Evropski zakon o slobodi medija (EMFA): Šta to znači za novinare?

0
40
Source/Author: EFJ

Evropski zakon o slobodi medija (EMFA) stupio je na snagu 7. maja 2024. Nova pravila će se u potpunosti primenjivati na nacionalnom nivou u svakoj državi članici EU od 8. avgusta 2025. godine.

Rečeno je da je ovo istorijski akt jer je Evropski zakon o slobodi medija, pod nazivom „EMFA“, prvi evropski propis koji se bavi svim medijima. Evropska federacija novinara (EFJ), zajedno sa drugim grupama za slobodu medija, Evropskom radiodifuznom unijom (EBU) i organizacijama civilnog društva, naporno je radila više od dve godine da postigne ambiciozan čin. Čin otporan na budućnost protiv rastućih napada na novinarstvo, novinare i medijske radnike, protiv zarobljavanja medija, sukoba interesa i za transparentnost medijskog vlasništva, državnog oglašavanja i zaštite uređivačke nezavisnosti novinara.

Iako konačni akt nije toliko ambiciozan kao što se zagovara i nekim odredbama možda nedostaje pravna sigurnost i jasnoća, EMFA je veoma važno novo evropsko zakonodavstvo. Sa svojom visokom simboličkom vrednošću za novinare i medije u EU, može doprineti zaštiti novinara i medija od neprimerenog političkog i ekonomskog uticaja.

Sada je ključno da se podigne svest o EMFA, njegovim ciljevima i novim obavezama na nacionalnom nivou kako bi se osiguralo da se ova revolucionarna uredba može u potpunosti realizovati. Da bi implementacija i sprovođenje bili što efikasniji, važna je transparentna i inkluzivna saradnja Evropske komisije, država članica i novog Evropskog odbora za medijske usluge (EMBS), koji će zameniti Evropsku regulatornu grupu za audiovizuelne medijske usluge (ERGA) . U tom smislu, biće od suštinskog značaja da nacionalni akteri, uključujući novinarske organizacije, imaju pravnu ekspertizu, resurse i volju da na najambiciozniji način implementiraju minimalne standarde koje je postavio EMFA. Član 1.3 EMFA kaže, i važno je zapamtiti, da države članice mogu usvojiti detaljnija ili stroža pravila za zaštitu slobode i pluralizma medija u mnogim oblastima obuhvaćenim uredbom, uključujući ona koja su navedena u nastavku.

Uvod Renate Schroeder, direktora EFJ.

Evropska federacija novinara (EFJ) pitala je neke stručnjake, sa kojima blisko sarađuje, šta je važno uzeti u obzir kada je u pitanju zaštita izvora i zaštita od špijunskog softvera (član 4); nezavisnost i finansijska održivost javnih medija (član 5); i transparentnost vlasništva nad medijima.

 

Na osnovu garancija teksta, kako će novinari od sada moći da štite svoje izvore?

Zaštita i poverljivost izvora ključna je tema za slobodu i bezbednost novinara, tim više što je ovo pravo ozbiljno ograničeno u nekim državama članicama EU. Član 4 EMFA navodi da je državama članicama zabranjeno da koriste bilo koji metod, kao što su pritvor, sankcije, pretresi kancelarije, instaliranje invazivnog softvera za nadzor na opremi novinara, ili druge mere prinude protiv novinara i medijskih provajdera da otkriju svoje izvore ili poverljive prepiske. Mešanje u zaštitu novinarskih izvora (ZNI) može biti opravdano samo pod veoma strogim uslovima, unapred ispitanim od strane sudskih ili drugih nezavisnih organa.

EMFA postavlja minimalni okvir za zaštitu novinarskih izvora (ZNI, što znači da zemlje članice EU mogu i treba da preduzmu dalje korake da zaštite novinarske izvore. EMFA uvodi nove mehanizme praćenja i evaluacije kako bi osigurala poštovanje Standarda EMFA koji se odnose na ZNI. Ovi standardi su zasnovani na članu 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR) i članu 11. Povelje o osnovnim pravima, kao i relevantnoj sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava (ECtHR) koja garantuje čvrstu zaštitu novinarskih izvora.

EMFA garantuje efikasnu sudsku zaštitu u slučaju bilo kakvog mešanja u ZNI ili poverljivu komunikaciju. Države članice će takođe poveriti nezavisnom organu ili telu sa relevantnom stručnošću da pomognu onim licima koja se pozivaju na svoje ZNI. Tamo gde takav organ ili telo ne postoji, ta lica mogu tražiti pomoć od samoregulatornog tela ili mehanizma.

Ovu ekspertizu je pružio Dirk Voorhoof, profesor em. Univerzitet u Gentu / Centar za ljudska prava i Pravna ljudska akademija.

 

U kojoj meri EMFA obezbeđuje nezavisnost javnih medija (JS)?

Misija javnih servisa (JS) je da informiše, obrazuje i zabavlja sve i svuda. Budući da ih finansira i kontroliše javnost, JS su tu za dobrobit društva u celini. Sa proliferacijom dezinformacija i govora mržnje u današnjem visoko digitalizovanom svetu, JS kao nezavisni izvor vesti i informacija od poverenja nikada nije bio važniji. Međutim, da bi JS bio u stanju da zaista ispuni svoju važnu društvenu, kulturnu i demokratsku ulogu, mora biti nezavisan od bilo kakvog političkog uticaja, uključujući finansijske pritiske. Dok su neke zemlje u prošlosti oklevale da primenjuju međunarodne standarde u tom pogledu, poput onih koje je uspostavio Savet Evrope, EU je sada uvela obavezujuće mere zaštite koje će JS zaštititi od neprimerenog političkog i ekonomskog uticaja. Iako države članice ostaju odgovorne za definisanje obima i detaljne organizacije svojih JS-a, EMFA zahteva od vlada da uspostave okvir koji obezbeđuje uređivačku i funkcionalnu nezavisnost JS-a.

Da bi se sprečila politizacija upravljačkih struktura JS-a, na primer, EMFA zahteva od država članica da obezbede da „procedure za imenovanje i razrešenje šefa uprave ili članova upravnog odbora (…) imaju za cilj da garantuju nezavisnost [medija javnog servisa].“ EMFA u tom pogledu predviđa da se imenovanje šefa uprave ili članova upravnog odbora mora vršiti na osnovu jasnih kriterijuma koji su unapred utvrđeni. Samo vanredne okolnosti, koje takođe treba unapred jasno definisati, mogu dovesti do njihovog razrešenja pre isteka mandata.

Važno je da se EMFA bavi rizicima koji proizilaze iz nedovoljnog finansiranja JS-a. Od država članica se zahteva da uspostave procedure koje garantuju adekvatno, održivo i predvidljivo finansiranje kako bi mediji javnog servisa mogli da ispune svoje nadležnosti i bili sposobni da inoviraju i dalje se razvijaju.

Ovu ekspertizu je obezbedio Thomas Bergmann, viši savetnik za politiku EU, Evropska radiodifuzna unija (EBU).

 

Koja su novosti u pogledu transparentnosti vlasništva nad medijima?

Transparentnost u vlasništvu nad medijima je ključna za informisanje javnosti o mogućem političkom mešanju i omogućavanje regulatorima da spreče da vlasništvo nad medijima bude preterano koncentrisano u rukama premalo vlasnika, što rezultira smetnjom demokratskoj debati.

Međutim, EMFA nije uspela da obezbedi snažne mere zaštite u pogledu transparentnosti u vlasništvu medija. Regulativa zahteva da se objave ime i kontakt podaci direktnih i indirektnih vlasnika koji imaju mogućnost da utiču na poslovanje i donošenje odluka. Takođe je potrebno objavljivanje njihovih imena kao stvarnih vlasnika i ukupnog iznosa državnog oglašavanja primljenog svake godine. Stručnjaci za slobodu medija su se u velikoj meri složili da EMFA nije dovoljno čvrts u tom pogledu, što ostavlja prostor za skrivanje vlasničke strukture od javnosti i mogućeg ekonomskog ili političkog uticaja.

Evropski parlament je ranije preporučio široko otkrivanje informacija o političkoj pripadnosti i drugim stvarnim vlasnicima medijskih preduzeća kako bi se podstakla odgovornost i transparentnost. U poređenju sa EP verzijom, konačna verzija EMFA pokazuje značajnu regresiju.

Nacionalni regulatorni organi ili druga nadležna tela treba da razviju baze podataka o vlasništvu nad medijima koje sadrže ažurne i lako dostupne informacije o stvarnim vlasnicima sa ograničenim skupovima podataka. Štaviše, Komisija bi trebalo da obezbedi smernice za omogućavanje pristupa informacijama o vlasničkoj strukturi pružalaca medijskih usluga i uspostavljanje baze podataka o vlasništvu nad medijima na nivou EU. EMFA je propustila priliku da uvede stroge zahteve za transparentnost, ali snažna pravila za implementaciju podržana pravilnom primenom mogu da stvore značajnu transparentnost stvarnog vlasništva nad medijima širom EU.

Ovu ekspertizu je obezbedila Eva Simon, viši službenik za zastupanje u Uniji za građanske slobode za Evropu.

 

Na koji način će mere o uređivačkoj nezavisnosti ponuditi novinarima veću slobodu u svakodnevnom radu?

Član 6 koji se bavi obavezama pružalaca medijskih usluga, a posebno uređivačkom nezavisnošću, po našem mišljenju, nije dovoljno jak. Prvo, u pitanju su samo medijske organizacije koje pružaju vesti i aktuelnosti, a formulacija nije precizna. Kaže „oni će preduzeti mere koje smatraju odgovarajućim u cilju garantovanja nezavisnosti uređivačkih odluka“. Drugo, tekst govori o „uredničkim odlukama“, ali nije jasno na kom nivou. U nekim zemljama to može biti korisno sredstvo za sprovođenje uredničkog statuta ili smernica.

Preporuka Komisije (EU) 2022/1634 od 16. septembra 2022. o internim garancijama za uređivačku nezavisnost i transparentnost vlasništva u medijskom sektoru je koristan katalog najbolje prakse koji treba da pomogne da se mediji motivišu da uspostave samoregulatorna tela i uređivačke statute, ombudsmane itd. Ali nema obaveze.

Članak takođe zahteva od pružalaca medijskih usluga da „obezbede otkrivanje svakog stvarnog ili potencijalnog sukoba interesa koji može uticati na pružanje vesti i sadržaja o aktuelnim događajima. Opet govori samo o otkrivanju i ne zabranjuje takav sukob interesa.

Pozitivno u recitalima je činjenica da se kaže: „Uređivačka nezavisnost je posebno važna za pružaoce medijskih usluga koji pružaju vesti i aktuelne događaje s obzirom na njihovu društvenu ulogu kao javnog dobra“.

Ovu ekspertizu je obezbedila Renate Schroeder, direktorka EFJ.

 

Izvor: EFJ