Šta donosi direktiva protiv SLAPP tužbi u EU

11/04/2024

Evropski parlament je krajem februara usvojio direktivu protiv SLAPP-a, koja ima za cilj da zaštiti novinare i medijske kuće od sudskih sporova.

SLAPP je strateška tužba protiv učešća javnosti i dolazi od engleskog termina strategic lawsuits against public participation. To je oblik pravnog uznemiravanja koji se koristi za zastrašivanje i ućutkavanje onih koji govore u javnom interesu, te je najčešće usmjeren protiv medija, novinara, civilnog društva i aktivista.

Ova direktiva se nazive i Daphnein zakon, po malteškoj novinarki Daphne Caruane Galizia, protiv koje je početkom 2017.godine jedan biznismen podnio devetnaest tužbi za klevetu odjednom. Caruana Galizia ubijena je na Malti iste godine, dok je prethodno, zbog svog istraživačkog rada o korupciji, godinama primala brojne prijetnje, uključujući SLAPP. U trenutku njene smrti protiv nje je bilo otvoreno 48 predmeta, koje je naslijedila njena porodica. Zbog ovih slučajeva, Daphne se gotovo svakodnevno morala pojavljivati na sudovima, a sredstva na njenim računima su bila zamrznuta. Malta je ujedno zemlja s najvećim brojem SLAPP-a po glavi stanovnika u EU.

SLAPP se ustalio kao legalni način cenzure i samocenzure – od strane onih koji imaju moć i novac, a protiv onih koji rade u interesu javnosti. Disparitet moći i resursa je glavno obilježje SLAPP-ova. Iako su „obučeni“ u obične građanske tužbe ili krivične prijave, kao što su tužbe zbog klevete ili zaštite privatnosti, njima nije cilj da postignu uspjeh na sudu – cilj SLAPP-ova je da opterete tužene pretjerano skupim, dugotrajnim, iscrpljujućim pravnim procesima.

Zbog čega direktiva protiv SLAPP tužbi?

O SLAPP-u se ranije nije govorilo na nivou EU jer države članice imaju raznolika pravna uređenja, negdje su tužbe za klevetu dio građanskog prava, dok se negdje kleveta tretira kao krivično djelo.

Podaci Koalicije protiv SLAPP tužbi u Evropi (The Coalition Against SLAPPs in Europe – CASE) pokazali su, međutim, da su SLAPP-ovi problem u gotovo svakoj državi članici EU i da mnogi slučajevi imaju prekogranični element – „putuju“ iz jedne države EU u drugu.

Prema CASE izvještaju za 2023., sa 570 predmeta koji su analizirani 2022. godine, broj predmeta se povećao na preko 820 predmeta u 2023. godini. Odgovor koji je Evropska komisija predložila na ovu prijetnju je Direktiva o zaštiti osoba uključenih u javno sudjelovanje od očito neosnovanih ili zlonamjernih sudskih postupaka („strateške tužbe protiv javnog sudjelovanja”), tzv. Anti-SLAPP direktiva, koja je usvojena u Evropskom parlamentu krajem februara.

Šta sadrži direktiva protiv pravnog uznemiravanja novinara?

Ova direktiva postavlja minimalne standarde i namijenjena je zaštiti novinara i medija od nasilnih sudskih sporova. Direktiva uvodi jasne definicije ključnih termina u SLAPP predmetima, što je važno za jasno utvrđivanje šta se smatra SLAPP elementima te kako bi obuhvat regulacije u nacionalnim zakonodavstvima bio ujednačen.

Tri su ključna termina:

javno učešće – svaka izjava ili aktivnost koju je fizička ili pravna osoba izrazila ili izvršila i time ostvarila pravo na slobodu izražavanja i informisanja o pitanju od javnog interesa,

javni interes – svako pitanje koje utiče na javnost u tolikoj mjeri da javnost to može legitimno zanimati,

zlonamjerni sudski postupci protiv javnog učešća – sudski postupci pokrenuti u vezi s javnim učešćem koji su potpuno ili djelomično neosnovani i čija je glavna svrha spriječiti, ograničiti ili kazniti javno učešće.

Najvažnija rješenja koja donosi direktiva se odnose na:

ubrzanu proceduru za odbacivanje predmeta u najranijoj fazi. Sudovi u državama članicama mogu proglasi sudski postupak zlonamjernim i odredi pravne lijekove, odnosno donijeti ranu odluku o odbacivanju, u cijelosti ili djelomično. Na državama članicama je da utvrde rokove za ostvarivanje prava na podnošenje zahtjeva za rano odbacivanje, koji trebaju biti srazmjerni kako ostvarivanje prava ne bi bilo nemoguće ili teško. O zahtjevu za rano odbacivanje odlučuje se u ubrzanom postupku.
podršku treće strane tuženim tokom sudskih postupaka. Ovo se odnosi na lica poput nevladinih organizacija koje štite prava osoba uključenih u javno učešće, ili kao potpore tuženom ili kao izvora informacija. Tu se daje mogućnost uključivanja trećih lica, koje nisu stranke u postupku niti njihovi pravni zastupnici, da pomažu tuženom. Važno je ovdje da se otvara mogućnost da se tuženi mediji stave u “povoljniji položaj“ umjesto da ostanu potpuno sami kada se tužba desi.
kazne za podnosioce zahtjeva i kompenzacijske štete za žrtve. Sud ima ovlasti zatražiti od tužitelja osiguranje za troškove postupka ili troškove postupka i naknadu štete ako smatra da je takvo osiguranje primjereno.

Za EU, jedno od ključnih pitanja je bilo regulisanje prekograničnog elementa SLAPP-ova, odnosno kada je predmet pokrenut u državi članici koja nije prebivalište tuženog. Da bi SLAPP potpao pod djelokrug direktive, prekogranični element je neophodan tj. obje strane trebaju imaju prebivalište u različitim državama članicama. Međutim, definicija „prekograničnog“ je proširena tokom završnih faza pregovora kako bi uključila i „druge elemente relevantne za situaciju“. Na primjer, informacije od javnog interesa objavljene u jednoj zemlji mogu se smatrati „prekograničnim“ elementom u drugoj zemlji prema ovoj direktivi. U tom slučaju određeni čin javnog sudjelovanja odnosi se na pitanje od javnog interesa relevantnog za više država članica, kao naprimjer navodi o pranju novca uz moguće prekogranično subjelovanje. Druga situacija u kojoj bi trebalo smatrati da postoje prekogranične implikacije jest kad su tužitelj ili povezani subjekti pokrenuli paralelni ili prethodni sudski postupak protiv istih ili povezanih tuženika u drugoj državi članici.

Na nacionalnim sudovima i državama članicama će biti da implementiraju ovu definiciju široko na predmete. Direktiva predviđa i odbijanje priznavanja i izvršenja sudskih odluka trećih zemalja (van EU), ako je očito da bi bilo neosnovano ili štetno da je taj postupak pokrenut pred sudovima države članice u kojoj se traži priznavanje ili izvršenje, uz priznavanje naknade troškova postupka i/ili štete.

Šta slijedi?

Najveći posao dizajniranja efikasnog anti-SLAPP zakonodavstva je sada na državama članicama. Nacionalna zakonodavstva trebaju usvojiti nove, odnosno uskladiti postojeće zakone sa obvezujućim okvirom koji ova direktiva donosi. Države članice su obavezne uraditi transpoziciju direktive najkasnije do dvije godine od njezina stupanja na snagu, do 2026. Efikasna transpozicija će obuhvatnu regulaciju (legislativu) i u domaćim i u prekograničnim predmetima SLAPP-ova. Direktiva se primjenjuje na SLAPP-ove koji imaju prekogranične implikacije s najmanje jednom uključenom zemljom EU-a, ali zemlje članice EU-a bi i dalje trebale donijeti vlastite anti-SLAPP zakone kako bi se pozabavili isključivo domaćim slučajevima.

Države članice time trebaju uspostaviti mehanizme za provedbu ranog odbacivanja SLAPP predmeta, te propisati zaštitne mjere u nacionalnom zakonodavstvu o naknadi štete sa specifičnim kriterijima. Sva pravna/zakonska rješenja moraju biti popraćena adekvatnim ne-pravnim instrumentima kao što su mehanizmi podrške, svijest i obuka sudija/advokata, etika advokata, prikupljanje podataka i praćenje SLAPP-ova.

Šta donošenje direktive protiv SLAPP tužbi znači za BiH?

U Bosni i Hercegovini, ova direktiva se treba posmatrati kroz dva segmenta: značajnog recentnog pravnog nazadovanja, posebno u Republici Srpskoj – rekriminalizacija klevete, koja je direktni alat za SLAPP – te otvaranja pristupnih pregovora sa EU. Kontradiktorne su, na političkom i vrijednosnom nivou, ove dvije činjenice o kontekstu, i to u jako kratkom vremenskom periodu, što nažalost budi sumnje u uspješnost motivacije koju bi pregovarački status trebao značiti za osiguranje osnovnih prava. No, posmatrano kroz obavezu harmonizacije zakonodavstva sa acquis, BiH bi morala izmijeniti niz zakona (naročito procesne, krivične i parnične zakone, na svim nivoima), otkloniti efekte postojećih zakona koji stvaraju klimu straha oko medijskog izvještavanja o određenim temama, ali paralelno raditi na podizanju svijesti i razvijanju stručnosti, posebno među pravnim stručnjacima i pravosuđem, kako bi se osigurala podrška onima koji postanu mete SLAPP-ova. Neophodna je afirmacija punog poštovanja prava na pravično suđenje i prava na slobodu izražavanja, bez kojih integracija anti-SLAPP zakonodavstva neće moći dostići svoju svrhu. I na kraju, svrha anti-SLAPP zakonodavstva nije samo da zaštiti medije i novinare kada se nađu u sudnici, već također da prevenira da uopšte dolazi do SLAPP predmeta.

Izvor: Media centar Sarajevo

Bajden razmatra zaustavljanje krivičnog gonjenja Džulijana Asanža

IJAS

11/04/2024

asanz3-qk37onn3dbkw1j1shzqpart0tlrcji4ssfr35e2ph8 — slika: NUNS

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas kako razmatra zahtev Australije da odustane od krivičnog gonjenja osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, dok zvaničnici u SAD traže od Velike Britanije da ga izruči Sjedinjenim Državama, javlja Rojters.

„Razmatramo to“, rekao je Bajden novinaru koji je pitao da li ima odgovor na zahtev Australije da okonča Asanžovo krivično gonjenje.

„Učinite pravu stvar, odustanite od optužbi”, napisala je kasnije Asanžova supruga na platformi Iks (X) poruku upućenu Bajdenu, citirajući njegov komentar.

Australijski premijer Entoni Albaneze podržao je u februaru meru donjeg doma parlamenta kojom je zatražen povratak 52-godišnjeg Asanža u Australiju, dok Vašington traži njegovo izručenje iz Velike Britanije u SAD.

Asanžovo izručenje je stavljeno na čekanje u martu nakon što je Visoki sud u Londonu rekao da Sjedinjene Države moraju dati garancije da se on neće suočiti sa smrtnom kaznom.

Američki tužioci žele da sude Asanžu po 18 tačaka – a sve osim jedne su po Zakonu o špijunaži – zbog poverljivih američkih vojnih zapisa i diplomatskih depeša objavljenih na Vikiliksu.

Nakon što je Britanija prošle godine dala zeleno svetlo za njegovo izručenje, Asanžovi advokati su u februaru pokrenuli poslednji pokušaj pred engleskim sudovima da ospore tu odluku, poseća Rojters.

Izvor: Danas

Fridom haus: Demokratija u Srbiji u padu, napadi na novinare u porastu

IJAS

11/04/2024

Srbija je zabeležila najveći pad rezultata u izveštaju Fridom hausa „Nacije u tranziciji 2023“ koji pokriva 29 evropskih i azijskih država. Fridom haus navodi da je Srbija doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini.

„To je najveći pad ove godine u celom regionu koji pokrivamo, koji obuhvata 29 zemalja, od centralne Evrope pa sve do centralne Azije. S obzirom na to koliko je ova godina bila istorijski važna u našem izveštaju, veoma je primetno da je Srbija i dalje imala ovaj strmoglavi pad“, navela je za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa za Balkan. Ona dodaje da ima mnogo razloga koji stoje iza ovakve ocene.

Na pitanje šta zaključci iz ovog izveštaja signaliziraju Srbiji, a šta međunarodnoj zajednici, Kapri kaže da u slučaju Srbije potreban stroži pristup, ako se kreće ka autokratiji.

„Makar u komuniciranju, možda i sredstva koja se koriste kod zemalja koje su više autokratske, kao što su sankcije ili kaznene mere – treba da budu razmotrene u ovim slučajevima, barem ih treba razmotriti ako vidimo da je to put koji vlada bira. Kada je reč o ovom regionu, pogotovo Srbiji, mislim da postoji potreba da se ponovo razmotri politika prema regionu, na način koji je realističan i koji uvažava pravce kojim se zemlje kreću – a što naš izveštaj prilično dobro dokumentuje“, navela je ona.

Sloboda medija u Srbiji i dalje je pod pritiskom, napadi na novinare su u porastu, kampanje klevetanja su ostale uobičajene, a regulatorno telo REM se jasno stavilo u službu vlade pošto je dodeljivalo nacionalne dozvole za emitovanje, navodi Fridom haus. Izvešaj notira da je u februaru 2024, Apelacioni sud otkrio da je prethodnog aprila odlučio da ukine osuđujuće presude pripadnicima službi bezbednosti prvostepeno osuđenim na 100 godina zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u 1999. za vreme vladavine Slobodana Miloševića. PEN International, nevladina organizacija za slobodno izražavanje, morala je da preseli srpskog pisca i TV voditelja Marka Vidojkovića u inostranstvo zbog ponovljenih ozbiljnih pretnji smrću.

„Situacija je ista, ako ne i gora. Presuda u slučaju Slavka Ćuruvije početkom godine je bila pravi prelomni trenutak za bezbednost novinara, taj osećaj da posle svih ovih godina postoji nekažnjivost za nasilje i ubistvo novinara. I zato bih istakla osećaj da se situacija pogoršala u 2024, efekat se “prelio” i na ostatak regiona gde se nezavisni mediji već bore i gde su medijske slobode već ugrožene. Opet, malo je prerano reći, jer smo tek u prvih nekoliko meseci 2024. Ali mogu sa sigurnošću da kažem da se situacija za nezavisne medije u Srbiji nije poboljšala u odnosu na ono što je zabeleženo 2023“, navodi Aleksandra Karpi za Glas Amerike.

Izvor: Glas Amerike

NUNS: Opština Bujanovac da omogući novinarima da nesmetano izveštavaju o pitanjima od javnog interesa

IJAS

11/04/2024

Novinar Bujanovačkih Nikola Stevanović udaljen je danas sa sednice Štaba za vanredne situacije u Bujanovcu koja je zasedala zbog požara na gradskoj deponiji koji traje već treći dan. Predsednik opštine Bujanovac i druga nadležna tela treba da omoguće novinarima da neometano izveštavaju o bitnim pitanjima, a plan za sanaciju požara to svakako jeste.

Odluku da je sednica zatvorena za javnost predsednik opštine Nagip Arifi saopštio je nekoliko trenutaka pošto je novinar Nikola Stevanović stigao na sednicu.

Glavni i odgovorni urednik Bujanovačkih Nikola Lazić kaže da požar dugo traje i da su hteli pravovremeno da izveste o planu Štaba.

„Zadnja tri dana građani su na nogama, pisana je i peticija. Hteli smo da izvestimo o tome šta će oni da rade. A sad svi moraju da čekaju njihovo saopštenje. Nema većeg javnog interesa trenutno u regionu“, rekao je Lazić.

On je rekao i da je njihov novinar primetio da je u sali u kojoj se održalo zasedanje Štaba ipak sedeo jedan novinar, koji je i zaposlen u organima opštine.

Pozivamo predsednika opštine Bujanovac i ostale članove Štaba za vanredne situacije da omoguće novinarima da prate buduća zasedanja kako bi mogli na vreme da izveste javnost o bitnim pitanjima koja se tiču kvaliteta njihovog života, kao što je plan za sanaciju požara na gradskoj deponiji. Požar koji se desio na deponiji u Bujanovcu utiče na javno zdravlje, pa je samim tim u interesu javnosti da bude informisana po tom pitanju.

Takođe, podsećamo da je diskriminacija novinara i medija zabranjena i zahtevamo da se svim novinarima koji su zainteresovani za praćenje zasedanja omogući pristup.

NUNS,

11.4.2024.

Obeležena 25. godišnjica ubistva Slavka Ćuruvije: „Ubijena pravda, ali istina živi“

IJAS

11/04/2024

Slavko Ćuruvija 25 godina od ubistva — Izvor: NUNS

Ispred ulaza u zgradu u kojoj je ubijen novinar i vlasnik „Srpskog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavko Ćuruvija, danas su predstavnici NUNS-a i UNS-a položili vence i cveće, uz ocenu da je oslobađajućom presudom za okrivljene u tom slučaju „pravda ubijena, ali da je istina živa“.

Potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Marko Somborac je rekao da su se novinarska udruženja, kao i građani, nadali da će se naći i kazniti izvršioci i nalogodavci ubistva Ćuruvije, ali da se umesto toga dešavaju novi napadi i „hajke“ na novinare u Srbiji.

„Očigledno čim postoji toliko otpora kod bahatih i moćnih, znači da njima nešto smeta“, rekao je Somborac.

Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević je kazao da je u slučaju rešavanja ubistva Ćuruvije „pravda mrtva, ali da je istina živa“.

Rekao je i da to znači da će zajednica „disati za vrat“ onima koji su doneli oslobađajuću presudu za okrivljene za ubistvo Ćuruvije, nakon što su prethodno bili osuđeni svi zajedno na oko 100 godina zatvorske kazne.

„Svi znamo da su se pravo i pravda razišli. Vi, koji držite pravdu u svojim rukama, ubili ste tu pravdu, ali je istina živa“, istakao je Rakočević.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić je rekao da danas u Srbiji „nema nikoga“ ko ne zna ko je izvršio i organizovao ubistvo Slavka Ćuruvije.

Povodom toga što je Apelacioni sud u Beogradu oslobodio okrivljene za ubistvo Ćuruvije, Matić je rekao da to pokazuje da društvo „nije spremno da se suoči sa svojom prošlošću i za reformisanje nasilnog društva iz devedesetih“ godina prošlog veka.

Matić je kazao da je upućen zahtev za ispitivanje zakonitosti odluke Apelacionog suda, i upozorio na sličnost u pretnjama koje dobija novinar Dinko Gruhonjić.

Obeležavanju godišnjice ubistva Slavka Ćuruvije prisustovali su i predstavnici Demokratske stranke i Zeleno – levog fronta.

Slavko Ćuruvija je ubijen hicima iz pištolja 11. aprila 1999. godine, u ulazu u zgradu u Svetogorskoj 35, nakon što je protiv njega vođena medijska hajka od strane tadašnjeg režima Slobodana Miloševića.

Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je u februaru ove godine četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optužbi za učešće u njegovom ubistvu.

Sud je preinačio prvostepenu presudu i pravosnažno oslobodio Radomira Markovića optužbe za teško ubistvo u podstrekavanju, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili teško ubistvo, uz obrazloženje da „nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela“.

Veljanovski: Vučić bio na 80 televizija, REM treba da reaguje zbog kršenja zakona

IJAS

08/04/2024

rade-veljanovski-psyeia1jlcfwmc4xja3rujcwaarpy5qqx40dvxwyg4 — slika: Media centar

Predsednik Aleksandar Vučić bio je gost Kolegijuma TV Informer, što je prenošeno na 80 lokalnih i kablovskih televizija u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, čime je prekršen Član 6 Zakona o javnom informisanju i medijima, rekao je za N1 Rade Veljanovski, profesor u penziji Fakulteta političkih nauka.

Profesor Veljanovski je u Novom danu na N1 objasnio da Član 6 Zakona o javnom informisanju garantuje politički pluralizam u medijima i zabranjuje monopol.

„A to je da jedna politička misao, jedna ideologija, dominira u većini medija, bez obzira da li je to jedan vlasnik ili više medija“, kazao je Veljanovski.

On ističe da je to ingerencija Regulatornog tela za elekotronske medije (REM) i da je on morao da reaguje.

Dodaje da je drugo pitanje kako je moguće da predsednik države sebi tak onešto dozvoli jer je takvo ponašanje protiv principa, protim elementarne političke pristojnosti i protivno standardima u demokratskom društvu, koji sprečavaju da neko u toj meri uveća svoj uticaj.

Veljanovski kaže da čovek koji je siguran u svoj rejting to ne radi.

Upravo na tom takozvanom kolegijumu pojavila se i priča o smrtnoj kazni, koja je potom završiča na naslovnim stranama medija.

Za gosta Novog dana to je bacanje rukavice „za kojom će neko da posegne da bi se zaboravile neke druge teme“.

Smrtna kazna – zloupotreba emocija ljudi

Profesor podseća da se u tu priču uključio i istaknuti član Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović koji je izjavio da uvođenje smrtne kazne ne bi bilo dobro, čime on, napominje Veljanovski, fingira da u SNS postoji pluralizam.

„Smrtna kazna je zloupotreba emocija jer nema sumnje da posle svega što se dogodio u ovoj zemlji i prošle godine sa „Ribnikarom“, u Malom Orašju i Duboni, da su emocije ljudi napete do pucanja i da kada u takvom trenutku lanisrate tu ideju mnogi će reći ‚da‘. Ali istorija primene je pokazala koliko to može da bude opasno. To je zloupotreba mišljenja javnosti i emocija ljudi i to se u ovakvim trenucima ne očekuje, posebno ne od nekoga ko je na čelu drave“, istakao je gost Novog dana.

Izvor: N1

Trideset godina od smrti Dade Vujasinović, još uvek bez političke volje da se ovaj slučaj reši

IJAS

08/04/2024

Danas se navršava 30 godina otkako je novinarka „Duge“ Radislava Dada Vujasinović pronađena mrtva u svom stanu u Beogradu, pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima. Imala je 30 godina.

Prvobitna istraga govorila je da se novinarka ubila iz lovačke puške, međutim, holandski forenzički institut je pre osam godina veštačenjem došao do zaključka da uzrok smrti mogu biti ubistvo, samoubistvo ili nesrećni slučaj. Nakon toga nije bilo pomaka ka razrešavanju ovog slučaja.

Dada Vujasinović je rođena 10. februara 1964. godine u Čapljini. Iako je tokom školovanja pokazala interesovanje i talenat za mnoge oblasti, od sporta do slikarstva, nakon studija Jugoslovneske književnosti, odlučila je da svoj život posveti novinarstvu. Ubrzo po diplomiranju 1987. godine, započela je svoju novinarsku karijeru u redakciji “Privrednog pregleda”, a 1990. postala je stalna članica redakcije magazina “Duga”.

Ratne događaje devedesetih godina prošlog veka pratila je od samog početka. Nije poklekla pred pritiscima i propagandom tadašnjeg režima u Srbiji, već je hrabro i istinito izveštavala o događajima kojima je svedočila. Za seriju tekstova sa ratišta u Hrvatskoj, 1991. dobila je nagradu Udruženja novinara Srbije „Svetozar Marković“.

„Moje tekstove sada cenzurišu zbog toga što ne mogu da se složim sa tim da je patriotizam prećutkivanje greške i zablude i da je rodoljublje po novinama veštački podgrevati imidž idealnih likova vođa iza kojih se, u stvarnosti, često kriju nesposobne i štetne face. Da je u nacionalnom interesu redigovati i prepravljati nepismene izjave tih neobrazovanih i banalnih tipova, kojima je neko dekretom odredio da budu merne jedinice patriotizma“, izjavila je Dada jednom prilikom.

Nakon odluke da više ne izveštava sa ratišta, svoj beskompromisni stav pokazala je pišući o sprezi kriminala i politike.

U godinama kada je buktao rat i ratnohuškačka propaganda, a kriminal cvetao uz podršku politike, objektivni i profesionalni novinari, među kojima je bila i Dada, često su dobijali tužbe, ali i anonimne pretnje.

Zbog tekstova o brojnim nerasvetljenim ubistvima u Beogradu, Željko Ražnatović Arkan, tadašnji komandant paravojne formacije Srpska dobrovoljačka garda i narodni poslanik, poručio je Dadi Vujasinović: „Ako te zanima ko je sledeći, napiši da si ti i da sam ti ja to rekao”.

Ona je na to odgovorila u emisiji „Utisak nedelje“:

„Ja se Arkana zaista ne plašim, niti se plašim bilo koga zato što imam zaštitu samim tim što sam to napisala. Meni sad kad izađem iz studija, ako padne saksija na glavu, to može da se dovede u vezu s tim“.

Nakon objavljivanja teksta o generalu Božidaru Stevanoviću dobila je preteće pismo „grupe pilota“ u kom je optužena da je glavni krivac što Stevanović nije postavljen na mesto načelnika Generalštaba.

Ovakva zastrašivanja ratnih godina postala su gotovo normalna.

Ipak, Dada je verovala da je javnost štiti.

“Jednostavno se ne plašim, zaista”, rekla je novinarka u “Utisku nedelje”.

Ni dan pred smrt ništa nije ukazivalo na nesrećni događaj.

Nakon posla, kupila je sveće i otišla kući, ispričala je za Blic pre nekoliko godina novinarka i Dadina nekadašnja koleginica iz redakcije Vesna Mališić.

„Pošto se nije pojavila u redakciji, pomislili smo da se uspavala ili da je negde otišla, mada je to bilo čudno jer je ona bila vrlo odgovorna. Uveče mi se javio kolega i rekao da ga je zvala Dadina mama i rekla da ne može da je dobije. Njeni roditelji su živeli u Berlinu, ali se ona sa majkom čula svake večeri i jutra. Rezervni ključevi od stana su bili kod Dadinog tadašnjeg dečka Bratislava Brace Grubačića. On je došao sa svojim drugom. Kada su otvorili vrata, našli su je na podu“, rekla je Vesna Mališić.

Ubistvo, samoubistvo ili nesrećni slučaj?

Zvanična verzija Miloševićevog režima bila je da je izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške sačmarice.

Uviđaju nisu prisusvovali ni istražni sudija, ni javni tužilac, iako se radilo o javnoj ličnosti koja je dobijala pretnje smrću koje često nisu bile anonimne, a relevantni dokazi za utvrđivanje načina smrti su uništeni.

Prema svedočenju Dadnih roditelja u stanu je bio haos. Luster je bio iščupan iz plafona, na trosedu i podu su našli iščupane pramenove kose, a Dadina radna soba u kojoj je imala dosta dokumentacije i materijala, kao i kasete iz diktafona, je bila kao da je kroz nju prošao tornado.

Zbog svega toga veći deo javnosti nije poverovao da se radi o samoubistvu, već o ubistvu. Porodica je sprovela svoju istragu, a zaključak je bio da je Dada ubijena.

Na osnovu veštačenja balističara i sudsko-medicinskog veštačenja Okružni javni tužilac krajem januara 2009. godine pokreće pretkrivični postupak, ali nije bilo gotovo nikakvih konkretnih aktivnosti do 2016. godine, kada je “Slučaj Dada” je poslat na veštačenje Forenzičkom insitutu u Hagu (Holandija).

Međutim, veštačenje iz Haga dodatno je zakomplikovalo situaciju dodavši mogućnost da se desio nesrećni slučaj usled nestručnog rukovanja oružjem. Nakon toga dalje nisu preduzimane nikakve radnje u vezi sa ovim slučajem.

Dadin otac, Radislav Vujasinović, rekao je ranije za BIRN da nije bilo realno očekivati da će se slučaj rešiti nakon izveštaja veštačenja iz Haga.

„U izveštaju je jasno napisano, što je ovde i zvanično bilo poznato, da su ključni dokazi uništeni (odeća), a neki su sakrivani. Ako je neko očekivao da će Hag “čarobnim štapićem” dati rešenje, prevario se. Ovo je bilo samo pravo kupovanje vremena da ono i dalje čini svoje na putu ka zaboravu“, naveo je otac.

Dada Vujasinović ipak nije zaboravljena. Njeni roditelji su preminuli ne dočekavši pravdu, ali njena sestra Aleksandra, prijatelji, koleginice i kolege novinari čuvaju sećanje na Dadin život i rad.

Njena prijateljica Sanja Krsmanović Tasić posvetila joj je predstavu „O Sa(v)esti”, a na veb sajtu dadavujasinovic.com dostupni su tekstovi koje je Dada pisala, kao i drugi materijali o njenom životu, ali i smrti. Koleginice i kolege novinari često govore o njenoj hrabrosti i podsećaju javnost da još uvek nema odgovora na mnoga pitanja u vezi njene smrti.

Mnogi su mišljenja da odgovore nikada nećemo dobiti jer su u pitanju neki “interesi” i nema političke volje da se ovaj slučaj reši. Ipak, ostaje nada da će se okolnosti promeniti jer neko sigurno zna šta se zaista desilo 8. aprila 1994. godine.

Advokat o slučaju Dada Vujasinović: Poraz srpskog pravosuđa, posle 30 godina ostalo veliko ništa

IJAS

08/04/2024

Istraga u slučaju sumnjive smrti novinarke Radislave Dade Vujasinović predstavlja stvarni poraz srpskog pravosuđa jer je i posle 30 godina postupak u predistražnoj fazi, ocenio je danas advokat Marko Pušica.

On je povodom godišnjice nerazjašnjene smrti novinarke Duge rekao za Udruženje novinara Srbije (UNS) da je posle tri decenije „ostalo veliko ništa“ jer je u tom postupku nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za ubistvo.

„S obzirom da se slučaj sumnjive smrti Radoslave Dade Vujasinović iz 1994. godine još uvek rešava u predistražnoj fazi, zbog postojanja osnova sumnje da se radi o krivičnom delu ubistva, možemo zaključiti da se nije odmaklo od početka postupanja, a to je stvarni poraz srpskog pravosuđa“, ocenio je advokat.

Pušica je naveo da predistražni postupak, kao i krivični postupak inače, u konkretnom slučaju može trajati sve dok se može preduzimati krivično gonjenje za krivično delo, odnosno do trenutka nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva.

„Ovde dolazimo do poražavajućeg saznanja, da je u ovom predmetu protekom 30 godina od događaja, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. To znači da se ni u predistražnom postupku, niti u bilo kojoj drugoj fazi krivičnog postupka, više ne može utvrditi istina u ovoj stvari i slučaj sumnjive smrti ove novinarke se faktički završava u fazi u kojoj je započet i bez sudskog epiloga“, rekao je Pušica.

Ocenio je da je „neefikasan pravosudni sistem“ kreirao uslove za nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, jer je po njegovim rečima, usled proteka vremena, a posebno zbog očigledne opstrukcije, bilo sve teže pribaviti dokaze.

„Zato će i srpska javnost ostati uskraćena za istinu o sumnjivoj smrti novinarke Radoslave Dade Vujasinović“, kazao je advokat.

Telo novinarke Duge pronađeno je 9. aprila 1994. godine u njenom stanu u Trećem bulevaru broj 118 u Novom Beogradu, a u zapisniku koji je sačinjen posle obavljene obdukcije navedeno je da je umrla dan ranije, u 1.30 sati.

Prvobitna zvanična verzija događaja bila je da je novinarka izvršila samoubistvo, ali je kasnije ta verzija dovedena u pitanje zbog čega je slučaj do danas ostao nerazjašnjen.

Forenzički institut u Hagu kojem je Ministarstvo pravde septembra 2015. godine prosledilo dokazni materijal, nije utvrdio uzrok i način smrti novinarke.

Zaključak izveštaja dostavljenog Višem javnom tužilaštvu jula 2016. godine je da „povrede koje je kritičnom prilikom zadobila pokojna Radislava Dada Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja“.

Zvanična verzija događaja bila je da je izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške, ali je istraga do sada obnavljana nekoliko puta.

Porodica Dade Vujasinović, koja nije poverovala da je reč o samoubistvu, angažovala je privatnog balističara Zorana Jovanovića koji je utvrdio da je na fotelji osim Dadine, bila još jedna krvna grupa, što ukazuje da je u stanu bila još jedna osoba.

Njegov nalaz dostavljen je Tužilaštvu u decembru 1994. godine, ali je odbijen.

Balističar Vladimir Kostić 2008. godine obavio je veštačenje i sudu predao svoj nalaz u kome se navodi i da su u telu Dade Vujasinović pronađena dva filcana čepa, što bi značilo da je sebe usmrtila sa dve patrone iz lovačke puške, odnosno, da je u sebe morala da puca dva puta, što nije moguće.

Okružni javni tužilac u Beogradu je posle toga, u januaru 2009. godine, prekvalifikovao slučaj u ubistvo umesto samoubistva i pokrenuo pretkrivični postupak.

Holandski forenzički institut u Hagu je utvrdio, međutim, da je u telu Dade Vujasinović pronađen jedan filcani čep, a ne dva, kako je tvrdio balističar Vladimir Kostić.

Dada Vujasinović rođena je 10. februara 1964. godine u Čapljini. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik 1987. godine.

Novinarsku karijeru je započela u Privrednom pregledu, a nakon toga je pisala autorske tekstove za list Duga, gde je 1993. godine postala član uređivačkog kolegijuma.

Osim istraživačkih tekstova pisala je i reportaže o ratnim događajima u Jugoslaviji i političkim događajima u Srbiji.

Za reportaže sa ratišta dobila je nagradu UNS „Svetozar Marković“.

Izvor: Danas

Anti-SLAPP preporuka Saveta Evrope predstavlja značajan korak u borbi protiv SLAPP tužbi

IJAS

05/04/2024

CASE koalicija pozdravlja Preporuku Saveta Evrope o SLAPP tužbama, koju je odobrio Komitet ministara u petak, 5. aprila. Preporuka je sveobuhvatna i, ukoliko se zaista primeni, mogla bi značajno ograničiti štetu koju prouzrokuju SLAPP tužbe.

Preporuka postavlja čvrste i autoritativne standarde koje države članice EU moraju da ispune kako bi osigurale poštovanje svojih obaveza u domenu ostvarivanja ljudskih prava. Ona će biti ključna i u toku procesa transponovanja nove Direktive protiv SLAPP-a u nacionalno zakonodavstvo država članica EU, a služiće i kao model za zemlje koje nisu članice Evropske unije u Savetu Evrope (CoE) da uvedu efikasnu zaštitu od SLAPP tužbi.

Objavljivanje Preporuke usledilo je nakon dvoipogodišnjeg procesa izrade preko Komiteta eksperata za tužbe protiv javnog učešća (MSI-SLP), koji čine predstavnici država članica i nezavisni stručnjaci. CASE pozdravlja transparentnost i inkluzivnost ovog procesa, koji je uključio javne konsultacije o nacrtu Preporuke u julu 2023.

Države članice Evropske unije trebalo bi da koriste ovu Preporuku, uz izveštaj Parlamentarne skupštine (PACE) objavljen u januaru, kao ključne referentne tačke prilikom donošenja domaćih zakona protiv SLAPP tužbi. Kako je CASE već isticao, ključno je da se Direktiva Evropske unije shvati kao uspostavljanje minimuma standarda za zaštitu od SLAPP tužbi. Preporuka dopunjuje ove standarde i donosi detalje potrebne da bi zakoni protiv SLAPP tužbi pružili značajnu zaštitu.

Nakon pažljivog čitanja Preporuke, CASE je identifikovao značajne prednosti koje bi trebalo da posluže u uspostavljanju snažne zaštite od SLAPP tužbi na nacionalnom nivou. Istovremeno, identifikovali smo nekoliko nejasnoća u tekstu – posebno u vezi sa mehanizmom ranog odbacivanja – koje bi, ukoliko se tumače na restriktivan način, mogle ometati napore u suzbijanju korišćenja SLAPP tužbi. Države članice bi trebalo da razjasne i ojačaju ove odredbe kako bi osigurale da zakon bude sveobuhvatan, ostavljajući malo prostora za njegovo eksploatisanje ili zaobilaženje.

CASE će u narednim nedeljama objaviti potpunu analizu Preporuke – zajedno sa konstruktivnim preporukama, kako bi trebalo propise preneti u nacionalno zakonodavstvo. Takođe ćemo objaviti i naše sopstvene osnovne standarde, zasnovane na Preporuci i izveštaju PACE, koje države članice moraju ispuniti kako bi osigurale efikasnu zaštitu od SLAPP tužbi.

Najvažnije prednosti:

U definiciju “sudskih postupaka” Preporuka uključuje i pravne pretnje, dok “javno učešće” obuhvata širok spektar aktivnosti koje su obuhvaćene pravom na slobodu okupljanja i udruživanja, kao i slobodu izražavanja. To uključuje pravo na učešće u mirnim protestima i bojkotima, koji su u poslednjih nekoliko godina bili na meti SLAPP tužbi u Evropi.

Mnoge principe koji su utemeljeni u EU direktivi, Preporuka proširuje na države članice Saveta Evrope: to uključuje priznavanje potrebe za ranim odbacivanjem i odredbu o nadoknadi troškova – kao i zaštitu od SLAPP tužbi trećih zemalja. Takođe, precizira delove Direktive koji su ostali nejasni ili neprecizni.

Ključne tačke Preporuke:

Preporuka pruža mnogo snažniji i detaljniji set standarda od EU direktive, što će biti ključno tokom prenosa u domaća zakonodavstva država članica EU – i poslužiće ne-članicama EU da zagovaraju donošenje značajnih mehanizama zaštite od SLAPP tužbi. To je posebno značajno u vezi sa odredbom da žrtve SLAPP tužbi “potpuno budu obeštećene za štetu nastalu usled SLAPP-a” – odredbom koja je značajno bila razvodnjena u finalnom tekstu EU direktive.

Preporuka će biti pomoći sudovima i nacionalnim vlastima u identifikovanju SLAPP tužbi, zahvaljujući širokom spisku “indikatora SLAPP-a”. Ovo će biti ključno za tumačenje Člana 4(3) Direktive, i u motivisanju država članica da osiguraju da se mehanizam za rano odbacivanje prepozna sve štetne zahteve – ne samo one koji su “očigledno neutemeljeni”.

Postoje neke nejasnoće u vezi sa mehanizmom za rano odbacivanje koje bi mogle ograničiti primenu ove ključne mere – iako postoji potencijal, s obzirom na određene navodno suprotstavljene standarde, da se ove odredbe tumače na način koji osigurava efikasno funkcionisanje mehanizma.

Izvor: Građanske inicijative

1 234...145 Page 3 of 145

Safejournalists.net