BEOGRAD, 06.07.2017. – Ni tri godine nakon što je urednik FoNeta Davor Pašalić brutalno pretučen u noći 3. jula na Novom Beogradu, napadači nisu pronađeni, iako je taj slučaj ministar policije Nebojša Stefanović tada proglasio prioritetnim. Pašalić kaže da nikakve informacije o tome nema već dve godine, a da ga “više i ne interesuje”.
Kako su tada pisali mediji, na Vojnomedicinskoj akademiji su mu sanirane teške povrede glave, a ministar policije Nebojša Stefanović je ubrzo rekao da je ovaj slučaj prioritet i da će napadači biti brzo privedeni pravdi.
Tri godine kasnije, međutim, ovaj slučaj je ostao nerasvetljen, a Pašalić za Cenzolovku navodi da ne samo da ga više i ne interesuje epilog, nego i da mu se čini, s obzirom na brojna neispunjena obećanja nadležnih da će i njegov ali i razni drugi incidenti i napadi biti rasvetljeni, da policija selektivno rešava slučajeve.
Cenzolovka: Da li imate informacija o tome dokle se stiglo sa istragom?
Pašalić: Policija ništa nije uradila. Nemam nikakve informacije od njih već dve godine i pravo da Vam kažem, više me i ne interesuje.
Cenzolovka: Kako to?
Pašalić: Pa ne interesuje me, i da mi kažu ne bih verovao.
Cenzolovka: Izgubili ste poverenja u policiju?
Pašalić: Ne… Već sam pričao… Da li ti ljudi ne umeju ili ne žele… Moja stvar je banalna, prošlo je već tri godine, imate tu mnogo interesantnijih događaja. Recimo da pukne nešto, eksplodira ceo Beograd, kao što se desilo krajem maja u blizini zgrade Crvenkape, i ja znam samo da policija rekla da nema povređenih, a od tada nisu saopštili ni šta je eksplodiralo, ni da li je uopšte eksplodiralo, ni gde je eksplodiralo, a to je, ja mislim, 200 metara od zgrade SIV-a. To je meni signal kako policija radi. Kako je moguće da ne objave šta se tu dogodilo?
Moja situacija je banalna u odnosu na to što je moglo da ugrozi veliki broj ljudi. Tako da mene ne interesuje to više, a mislim da njih još manje.
Cenzolovka: Kad je bio Vaš poslednji kontakt sa policijom? Nakon što ste dali izjavu, išli ste na prepoznavanje?
Pašalić: Išao sam na prepoznavanje nekih godinu dana kasnije, ali mislim da je to najbanalniji, najosnovniji deo istrage. Mislim da bi policijski rad trebalo da se zasniva na nekim drugim stvarima a ne na svedočenju žrtve, uz sve mogućnosti da pratite telefone, sve te kamere koje su postojale tamo… Ali to je bilo pre tri godine, koga to više interesuje?
Cenzolovka: Interesuje nas koji, između ostalog, pratimo slučajeve koji se tiču ugrožavanja bezbednosti novinara…
Pašalić: Što se toga tiče, ja nisam siguran zašto sam dobio batine. Da li je to samo zakon velikih brojeva, kad živite 55 godina u velikom gradu postoji mogućnost da dobijete jednom batine. Meni se to nije desilo za 55 godina, dogodilo mi se kad sam imao 55 godina. Nisam siguran da to ima ikakve veze sa mojim poslom, niti sa mojom nacionalnošću.
Cenzolovka: Da, ali ministar policije je rekao da je Vaš slučaj prioritet pre tri godine, nema veze da li napad ima veze sa Vašim poslom ili nema…
Pašalić: Ako se sećate onog snimatelja Anadolije, slična situacija u centru grada u ranim jutarnjim satima. Na VMA ga je obišao ministar policije i rekao da očekuje da u nekoliko sati će biti privedeni pravdi. Ja ne znam koliko je sati prošlo od tada. Ne znam više ni koje je godišnje doba tad bilo.
Cenzolovka: Kako biste to objasnili?
Pašalić: Pa to Vam je kad neko ima mogućnost da bez sankcija priča. Meni je neverovatno da neko daje obećanja koja ne može da ispuni a da nije za to sankcionisan.
Cenzolovka: Mislite na ministra policije?
Pašalić: Mislim uopšte u životu. Ja svojoj deci nisam nikad obećao ništa što nisam ispunio, jer onda bih izgubio autoritet kod dece. Meni je fantastično zabavno to što ti ljudi što pričaju.
Cenzolovka: Jedno je ono što pričaju ministar policije i drugi koji se pojavljuju u javnosti, sa druge strane postoje operativci u policiji koji bi trebalo da rade svoj posao…
Pašalić: Pre tri-četiri godine je neko ukrao 4.000 metara bakarnog kabla sa Đilasovog mosta. Ja ne znam kako možete da ukradete 4 kilometara kabla sa Đilasovog mosta, strateškog objekta u ovoj zemlji sa svim mogućim kamerama. I to neko uradi, a i dalje se ne zna ko je to uradio. Ja sam ubeđen da se ne radi o kolekcionarima koji skupljaju bakarnu žicu. Ko kupuje tu bakarnu žicu? Kako je to moguće? Ja nikad nisam čuo da je neko odgovarao, da je suspendovan…
Samo govorim o tome da imam utisak da postoji selektivan rad policije.
Cenzolovka: Da li se osećate bezbedno danas?
Pašalić: Osećam se podjednako bezbedno kao i prethodnih 58 godina.
Cenzolovka: Ne idete opreznije ulicom?
Pašalić: Ne, idem istim putem kojim idem 30 i nešto godina.
Cenzolovka: Da li je napad ostavio neke posledice na Vas, da li se Vaš život promenio na neki način?
Pašalić: Svaki dan kad perem zube fasciniran sam osmehom Džordža Klunija koji sad imam.
Cenzolovka: Zbog novih zuba?
Pašalić: Tako je. Nudili su mi Tom Kruz model, ali nisam hteo, uzeo sam Džordža Klunija.
