BEOGRAD, 03.08.2018. – Vlada Srbije je donela odluku o proširenju polja delovanja Komisije za razmatranje činjenica iz istraga o ubistvima novinara na u ratovima u Jugoslaviji i na Kosovu.
Kako se navodi, odluka je doneta kako bi se, kroz koordinaciju službi Srbije, saradnju sa novinarima i sa sličnim institucijama iz regiona, nastavila “borba protiv nekažnjivosti ubistava novinara” i doprinelo rasvetljavanju ubistava novinara u sukobima u Jugoslaviji od 1991 do 1995. kao i kidnapovanja i ubistva novinara na Kosovu od 1998. do kraja 2000.
Izabrani su i novi članovi Komisije koji predstavljaju Tužilaštvo za ratne zločine i Službu za ratne zločine MUP Srbije.
Matić: Pomak ka konstruktivnom učešću u rasvetljavanju ubistava
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, povodom odluke Vlade Srbije da proširi mandat i obaveze Komisije, ocenio je da je ta odluka veoma važna za borbu protiv nekažnjivosti ubistava novinara.
“Ova odluka je odgovor na podatke Udruženja novinara Srbije o preko 40 ubijenih i nestalih novinara sa prostora Srbije u proteklom periodu. I pored činjenice da postoje međunarodni dogovori o istragama vezanim za ubijene i nestale, nije bilo pomaka kada je reč o otkrivanju činjenica vezanih za ubijene i nestale novinare i medijske radnike u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, i AP Kosovo i Metohija”, naveo je on.
Matić je dodao da nije bilo ni ozbiljnijih pomaka u saradnji tužilaštava i policija.
“Posebno, nije bilo fokusa na slučajeve ubijenih i kidnapovanih novinara. Zbog toga odluka da se u rad Komisije uključe i predstavnici Tužilaštva za ratne zločine i Službe za ratne zločine MUP-a predstavlja pomak ka konstruktivnom učešću u rasvetljavanju ubistava i kidnapovanjima novinara”, dodao je.
Razotkrivanje sudbine novinara sa prostora Srbije, kako je rekao, ovim dobija nove mogućnosti. Stvoren je i sistemski pravni prostor za učešće institucija Srbije u naporima da se rasvetle i ubistva i nestanci novinara iz regiona, dodao je.
“Nadam se da će i međunarodni Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka prihvatiti da je u Srbiji bilo i drugih žrtava, pored ubistva Slavka Ćuruvije, odnosno da će najzad na svoj spisak nastradalih novinara i medijskih radnika staviti i 16 ubijenih medijskih radnika RTS i da će, na taj način, dati bitan doprinos borbi protiv nekažnjivosti, jer bi takvo priznanje omogućilo da se naprave efikasnije akcije u prikupljanju podataka o tome ko je izdao naređenje za bombardovanje jedne medijske kuće, po prvi put u istoriji”.
Matić prve pomake očekuje u razgovorima o načinima na koje je moguće voditi istrage u slučajevima pet nestalih srpskih novinara na Kosovu i Metohiji, kao i ubistava devet novinara. Razgovaraćemo i sa kolegama i predstavnicima nadležnih institucija u Hrvatskoj o istragama koje su rađene ili nisu postojale u slučajevima ubistava naših kolega za vreme ratnih operacija”.
“Važno da izgradimo mehanizme koji će omogućiti da se suprostavimo napadima na novinare, i van granica naših država”, objašnjava Matić.
On je rekao i da je nemoguće očekivati da je sve slučajeve moguće rešiti preko angažmana jedne Komisije, ali je veoma važno da se uspostave mehanizmi koji su pokazali svoju efikasnost i na širem planu i uz snažno izraženu političku volju da se razjasne sudbine ubijenih i nestalih novinara.
“Ova aktivnost je veoma važna u vremenu kada raste broje pretnji i napada na novinare, i kada imamo rast procenata nekažnjivosti”, zaključio je on.
