Novinari se ponekad nađu u okruženjima visokog rizika po svoju fizičku bezbednost, zbog prirode zadatka ili zato što su loše opremljeni i slabo obučeni po pitanjima koja se tiču bezbednosti. Prema istraživanju EFJ iz 2022. o percepciji rizika i zabrinutosti za bezbednost novinara u Evropi, medijskim profesionalcima ozbiljno nedostaje obuka i svest, dok pretnje i zastrašivanje na poslu rastu.
Na osnovu ovih nalaza, projekat „Lokalno prekogranično istraživačko novinarstvo“ (CBLocal) integrisao je važan element bezbednosti novinara u svoj program grantova koji podržava prekogranična istraživanja. Četiri novinara su prošla dvonedeljni kurs o onlajn bezbednosti sa stručnjakom za bezbednost medija Davidom Bevanom, savetnikom za bezbednost Al Džazire i raznim uglednim međunarodnim novinarima.
Razgovarali smo sa dve dobitnice grantova, Karolinom Rapeci, slobodnom fotoreporterkom i Danijelom Sala iz FADA kolektiva, kolektiva nezavisnih italijanskih novinara. Pitali smo ih o njihovoj percepciji bezbednosti, odakle su ranije dobijali savete i šta misle o kursu o onlajn bezbednosti.
Da li ste bili svesni bezbednosnih problema pre pohađanja ovog kursa? Kakvu ste podršku do sada dobili?
Karolina: Bezbednost je uvek bila prioritet, čak i pre kursa i to zahvaljujući kolegama iz struke koji su mi bili bliski. Smatram da je podrška mojih kolega na terenu od vitalnog značaja. Pristup urednika može biti veoma podržavajući ili veoma frustrirajući kada su potrebe za stolom previše „udaljene“ od stvarnosti na terenu.
Danijela: Da, i pre kursa sam bila svesna bezbednosti. Međutim, znanje koje sam stekla u ovoj oblasti uglavnom je bilo kroz kolege sličnog doba i spontane savete i razmenu informacija sa drugim kolegama, tako da je bilo dragoceno imati prostora i vremena da se razgovara o ovom pitanju sa stručnjacima. Nedavno sam takođe pohađala zvanični kurs HEFAT-a zahvaljujući stipendiji Rori Peck Trust-a.
Šta mislite o kursu o onlajn bezbednosti? Da li ste koristili neko od znanja i tehnika u svom svakodnevnom radu?
K: Onlajn kurs je bio veoma koristan jer je pružio priručnike sa detaljnim informacijama kojima se uvek mogu vratiti. Nedavno sam ga ponovo pročitala pre nego što sam otputovala u Izrael i Zapadnu obalu. Čak i ako nije uvek moguće primeniti sve procedure, dobro je imati ih na umu i znati opcije za te procedure.
D: Onlajn kurs je bio još jedna vredna prilika da se razmisli o važnosti uzimanja u obzir bezbednosti. Kao frilenseri, nažalost, vrlo često naš jedini odnos sa medijskim kompanijama i urednicima je kada iznosimo i arhiviramo priče, a često urednici ne preuzimaju odgovornost za našu bezbednost dok izveštavamo na terenu. Zbog toga verujem da je ključno da steknemo što više znanja o tome kako da sprečimo i ublažimo rizike. Kurs mi je dao mnogo bolje razumevanje procene rizika i ublažavanja rizika. Koncept procene rizika putovanja nije mi bio sasvim nov, ali zahvaljujući ovom kursu naučila sam i unapredila način korišćenja ovog važnog alata. Takođe sam stekala dalje znanje o putnom osiguranju. I u svom sledećem izveštavanju u Iraku, primenila sam ovo znanje.
I dalje je mali broj novinara obučen o bezbednosti, a oni koji jesu ne ažuriraju svoje znanje redovno. Situacija je još nesigurnija za slobodne novinare, koji moraju sami da finansiraju svoju obuku. Da li vas je kurs naveo da više prioritizujete svoju bezbednost pre nego što krenete na zadatak?
K: Kurs mi je dao dubinsko znanje o tome kako da izračunam rizike i uvek pokušavam da dam prioritet bezbednosti. Mislim da bi obuka o bezbednosti trebalo da bude obavezna za novinare i, u malo drugačijem obliku, i za urednike, jer čak i ako nisu na terenu, važno je da razumeju okolnosti u kojima radimo. Takođe mislim da kursevi bezbednosti treba da budu besplatni za sve novinare koji rade u određenim oblastima i da kvalitet obuke treba da bude koherentan u svim kompanijama.
D: U izvesnoj meri, da. Smatram da kao novinari snosimo odgovornost ne samo za svoju bezbednost već i za bezbednost naših kolega i lokalnih izvora i lokalnih zajednica. U tom smislu, davanje prioriteta bezbednosti za mene takođe znači da izvršimo svoj zadatak čineći sve što možemo da sprečimo povredu drugih ljudi. I da budemo sposobni da se povučemo ako ovaj rizik postoji i ne možemo ga ublažiti. U zavisnosti od toga kakve zadatke i priče rade novinari, smatram da je obuka o bezbednosti ključna. Smatram da bi sindikati i nacionalna novinarska udruženja trebalo da obezbede takvu obuku besplatno, na redovnoj osnovi.
Šta je bila vaša glavna briga u vezi sa projektom na kojem radite?
K: Moja najveća briga je nekažnjivost onih koji targetiraju naš posao.
D: Moja je obično hapšenje/ispitivanje od strane državnih i nedržavnih aktera – uz rizik da budem primorana da otkrijem identitet lokalnih izvora. Radeći uglavnom kao fotografkinja, svesna sam da ponekad moj fotoaparat može da privuče dodatnu, neželjenu pažnju vlasti, posebno kada pokušavam da vizuelno dokumentujem određene stvari u oblastima gde mi to možda nije dozvoljeno. Uvek vodim računa o tome da detaljno poznajem oblast i da uvek pratim savete članova tima koji su lokalni u toj oblasti. Takođe se trudim da izbrišem i bezbedno pohranim u šifrovani HD sve fotografije i vizuelne materijale koji mogu biti problematični – svaki dan i kad god putujem. Zajedno sa kolegama frilenserima iz kolektiva čiji sam deo, FADA, takođe uvek imamo rezervnu grupu na Signalu koju kolege iz kolektiva koriste za svakodnevne – ili po potrebi češće – provere, sa timom za izveštavanje na terenu.
Izvor: EFJ ; prevod: NUNS
