BEOGRAD, 10.07.2019. – Navodno je država Srbija izašla iz medija, ali je činjenica da nikada ranije nije bilo tako veliko njeno vlasničko učešće u medijima i uticaj na njih, rečeno je prilikom predstavljaja rezultata istraživanja o vlasništvu nad najuticajnijim medijima u Srbiji.
U protekle dve godine televizije s nacionalnom frekvencijom su u potpunosti stavljene pod kontrolu vlasti ili ljudi povezanih sa njom, pokazali su ažurirani i dopunjeni rezultati istraživanja BIRN-a i nemačkog ogranka Reportera bez granica o vlasništvu nad najuticajnijim medijima u Srbiji.
Vladimir Kostić iz BIRN-a kazao je da je u poslednje dve godine došlo do veće povezanosti vlasti i samih emitera.
“Pored Pinka i Hepija koji su provladini mediji, imali smo prodaju TV Prva i O2 koju je kupio Srdjan Milovanović, brat poverenika Srpske napredne stranke (SNS) za Niš Zvezdana Milovanovića”, rekao je Kostić na predstavljanju rezultata.
Kostić je naveo i da se u poslednjih godinu dana “vodi rat” izmedju SBB-a i Telekoma i ocenio da država preko Telekoma želi da utiče na smanjenje uticaja “jedine slobodne i kritički orijentisane tv stanice u Srbiji”.
“Primetno je i smanjenje slobode medija što su pokazali i reziltati Evropske komisije i Fridom hausa. U narednom periodu neće sigurno biti prevelike promene u smislu većeg otvaranja medija za kritiku i objektivno novinarstvo”, kazao je Kostić.
Kostić je ocenio i da je kontrola države još više izražena kod četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom.
“Ne zna se ko će dobiti petu nacionalnu frekvenciju, ali sigurno neće doći do otvaranja prostora za objektivno novinarstvo, jer su sve zainteresovane TV bliske vlastima”, izjavio je Kostić.
Koordinatorka projekta Tanja Maksić kazala je da je u poslednje dve godine došlo do nekoliko važnih promena u strukturi medijskog vlasništva.
“Kompanija Borba je postala vlasnik Novosti, Tanjug je i dalje u vlasništvu države, a televizije O2, Prva i radio Play imaju novog vlasnika”, rekla je Maksić.
Ona je navala da prema dostupnim podacima država daje najmanje šest i po milijardi za medijski sektor, od toga četiri milijarde javnom servisu, a ostatak za javne konkurse i nabavke.
“Ono što nije poznato su sva druga davanja koja idu kroz razne forme državnog oglašavanja”, rekla je Maksić.
Konstatovano je da se većina lokalnih medija bavi propagandom i živi od sredstava iz lokalnog budžeta i da bi, kada bi se to prekinulo, malo koji od tih medija preživeo.
Maksić kaže da je jedan od suštinskih problema politička kontrola medija, jer su, što se tiče finansija, oslonjeni na državu.
Ona je navela podatak da tržište oglašavanja u Srbiji vredi 198 miliona evra.