Odbrana okrivljenih za ubistvo Ćuruvije traži izuzeće tužioca

Zora Dobričanin Nikodinović se tom prilikom pozvala na Mandićev dopis Bezbednosno-informativnoj agenciji od 3. septembra 2010. godine, u kome on piše da u elektronskoj formi dostavlja „ostvarenu telefonsku komunikaciju iz aprila meseca 1999. u vezi ubistva novinara sada pok. Slavka Ćuruvije“.

Reč je o USB-u u čiji sadržaj Zora Dobričanin Nikodinović nije imala uvid, ali se, na osnovu dopisa, može pretpostaviti da se radi o podacima o telefonskim razgovorima sa baznih stanica mobilne telefonije u Takovskoj i Hilandarskoj ulici u Beogradu, koje se nalaze u blizini mesta ubistva u Svetogorskoj ulici.

Dobričanin Nikodinović: Kršenje prava građana

Podaci sa traka sa baznih stanica predmet su žestoke rasprave poslednjih nekoliko ročišta, tokom kojih je dva puta intervenisao i Apelacioni sud, koji je osporavao odluku sudskog veća u ovom postupku da uvaži predlog advokata optuženih da se deo tih traka izuzme iz dokaza.

Kako su sve trake ipak ostale u sudskim spisima, mogli smo da vidimo i veštačenja BIA iz 2012. i 2013. koja pokazuju šeme kretanja, sa kim su, kada i koliko dugo razgovarali optuženi na dan ubistva, kao i neposredno pre i posle zločina.

Zora Dobričanin Nikodinović smatra da su na ovaj način kompromitovani lični podaci o komunikacijama građana Srbije, a bez toga da je istražni sudija potpisao takav nalog.

„Mi ne znamo šta se sve nalazi na tom USB-u. Ustavom je precizno regulisano na koji način, kada i pod kojim uslovima postoji mogućnost ograničenja slobode komunikacija građana. To je moguće samo po naredbi istražnog sudije, a u to vreme nije postojala takva naredba“, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović novinarima.

Ona je predložila da se taj USB, koji je Tužilaštvo prosledilo BIA, izvede kao dokaz, a da se tužilac prethodno ispita o tome šta taj disk sadrži, kao i da li je došlo do nezakonitog prikupljanja podataka o komunikaciji građana.

„Tužilac ne može da bude istovremeno i svedok, te zato tražim njegovo izuzeće“, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović.

O izuzeću zamenika tužioca Mandića odlučivaće tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić. Iz njegovog kabineta je poručeno novinarima da predlog o izuzeću nisu dobili i da će se o njemu izjasniti kada on stigne do Tužilaštva.

Rajko Danilović, zastupnik Branke Prpe, koja je bila sa Ćuruvijom u vreme ubistva, novinarima je rekao da  zahtev advokata odbrane nema smisla i da zvuči kao da njegovo izuzeće traže zato što je podigao optužnicu.

„Tužilac je samo izvršio ono što je drugostepeni sud tražio, postupio je s pravilima postupka, i to ne može biti razlog za izuzeće“, rekao je Danilović novinarima posle suđenja.

Suđenje je posle tog predloga prekinuto. Sada se čeka odluka tužioca za organizovani kriminal, te nije jasno da li će sutra suđenje biti nastavljeno.

Veštak BIA analizirao komunikaciju optuženih

Pre ovoga saslušan je Dejan Jablanović, inženjer telekomunikacija koji je zaposlen u Bezbednosno- informativnoj agenciji i koji je jedan od trojice potpisnika veštačenja podataka sa baznih stanica, pored njegovog kolege Vladimira Đokića i policijskog inspektora Dragana Kecmana, koji je istraživao ubistvo Ćuruvije i prikupio dokaze sa baznih stanica iz Mobtela, odnosno kasnije Telenora.

Odbrana optuženih je insistirala na tome da Jablanović kaže da li je moguće menjati podatke koji su njemu dostavljeni na analizu, na šta on nije mogao da odgovori, pošto je on radio samo sa Excel tabelama koje je dobio od Kecmana i Đokića. Zbog toga je odbrana tražila da i Đokić bude saslušan pred sudom, o čemu će sudsko veće naknadno odlučiti.

On je objasnio da je analizirao podatke o kretanju, konverzaciji između određenih telefonskih brojeva na koje mu je uglavnom ukazivao Dragan Kecman, o dužini trajanja tih razgovora. Rekao je i da su u pitanju podaci sa baznih stanica iz centra Beograda i objasnio kako dolazi do ukrštanja tih podataka kada određeno lice kretanjem pređe iz jedne zone u drugu, te dodao da takvo ukrštanje nije moguće ukoliko su telefonske komunikacije preopterećene.