Evropska unija kao cilj, anti-EU narativ u medijima i zbunjeni građani

0
31
Source/Author: NUNS, Ivana Kragulj

Ulazak u Evropsku uniju je strateški cilj Srbije. Postoji i strategija komunikacije o pristupanju EU, ali samo na papiru, kako se čini. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ne podržava projekte o evrointegracijama jer medjii nisu zainteresovani da obrađuju tu temu, dok se u provladinim tabloidima i na nacionalnim frekvencijama širi anti-EU narativ. Postavlja se pitanje kako bi građani Srbije glasali na eventualnom refendumu i da li bi premijer podneo ostavku u slučaju negativnog odgovora, kao što je to učinio Dejvid Kameron kada su građani Velike Britanije odlučili da izađu iz Evropske unije? 

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija prošle godine nije podržalo nijedan projekat sa temom evropskih integracija Srbije jer, kako navode u odgovoru za NUNS, nije bilo prijava u kojima je navedena ova tematska oblast. Međutim, ova tema nije ni bila ponuđena na listi poželjnih u pozivima Ministarstva, a tako je i ove godine, pa možemo očekivati isti rezultat. Slično je i na lokalnim konkursima.

Istina, u pozivima stoji da učesnici „mogu da predlože i druge teme koje doprinose ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja“, a tema evropskih integracija jeste od javnog interesa, bar tako je definisana u Zakonu o javnom informisanju i medijima.

Ipak mediji se uglavnom drže onih tema koje su ponuđene na konkursu.

Novinarka portala European Western balkans (EWB) Sofija Popović kaže da nije iznenađenje to što nije finansiran nijedan projekat o evropskim integracijama.

“Već je odavno jasno da ta tema nije poželjna u javnom prostoru. I onda kada se o evropskim integracijama govori, to za cilj ima više ispunjavanje forme nego suštine. Tako građani uglavnom ostaju neinformisani o stanju u procesu i benefitima koje Srbija od evropskog puta ima. Svakako da bi bilo veoma važno da Ministarstvo podstiče medije da pišu o ovim temama, posebno na lokalnom nivou, jer se dobar deo obaveza Srbije na putu ka članstvu tiče delovanja na lokalu, kao što je to slučaj sa obavezama iz poglavlja 27 koje se tiče zaštite životne sredine”, kaže Sofija Popović za NUNS.

 

Izveštavanje medija se svodi na pitanje Kosova i uvođenje sankcija Rusiji 

„Kada bi se građanima zaista približilo šta je suština reformskog procesa na putu ka EU, onda bi postalo jasno da za nedostatak napretka u procesu pregovora veliku odgovornost snosi vladajuća većina, koja ne želi da sprovede neophodne reforme, pre svega u oblasti vladavine prava. Umesto toga, najvažniji izvor informacija i narativa o procesu evropskih integracija su državni zvaničnici, koji ciljano proces već godinama svode na pitanje Kosova i od 2022. godine na uvođenje sankcija Rusiji. Tako se EU predstavlja kao akter koji uslovljavanja i ucenjuje Srbiju, dok su iskreni prijatelji negde na drugoj strani“, navodi Popović.

 

Analiza MEI pokazuje da je pozitivan odnos prema EU najzastupljeniji u medijima 

 

Ministarstvo za evropske integracije (MEI) svakog meseca objavljuje „Analizu analitičkih objava u medijskim izveštajima o evropskim integracijama“. Kako nam je rečeno u Ministarstvu, kliping uključuje sve vrste medija, kako nacionalne, tako i lokalne.

Prema analizi za mart 2024. godine bilo je 1475 analitičkih objava. Odnos medija prema EU temama je uglavnom pozitivan (46%), neutralan je u 39% slučaja, kritički u 12%, dok je negativan odnos zabeležen u svega 3% objava.

 

 

Izvor: Ministarstvo za evropske integracije

 

Kada gledamo program televizija sa nacionalnom frekvencijom i javnih servisa, stičemo utisak da navedeni odnos ne odgovara faktičkom stanju u ovim medijima.

Zato smo pitali Ministarstvo za evropske integracije da nam dostavi podatke za ove medije. Međutim, rečeno nam je da oni poseduju samo zbirne rezultate, onako kako je objavljeno na sajtu Ministarstva, jer nemaju dovoljno kapaciteta da urade analizu za svaki medij posebno, ali i da su ti podaci javno dobro i svako ko je zainteresovan može da izvrši uvid.  Svakako, nijedna od televizija sa nacionalnom frekvencijom ne nalazi se među 12 medija koji najviše izveštavaju o EU.

 

Izvor: Ministarstvo za evropske integracije

 

Novinarka EWB smatra da Ministarstvo za evropske integracije treba detaljnije da objasni metodologiju jer izuzetno mali procenat negativnih narativa odudara od svakodnevne realnosti koju možemo da vidimo u provladinim medijima.

„Osim toga, veliki problem je to što u srpskim medijima dominira jedan protivrečan odnos prema evropskim integracijama. Tako ćete u većini provladinih tabloida i medija sa nacionalnom frekvencijom moći da pronađete neki štur izveštaj ili saopštenje MEI, o na primer sredstvima koje Srbija može da povuče iz Plana rasta za Zapadni Balkan, a onda će na naslovnoj strani istih tih medija države članice EU biti predstavljene kao neprijatelji Srbije. To građane zbunjuje i oni onda uglavnom ostaju neinformisani“, objašnjava Popović.

Centar za savremene politike istraživao je 2020. godine kako mediji izveštavaju o Evropskoj uniji. Prema tom istraživanju „provladini mediji, a naročito tabloidi, naklonjeni su tipu izveštavanja koji sa dosta emocija kritikuje EU i veliča njene „rivalske” aktere u Srbiji, uglavnom koristeći navode državnih zvaničnika“.

Naša sagovornica kaže da je situacija i danas nepromenjena.

„To se godinama odražava u rezultatima različitih istraživanja javnog mnjenja koji pokazuju da građani i dalje smatraju da je pomoć drugih aktera, poput Kine i Rusije, mnogo veća nego što zaista jeste, dok se pomoć iz EU stavlja u drugi plan… EU se predstavljala kao entitet koji ucenjuje Srbiju i ostavlja na cedilu u kriznim situacijama poput pandemije, dok je dominirao emotivan i pozitivan narativ prema pomoći iz Kine“, objasnila je novinarka.

 

(Ne)ulazak u EU kao strateški cilj Srbije

Strateško opredeljenje Srbije je članstvo u Evropskoj uniji. S tim u vezi, još 2011. godine Vlada Republike Srbije usvojila je “Strategiju komunikacije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji“, kao okvir za svoje komunikacijske aktivnosti.

Kao glavni cilj Strategije navodi se podizanje nivoa svesti građana o tome da je proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji od suštinskog interesa pojedinca, društva i države, a mediji su „ključni partneri Vlade u sprovođenju komunikacijskih aktivnosti“. Kako je navedeno u dokumentu, posebno je važno podstaći medije da građanima Srbije približe svakodnevni život građana EU, „sa posebnim težištem na uspešnim primerima novijih članica“. Ipak, ovu Strategiju usvojila je vlada demokrata, ali ona je i dalje formalno aktuelna.

Sofija Popović kaže da su rezultati istraživanja javnog mnjenja o podršci građana Srbije članstvu u EU koji objavljuje MEI jasan pokazatelj da sa komunikacijom države, kada je reč o procesu evrointegracija nešto debelo nije u redu.

„To što Strategija za komunikacije nije ažurirana od 2011. godine jasno govori koliko to uopšte prioritet vlasti. Sve i da se napravi najbolji dokument to neće promeniti situaciju na terenu sve dok najviši državni zvaničnici ne prestanu sa širenjem antievropskih narativa“, zaključuje ona.

*U tekstu je načinjena ispravka. Proširena je rčenica: „Međutim, rečeno nam je da oni poseduju samo zbirne rezultate, onako kako je objavljeno na sajtu Ministarstva“, koja sada glasi: „Međutim, rečeno nam je da oni poseduju samo zbirne rezultate, onako kako je objavljeno na sajtu Ministarstva, jer nemaju dovoljno kapaciteta da urade analizu za svaki medij posebno, ali i da su ti podaci javno dobro i svako ko je zainteresovan može da izvrši uvid.“