„Pretnje stižu kontinuirano i bukvalno sa svih strana, ima ih preko hiljadu“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) novinarka iz Novog Sada Ana Lalić.
Preteće poruke sa pozivima na linč stižu joj poslednjih dana preko društvenih mreža, ali i na privatni i službeni telefon.
„Dirnula sam dve teme na koje su podjednako osetljivi i desničari i nacionalisti ali i vladajuća većina, a to su Srpska pravoslavna crkva i Autonomna pokrajina Vojvodina“, rekla je Lalić.
Izvršna direktorka Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i novinarka portala Nova Ana Lalić prethodnih dana iznela je stav da nije mesto crkvi u blizini Štranda, popularne novosadske plaže kraj Dunava.
Zbog namere gradske vlasti da se izgradi objekat Srpske pravoslavne crkve na toj lokaciji, 3. marta je protestovalo par stotina građana Novog Sada.
Osim toga, Lalić je na tribini „U raljama nacionalizma“ u Dubrovniku ocenila da se u Vojvodini gotovo svakodnevno dešava „dosrbljavanje“.
Takođe je na toj tribini održanoj 8. marta izjavila i da Vojvođani pokušavaju da se odbrane od „galopa srpskog nacionalizma“.
Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal prijavljene su direktne pretnje po život i bezbednost.
„Gde se vrlo jasno govori da će me ubiti i zaklati, da znaju gde živim, da će mi doći na adresu. Jedna osoba se čak ponudila da će mi lično ubiti supruga“, navela je ona.
Zbog svojih stavova Ana Lalić je na meti i tabloida u Srbiji.
Udarila na crkvu, zagovara separatizam, žestoki kritičar Srbije, svega srpskog, vladajuće Srpske napredne stranke, to su delovi tabloidnih tekstova o Ani Lalić.
Njeni stavovi se karakterišu kao „uvrede Srbiji“, a ona se kvalifikuje kao „tajkunska novinarka“ i „autošovinista“.
Pretnje i zbog izveštavanja
Pretnjama je izložena i novosadska novinarka TV N1 Ksenija Pavkov zbog izveštavanja sa protesta podrške majci čiju je decu Centar za socijalni rad izmestio, dok ona tvrdi da su joj oduzeta.
Pretnje da će biti ubijena ili prebijena počele su da stižu najpre sa ultradesničarskih kanala na Telegramu, a zatim su se prelile na druge društvene mreže.
Ksenija Pavkov je za RSE rekla da se u uključenju uživo trudila da napravi izbalansiran izveštaj, a da se po mrežama deli završni deo od dvadesetak sekundi.
„Gde sam rekla da protest organizuju udruženja koja su poznata po tome što se protive obaveznoj vakcinaciji. Svodi se na to da su počeli da me napadaju zbog toga što sam rekla da rade ono što oni zaista i rade“, kaže Pavkov.
Ona je objasnila da je prenela zvanični stav Centra za socijalni rad, kao i tvrdnje koje su organizatori protesta izneli na skupu – da je reč o „široj međunarodnoj zaveri otimanja i prodaje dece u inostranstvu“.
Centar za socijalni rad u Novom Sadu saopštio je 12. marta da je u ovom slučaju, koji prate od 2015. godine, napravljen ozbiljan roditeljski propust.
Ksenija Pavkov kaže da se u ovom slučaju bes građana prema institucijama prelio na novinare.
„Građani već godinama slušaju kako nas napadaju oni koji bi trebalo da nas brane – a to su predstavnici državnih institucija. Stvara se atmosfera linča u kojoj je najlakše napadati novinarke i novinare jer znate da ćete proći bez sankcija“, smatra Pavkov.
Zbog izveštavanja sa istog protesta, novinar novosadskog portala 021 Žarko Bogosavljević bio je izložen prozivkama.
„Pokazivali su rukom na mene, uz reči: ‘To je taj novinar koji piše ovako i onako’. Tu su bila dobacivanja. Dakle, nisu me targetirali na internetu, već na licu mesta“, kaže za RSE Bogosavljević.
Kako je rekao, organizatori protesta smatraju da novinari treba da prenose samo njihovu verziju priče.
„Oni iznose teorije koje se tiču otmica dece i slično, za šta ne postoji nijedan dokaz ili činjenica koja bi išla u prilog tome. Bilo bi to već prenošenje nekih teorija zavere“, kaže Bogosavljević.
Na istom skupu je, prema saopštenju Udruženja novinara Srbije, reporterka TV Tanjug ometana u izveštavanju, dok su vređani fotoreporter te agencije i dopisnica Kurir televizije.
Šta kažu u vlasti na pretnje novinarima?
Miloš Vučević, prеdsеdnik vladajuće Srpske napredne stranke i ministar odbrane, izjavio je da niko nikomе nе možе da prеti i da počinioci trеba da sе pronađu.
Vučević, koji je nekadašnji gradonačelnik Novog Sada, istovremeno je dodao da se nе slažе ni sa jеdnim stavom Ane Lalić.
„Ona o našim crkvama i hramovima priča kao o trafikama. Hoćеtе da zabranitе mali molitvеni prostor na livadi gdе nikada ništa nijе bilo za pokoj duša žrtava fašizma“, rekao je Vučević 11. marta za Informеr TV.
Međutim, poslanik SNS-a Vladimir Đukanović se priključio uvredama na račun Ane Lalić.
On je na društvenoj mreži X 11. marta napisao, između ostalog, da bi ona trebalo da bude „smeštena na psihijatriji“.
Reakcije novinarskih udruženja
Novinarska udruženja osudila su pretnje i napade kojima su novinari izloženi poslednjih dana zahtevajući hitnu reakciju nadležnih organa i institucija.
Najnovija targetiranja novinarki i novinara, za Tamaru Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), predstavljaju eskalaciju napada na predstavnike medija koji traju već godinama.
„Godinama unazad upozoravamo da negativan, osuđujući i neprimeren govor dolazi od nosilaca državnih funkcija. To otvara prostor i običnim građanima da se na isti ili još gori način ponašaju prema novinarima“, kaže Filipović.
Reagovala je i Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) osudivši brojne pretnje smrću koje su upućene predsednici Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ani Lalić i pozvala vlasti da otkriju i sankcionišu počinioce.
„Pretnje Ani Lalić vidimo kao ozbiljan napad na slobodu medija i nezavisno novinarstvo u Srbiji“, navela je ova organizacija 12. marta.
I misija OEBS-a u Srbiji pozvala je na brzu reakciju vlasti povodom „neprihvatljivih i uznemirujućih“ pretnji koje dobija predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić.
„Nastaviću da radim“
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nisu odgovorili na upit RSE šta su preduzeli povodom pretnji novinarkama Ani Lalić i Kseniji Pavkov.
Ksenija Pavkov poručuje da je napadi neće zaustaviti.
„Nastaviću da radim precizno i tačno i da teme stavljam u kontekst. Dakle, na moj rad neće uticati, ali na psihičko zdravlje i osećaj bezbednosti i te kako hoće“, kaže ona.
Televizija N1 prijavila je nadležnima pretnje koje njihova novinarka dobija.
Njena koleginica Ana Lalić nada se da će barem jedna od nekoliko podnetih prijava nadležnima uroditi plodom.
„Ne toliko da se zaštiti Ana Lalić nego da institucije pokažu, da koliko god se neslagali, klanje i ubijanje neistomišljenika nije rešenje i da nije zakonom dozvoljeno“, poručila je.
Ana Lalić je dala izjavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, a za RSE je opisala sa čim se u međuvremenu suočava.
„Ja sam danas došla u redakciju, prošla sam kroz tri ulice u Novom Sadu, troje ljudi mi se obratilo, ne pretnjom ali psovkama. Ne znam da li sam uplašena ili iznenađena da mi se to dešava“, rekla je Lalić.
Novinar Žarko Bogosavljević navodi da njegova kuća još uvek nije odlučila hoće li podneti prijavu policiji povodom cele situacije.
„Ne bih rekao da sam uplašen, ali više ću da se okrećem oko sebe“, zaključuje Bogosavljević.
(Ne)kažnjivost napada na novinare
U NUNS-ovoj godišnjoj bazi podataka napada na novinare, navedeno je da je u prva tri meseca 2024. zabeleženo 17 napada, od čega je jedan fizički i devet verbalnih pretnji.
Toj statistici, međutim, još uvek nije pridodato 10 deset novih slučajeva koji su zabeleženi u poslednjih nekoliko dana, kaže Tamara Filipović Stevanović.
„Telefoni svih naših udruženja su usijani poslednjih dana i to je jako zabrinjavajuće“, kaže generalna sekretarka NUNS-a.
U Srbiji funkcioniše Stalna radna grupa za bezbednost novinara i uspostavljen je mehanizam za brzo prijavljivanje napada na predstavnike medija. Međutim, procenat procesuiranih napada na novinare je nizak.
Prema rečima Tamare Filipović Stevanović 2023. je od 75 prijavljenih slučajeva pretnji ili fizičkih napada doneto svega 12 odsto osuđujućih presuda.
Fondacija „Slavko Ćuruvija“ objavila je 13. marta izveštaj o napadima prorežimskih tabloida na medije i novinare koji kritički izveštavaju o vlasti u Srbiji.
Prema podacima tog monitoringa, pet tabloida bliskih režimu objavilo je tokom prošle godine najmanje 628 tekstova u kojima su čak 884 puta na meti bili nezavisni novinari ili mediji.
Krivični zakonik predviđa kazne za ugrožavanje sigurnosti novinara pretnjom „da će napasti na život i telo“ i za to delo predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
