Podaci zbog kojih u Srbiji sudija tuži KRIK, u Hrvatskoj su javno dostupni na internetu

0
32
Source/Author: N1, B.N.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević podnela je čak dve tužbe protiv KRIK-a zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ u kojoj se, između ostalog, navode podaci o njenoj imovini. Dok su mediji u Srbiji zbog toga na meti tužbi, objavljivanje imovinskih karti nosilaca pravosudnih funkcija obavezna je praksa u pojedinim evropskim državama, pa tako i u susednoj Hrvatskoj.

Đorđević tužbama koje je protiv KRIK-a podnela zajedno sa suprugom osim novčane odštete, traži i dvogodišnju zabranu rada novinarima i po 10 meseci zatvora – zbog navodne povrede prava na privatnost.

U tužbi sudija Đorđević – poznata po tome što je bila članica veća koje je oslobodilo optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije – tvrdi da joj novinari KRIK-a „crtaju metu” i pomažu kriminalcima da je pronađu.

U profilu sudije Dušanke Đorđević koji se nalazi u KRIK-ovoj bazi navedeni su podaci o njenom napredovanju u pravosuđu, opisani su ključni predmeti u kojima je sudila, kao i informacije o broju nekretnina koje sa suprugom poseduje – pet stanova, dve garaže, poslovni prostor u Beogradu, kao i zemljište nadomak Bajine Bašte. KRIK ni za jednu od ovih nekretnina nije naveo adresu, čime nije ugrozio bezbednost sudije i njenog supruga.

U Srbiji su, kako je ranije pisao BIRN, imovinske karte javnih zvaničnika, među kojima su sudije i tužioci, u celini javno dostupne, ali njihova tačnost se zvanično ne proverava.

U Srbiji, izuzeci se prave za sudije i tužioce koji se bave organizovanim kriminalom, terorizmom i korupcijom, među kojima je i sudija Đorđević. Njihove imovinske karte nisu javno dostupne sve dok sudije i tužioci koji postupaju u oblasti organizovanog kriminala ne napuste javnu funkciju – one se objavljuju tek dve godine nakon prestanka funkcije.

U nekim drugim evropskim državama, poput susedne Hrvatske na primer, imovinske karte nosilaca pravosudnih funkcija javno su dostupne.

Pravosuđe u Hrvatskoj, međutim, nije bilo srećno takvim rešenjem, ocenjujući ga populističkim, budući da su imovinske karte tužilaca i sudija već bile dostupne, ali ne svima.

Posle četiri godine najava, imovinske karte sudija i tužilaca osvanule su u januaru 2021. godine na internet stranici Državnog sudbenog vijeća.

U Albaniji skoro polovina sudija ostala bez posla nakon provere imovine

Zemlja koja je, međutim, najdalje otišla nijedna u rigoroznoj proveri sudija i tužilaca i otkrivanju onih koji ne mogu da objasne poreklo svog bogatstva je, prema pisanju BIRN-a, Albanija.

U januaru prošle godine, čak 359 sudija i javnih tužilaca je otpušteno nakon procesa provere, koji je pokrenut 2016. godine kao deo značajne reforme pravosuđa u Albaniji. To čini otprilike 45 procenata svih sudija i tužilaca.

U Bosni i Hercegovini, podaci o prijavljenoj imovini mogu biti objavljeni samo uz saglasnost sudije ili tužioca. Od oko 1.400 sudija i javnih tužilaca u Bosni i Hercegovini, oko 10 odsto je dalo saglasnost za objavljivanje svojih imovinskih karata.

Imovinske karte sudija i tužilaca objavljuju još i Bugarska, Slovačka, Poljska, Estonija, Crna Gora, Letonija, Gruzija – i Norveška, ali samo ako je reč o ulaganjima ili deonicama u vrednosti višoj od 20.000 evra.

Izvor: N1