BEOGRAD, 16.05.2017. – Na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije svedočila Nataša Radača, sekretarica Milorada Vučelića, i njegov saradnik Vladislav Đurić, direktor firme preko koje je nabavljen jedan od telefonskih brojeva koji je zabeležen u vreme i u blizini mesta ubistva. Nastavak suđenja 12, 13. i 14. juna.
Sekretarica nekadašnjeg direktora RTS-a i potpredsednika Socijalističke partije Srbije Milorada Vučelića, Nataša Radača, svedočila je danas pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda, da je jednu od dve Mobtelove kartice (za koje tužilaštvo tvrdi da je zabeležena na baznim stanicama u vreme i u blizini mesta ubistva novinara Slavka Ćuruvije) koristio Miroslav Kurak, osumnjičen da je pucao u vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina.
Radača je, svedočeći u procesu za ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, rekla da je u junu 1998. godine nabavila dve Mobtelove kartice (063 287 282 i 063 287 283) „da se nađu“ jer je, u to vreme, kako je objasnila, bila nestašica kartica za mobilne telefone.
Obe kartice bile su u vlasništvu firme „Vlaceb“ njenog tadašnjeg supruga Vladislava Đurića i bliskog saradnika Milorada Vučelića – u vreme kada je Vučelić bio predsednik Upravnog odbora Rukometnog saveza Jugoslavije, Đurić je obavljao funkciju generalnog sekretara te organizacije.
„U decembru 1998. godine Milorad Vučelić mi traži da mu nabavim dve kartice za mobilni telefon. Ja sam se u tom trenutku setila da u fioci imam dve već ranije nabavljene, ove koje se vode na ’Vlaceb’, a ne koriste se. Obe kartice sam predala Vučeliću“, rekla je ona i dodala da je kasnije od Vučelića saznala da je jednu od te dve kartice on dao Miroslavu Kuraku, tada pripadniku njegovog obezbeđenja.
Radača je tvrdila da Vučelić nije koristio nijednu od te dve kartice, da je imao svoj stari broj još iz „Komune“ i da je imao jedan službeni kao predsednik UO Telekoma. Međutim, kad joj je kasnije predočeno da je u iskazu 2007. godine rekla da je Vučelić koristio i ovu Mobtelovu karticu, rekla je da se verovatno tada bolje sećala događaja.
Ona je takođe potvrdila da se seća da je sa karticom koju je koristio Kurak „bilo nekih problema“, da je najmanje dva puta bila izgubljena, ali se ne seća do kada su te kartice korišćene. Kasnije je dodala da misli da su obe kartice korišćene do 2003. godine, te da je jednu od njih Kurak koristio u vreme bombardovanja.
Slavko Ćuruvija ubijen je usred NATO bombardovanja, 11. aprila 1999. godine, ispred svog stana u Svetogorskoj ulici broj 35. Radača je rekla da je u vreme tog ubistva bila na Kipru.
BAROVIĆ: MEĐU DOKAZIMA I LISTINZI DOBIJENI OD TELEFONSKIH KOMPANIJA
Advokat oštećene Branke Prpe, Nikola Barović, rekao je da je današnjim svedočenjem o telefonskim brojevima „potvrđeno da je Kurak bio na tom mestu gde je ubijen Ćuruvija“.
On je dodao i da, što se nastavka suđenja tiče, između ostalog treba da se saslušaju „specijalni svedoci“, odnosno veštaci – kako forenzičke, tako i balističke struke, kao i da budu priloženi „materijalni dokazi“.
„U materijalne dokaze spadaju i listinzi koji su dobijeni od telekomunikacionih kompanija, kao i dokazi koji su zabeleženi u administraciji MUP-a, tj. DB-a, bilo u drugim službenim dopisima“, rekao je Barović.
I vlasnik „Vlaceba“ potvrdio da je Kurak koristio Vučelićevu karticu
Na suđenju se pojavio i Radačin nekadašnji suprug i vlasnik „Vlaceba“ Vladislav Đurić, koji je rekao da je jedan od dva Mobtelova broja koristio Milorad Vučelić i da ne zna ko je koristio drugi.
Kad je saznao da ga koristi Miroslav Kurak (koga je neposredno pre toga Vojislav Šešelj u novinama povezao sa ubistvom Slavka Ćuruvije), odmah je, kako tvrdi, tražio da se ta kartica više ne vodi na njegovu firmu, uz opasku: „Šta će mi to u životu“.
Đurić je potvrdio priču svoje saradnice Ivane Vuković da su se zajedno videli sa Miroslavom Kurakom u Kurakovom klubu u hotelu „Metropol“, da se dogovore o prebacivanju broja sa firme na Kurakovo lično ime, i da je on išao s njom jer se ona plašila da ide sama.
On je dodao i da su telefonski računi plaćani preko ove firme, ali da je troškove snosio Vučelić koji je novac davao Nataši Radači.
Dodao je da je on lično „malo video od tog novca“ jer je „stalno bio nešto dužan“. Nataša Radača je, s druge strane, izjavila da pretpostavlja da je Kurak plaćao svoj račun, ali da nije sigurna, i da je ona krajem marta 1999, kad je počelo bombardovanje, otišla iz zemlje i „više nije bila u toj priči“.
Ostala je nejasna uloga Nenada Neše Milojevića, za koga je Radača decidirano tvrdila da nije više bio šef Vučelićevog obezbeđenja kada se na toj funkciji pojavio Miroslav Kurak.
S druge strane, Ivana Vuković je tvrdila da je gubitak Kurakove kartice upravo prijavio Milojević, koji je, prema njenim rečima, bio šef Vučelićevog obezbeđenja i u vreme kada je, prema drugim svedocima, njegovo obezbeđenje vodio Miroslav Kurak.
ROMIĆ I RADONJIĆ OSTAJU U PRITVORU
Sudsko veće odbilo je zahtev advokata odbrane Zore Dobričanin Nikodinović da njeni klijenti, okrivljeni Milan Radonjić i Ratko Romić, budu pušteni iz pritvora.
Kako je navela predsednica sudskog veća Snežana Jovanović, „još uvek važe isti razlozi za pritvor“.
Pretres se nastavlja 12, 13. i 14. juna od 9.30, a potom će, pred letnju pauzu, biti održana poslednja dva pretresa – 5. i 6. jula.
Sudija Snežana Jovanović je dodala i da je ostalo još malo svedoka po predlogu tužilaštva koji bi trebalo da budu ispitani tokom tih pet dana, ukoliko se svi budu pojavili.