BEOGRAD, 22.03.2017. – Već tri meseca Nenad Mihailović, autor emisije „Lični stav“, i njegov partner i kolega Bojan Babić ne izlaze iz kuće zbog pretnji koje dobijaju. Kako kažu, potpuno su prepušteni sebi i privatnom obezbeđenju, jer od policije ne dobijaju nikakvu zaštitu, iako prijavljuju pretnje.
Mihailović kaže da nema pomaka u rešavanju njegove nezavidne situacije od sredine januara, kada je Cenzolovka prvi put pisala o tome, osim što se njegovo zdravstveno stanje pogoršalo.
Od tada su preko Jutjub kanala i Fejsbuka primili više pretnji, koje su uredno prijavili, ali nemaju nikakve informacije o tome dokle se stiglo sa procesuiranjem.
Pretnje prijavljuju mejlom. Ranije su dobijali formalni odgovor da je mejl primljen, a sada, tvrdi Mihailović, više ni toga nema.
Nikakve informacije, kaže, nemaju ni kada je reč o policijskom obezbeđenju koje su zatražili još 2015. godine, pa zato izlaze na ulicu na svoju odgovornost i u stalnom strahu zbog dojave da se sprema napad na Babića.
„Držimo se neizlaženja iz kuće ako ne možemo sami da obezbedimo svoj izlazak. Izlazimo na svoju ruku, uz rizik, u pratnji privatnog obezbeđenja koje angažujemo kad moramo da izađemo i kad imamo para, da malo udahnem vazduh“, navodi Mihailović.
Njegovo zdravlje je sve gore, što ga, kaže, ne čudi s obzirom na okolnosti. I dalje snima, dovodi goste u stan koji je istovremeno i studio, radi predizborne vlogove, ali svoj život od 18. decembra naziva imitacijom. Ne zna do kada će to stanje trajati.
„Ja želim da vidim ljude, život, nedostaje mi žamor ljudi, gužva, izgubio sam osećaj za običnu komunikaciju sa ljudima, odnosno za onu koja nije pred kamerama i sa političarima“, kaže on.
I kolege se slabo interesuju za situaciju u kojoj se našao. Kaže, malo bi se i zabrinuo kada bi dobio podršku onih kolega koji to nisu.
Podsetimo, Mihailović je ranije izjavio da su on i njegov partner Bojan Babić dobili dojavu od „pouzdanog izvora“ da se sprema napad na Babića, zbog čega ne izlaze iz kuće od 18. decembra. Pretnje nisu prijavili policiji jer imaju informacije da se napad sprema „u saradnji ili uz saglasnost policije“.
Mihailović je tada konstatovao da ima dosta neprijatelja, i u vlasti i u opoziciji: zbog svoje emisije, posla koji obavlja u Savetu za borbu protiv korupcije, kao i „činjenice da je gej, da nije rusofil i da napada crkvu i centre moći“.
Ta dojava je najozbiljnija u nizu pretnji koje od 2015. godine on i Babić redovno dobijaju preko Jutjub kanala svoje emisije ili Fejsbuka.
Šta je dosad učinjeno?
Dosad su, kako navode iz Tužilaštva u odgovorima od 29. februara, dve osobe koje su pretile Mihailoviću sklopile sporazum o priznanju krivičnog dela i pravosnažno su osuđene na kaznu zatvora od šest meseci, sa rokom proveravanja od godinu dana.
Kako je Mihailoviću pretio i maloletnik, predmet protiv njega je ustupljen nadležnom javnom tužilaštvu, za još dva osumnjičena policiji je naloženo da ih privede na saslušanje u javno tužilaštvo, a u jednom predmetu je u toku međunarodna pravna pomoć, kažu u Tužilaštvu.
Prema njihovim rečima, neosnovana je tvrdnja da su procesuirani oni koji se potpisuju imenom i prezimenom, jer su „svi izvršioci u momentu prijavljivanja bili nepoznati“.
„Podatak da neki nalog na društvenoj mreži nosi oznaku ličnog imena ili nadimak, sa procesnog stanovišta ne znači ništa, dok ne bude proveren i činjenično povezan sa radnjom izvršenja dela“, navodi se u odgovoru Tužilaštva.
Tužilaštvo: Nije tačno da nemamo novca za postupanje
Mihailović kaže da nema informaciju da je ijedna anonimna pretnja koju je dobio procesuirana i tvrdi da su mu jednom prilikom policijski inspektori u Palati „Srbija“ rekli da i ne mogu da ih procesuiraju jer nemaju 12.500 evra za međunarodnu pravnu pomoć.
U Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, na koje je Cenzolovku uputila policija, kažu da to nije tačno.
Deo njihovog redovnog budžeta, kako navode, ide i na međunarodnu pravnu pomoć, za kojom posežu u slučajevima koje predviđa Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima Srbije, „na prvom mestu u slučajevima preuzimanja i ustupanja krivičnog gonjenja“.
„Ne postoji cenovnik međunarodne pravne pomoći. Određene tehničke radnje koštaju – prevođenje dokumenata, poštanske usluge. Mogu koštati i određene dokazne radnje, kao što je pribavljanje stručnog mišljenja sudskog veštaka“, navode u Tužilaštvu.
Eventualni nedostatak novca u budžetu, kažu, ne može biti prepreka.
„U zavisnosti od broja dokaznih radnji, može se desiti da sredstva na raspolaganju ne budu dovoljna u toku kalendarske godine. Ipak, postoji budžetski mehanizam za dodelu sredstava budžetske rezerve ukoliko je to potrebno“, navode iz ove institucije.
Međunarodnu pravnu pomoć, kažu, dosad su u više slučajeva tražili od velikog broja zemalja, posebno od onih koje su ratifikovale Konvenciju o borbi protiv visokotehnološkog kriminala Saveta Evrope.