Izložba propusta u zaštiti slobode umetničkog izražavanja

0
38
Source/Author: Bezbedni novinari, Kruna Savović

Serijal tekstova o nerešenim slučajevima napada na medijske radnike nastavljamo pričom o pretnjama i napadima na karikaturiste i strip umetnike, članove umetničke grupe „Momci“, čija je retrospektivna izložba, održana 2020. godine u galeriji „Stara kapetanija“ u Zemunu, bila uništena. Autorka Kruna Savović iznosi do sada neobjavljene informacije o prvim, za sada i jedinim, presudama u tom slučaju.

U prvoj polovini oktobra 2020. godine deset maskiranih muškaraca sa kapuljačama na glavi upali su u prostorije galerije „Stara kapetanija” u Zemunu. Izložene radove potrgali su sa zidova, iscepali ih, izgazili, isprskali sprejem… U galeriju su potom ubacili suzavac, nakon čega su pobegli. Celom događaju svedočili su zastupnica galerije i muškarac koji je bio angažovan kao obezbeđenje. Događaj vandalskog upada u umetničku galeriju zabeležen je u izveštaju Evropske komisije za Srbiju 2022. godine.

Izloženi radovi bili su deo retrospektivne izložbe „Momci, imali su oko sebe taj neki sjaj”, autora Marka Somborca, Gorana Rajšića, Nikole Vitkovića i Dalibora Novaka, koji su, kao članovi umetničke grupe „Momci”, bili aktivni na umetničkoj sceni u periodu od 1992. do 2001. godine. Crnohumorni radovi nastali tokom devetogodišnjeg umetničkog družbovanja, od kog je minulo više od dvadeset godina, bili su izloženi u okviru 11. međunarodnog festivala nesvrstanog stripa. Danas je Marko Somborac, saradnik istraživačkog portala CINS, aktivan na više umetničkih polja (grafički dizajn i ilustracija), vrlo poznat po svojim kratkim stripovima „Blic strip” i „Stripolovka”. Nikola Vitković, angažovan u svetu stripa i koncept arta, najviše se bavi ilustracijom i muzikom. Goran Rajšić osmišljava i dizajnira video igre. Dalibor Novak posvećen je grafičkom dizajnu. O uništenim radovima i konceptu same izložbe, Momci su rekli:

Izložba je dokumentarno-istorijska, na njoj nema aktuelnih radova koji direktno korespondiraju sa današnjicom, već prikazuje radove strip grupe „Momci” koja je bila aktivna od 1992. (formalno 1993) do 2001. „Momci” su bili srednjoškolci, kasnije studenti, uzorni metalci i po koji nju vejver. Iako je brutalnost vremena u kojem smo radili svakako ostavila traga u našim radovima, za nas su nasilje, vulgarnost, sirovost i apsurdnost u našem radu bili prevashodno reakcija na tada umiruću scenu klasičnog stripa, koja je postala toliko anahrona i dosadna da nije imala ništa sveže da ponudi, sem znalačkog divljenja nad dobrim starim klasicima.

Kao što je početak devedesetih na muzičkoj sceni obeležila eksplozija agresivnijih, bučnijih i ekstremnijih sastava, u istom duhu vremena smo smatrali da je vreme klasičnih stripova o kaubojima i Indijancima prošlo i odlučili da nametnemo grafički eksplicitniji, agresivniji stil i crnji humor. A Kenjkavac? Samo jedna u nizu sporednih ilustracija iz 1995. (Drekavac, Slinavac…). Koja sa ironičnom slatkoćom prikazuje brutalnost cenzure – ko mnogo kenja, sleduje mu satara. Tako je bilo nekad, tako je i sad.

 

Da li je upad u galeriju mogao biti sprečen odnosno da li je bilo propusta policije?

Upad u galeriju bio je „najavljivan” nizom pretnji koje su stizale pre otvaranja izložbe. Pretnjama je organizator bio „upozoravan” da će „skaradna izložba” biti „suspendovana” sa „repertoara”, da će izložba biti „srušena”, prostor „demoliran”, umetnici i galerija „razbijeni”. Jedna od poruka glasila je: „Javi da odemo zajedno i porazbijamo postavku i umetnike”.

Dan pre otvaranja izložbe zakonska zastupnica galerije otišla je u (nadležnu) policijsku stanicu i policijske službenike upoznala s tim da je na Fejsbuk stranicu Umetničke galerije „Stara kapetanija” stiglo mnoštvo pretnji (autorima se pretilo smrću i uništenjem radova, zakonskoj zastupnici uništenjem galerije). Jedina poruka za koju su u policijskoj stanici smatrali da je treba evidentirati bila je: „Umetnička galerija Stara kapetanija da li ste bar na sekund pomislili da će vam neko normalan zapaliti galeriju, a ‘momke’ otvoriti, ali bukvalno otvoriti. Prijatan dan.” Kako je reakcija nadležnih institucija u potpunosti izostala, maskirana lica, dan kasnije, mogla su neometano da ušetaju na izložbu.

Nekoliko dana nakon upada identifikovano je pet lica (dva punoletna i tri maloletna). Protiv njih podnete su krivične prijave. Punoletna lica lišena su slobode, na (policijskom) zadržavanju ostala su jedan dan. Sva lica priznala su krivično delo koje im je stavljeno na teret (Nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 2 Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina). Punoletna lica zaključila su sporazum o priznanju krivičnog dela, i izrečena im je uslovna osuda. Presudom (kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela) utvrđena je kazna zatvora u trajanju od tri meseca. Odlučeno je da se kazna zatvora ne izvršiti ukoliko osuđena lica u periodu proveravanja u trajanju od godinu dana krivično delo ne ponove. Koje su sankcije izrečene trojici maloletnika, nije poznato (kad je reč o maloletnim licima do takvih podataka nije moguće doći). Organizator upada, kao ni preostalih petoro lica, do danas nisu identifikovani.

Do odgovora na gorepostavljeno pitanje došao je i Zaštitnik građana. Šest meseci nakon što su mu se oštećeni obratili, doneo je odgovarajući akt u kom je utvrđeno da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova nisu blagovremeno i efikasno postupili, iako su bili obavešteni o pretnjama smrću i uništenjem radova i galerije. U sprovedenom postupku kontrole konstatovano je da nakon prijema prijave o pretnjama (dan pre upada na izložbu) policijski službenik nije obavestio svog neposredno pretpostavljenog, zbog čega je izostala blagovremena i efikasna reakcija policije. Zaštitnik građana konstatovao je da se iz pritužbe i izjašnjenja Ministarstva unutrašnjih poslova vidi da je u događaju učestvovalo 10 lica, a da je policija identifikovala svega pet.

Da bi učinjeni propusti bili otklonjeni, Zaštitnik građana dao je tri preporuke. Prvo, od Ministarstva unutrašnjih poslova zatražio je da preduzmu sve potrebne mere u cilju utvrđivanja identiteta ostalih lica koja su učestvovala u upadu, kao i da prikupe i obezbede sve raspoložive dokaze kako bi se u zakonom propisanom postupku njihova odgovornost utvrdila. Drugo, uputio je preporuku da se sprovede disciplinski postupak protiv policijskog službenika koji je propustio da nadređenog starešinu obavesti o pretnjama koje mu je prijavila zastupnica galerije. Treće, zatražio je da policijski službenici Policijske stanice Zemun u budućem radu postupaju u skladu sa zakonskim propisima i načelima obavljanja policijskih poslova, da svoju dužnost vrše i zakonito i pravilno, odnosno da bez odlaganja, savesno i efikasno postupaju po prijavama građana i preduzimaju radnje i mere koje su neophodne u cilju zaštite života ljudi i imovine, sprečavanja narušavanja javnog reda i mira i sprečavanja vršenja krivičnih dela, kao i da preduzimaju sve radnje i mere koje su neophodne u cilju rasvetljavanja krivičnog dela i prekršaja kako bi se pronašli učinioci istih.

Na upućene preporuke nadležni organ Ministarstva unutrašnjih poslova  prosledio je Zaštitniku građana svoj odgovor. U njemu je rečeno da su policijski službenici Policijske stanice Zemun nastavili da rade na utvrđivanju identiteta preostalih napadača, koji će, nakon što budu bili identifikovani, u skladu sa zakonom biti procesuirani. Protiv mlađeg kriminalističkog inspektora, navedeno je u odgovoru, podneta je disciplinska prijava zbog toga što je teško povredio službenu dužnost, budući da je propustio da izvesti svog starešinu o pretnjama koje su mu bile prijavljene i time onemogućio preduzimanje preventivnih mera u cilju sprečavanja posledica koje su na kraju nastupile. Izrečena mu je disciplinska mera u vidu novčane kazne, koja je podrazumevala umanjenja plate za 20%. Rečena mera određena je u trajanju od dva meseca. Zaštitnik građana informisan je o tome da su policijski službenici Policijske stanice Zemun upoznati sa preporukama koje je im je uputio Zaštitnik građana, zbog čega se obavezuju da će u svom daljem radu postupati u skladu sa zakonom i načelima obavljanja policijskih poslova. Odgovorom Ministarstva unutrašnjih poslova postupak pred Zaštitnikom građana zvanično je okončan.

Do danas nije poznato da li su preduzete bilo koje radnje u cilju rasvetljavanja identiteta lica koja su organizovala upad u galeriju i preostalih lica koja su u tom upadu učestvovala.

 

Hipokrizija saopštenja resornog ministarstva 

Dva dana nakon upada na izložbu Ministarstvo kulture i informisanja tim povodom izdalo je saopštenje. Umesto očekivane osude vandalizma, usledili su relativizacija i na kraju „racionalno” objašnjenje zbog čega je do istog moralo doći. Deklarativno zalaganje za umetničke slobode bilo je uvod u stav da „izložba sa onako užasavajućim pojedinim radovima nije ni smela da bude otvorena”, da ona zbog „svog takozvanog andergraund sadržaja pripada ‘podzemlju’ ljudskog duha”. Sporno saopštenje nedugo zatim povučeno je sa sajta Ministarstva. Kako ono sada javnosti nije dostupno, s ciljem da slučaj o kom je reč bude što bolje osvetljen, isto navodimo u celosti.

Ministarstvo kulture i informisanja osuđuje svaki vid nasilja nad umetničkim slobodama i ugrožavanje fizičkog integriteta autora i posetilaca na kulturnim događajima, ali isto tako smatra da prikazivanje i afirmisanje skarednih i nemoralnih sadržaja, zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti, s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti. Prizori sa iskasapljenim bebama odsečenih udova ili sa sekirama u glavama nedonoščadi predstavljaju patologiju i devijaciju svesti, a ne umetnost u bilo kom njenom obliku. Ma koliko to neko želeo da opovrgava, ovo društvo i dalje ume da razlikuje dobro i zlo u njihovim osnovnim sadržajima i postojaće sve dok to bude umelo. Napad nije smeo da se desi, ali ni izložba sa onako užasavajućim pojedinim radovima nije smela da bude otvorena. Ona delom svog takozvanog andergraund sadržaja i pripada „podzemlju” ljudskog duha, kao što i napadači pripadaju huliganskom podzemlju. Oštro osuđujemo oba modela ponašanja i pozivamo čitavo društvo da poštuje zakonske norme i opšteprihvaćena moralna načela kako bi se izbegle sve potencijalne situacije ovog ili sličnog tipa, a od nadležnih organa očekujemo da pronađu i privedu pravdi lica koja su upadom na izložbu i drugim nedopuštenim radnjama ugrozila javni red i mir.  

Autori izložbe protiv tadašnjeg ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića i NN lica (autora spornog saopštenja) podneli su krivičnu prijavu, koja je  odbačena.

 

Pretnje, da li se sa njima stalo pošto su se neke od njih obistinile?

I nakon uništavanja izložbe Momci su nastavili da primaju pretnje. Pisali su im da će biti „proterani”, da će „takvima brzo doći kraj”, da „ne zaslužuju da žive”, da će zbog toga što rade „visiti na Terazijama”, da ih „treba ubiti”… O više od stotinu pretnji tužilaštvo je u dva navrata bilo obavešteno. U obzir je uzeto devet poruka, od kojih je tužilaštvo formiralo devet predmeta, koji su raspoređeni na pet zamenika javnih tužilaca. Do danas samo jedan slučaj okončan je osuđujućom presudom, kojom je  osuđeno jedno lice. To lice sa tužilaštvom je prethodno zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti (član 138 Krivičnog zakonika). Od momenta kad je okrivljeni dao iskaz u tužilaštvu do momenta zaključenja sporazuma proteklo je oko godinu i devet meseci. Nije poznato zbog čega je bilo potrebno toliko vremena da se sporazum zaključi. Okrivljenom je izrečena uslovna osuda u trajanju od šest meseci. Presudom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca. Odlučeno je da se kazna zatvora ne izvrši ukoliko osuđeni u periodu od dve godine krivično delo ne ponovi. Tri krivične prijave odbačene su, a povodom preostalih pet Više javno tužilaštvo u Beogradu još uvek preduzima dokazne radnje.

Tokom trajanja istražnih radnji povodom pretnji prijavljenih nadležnom tužilaštvu, oštećeni su (kroz urgencije) dostavljali podatke koji bi u istražnim radnjama mogli biti od pomoći (kako u procesu identifikovanja lica koja su pretila, tako i u procesu identifikovanja lica koja su upad organizovala i preostalih lica koja su u upadu učestvovala). Autorima nije poznato da su ti dokazi bili uzeti u obzir. (Na prosleđenom dokaznom materijalu vidi se da određene osobe postavljaju fotografije razrušene izložbe pre nego što je zvanična vest o upadu na izložbu bila objavljena. Na osnovu toga može se izvesti zaključak da su neka lica imala saznanja o upadu, bila u kontaktu sa licima koja su upad izvršila ili čak i sama bila na licu mesta. U tužilaštvu dostavljenoj  prepisci učestvovala je i osoba koja je za upad na izložbu bila osuđena).

 

Propušteni koraci

Nadležni organi koji prime krivičnu prijavu povodom upućenih pretnji (policija, tužilaštvo) moraju pažljivo razmotriti prijavljene navode, u skladu s zakonom i ustanovljenim procedurama, sve kako bi ljudska prava i slobode bili zaštićeni. U konkretnom slučaju policija je bila u mogućnosti da preduzme preventivne mere i spreči upad na izložbu. Nakon što se upad dogodio (zato što nije bio sprečen) nadležni državni organi trebalo je da istupe u javnost sa saopštenjem o događaju, u kojem će isti nedvosmisleno osuditi (bez ikakve relativizacije nasilja, odnosno bez traženja „opravdanja” za isto). Sve pretnje koje su posle upada na izložbu usledile valjalo je razmatrati sa pojačanom pažnjom, imajući u vidu to da su se obistinile pretnje koje su stizale pre otvaranja izložbe.

U ovom, kao i u svim sličnim slučajevima, organi krivičnog gonjenja trebalo bi da rade sinhronizovano i koordinisano, koristeći sve zakonom propisane mehanizme u cilju postizanja maksimalne efikasnosti. S tim u vezi, podseća se da je članom 282 Zakonika o krivičnom postupku predviđeno da je dužnost policije da postupi po zahtevu javnog tužioca i da ga obavesti o preduzetim merama i radnjama najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je primila zahtev. U slučaju nepostupanja po zahtevu javni tužilac postupa u skladu sa članom 44. stavovima 2 i 3 Zakonika o krivičnom postupku. Stavom jedan propisano je da su svi organi koji učestvuju u predistražnom postupku dužni da o svakoj radnji preduzetoj u cilju otkrivanja krivičnog dela ili pronalaženja osumnjičenog obaveste nadležnog javnog tužioca. Policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca. Stavom dva propisano je da javni tužilac u slučaju u kom policija ili drugi državni organ ne postupe po zahtevu iz stava jedan odmah obaveštava starešinu koji organom rukovodi, a po potrebi i nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine. Stavom tri predviđeno je da ukoliko policija i drugi državni organ u roku od 24 časa od kada je primljeno obaveštenje iz stava dva ne postupe po zahtevu javnog tužioca, javni tužilac može zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.

Izvor: Bezbedni novinari