Sve češće tužbe istraživačkim medijima postaju trend i predstavljaju pokušaj da se sloboda govora i izražavanja ućutka, smatra Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Đurić se osvrnuo na vest da je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, jedan od četvorice optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio Fondaciju Slavko Ćuruvija, rekavši da je to pokušaj ućutkivanja.

„To je jedan pokušaj ućutkivanja, jer iznad njih stoji presuda da oni neće moći da budu više procesuirani. To je tužba protiv fondacije, koja je osnovana i postoji na liku i delu novinara koji je ubijen. Nije njih optužila fondacija, nego tužilaštvo, postupak je vodila Republika Srbija, ja sam siguran da će oni, gde god mogu, pokazivati priliku da nadoknade bilo kakvu štetu, jer smatraju da im se povređuju ugled i čast. Ali moram da kažem da je fondacija jako vodila račuma o tome kako se odnosi prema samom postupku, da je poštovala prezumpciju nevinosti“, navodi Rade Đurić.

Tu je i presuda KRIK-u kojeg je tužio Predrag Koluvija. Naime, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu kojom je KRIK osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti Koluviji, kome se sudi po optužbi da je organizator kriminalne grupe koja je proizvela više od tonu i po marihuane.

„To je poruka da je izveštavanje nepoželjno, i pokušaj da se i sloboda govora i izražavanja ućutkaju. Mislim da to postaje trend“, kaže Đurić.

Dve nedelje bez razjašnjenja napada na Vuka Cvijića

Novinara nedeljnika Radar pre dve nedelje napao je direktor Srpskog telegrafa Milan Lađević. Već dve nedelje ne dostavljaju se snimci napada koji se dogodio u centru Beograda, u Kosovskoj ulici.

„Jako je loše što već dve nedelje nemamo razjašnjenje, odnosno objavljivanje dokaza o tome što se čini da je potpuno jasno, a to je da je Lađević udario novinara Vuka Cvijića. Nama kao nekome ko je na određeni način, preko stalne grupe za bezbednost uključen u slučaj, i dalje nije jasno ko je tu protiv koga podneo prijavu. Došlo je do potpune konfuzije. Prijava Cvijića je kasnila, i to ozbiljno stavljamo na teret MUP-u i nadležnom javnom tužilaštvu. Mislim da se bez ikakve potrebe slučaj komplikuje. Dolazite do situacije da ne možete da utvrdite ko je tu koga zapravo napao“, navodi Đurić.

Navodi da postoji bojazan da ti snimci mogu da nestanu, kao dva minuta snimka sa naplatne rampe Doljevac.

„Mislim da je sasvim dovoljno vremena prošlo da se utvrdi postoji li nešto ili ne, da se to dostavi javnom tužilaštvu. Pitanje je po kom kom osnovu tužilaštvo uopšte razgovara sa Vukom i Lađevićem. Kupuje se vreme da se razmotri i odluči šta da se radi. Mislim da iza toga može da stoji to da se na policiju i tužilaštvo vrši ogroman pritisak. Imamo sjajne tužioce i policajce, ali na njih se vrši ogroman pritisak“, ističe naš sagovornik.

Poruka je novinarima, dodaje Đurić, nažalost ono što ne želimo da kažemo, a to je da se nekad ne isplati uhvatiti se u koštac sa institucijama koje treba da vas štite.

Trend ćutanja na pitanja novinara

Danas su navršene 23 godine od ubistva novinara Milana Pantića, a ministar informisanja Dejan Ristić odbio je da odgovori na pitanje novinara N1, uz obrazloženje da nije vreme da se odgovara na njih tokom komemoracije.

„Nažalost, to postaje uobičajeno, da je to trend koji je uspostavljen. Prvo smo imali period potpuno nejasnih odgovora i postavljanja pitanja umesto odgovaranja na pitanja novinara, a sada je taj trend – ćutanje. Obaveza je javnog funkcionera da odgovori na pitanje, posebno ukoliko se ono odnosi na temu samog skupa“, ističe Rade Đurić.

Izvor: N1

Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić odbio je da odgovori na pitanje N1 o bezbednosti novinara u Srbiji ističući da je njegovo prisustvo obeležavanju godišnjice ubistva novinara Milana Pantića znak da se stvari menjaju nabolje.

Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić, nakon što je dao izjavu za medije prilikom obeležavanja 23. godišnjice od ubistva novinara Milana Pantića odbio je da odgovori na pitanja novinarke N1.

On je pojasnio da na komemoracijama ne daje odgovore na pitanja, a nakon insistiranja novinarke da je pitanje na istu temu on je rekao: „Ono što sam imao da kažem rekao sam.“

„Prosto smatram da komemoracije nisu mesta za klasiče pres konferencije. Nemojte zameri, to je zaista lični stav“, rekao je Ristić nakon čega se udaljio.

Novinarka N1: Milan Pantić bi vam sigurno postavio pitanje

Ministar: Verujem da da…

Novinarka N1: Možemo li sa strane jednu izjavu?

Ministar: Hajde da očuvamo ovaj dan. Uskoro… Ne izbegavam…

Nakon toga Ristić je ponovo prišao novinarima i zahvalio im se što izveštavaju i podsećaju na ubistvo Pantića.

„Molim vas da to nastavite da radite apsolutno profesionalno sa punom svešću o ljudskoj i profesionalnoj odgovornosti, ne samo kada je ova tragedija u pitanju, vać kada je u pitanju sve ono što je od značaja za naše društvo“, rekao je on.

Novinarka N1: Hoće li Ministarstvo zaštititi novinare, jer evo i posle 23 godine novinari ni danas nisu u zavidnoj poziciji? To je bilo moje pitanje.

Ministar: Da ne odgovaram sad na to pitanje. Mislim da je i ovaj čin prisustva resornog ministra apsolutno jedan vrlo jasan znak da se stvari menjaju nabolje.

Podsetimo, danas je u Jagodini obeležna godišnjica ubistva dopisnika Večernjih Novosti Milana Pantića, koji je ubijen 11. juna 2001. godine, udarcima s leđa u glavu, ispred svoje zgrade u Jagodini, dok se u papučama vraćao sa kupljenim hlebom. Prethodno je pisao o korupciji i zloupotrebama u Pomoravlju, naročito o slučajevima privatizacije cementare u Paraćinu i Jagodinske pivare.

Istraga protiv N.N. lica otvorena je 30. januara 2018. godine i od tada je saslušano 17 svedoka i formirano 18 predmeta radi sprovođenja posebnih dokaznih radnji, kao i tri predmeta sa zamolnicom za pružanje međunarodne pravne pomoći prema Nemačkoj i Bosni i Hercegovini. Do danas odgovrni nisu procesuirani.

Izvor: N1

Ni dve nedelje nakon što je direktor tabloida „Srpski telegraf“ Milan Lađević, u Kosovskoj ulici u centru Beograda napao novinara nedeljnika Radar Vuka Cvijića, policijska stanica Stari grad ne dostavlja snimke sa nadzornih kamera Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.

Redakcija portala Nova.rs upitala je MUP koliko je od tog dana snimaka izuzeto, i zašto ih još uvek nisu dostavili tužilaštvu, jer su od napada prošle već dve nedelje, ali odgovor do danas nije stigao.

Nova.rs ističe da se u blizini mesta na kom se dogodio napad na Cvijića, nalaze brojne kamere na objektima, koje su mogle da usnime trenutak kada je Lađević udario novinara Radara.

I sam novinar Vuk Cvijić nedavno je izjavio da nije normalno da policija ne dostavi snimke sa nadzornih kamera u centru Beograda, ali da mu to nije neočekivano, s obzirom na to, kako je naveo, u kakvoj zemlji živimo.

Podsetimo, Vuk Z. Cvijić, novinar „Radara“, fizički je napadnut 29. maja na ulici u centru Beograda, a kako je Cvijić izjavio tada za N1, pesnicom ga je udario direktor tabloida „Srpski telegraf“ Milan Lađević.

Dežurni javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva dao je nalog policiji da uzme izjave od oba učesnika, da priloze izveštaj o eventualnim povredama ukoliko su zadobili, kao i da se utvrdi da li su kamere eventualno zabeležile događaj.

Izvor:N1

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu kojom je KRIK osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti Predragu Koluviji, koji je tužio novinare jer su prilikom izveštavanja o slučaju “Jovanjica 2” napisali da je Koluvija “optuženi narko-bos”. 

Prema pisanju KRIK-a, Sud smatra da je KRIK formulacijom “optuženi narko-bos” Koluviju „označio učiniocem kažnjivog krivičnog dela, iako o tome ne postoji odluka suda” i nije prihvatio objašnjenje novinara da su u tekstu korišćeni izrazi „optuženi i optužba” i „prema tvrdnjama tužilaštva”. Sud nije uzeo u obzir ni da je objavljena i Koluvijina odbrana, kao i da je reč o temi od velikog značaja za javnost.

Novinari KRIK-a su najavili nastavak pravne borbe u ovom slučaju.

Koalicija za slobodu medija smatra da je ova presuda nepravedna, jer Sud prilikom odlučivanja nije uzeo u obzir ceo tekst, već se koncentrisao samo na jednu frazu. Strahujemo da ovakva odluka može da predstavlja poziv drugim moćnicima i političarima da izvrše pritisak na istraživačke novinare.

Podsetimo, nedavno je i sudija Apelacionog suda podnela dve tužbe protiv KRIK-a zbog baze podataka “Prosudi ko sudi”. Tužbama koje je podnela, osim novčane odštete, traži i dvogodišnju zabranu rada novinarima i po 10 meseci zatvora – zbog navodne povrede prava na privatnost.

Protiv novinara KRIK-a trenutno se vodi 16 postupaka. Koalicija za slobodu medija, kao i mnoge međunarodne novinarske i medijske organizacije, smatra da su u pitanju klasične SLAPP tužbe koje za cilj imaju da se novinari ućutkaju. Ovo je, za razliku od direktnih pritisaka koje su novinari trpeli tokom devedesetih godina prošlog veka,  naizgled legitimno sredstvo da se na legalan način ugase nezavisni mediji.

Zato pozivamo zakonodavca da pokaže da želi da zaštiti nezavisno novinarstvo i da u što kraćem roku usvoji Anti-SLAPP preporuke Evropske komisije i preporuke Anti-SLAPP direktive Evropskog parlamenta. Ovi dokumenti sadrže ključne smernice za rano odbacivanje neosnovanih tužbi protiv novinara i aktivista.

Pozivamo i sudije da u budućim postupcima koju budu pokrenuti protiv novinara, sa naročitom pažnjom razmotre i navedene preporuke, prepoznaju karakteristike SLAPP tužbi i na osnovu toga odluče kako će teći postupak.

Koaliciju za slobodu medijia čine: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija fondacija i KUM Nezavisnost

Beograd, 10. jun 2024.

Bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti, Milan Radonjić, jedan od četvorice optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije koji su u februaru oslobođeni odlukom Apelacionog suda, tužio je Slavko Ćuruvija fondaciju zbog saopštenja u kome smo izrazili neslaganje sa tom presudom. Zbog povrede ugleda i časti, Radonjić od Fondacije traži odštetu od 500.000 dinara.

Nakon 25 godina od ubistva Ćuruvije, devet godina dugog sudskog postupka, dve prvostepene presude kojima su proglašeni krivim i konačnog oslobađanja optuženih zbog nedostatka dokaza, zločin nad novinarom i vlasnikom Dnevnog telegrafa i Evropljanina ostaje nekažnjen i nerazrešen.

Sada prisustvujemo pokušaju da se i samo sećanje na Ćuruviju zatre, i da se ućutkaju glasovi koji ne pristaju na zaborav i nekažnjivost.

Ova tužba je posledica atmosfere u društvu koju kreira vlast. Zarobljena država ne razrešava i ne kažnjava zločine činjene za njen račun i u njeno ime. Nasilje i zločin se veličaju i ohrabruju, a zločinci slave kao heroji. Svaka vrsta kritike na račun sadašnjih i prošlih grehova vlasti se najbrutalnije guši.

Ovo je nastavak progona Slavka Ćuruvije, 25 godina nakon što je ubijen.

Slavko Ćuruvija fondacija će nastaviti da neguje sećanje na novinara čije ime nosi, ali i da insistira na kažnjavanju svih napada na novinare. Najpre oslobađajućom presudom, a sada i zastrašivanjem tužbama, takvi napadi se ohrabruju. Na to ne pristajemo.

Izvor: Cenzolovka

Posle pretnji smrću i progona kojem su Lalić i Gruhonjić mesecima izloženi, krivične prijave su podneli predstavnici stranke Zavetnici čija je liderka Milica Đurđević Stamenkovski ministarka Srbije za demografiju i brigu o porodici.

Zbog pretnji smrću Hitna reakcija za slobodu medija je Ani Lalić i Gruhonjiću dala izuzetne mere bezbednosti, piše u saopštenju ECPMF.

U saopštenju piše da su podnošenje krivične prijave protiv Gruhonjića najavili i iz koalicije pokreta Dveri, Narodne stranke i pokreta Živim za Srbiju.

Izvor: Danas

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu kojom je KRIK osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti Predragu Koluviji, kome se sudi po optužbi da je organizator kriminalne grupe koja je proizvela više od tonu i po marihuane. Koluvija je KRIK tužio jer je u vesti sa suđenja „Zakazan početak suđenja za Jovanjicu 2“ nazvan „optuženi narko-bos”. KRIK je presudom dužan da mu isplati ukupno 89.800 dinara na ime odštete i troškova suđenja, dok je čitav proces našu redakciju koštao oko 2.000 evra. Ovo je prva pravosnažna presuda na štetu KRIK-a, a redakcija će upotrebiti sva preostala pravna sredstva – izjaviće reviziju Vrhovnom sudu i ustavnu žalbu Ustavnom sudu.

Apelacioni sud u Beogradu nije usvojio objašnjenje iz KRIK-ove žalbe da je tekst zbog kojeg je Koluvija tužio redakciju izveštaj sa suđenja koje traje i da je u njoj jasno navedeno da je optužen, a ne osuđen – te prosečan čitalac ne može da bude u zabludi da li je Koluvija osuđen ili ne.

Za sud nije bilo relevantno objašnjenje da su u tekstu korišćeni izrazi „optuženi i optužba” i „prema tvrdnjama tužilaštva”, da je objavljena i Koluvijina odbrana, kao i da je reč o temi od velikog značaja za javnost.

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović je tokom suđenja objasnio da novinari u tekstovima ne mogu da koriste duge i nerazumljive pravne formulacije, već koriste kolokvijalne izraze koje svi razumeju.

„U slučaju (da koristimo isključivo pravne izraze), kada spomenemo Koluviju, morali bismo uvek za njega da napišemo da je – optužen kao organizator organizovane kriminalne grupe koja je imala za cilj vršenje krivičnih dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga”, objasnio je Dojčinović.

Istakao je i da se KRIK u ovom slučaju ugledao na vodeće svetske medije, poput „Gardijana”, „Vašington posta” i „Rojtersa”, koji izveštavaju na isti način i koriste engleski izraz „accused narco boss“ – koji u doslovnom prevodu na srpski jezik znači „optuženi narko-bos”.

Novinarska udruženja i medijske organizacije istakli su ranije da KRIK nije prekršio pretpostavku nevinosti i Koluvijinu tužbu ocenili kao pritisak na redakciju i pokušaj ućutkivanja. Cilj tužbi, kako su naveli, jeste da KRIK prestane da izveštava o „Jovanjici”, jednom od najvažnijih slučajeva u državi.

Sudsko veće kojim je predsedavala sudija Zorica Đaković, ipak, smatra da je KRIK time što je u vesti napisao da je Koluvija „optuženi narko-bos”, kao i da se radi o „plantaži marihuane”, Koluviju „označio učiniocem kažnjivog krivičnog dela, iako o tome ne postoji odluka suda.”

„Iznete činjenične tvrdnje u vezi sa tužiocem su netačne i po prirodi podobne da dovedu do duševnih bolova, te je tužilac nakon objavljivanja članka osećao veliku sramotu”, piše u presudi Apelacionog suda.

Ovim je Apelacioni sud potvrdio prethodnu presudu koju je donela sudija Višeg suda u Beogradu Bojana Čogurić.

KRIK je, prema presudi, dužan da Koluviji plati 30.000 dinara zbog izazvanih duševnih bolova i 59.800 dinara za sudske troškove. Čitavo suđenje, međutim, kada se uzmu u obzir troškovi advokata i sudske takse, KRIK će koštati – oko 2.000 evra.

Ovo je prva pravosnažna presuda kojom je KRIK osuđen. KRIK će nastaviti da se bori preostalim pravnim sredstvima u zemlji – izjaviće reviziju Vrhovnom sudu i ustavnu žalbu Ustavnom sudu, i, ukoliko je neophodno, pravdu tražiti i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

„Smatramo da objavljenim tekstom čitaoci nisu mogli biti dovedeni u zabludu da je Predrag Koluvija pravno osuđen zato što je u tekstu, već na samom početku, eksplicitno rečeno da je početak suđenja (tek) zakazan. Takođe, u tekstu se citiraju informacije dobijene od portparolke Višeg suda, kao i podaci iz optužnice. Pojmovi „optuženi”, „optužbe” koriste se tako da je jasno stavljeno do znanja da je reč o dokazima tužilaštva. U isto vreme, u tekstu nije izostavljen ni podatak da su svi optuženi, uključujući i samog Koluviju, krivicu negirali”, kaže Kruna Savović, advokatica KRIK-a.

Ovim je završen jedan od dva sudska procesa koje je Koluvija 2021. godine pokrenuo protiv KRIK-a. Koluvija se na suđenju pojavljivao u pratnji svog advokata Vladimira Đukanovića, uticajnog člana Srpske napredne stranke.

Drugi postupak koji je Koluvija pokrenuo protiv KRIK-a i dalje je u toku. Tom tužbom tražio je da mu se isplati 2,8 miliona dinara zbog duševnih bolova koje je, kako tvrdi, pretrpeo zbog sedam KRIK-ovih vesti.

Protiv KRIK-a i novinara naše redakcije trenutno se vodi 16 postupaka, a među najnovijim su dve tužbe sudije Apelacionog suda u Beogradu Dušanke Đorđević kojima, između ostalog, traži i zatvorske kazne i zabranu rada za novinare.

KRIK smatra da se radi o takozvanim SLAPP tužbama, čiji je cilj da vrše pritisak na medije kako se ne bi bavili određenim temama.

Izvor: KRIK