BEOGRAD, 25.07.2019. – “Ono na čemu ja insistiram nije puko saopštenje, nego efekat svega toga – mislim da će ova platforma imati daleko veći efekat, jer će biti sistematična”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) zaštitnik građana Zoran Pašalić obrazlažući svoj predlog o formiranju internet platforme koja beleži napade i pritiske na novinare u Srbiji.
Predlog Ombudsmana poslat je “na adresu svih medija i medijskih udruženja” 23. jula, a rok za dostavljanje odgovora je dve nedelje – odnosno do 6. avgusta.
Ideja o internet platformi pritisaka i napada na novinare dolazi u godini u kojoj su Reporteri bez granica zabeležili pad Srbije za 14 mesta na Svetskom indeksu slobode medija, a na listi međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) Srbija je izgubila status slobodne države.
U međuvremenu stigle su i opomene Evropske komisije zbog stanja medija u Srbiji, a pre samo nekoliko dana ministar spoljnih poslova u Vladi Srbije Ivica Dačić je na Globalnoj konferenciji o slobodi medija u Londonu potpisao Zajedničku izjavu o slobodi medija. Ipak, pritisci i napadi na novinare u Srbiji se nastavljaju, o čemu svedoči i nedavni istup haškog osuđenika Vojislava Šešelja koji je iz skupštinske sale verbalno napao novinarku lista Danas Snežanu Čongradin.
Iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) na Ombudsmanov predlog odgovaraju – u dokumentu postoje nepoznanice.
Predstavnicima NUNS-a, za početak, nije jasno kome je sve Zaštitnik građana ponudio učešće u izradi platforme.
“Nejasno je zapravo kome je sve upućen ovaj dokument, pošto u njemu piše da će platforma biti formirana od strane Ombudsmana kao predstavnika države i ’partnera’. Ne znamo tačno ko su ti partneri. Tu se pominje i neka radna grupa koja bi radila na evidentiranju pritisaka i napada, koja bi bila sastavljena od ’partnera’ i nekih stručnjaka koje partneri predlože“, kaže za RSE predstavnica NUNS-a Tamara Filipović.
U NUNS-u ističu da će predlogu Zaštitnika građana pristupiti sa oprezom, a za petak je najavljen sastanak medijskih udruženja posle kog će se znati i zajednički stav o dokumentu.
“Naša država nekako najviše voli da ispunjava formu, a iza te forme ne vidimo uvek svrhu. Zato nas i brine da je ovo formiranje još jedne radne grupe koja će nešto da radi, a zapravo na terenu neće poboljšati situaciju za novinare”, kaže Filipović.
Na pitanje RSE kome je sve upućen njegov predlog, Pašalić odgovara – “ne mogu taksativno da nabrojim, upućen je svim elektronskim i štampanim medijima i novinskim udruženjima”. Dodaje i da rok za dostavljanje odgovora nije strogo zacrtan.
“To je naša molba da do 6. avgusta stigne odgovor, mislimo da to tada ima solidno vremena da se to pogleda, ali ako svako od njih bude prekoračio rok, mi ćemo to uzeti u obzir”, kaže Pašalić.
A partneri su, kako ističe Ombudsman, sva medijska udruženja.
“Na sastanku koji smo održali, mi smo ih upoznali sa tim. Partneri su oni – upravo predstavnici medijskih udruženja, odnosno oni stručnjaci koje predstavnici medija odrede da učestvuju u radnoj grupi koja bi sačinila jedan memorandum koji bi tačno opisao kakve vrste pritisaka i napada postoje – nešto kao pojmovnik u zakonu”, objašnjava Pašalić i dodaje da bi njegov predlog trebalo da uredi evidenciju koja se do sada vodila.
“Ovo što se sada evidentira uglavnom se evidentira iz više izvora, i tu ima mnogo velikih neslaganja u broju onoga što možemo smatrati napadima i pritiscima”, kaže Pašalić.
Ipak, iako se u saopštenju Zaštitnika građana naglašava da bi ovo bila “prva onlajn platforma u Srbiji u kojoj će se evidentirati svaki pojedinačni slučaj ugrožavanja bezbednosti i svaki oblik pritiska na novinare i medijskih radnika”, u NUNS-u poručuju da oni takvu bazu već vode.
NUNS podseća da su na njihovom internet sajtu zabeleženi slučajevi pritisaka i napada na novinare u Srbiji od 2008. godine do danas. Kako ističu, za svoju bazu koriste međunarodno priznatu metodologiju i klasifikaciju iz domaćeg zakonodavstva.
Platforma po ugledu na evropsku
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović kaže za RSE da predlog Zaštitnika građana još uvek nije stigao na adresu tog udruženja, te da će se o njemu izjasniti kad im dokument bude dostavljen.
Kaže da je, prema njegovim ranijim saznanjima, ideja Ombudsmana da se napravi platforma koja evidentira pritiske i napade, po ugledu na onu koju ima Savet Evrope.
Predstavnica NUNS-a Tamara Filipović smatra da je model Saveta Evrope dobar, jer je Savet Evrope u tom projektu krovno telo koje obezbeđuje funkcionisanje platforme, dok evidenciju pritisaka i napada vodi 12 medijskih organizacija.
“Onda Savet Evrope vrši pritisak na države da pokrenu postupke i reše slučajeve koji su zabeleženi”, pojašnjava Filipović i dodaje:
“Što se tiče ove platforme u Srbiji, ona može biti dobra ideja. Ako bismo i pristupili toj platformi mislimo da bi Ombudsman tu trebalo da bude samo telo koje vrši dodatni pritisak na državu da se ti slučajevi napada i pritisaka na novinare na neki način i reše.”
Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže da je ta institucija u izradi internet platforme “samo posrednik i davalac dobrih usluga”.
“Kada se sve to odradi, kada se to objavi na jedinstvenoj platformi, tad se tek pojavljuje Zaštitnik građana, kao neko ko u domenu svojih ovlašćenja insistira da se u skladu sa zakonom ili na drugi adekvatan način ukaže, ne samo na pojedinačne, nego i na sistemske pritiske”, kaže Pašalić.
Ipak, medijska udruženja napominju da je reakcija države do sada često bila nedovoljna.
Na pitanje smatra li da li se položaj novinara samo deklarativno poboljšava, ili se ipak nešto radi na terenu, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović kratko kaže – ne radi se.
“A uzrok svih napada i pretnji novinarima je činjenica da su naši mediji slabi i da novinari nisu dovoljno zaštićeni. Ostali smo bez jakih medija koji mogu da zaštite svoje novinare, da zaštite javni interes i da se suprotstave svim vidovima pritisaka i pretnji – bilo da dolaze od političara ili nekih finansijskih moćnika”, ističe Radomirović.
Tamara Filipović podseća i kako funkcioniše Radna grupa za bezbednost novinara u kojoj su i predstavnici institucija.
“Stalna radna grupa za bezbednost novinara je dobro osmišljena i komunikacija između novinarskih i medijskih udruženja i nadležnih organa je bolja, ali konkretne rezultate nemamo još uvek”, kaže Filipović i dodaje da je NUNS pripremio izmene Krivičnog zakonika kada su napadi na novinare u pitanju.
‘Zakasnela’ reakcija Obmudsmana
U NUNS-u podsećaju da pritisak na novinare najviše vrše predstavnici vlasti i nosioci javnih funkcija, a da je do sada reakcija Ombudsmana u tim slučajevima često izostajala.
“Ja, iskrena da budem, ne mogu da se setim nijedne njegove reakcije. Možda je bila jedna ili dve, ali svakako nedovoljno za ono što se nama dešava na medijskoj sceni”, kaže Tamara Filipović.
Zaštitnik građana, sa druge strane, odgovara da je “najmanji problem” da ta institucija izađe sa saopštenjem.
“Ono što Zaštitnik građana može svaki put da uradi, to je da se pojavi sa saopštenjem i da osudi verbalni napad bilo sa čije strane da je on došao. To smo i radili, bukvalno otkad sam došao na ovu funkciju sam od početka to tako radio. Ali šta se dešava – postavlja se pitanje efekta”, kaže Pašalić i dodaje da će se pravi efekat u poboljšanju bezbednosti novinara postići formiranjem platforme.
A Ombudsmanova ideja dolazi tek nakon preporuka međunarodnih organizacija, ističu u NUNS-u.
“Malo smo razočarani činjenicom da se Zaštitnik građana zapravo zainteresovao za ovu temu tek nakon što je video preporuku misije koju su činili predstavnici Međunarodnog instituta za štampu, Medijske organizacije Jugoistočne Evrope i Evropske federacije novinara, a koji su Srbiju posetili na naš zahtev u januaru 2018. godine”, kaže Filipović.
Ona ističe i da su tada predstavnici međunarodne misije rekli da bi Ombudsman “trebalo malo više da se uključi u pitanje bezbednosti novinara”.
“Tek nakon te preporuke je Ombudsman prepoznao to kao svoje polje delovanja ali, opet kažem, deklarativno, zato što ništa nismo videli od tih konkretnih poruka osim sastanka koji je sa predstavnicima udruženja održao pre nekoliko meseci, nakon čega je usledilo potpisivanje sporazuma usred leta”, kaže Filipović.
Prema podacima iz NUNS-ove baze koji su poslednji put ažurirani prošle nedelje, samo tokom 2019. godine zabeleženo je 76 slučajeva pritisaka i napada na novinare u Srbiji, a taj broj svakodnevno raste.