budu završene i napisane optužnice.

A ovde je samo razmatrano toliko dugo i vraćeno na lokalni nivo! Tokom “razmatranja”, predstavnici Radne grupe MUP-a koji su radili na ovom slučaju, nisu pozvani ni na razgovor, da predoče dokaze i argumente. U međuvremenu je vodeći inspektor, šef Radne grupe Dragan Kecman, otišao u penziju, i sada će morati da se formira novi tim za istragu.

Podsećam da je ovo osma radna grupa koja se bavila slučajem ubistva Milana Pantića. U ovom slučaju bilo je manje entuzijazma i posvećenosti u rešavanju slučaja od samog početka rada Komisije za istraživanje ubistava novinara i, tek kada je Kecman, posle rada na slučaju Ćuruvija preuzeo i ovaj predmet, došlo je do pomaka. Sada će, svakako, biti teže nasta viti sa istragom, ali je to neophodno.

Dovršiti istražne radnje koje treba da definiše javni tužilac i odrediti novog vodećeg istražitelja od kredibiliteta i uspešnosti i posvećenosti u radu, kakve je imao Kecman kaže Matić. Na pitanje ima li bojazni da bi i ovaj slučaj mogao da zastari kao predmet vezan za ubistvo novinarke Dade Vujasinović, Matić je decidiran da ni slučaj Dade Vujasinović ne treba zatvarati, bez obzira na pravna ograničenja, već da je potrebno istrajno i uporno raditi na rasvetljavanju.

– U slučaju Milana Pantića mogu da zastare slučajevi od kojih zavisi rešavanje i motivi za ubistvo, i na tome je veoma važno da tužilaštvo prioritetno radi. Još ima neistraženih činjenica i mogućih svedočenja koji nisu obrađeni konstatuje Matić. Dopisnik “Novosti” iz Jagodine Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001, udarcima s leđa, ispred svoje zgrade u Jagodini, dok se vraćao u papučama sa kupljenim hlebom. Pantić je pisao o korupciji i zloupotrebama u Pomoravlju, a ubistvo se povezuje sa privatizacijom cementare u Paraćinu.

Tekst je prenet iz Novosti.

Izvor: Novosti/Javni servis

SAD su dale garancije koje je zatražio Visoki sud u Londonu, a koje bi mogla da utru put za izručenje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža iz Velike Britanije. Visoki sud je u martu presudio da će, bez određenih američkih garancija, Asanžu biti dozvoljeno da podnese novu žalbu na ekstradiciju Sjedinjenim Državama zbog objavljivanja poverljivih američkih vojnih informacija i diplomatskih depeša od strane Vikiliksa.

Ta uveravanja SAD da se Asanž može osloniti na svoje pravo na slobodu govora iz Prvog amandmana na svom suđenju u SAD i da neće biti novih optužbi koje bi mogle dovesti do smrtne kazne, data su u roku koji je istekao danas. U dokumentu, u koji je Rojters imao uvid, navodi se da će Asanž moći da se osloni na Prvi amandman i navodi se da se „smrtna kazna neće tražiti niti izricati”.

„Ova uveravanja su obavezujuća za sve pojedince sada ili u budućnosti kojima su delegirana ovlašćenja da odlučuju o ovim pitanjima“, navodi se u saopštenju.

Novo ročište na sudu biće održano u Londonu 20. maja, ali su Asanžovi advokati ranije opisali američke garancije date u drugim slučajevima kao da „nisu vredne papira na kojem su napisane“, ponavljajući slične kritike grupe za ljudska prava Amnesti internešnal.

„I dalje smo zabrinuti da će on ostatak života provesti u izolaciji“

Asanžova supruga Stela, sa kojom se oženio u londonskom zatvoru, rekla je da ta uveravanja nisu umanjila njihovu zabrinutost, opisujući ih kao „besramne obmane“.

„Sjedinjene Države su izdale nalog koji nije vezan za Prvi amandman i standardni nalog koji se odnosi na smrtnu kaznu“, rekla je supruga.

„Diplomatska nota ne ublažava krajnju zabrinutost naše porodice za njegovu budućnost – njegovo mračno očekivanje da će ostatak života provesti u samici u američkom zatvoru zbog objavljivanja nagrađivanog novinarstva“, navodi se u njenom saopštenju.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je prošle nedelje da razmatra zahtev Australije da odustane od krivičnog gonjenja, što je Asanžov američki advokat opisao kao „ohrabrujuće“.

Nejasno je kakav bi uticaj Bajden mogao imati na krivični slučaj, ali Volstrit žurnal je objavio da su u toku rasprave o potencijalnom sporazumu o priznanju krivice.

„Bajdenova administracija mora da odustane od ovog opasnog krivičnog gonjenja pre nego što bude prekasno“, rekla je Stela Asanž.

Izvor: N1

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) saopštilo je danas da je programskog direktora tog udruženja Dinka Gruhonjića danas na ulici vređao muškarac i pretio mu fizičkim nasiljem.

Gruhonjić se okrenuo prema tom čoveku, posle čega je ovaj pobegao.

Reč o osobi od oko 40 godina, koja je proćelava, neuredno obrijana, u bermudama i kratkoj svetloj majici sa kesom u rukama, navelo je NDNV.

Nova pretnja Gruhonjiću prijavljena je policiji, saopštilo je NDNV.

Izvor: N1

Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) zatražila je danas od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da hitno ispita zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv reportera FoNeta Marka Dragoslavića, da proveri sve činjenice i zaštiti novinara od tog, kako se navodi, veoma čudnog pravnog slučaja.

Policijska stanica Novi Beograd podnela je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Dragoslavića, kojem pripisuje da je „drskim i bezobzirnim ponašanjem“, prilikom protesta građana u bloku 63, prekršio Zakon o javnom redu i miru, iako je tada bio na radnom zadatku, izveštavao i agenciji poslao video snimke.

Policija ga tereti da je 17. februara oko 18:30 časova, u parku pored benzinske pumpe „Šel“, sa grupom maskiranih mlađih lica „šutirao i polomio metalnu ogradu gradilišta, koja je već stajala oborena, te je takvim svojim drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio mir i spokojstvo građana“.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka potpisao je zamenik komandira policijske stanice Novi Beograd 1, kapetan Vladimir Kočiš, na osnovu kojeg je Dragoslavić dobio poziv da se 14. maja javi na saslušanje u Pokreršajnom sudu u Grockoj.

U pozivu je upozoren da će, u slučaju neodazivanja ili neopravdanog nedolaska, biti naređeno njegovo dovođenje.

Dragoslavić navodi da je 17.februara snimao proteste, koji su bili mirni, i negira da je učestvovao u „šutiranju i lomljenju ograde“, koja je već bila srušena.

Izvor: Danas

Entiteti bliski mađarskom premijeru Viktoru Orbanu tajno su učestvovali u kupovini glavne informacione evropske televizije Juronjuz (Euronews) prema ispitivanju koje su sproveli mađarski, francuski i portugalski mediji.

Zvanično je investicioni fond „Alpak Kapital“ (Alpac Capital) sa sedištem u Portugalu kupio većinski deo Juronjusa u julu 2022. godine, za oko 170 miliona evra.

Transakcija je odobrena u maju 2022. godine u francuskom ministarstvu finansija, pošto je Juronjuz sa sedištem u Lionu firma koja poptpada pod francuske zakone vezane za strateški sektor, u ovom slučaju sektor medija.

Ali najmanje trećina sredstava dolazi iz izvora vezanih za Viktora Orbana, otkrili su juče istražni mađarski portal Direkt36, francuski dnevnik Mond i portugalski nedeljnik Expresso.

Mađarski Sečenji fond (Szechenyi), telo koje je u trenutku transakcije bilo pod upravom fondacije kojom je predsedavao ministar ekonomije Mihalj Varga, dao je 45 miliona evra, prema internim dokumentima.

Strogo poverljiva pauerpoint prezentacija do koje je došao Direkt36 nagoveštava da su politička pitanja igrale ulogu u odluci.

Cilj operacije bio je naime da se ublaži „naginjanje na levo“ u medijima, pošto je Juronjuz „uticajan za politike EU“.

Direktor firme Alpac Caiptal Pedro Vargas David, je pored toga sin bivšeg evropskog poslanika Maria Davida, bivšeg Orbanovog savetnika i ličnog prijatelja.

Glavni partner u operacijama komunikacija mađarske vlade Nju Land Media (New Land Media) je sa svoje strane dao zajam od 12,5 miliona evra za mađarsku filijalu Alpac Capitala uključenu u tu kupovinu, potvrdio je vlasnik Đula Balaš.

Interni izvor na koji se taj medij pozvao rekao je da je očigledno da je naređenje za finansiranje investicije došlo „odozgo“.

Od povratka Viktora Orbana na vlast 2010. godine medijski pejzaž je dubinski preuređen, javni mediji postali su prenosioci zvanične politike dok su mediji bliski vlastima kupili cele delove sektora privatnih medija.

Kako navodi Frans pres nisu mogli da dobiju reakciju na ovu informaciju ni od Juronjuza, ni od Sečenji fonda ni od New Land Media.

Izvor: Danas

Prema izveštaju Fridom hausa u demokratija u Srbiji je u najvećem padu od svih zemalja u tranziciji. Stanje u državi se direktno ogleda u medijima kaže za „Vreme” generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović

Srbija je zabeležila najveći pad demokratije u izveštaju Fridom hausa „Nacije u tranziciji 2023″ koji pokriva 29 evropskih i azijskih država.

„Dva uzastopna masovna ubistva u maju su izazvala proteste koji su trajali tokom leta, na šta je srpska vlada odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru“, piše u izveštaju „Nacije u tranziciji 2023“ Fridom hausa.

Stanje u državi se direktno ogleda i u medijma, što za „Vreme” potvrđuje generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović.

„Najveći pad je zabaležen na polju slobode medija, dobili smo minus dva poena. Iz hibridnih režima smo se mnogo približili autokratskim režimima, a tome doprinosi pad slobode medija”, kaže Filipović.

Ona dodaje da NUNS svedoči eskalaciji nasilja nad novinarima od početka godine.

„NUNS je prošle godine zabležeio 56 sučajeva nasilja. Fizičkih napada, pretnji smrću i ostalih pretnji novinarima. Ove godine smo samo za prva tri meseca zabeležili 38 takvih slučajeva. A ispred nas je još devet meseci do kraja godine”, kaže Filipović.

REM pasivniji nego ikad

Što se tiče medijskog pluralizma vidimo da je REM ove godine pasivniji nego ikada, navodi Filipović.

„Pre neki dan smo od REM-a dobili informaciju da je televizija Pink opomenuta za predstavku koju smo podneli pre dve godine. Tako da tu nema govora o efikasnosti, a kamoli o efektivnosti njihovog rada”, kaže ona.

Istorjski pad zbog Vučićevog režima

U izveštaju se navodi da je Srbija doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da utvrdi vlast u 2023. godini.

„Veliki deo demokratičnosti zemlje pokazuje izborni proces. Na poslednjim izborima smo videli na koji način se sve kradu glasovi. Mi smo pretpostavljali da postoji izborna krađa, ali načini na koje se ona sprovodi ni najkreativnijm ljudima nisu mogli da padnu na pamet”, podseća Filipović.

Ukazuje i na to da medijske slobode, izborni proces, slobode udruživanja, kontinuirano opadaju u Srbiji i kaže da se to jasno vidi u izveštajima domaćih i međunarodnih organizacija.

Izvor: Vreme