Najnoviji nacrt kompromisnog teksta Saveta EU o Evropskom zakonu o slobodi medija predstavlja ozbiljne rizike po osnovne demokratske principe i osnovna prava Evropske unije, posebno slobodu izražavanja i zaštitu novinara. Evropska federacija novinara ponavlja svoj poziv državama članicama EU da ojačaju član 4 o pravima pružalaca medijskih usluga. Tekst bi trebalo da bude usvojen 21. juna.
U svom najnovijem apelu od 2. maja, EFJ je zajedno sa svim velikim evropskim organizacijama za emitovanje i izdavače pozvao države članice da pokažu više ambicije prema članu 4 (zaštita izvora i zaštita od tehnologija nadzora sa sigurnošću u budućnosti) kao kamen temeljac slobode medija i uvek više na udaru. U njemu se navodi da je „zaštita medija, uključujući novinare i njihove izvore, od bilo kakve pretnje njihovoj nezavisnosti i bezbednosti uslov o kojem se ne može pregovarati za efikasno novinarstvo i uređivačku slobodu“.
Međutim, poslednji nacrt kompromisa, od 7. juna, razvodnjava predlog Komisije, predviđajući izuzetak „nacionalne bezbednosti“ od opšte zabrane postavljanja špijunskog softvera protiv novinara bez garancija za zaštitu izvora.
Francuski uvod u stav 4, koji kaže da „[ov] član ne dovodi u pitanje odgovornost država članica za očuvanje nacionalne bezbednosti“, zapravo pretvara prvobitno pruženu zaštitu u prazne školjke. Takvo izuzeće „nacionalne bezbednosti“ bez zaštite osnovnih prava zanemaruje važnu sudsku praksu Suda pravde Evropske unije (CJEU). Sud je bio jasan da sama svrha zaštite nacionalne bezbednosti ne može učiniti pravo EU neprimenjivim i ne oslobađa države članice od njihovih obaveza da se pridržavaju vladavine prava.
„Zaista je šokantno i još jedan snažan udarac slobodi medija da države članice EU dodatno smanjuju važne odredbe o zaštiti izvora novinara i zaštiti od tehnologija nadzora“, rekla je Maja Sever, predsednica EFJ. „Iako već nismo bili zadovoljni predlogom Komisije, žalimo zbog novog izuzeća za zaštitu nacionalne bezbednosti nauštrb slobode medija“, dodala je ona.
Nacrt stava Saveta dalje briše iscrpnu listu zločina koju je postavila Komisija da bi je zamenila listom utvrđenom Okvirnom odlukom o evropskom nalogu za hapšenje, čime se u velikoj meri proširuje obim za opravdavanje primene špijunskog softvera protiv novinara i novinarskih izvora.
Trenutni predlog Saveta ne uključuje mere koje mogu da zaštite osnovna prava, kako to zahtevaju Ugovor o Evropskoj uniji i Povelja o osnovnim pravima. EFJ je insistirao, u svom stavu o Evropskom zakonu o slobodi medija i tokom svog zagovaranja, na širem obimu zaštite, pozivanju na principe proporcionalnosti i supsidijarnosti, i sistemu za ek-ante sudsko odobrenje mera nadzora.
EFJ će zajedno sa digitalnim pravima, civilnim društvom i organizacijama za slobodu medija poslati pismo svim zainteresovanim stranama uključenim u tekuće pregovore u vezi sa upotrebom špijunskog softvera protiv novinara i važnosti zaštite izvora novinara.
