Igor Božić: Zbog vređanja naših novinara, nećemo pratiti Šapićeve događaje

0
35
Source/Author: Danas, Miša Karić, Anka Milošević

Svakog dana tonemo sve dublje i dublje – kaže u razgovoru za Danas Igor Božić, direktor programa Televizije N1, povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija.

 

Kako danas na vidite situaciju sa medijskim slobodama u Srbiji?

Koliko god se vlast upinjala da predstavnicima EU pokaže da nešto radi da popravi negativnu sliku stanja u medijima, koja je zapisana u svakom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku, stanje je sve gore i gore. S jedne strane imate provizorijum od privatnih medija koji su tobože privrženi Vladi i predsedniku dok s druge strane na sve načine pokušavate da zgazite i onemogućite one koji ne zavise od novca i uticaja vlasti. Tabloide, i štampane i eletronske, koriste kao tešku artiljeriju koja puca po glavama onih koji se usude da kritikuju vlast. Na taj način iz godine u godinu sve je manje onih koji žele da se pojave na tom bojnom polju jer ne žele da ginu za slobodnu reč. Tako disciplinovana i minimalizovana kritička javnost u moru skandala i afera postaje nezainteresovana da insistira na odgovornosti onih koji vode zemlju. Ujedno za medije koji sarađuju s režimom obezbeđuju se bezgranična sredstva za propagandu i ubija volja za bilo kakvu pobunu u korist odbrane profesije. Ulažu se milioni s ciljem da se zamaskira realno stanje i relativizuje postojanje slobodnih medija. Kupuju se licence stranih kanala, samo da bi se nekom u EU ili SAD mahalo spiskom da nije eto N1 jedina TV stanica koja ima kredibilitet.

 

Šta je najgore što se desilo novinarima N1 u poslednjih 10 godina a što govori o medijskom ambijentu u kome živimo?

Ne bih nijedan slučaj posebno izdvojio. Odgovor je sve. Svi oblici pritisaka, sve što su do sada isprobali ostavlja traga na naše novinare. Odavno smo navikli na targetiranje predsednika i njegovih potčinjenih. Bili smo i CIA TV, domaći izdajnici i strani plaćenici, tajkunski mediji. Organizovali su posebne konferencije za medije da bi pokušali da demantuju nešto što smo objavili uz uvrede i neargumentovane optužbe. Slali opskurne grupe, koje predvode osuđenici, da tobože demonstriraju ispred N1. Huškaju javnost na nas na sve moguće načine i na svim nivoima. Kreiraju atmosferu linča u tabloidima i TV s nacionalnom frekvencijom i nekim novim kablovskim kanalima. Ta atmosfera se kasnije širi i ljudima, koji nemaju mogućnost da nas vide, može da se učini da mi jesmo protiv Srbije, mada o čemu god izveštavamo radimo zbog toga da u ovoj zemlji bude bolje, da bude uređena i da niko nema mogućnost da zloupotrebljava funkciju s pozicije moći. Najgore je kada se sva ta sila obruši na nekog pojedinca. Posle dirigovane hajke na neke od naših novinara počinju pretnje, a na to baš ne možete oguglati. Koliko god N1 kao kuća pokušava da ih zaštiti novinari se suočavaju s tim da će izaći na ulicu i da će se možda neki „pravednik” obračunati s njima. Imali smo desetine takvih primera i samo srećom nije bilo fizičkih posledica. Objektivna odgovornost vlasti jeste da svojim izjavama proizvode te „pravednike” koje ne može da kontroliše kao grupe koje direktno finansira.

 

Imajući u vidu da predsednik države redovno potcenjuje novinare N1 na konferencijama za štampu a bivši i moguće budući gradonačelnik Beograda neće da odgovori na vaša pitanja, da li ste razmišljali da i vi njih počnete da ignorišete, i da bojkotujete njihove nastupe?

Posle poslednjih uvreda Aleksandra Šapića nećemo ići na njegove događaje. Ako neko novinaru kaže da se iskrivio od zla, tu više nema normalne konverzacije. Zapravo je trebalo to i ranije da uradimo, ali smo pokušavali da radimo naš posao i postavljamo pitanja funkcioneru koji vodi Beograd. Da ne govorim o tome da mi postavimo pitanje, on ne odgovori na njega, prekrši zakon time, a onda krene da vas vređa. Pošto je tu taktiku ponovio njamanje 10 puta, zašto bismo mi bili mazohisti i trpeli to. Javnost treba da se odredi prema njemu i takvom ponašanju. Ključ normalnog društva jeste kakva je komunikacija na javnoj sceni. Ovakvu komunikaciju s novinarima odavno je uveo predsednik i sada svi pokušavaju da ga imitiraju. Neki to rade manje uspešno pa pređu sve granice kao u slučaju Šapića. Ovde je problem što jedan deo javnosti ne shvata da funkcioneri ne smeju tako da komuniciraju s novinarima. Problem je i to što „novinari” provladinih medija slušaju to vređanje i smejulje se dok njihov kolega na primer s N1 ili Nove pokušava da dobije odgovor na pitanje. Sve u svemu taktika predsednika je sledeća: neću vam dati intervju i razgovarati s vama na ravnopravnoj osnovi, već ću vam dati mogućnost da pitate (bez potpitanja), a onda ću vam sasuti moju verziju „istina” uz poneku uvredu na račun suvlasnika vašeg medija.

 

Imate li utisak da međunarodna zajednica, od ambasadora pa nadalje, nema sluha za probleme srpskih medija sa vlastima i da ih to naprosto mnogo ne zanima?

Međunarodna zajednica deklarativno kritikuje stanje u medijima, ali suštinski ne radi mnogo na tome da se to stanje promeni. Od jednog diplomate sam čuo i zašto je to tako. On mi je rekao da svaki put kada neko od ambasadora ili funkcionera zapadnih zemalja izrekne neku javnu kritiku ili je objavi na društvenim mrežama, onda cela Vlada Srbije zatvori prozore na šest meseci i sve stane. Nama ne odgovara da zatvorimo komunukaciju s Vladom i zato smo oprezni u javnoj komunikaciji, rekao mi je taj diplomata. U tome je cela logika strane diplomate ne žele da im prozori Vlade Srbije budu zatvoreni. Drugim rečima režim je pronašao način da ublaži sve kritike na svoj račun, praktično ucenjujući ih komunikacijom. Diplomate su diplomate i imaju druge interese ali ako se zalažu za slobodu medija, naše očekivanje jeste da mnogo konkretnije utiču na ono što se dešava, da ne žmure i ne traže opravdanja za vlast.

 

Često N1 dobija pretnje. Da li ste zadovoljni kako tužilaštvo i policija reaguju na pretnje vašoj redakciji i novinarima?

Retko kad se pretnje preko društvenih mreža ili komentara otkriju. Skoro nikad. Tužilaštvo zabeleži i pokrene postupak ali se retko otkriju počinioci. Imam utisak da za te eletronske pretnje niko ni ne mari, kao da je nebitno. A to bukvalno osnažuje one koji prete koji bi da nam postavljaju bombe, ubijaju i proteruju. Isključiva odgovornost za nekažnjivost takvih dela je na institucijama. Da rade slobodno uveren sam da bi institucije to brzo rešile. Ovako su praktično saučesnici vlastima u kreiranju ovakvog društva u kome je nekom poželjno pretiti.

Izvor: Danas