Diskriminacija i pritisci na pojedine novinare u Subotici

0
74
Source/Author: Cenzolovka, Natalija Jakovljević

Pritisci zbog izveštavanja važnih za stanovništvo Subotice, kao i diskriminacija od strane pojedinih institucija neki su od problema subotičkih novinarki i novinara. Najviše pritužbi od strane manjinskih medija. Zamenik javnog tužioca Damir Domagić za Cenzolovku kaže da su novinari neminovno više izloženi pretnjama, ali da im kontakt tačke mogu u velikoj meri pomoći

Pojedini subotički novinari i novinarke, mahom oni koji rade u nezavisnim medijima, izloženi su diskriminaciji od strane nekih institucija ili stranaka, kao i političkim pritiscima zbog načina na koji izveštavaju o dešavanjima važnim za stanovništvo, zaključci su analize koju je tokom oktobra sproveo Poverenik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) u Subotici.

Diskriminacija se najčešće ogleda u tome da pojedini novinari i novinarke ne dobijaju odgovore od zvaničnih institucija, Gradske uprave, ili ih dobijaju sa zakašnjenjem, zatim, ne dobijaju pozive za novinarske konferencije, dok neki od njih trpe i pritiske zbog mahom opštih tema o kojima pišu.

 

Najviše pritužbi iz manjinskih medija

Poverenik je najviše ovakvih pritužbi imao od novinara koji izveštavaju na mađarskom jeziku. Pritužbi je međutim bilo i od novinara iz medija koji se finansiraju iz budžeta grada, putem medijskih konkursa, a one su se najviše odnosile na uskraćivanje informacija o izgradnji brze pruge Beograd-Subotica-državna granica i Beograd-Budimpešta, koje su sada aktuelne u ovoj zajednici, budući da je grad zbog toga gotovo presečen na dva dela te je građanima onemogućeno normalno kretanje.

Nakon analize svih primedbi jasno je da je lokalnim novinarima, posebno onima koji izveštavaju u multinacionalnim sredinama, neophodno umrežavanje i solidarnost unutar novinarske zajednice, jer nijedan slučaj ozbiljnije pretnje ne može da se procesuira niti sankcioniše bez aktivnog učešća institucija.

Na lokalu su pritisci na novinare nedovoljno vidljivi, zato što oni, ukoliko nisu članovi novinarskih udruženja, nemaju kome da se obrate za pomoć. Česta pojava je da se u manjim sredinama pitanja lokalnih novinara ignorišu ili bojkotuju, gde je i lokalno stanovništvo dosta zatvorenije i uplašenije u odnosu na građane koji žive u velikim gradovima.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) je iz tog razloga u 10 gradova i opština u Vojvodini i Srbiji održalo radionice na kojima su se na jednom mestu okupili lokalni novinari, predstavnici pravosuđa i policije, ali i gradske uprave. Cilj je bio da institucije i predstavnici lokalne samouprave steknu bolji uvid u probleme koje imaju novinari, da bi se kroz međusobno upoznavanje obezbedila bolja koordinacija i saradnja novinara i kontakt tačaka koje bi trebale da budu na raspolaganju novinarima u slučajevima ozbiljnih pretnji.

 

DOLMAGIĆ: VEĆE ZATVORSKE KAZNE ZBOG PRETNJI NOVINARIMA 

Kontakt tačka za zaštitu novinara u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici je Damir Dolmagić, zamenik javnog tužioca, koji je istakao za Cenzolovku da novinari uživaju posebnu zaštitu ukoliko postoji osnovana sumnja da je učinjeno neko krivično delo na njihovu štetu tokom obavljanja novinarske dužnosti.

„Kao kontakt tačka treba da budem otvoren da novinarima u startu problema razjasnim kakvi su mu pravni mehanizmi na raspolaganju, da li je npr. na njihovu štetu izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, ili ono koje se goni po privatnoj tužbi. Ili nema nijednog krivičnog dela već samo ostaje mogućnost podnošenja tužbe u parničnom postupku radi naknade štete“, naveo je.

On je istakao da su ugroženi novinari povlašćeni kada je u pitanju brzina postupanja policije, tužilaštva i sudova, jer je Vrhovno javno tužilaštvo propisalo obavezu hitnog postupanja u ovakvim slučajevima, dok je sve ostalo isto.

„Najčešće se u praksi dešavaju uvrede i pretnje novinaru. Uvreda se goni po privatnoj tužbi oštećenog novinara, a pretnje jesu delo koje goni javni tužilac. To krivično delo zove se ugrožavanje sigurnosti iz čl. 138 Krivičnog zakonika i propisana je veća zatvorska kazna ako se preti novinaru u odnosu na lice koje se ne bavi novinarskim poslom“, objasnio je Dolmagić.

Dodao je da je postojao jedan do sada takav predmet u Subotici gde je novinar bio oštećen, a koji se okončao osuđujućom presudom. Bilo je još prijava za koje se, međutim, ispostavilo da je reč o uvredi koja se goni po privatnoj tužbi.

„Novinari mogu da prijave sve, a tužilaštvo će procesuirati one prijave koje se odnose na krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti i za koje postoje dokazi“, poručio je Dolmagić.

On je ocenio da su novinari neminovno više izloženi pretnjama, a da im kontakt tačke mogu u velikoj meri pomoći.

„Mislim da je najvažnije ohrabriti novinare da kontaktiraju kontakt tačke u tužilaštvu, da se informišu, da znaju koji pravni alati su im na raspolaganju, ali i da tužilaštvo bude otvoreno, jer će se kroz otvorenu komunikaciju mnogo toga rešiti“, smatra Dolmagić.

 

Najviše primedbi novinara na ćutanje institucija i preduzeća

Subotički novinari su najviše primedbi imali na „ćutanje uprave“. Često su ostajali bez odgovora od pojedinih institucija, kako na lokalnom tako i republičkom nivou, javnih preduzeća, a najređe od Gradske uprave Subotica, koja nastoji da u poslednje tri godine bude otvorenija za javnost i novinare.

Veći broj novinara nije dobijao odgovore na pitanja upućena Infrastrukturi železnice Srbije o izgradnji brze pruge u Subotici, koja je dovela do toga da meštani u pojedinim ulicama žive u pesku ili blatu i odsečeni od centra grada.

Tek nakon pisanja medija o problemima građana, koji vlast nisu zanimali, lokalna samouprava je stupila u kontakt sa Infrastrukturom železnice i trenutno se radi na iznalaženju privremenog rešenja.

„Informacije koje zanimaju našu redakciju a tiču se lokalne samouprave, javnih preduzeća, policijske uprave, granične policije i sličnih instanci, nisu potpuno dostupne i nisu dostupni sagovornici, posebno bez prethodnog pismenog obaveštenja, a često nema odgovora na upite, molbe ili zahteve“, rekla je poverenici NDNV-a Saška Jurić, glavna i odgovorna urednica portala Subotičke.rs.

Bez odgovora je ostajala i novinarka portala Sabad Mađar So, Margareta Tomo, koja često ne dobija povratne informacije iz javnih preduzeća kojima rukovodi Savez vojvođanskih Mađara. Tako se, na primer, nisu oglasili iz JKP Vodovod Subotica u vezi sa brojem građana koji su se priključili na vodovodnu mrežu u naselju Palić.

Na pitanje o datumu raspisivanja izbora za mesne zajednice nije odgovorio ni predsednik Skupštine grada, takođe iz SVM-a, već je odgovor dobila nakon nekog vremena na novinarskoj konferenciji koju je držao povodom drugih tema.

Na pitanja nerado ili uopšte ne odgovaraju ni direktori velikih preduzeća koja zapošljavaju više hiljada ljudi. Nije dobila ni dozvolu da poseti neka od tih preduzeća, ni nakon pismenih molbi, kako bi izvestila o uslovima u kojima rade zaposleni.

Većina novinara, posebno onih iz nezavisnih medija, ne samo iz Subotice, ne dobijaju odgovore od Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS), i to od kada je na njegovo čelo došla nova komesarka.

Pitanja koja su portali Magločistač i VOICE upućivali u više navrata o broju migranata u Prihvatnom centru, kao i o drugim temama, ostala su samo pitanja i nakon ponovljenog mejla i višestrukih telefonskih poziva i molbi.

U vreme pred izbore, novinarka Magločistača je optužena od političara da tekstovima koje piše „idu naruku“ drugoj vladajućoj političkoj stranci, iako je cilj novinarke bio informisanje javnosti o važnim istorijskim temama koje nemaju nikakve veze sa predstojećim izborima u Srbiji.

Portal Magločistač takođe nije dobio sagovornika iz subotičkog katastra vezano za kladionice u Srbiji, a odgovor Republičkog geodetskog zavoda je glasio:

„Zbog neprijatnih iskustava koje smo imali uveli smo praksu da zaposleni u RGZ-u i službama za katastar mogu gostovati samo u emisijama uživo i ne mogu davati izjave koje nisu u programu uživo.“

Manjinski mediji generalno, kako mađarski tako i hrvatski, takođe imaju problema sa dobijanjem odgovora. Urednica Hrvatske riječi Zlata Vasiljević rekla je poverenici NDNV-a da su novinari ovog lista uputili pitanje Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje vezano za nedavni nastup pevača Baje Malog Knindže, koji je bio održan povodom slave sela u Novom Žedniku, u blizini Subotice, ali odgovore nisu dobili.

Pitanja su uputili i MUP-u na temu da li dvojni državljani mogu da se prijave da rade u policiji i pod kojim uslovima, ali je odgovor stigao dva meseca kasnije. Zatim su policiju pitali za postavljanje video nadzora u gradu, ali su takođe ostali uskraćeni za odgovore. Kada su ih novinari pozvali i pitali kada će dobiti odgovore, iz policije su bili, prema rečima Vasiljević, „drski i bezobrazni“ i rekli: „kada budemo imali odgovore prosledićemo vam“. Odgovora nije bilo ni iz Vode Vojvodine u vezi sa navodnjavanjem.

Nedavno su dva lokalna portala bila mete hakerskih napada. Kako je nezvanično tada rečeno, bilo je to zbog negativnih komentara na vest o dolasku predsednika Srbije u Suboticu kada mu je uručeno priznanje Počasnog građanina Subotice. Drugi portal je navodno oboren zbog autorskog teksta o dolasku Baje Malog Knindže, koji je u septembru nastupao u centru grada u okviru manifestacije „Zavičajni dani“, i koji je delom finansiran iz budžeta grada.

Autorka teksta je Natalija Jakovljević, poverenica NDNV-a za Grad Suboticu.

Izvor: Cenzolovka