“Vlada Srbije do danas nije sprovela aktivnosti na neophodnim izmenama medijskog zakonodavstva, a rokovi za završetak aktivnosti predviđenih Akcionim planom Medijske strategije su prekoračeni”, glavni je zaključak “Monitora medijskog pluralizma u digitalnoj eri”.
Monitor medijskog pluralizma (MPM) je istraživački alat kreiran da identifikuje potencijalne rizike po medijskom pluralizmu u državama člancima Evropske unije i u zemljama kandidatima. Ovaj narativni izveštaj je napravljen na osnovu implementacije MPM-a sprovedene 2022. godine. Implementacija je sprovedena u 27 država članica EU, kao i u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj.
Ovaj rad je objavio Evropski univerzitetski institute, Centar za napre studije Robert Šuman a istraživači za Srbiju su bili Irina Milutinović, Rade Đurić, Jovica Pavlović i Marija Babić.
U zaključcima se navodi da je zabeleženo pogoršanje u oblasti tržišnog pluraliteta za 9 procentnih poena, a da se nivoi rizika u ostalim oblastima mogu se smatrati stabilnim. Kako u izveštajnom periodu nije bilo ni poboljšanja, visoki rizici za medijski pluralizam i slobodu koji i dalje postoje u pogledu mnogih indikatora, doprinose kršenju vladavine prava i kontinuirano narušavaju demokratski kapacitet medija, direktno slabeći i demokratske političke procese uopšte.
Osnovni zaključak je da Vlada do danas nije sprovela aktivnosti na neophodnim izmenama medijskog zakonodavstva. Rokovi za završetak aktivnosti predviđenih Akcionim planom Medijske strategije su prekoračeni. Nakon više od godinu dana kašnjenja realizacije mnogih aktivnosti i mera koje predlaže Medijska strategija, u trenutku izveštavanja i dalje se očekuje da Vlada objavi nacrte navedenih zakona i da usledi javna rasprava. Navodi se da stručna javnost još uvek ne zna koje je predloge Vlada do sada usvojila. Zato je glavna preporuka da Vlada ubrza reformu i njeno sprovođenje, obezbeđujući da sve mere i aktivnosti predviđene Strategijom budu sprovedene u najkraćem roku.
U oblasti Osnovne zaštite, iako je ona ocenjena srednjim rizikom, Srbija treba da radi na što boljoj primeni mera Medijske strategije kako bi se obezbedila bolja osnova za ostvarivanje slobode izražavanja i slobode medija. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija mora da završi rad na izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, kao i da objavi nacrt Zakona o javnim medijskim servisima i da sprovede sve mere predviđene Medijskom strategijom.
U izveštaju se nalaze preporuke državi šta je neophodno da se situacija popravi. Tu se pre svega spominje da je neophodno da Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o obligacionim odnosima budu u potpunosti usklađeni sa međunarodnim standardima o slobodi izražavanja.
Ujedno, neophodno je da izmeni Zakon o javnim medijskim servisima u skladu sa preporukama Medijske strategije, kako bi se obezbedila veća nezavisnost javnih medija. Ukazuje se na neophodnost izmene Zakona o elektronskim medijima, u cilju postizanja nezavisnog i efikasnog medijskog autoriteta.
Kao i da optimalno uskladi Zakon o elektronskim medijima sa članovima 8 i 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, u cilju adekvatne zaštite podataka o elektronskoj komunikaciji i povećanja transparentnosti u izveštajima operatora; kao i da se uvede anti-SLAPP zakonodavstvo. Preporuka je i da se uskladi pravni okvir za zaštitu uzbunjivača sa novim pravnim tekovinama EU; kao i da se obezbedi zaštita stečenih prava novinarskih izvora.
Posebno se naglašava potreba za povećanjem odgovornost i sankcionisanje osoba koje zloupotrebljavaju i nanose štetu novinarima i njihovim izvorima. Ujedno neophodno je da se obezbedi veća zaštita novinarskih izvora novim Zakonom o unutrašnjim poslovima, naročito imajući u vidu mogućnosti uvođenja prikupljanja i obrade biometrijskih podataka.
Ukazuje se na neophodnost da se zakonom uvede granski kolektivni ugovor u cilju poboljšanja društvenog i ekonomskog položaja profesije.
Poseban akcenat je na kompletnom izboru novog Saveta REM a, kako bi se uspostavio politički nezavisan i efikasan regulator; kao i da se propiše odgovornost članova Saveta REM-a u slučajevima kršenja primene propisa, kao i za članove stručnih službi.
Državnim organima i drugim političkim akterima sugeriše se da jasno i nedvosmisleno osude svaki slučaj nasilja nad novinarima, kako bi se stvorio odgovarajući ambijent za nesmetan rad novinara; a da zvaničnici treba da se uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare; tužiocima, sudovima i drugim nadležnim organima.
Regulatornim i drugim nadležnim organima preporuka je da spreče i sankcionišu govor mržnje i verbalne napade političkih aktera na novinare.
Ocena najvišeg rizika u oblasti tržišnog pluraliteta pokazuje da je medijski pluralizam posebno ugrožen na digitalnim tržištima, takođe i snažnim komercijalnim i vlasničkim uticajima na urednički sadržaj, kao i visokom koncentracijom u inforativnim medijima uključujući onlajn sferu. Relevantni, ažurni i pouzdani podaci o tržišnom udelu najvećih medijskih vlasnika i aktera na tržištu oglašavanja permanentno su nedostupni.
Takođe, postoje samo delimični i nezvanični podaci o kretanju medijskih prihoda. Nivo netransparentnosti u medijskoj industriji ostaje visok čak i u pogledu elementarnih podataka, počev od stvarnog broja štampanih i elektronskih medija, čitanosti i gledanosti, do podataka o tržišnoj vrednosti, preciznih i tačnih informacija o finansijskim tokovima na medijskom tržištu… Nedostatak transparentnosti podstiče pogoršanje uslova za slobodu medija i kvalitetno i istraživačko novinarstvo.
U tom smislu preporuka državi je da promeni postojeću zakonsku regulative u cilju poboljšanja transparentnosti vlasništva nad medijima kroz preciznije informacije o novčanim tokovima. Zakonodavstvo o digitalnom medijskom tržištu treba sveobuhvatno poboljšati u skladu sa evropskim regulatornim okvirom.
Budući da je utvrđeno da postoji visok stepen komercijalnog i vlasničkog uticaja na urednički sadržaj, trebalo bi predvideti izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi se garantovala prava odgovornih urednika i novinara na zaštitu njihove nezavisnosti od vlasnika i menadžmenta medija. Ujedno je neophodno da se izmeni Zakon o elektronskim medijima kako bi se jasno odredila ovlašćenja REM-a u postupku utvrđivanja da li je došlo do neprijavljenog spajanja vlasništva u medijima.
Oblast političke nezavisnosti je ostala pod visokim rizikom za medijski pluralizam i slobodu. Smatra se da vlast i državne kompanije i dalje koriste svoju finansijsku moć da utiču na uređivačku politiku, dok medijima nedostaje politička ili finansijska moć da izdrže pritiske, posebno na lokalnim medijskim tržištima. Stoga, adekvatna i efikasna pravna zaštita od korupcije i klijentelizma treba da bude precizno propisana zakonom i sprovedena u praksi. Isto važi i za procedure imenovanja upravnih odbora i direktora javnih medijskih servisa.
Ovaj projekat, u okviru pripreme akcije Evropskog parlamenta, podržan je grantom koji je Evropska komisija dodelila Centru za medijski pluralizam i sloboda medija (CMPF) pri Evropskom univerzitetskom institutu.
Ceo izveštaj možete pogledati ovde
