Skup samoregulatornih tela jugoistočne Evrope: region kuburi sa slobodom izražavanja, neophodno povratiti poverenje u medije

0
60
Source/Author: UNS, Kristina Kovač Nastasić

„Etički kodeksi zavise od ljudi, a ljudi su ti koji se bave novinarstvom. Ako vi ne uspete u vašem poslu, niko od nas nije uspeo. Kršenje novinarskog kodeksa pogađa šire od same medijske zajednice i zato je vaš rad veoma važan, važno je povratiti poverenje u medije“, rekao je šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu.

Bratu je otvarajući regionalni skup samoregulatornih tela jugoistočne Evrope rekao da je jako važno uspostaviti poverenje javnosti u medije kao pse čuvare demokratije.

„Novinari i mediji moraju negovati pozitivne vrednosti i ne samo da se u svom radu uzdržavaju od dezinformacija i govora mržnje, već da se proaktivno bore protiv toga. Ovo su važne vrednosti, kako društvene, tako i ljudske i svi imamo odgovornost da ih čuvamo i tako ojačamo integritet profesije“, rekao je Bratu.

On je podsetio da mediji i novinari ne treba da zaborave da je njihova svrha da objavljuju tačne, nepristrasne i informacije od interesa za javnost.

„Svesni smo da su mediji, odnosno novinari često deo korporacija i biznisa, ali i u tim situacijama je moguće poštovati etičke standarde. U Velikoj Britaniji su, na primer, tabloidi jako razvijeni, ali i oni poštuju osnovne postulate etike. Moguće je“, rekao je Bratu.

On je pohvalio srpski Kodeks novinara i rekao da on predstavlja primer dobre prakse.

„Pridržavanje standarda u novinarstvu nikada nije bilo važnije, informacije su jak instrument i šire se globalno, one imaju uticaj i moć na oblikovanje javnog mnjenja. Novinari se moraju pridržavati smernica jer postoje različiti trendovi, kako u Srbiji, tako i u svetu, koji pokazuju da poverenje u medije opada. Za sve nas je od velike važnosti da mediji i novinari imaju integritet“, ponovio je Bratu.

On je istakao da su saveti za medije, štampu, čuvari medijske etike.

„U interesu društva i novinara je da se samoregulišu i da izgrade odnos međusobnog poverenja. Kršenje etičkih standarda ima posledice i van granica države, zbog toga je regionalna saradnja važna“, kazao je Bratu.

On je naveo da poslednji izveštaj Savet za štampu pokazuje da je od oktobra 2022. do januara 2023. godine zabeleženo 2633 prekršaja Kodeksa, što je u proseku 663 mesečno.

„To nije dobro, to je mnogo. Iako postoji određeni pad u odnosu na prethodne godine, 663 preršaja Kodeksa mesečno nije dobro“, rekao je on.

 

Savet za štampu prepoznat u Zakonu o javnom informisanju i medijima

Bratu je podsetio da po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima Savet za štampu, u procesu projektnog sufinansiranja medijskih projekata, ima ulogu da daje mišljenje o kršenju Kodeksa.

On je pohvalio ovo rešenje i rekao da je Savet jedino samoregulatorno telo prepoznato u Zakonu, što onemogućava, kako je kazao, formiranje i uticaj dodatnih Saveta koji bi kreirali svoje novinarske kodekse.

„To je pozitivan znak, a OEBS će pratiti implementaciju Zakona naročito u ovom segmentu“, rekao je Bratu i podsetio da su saveti za štampu kao samoregulatorna tela u zakonima prepoznati samo u 6-7 zemalja Evrope.

 

Bodrožić: Period divljanja tabloida u Srbiji

Predsednik Upravnog odbora Savet za štampu Željko Bodrožić rekao da je važna uloga novinara i medija u očuvanju kredibiliteta profesije.

On je istakao da „loša slika degradira sve nas kao novinare, kako u Srbiji tako i u regionu“.

Bodrožić je podsetio da je Savet za štampu osnovan 2009. godine kako bi pratio pošovanje Kodeksa novinara Srbije koji su zajednički usvojili UNS i NUNS.

„Mnogo toga smo prošli i doživeli u ovih 15 godina, od pohvala do osporavanja, omalovažavanja, uvreda… Najpre od aktuelne vlasti koja čini sve da unese pre svega nered u našu zajednicu, umesto da pomaže da se sistem razvije“, rekao je on i dodao da „kriminalizacija najviše dolazi opskurnih i destruktivnih tabloida koji postoje svuda u svetu, ali da je ovaj mutant koji se ovde razvija specifičan“.

„Ovo je period divljanja tabloida u Srbiji. Simbioza vlasti i tabloida je do sada nezabeležena. Poslednjih deset godina kampanja ne prestaje, stalno smo u nekom izvanrednom stanju. Mi smo uporni i istrajni da, uz pomoć partnera, zaštitimo integritet profesije. Uz pomoć njih je Savet ušao u zakon“, rekao je Bodrožić.

On je izrazio nadu da će se „slovo Zakona poštovati, a time i Kodeks novinara Srbije, pre svega u raspodeli javnih sredstava“.

„Zapadni Balkan kuburi sa slobodom izražavanja, neke su stvari otišle unazad umesto da se razvijaju“, rekao je Bodrožić.

 

Sporni zakoni o medijima u BiH ugrožavaju rad medija

Sandra Gojković Arbutina iz Vijeća za štampu i onlajn medije Bosne i Hercegovine rekla je da su „generatori govora mržnje u BiH mahom političari“.

„Kada je u pitanju govor mržnje, dolazi najčešće od političkih partija. Ipak, naš trenutno najveći problem je što smo dobili paket zakona koji sužavaju naše pokušaje da radimo svoj posao. Bosna i Hercegovina je pre 30 godina izbacila klevetu iz Krivičnog zakonika, a sada smo je ponovo vratili“, rekla je ona.

„Zakon o nevladinim organizacijama, odnosno o agentima stranog uticaja, kako će se zvati, biće usvojen naredne nedelje. On će se odnositi i na medije koji rade projekte sa bilo kojom ambasadom. Svi koji bilo kako sarađuju sa nekom stranom ambasadom nosiće oznaku agenta stranog uticaja“, rekla je ona.

Gojković Arbutina je istakla da u BiH „nikada nije bilo interesa da dobijemo kvalitetan zakon o medijima, sada se i on usvaja hitno, kako bi se što pre napravio registar medija“.

Ona kaže da je godinama unazad stvarana atmosfera linča u javnosti kako bi se priremilo tlo da su ovakvi zakoni neophodni.

„Sada je institucionalno nađen način da nas bude sve manje. Bojim se da će u Republici Srpskoj, ali i u Federaciji, u narednih godinu, dve dana sigurno 30 odsto kvalitetnih i istraživačkih medija odustati od svog rada“, rekla je ona.

 

Govor mržnje u Crnoj Gori veoma zastupljen

Ranko Vujović iz Medijskog saveta za regulaciju Crne Gore rekao je da je „Crna Gora je prilično zatrpana govorom mržnje i dezinformacijama“.

„Govor mržnje je toliko zastupljen u regionu da kao da je postao zvanični jezik. Mnogo toga dolazi nam i iz Srbije, jer su mediji iz Srbije vidljivi i čitani/gledani i u Crnoj Gori. Dnevne novine su slabo čitane, govor mržnje najviše dolazi sa društvenih mreža, portala, televizija. Nije to samo problem u regionu, nego u svetu, društvene mreže dezinformacijama i govoru mržnje najviše doprinose. Svet ne zna kako da odgovori na govor mržnje“, rekao je Vujović.

On je podsetio da je Agencija za elektronske medije nekoliko puta ranijih godina zabranjivala TV Hepi i Pink zbog govora mržnje i to se, kako je rekao, „nažalost često ponavlja“.

On je naveo da se, osim govora mržnje, u Crnoj Gori „masovno krši i pretpostavka nevinosti“.

 

U Srbiji se najviše krše pretpostavka nevinosti i istinitost izveštavanja

Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Jelena Petković rekla je da u Srbiji „osim govora mržnje, u medijima imamo i agresiju, toksičnost“.

„Svi znaju koliko su i kolege novinari bili žrtve govora mržnje i pretnji. Marko Vidojković je morao da napusti zemlju, redakcija ‘Danasa’ je dobila takoreći terorističke pretnje, novinari su često meta vređanja i pretnji. Govor mržnje, izazivanje rasne, verske netrepeljivosti je kažnjivo zakonom. Volela bih da čujem kako se to u praksi postupa po tome“, rekla je Petković.

„Poslednji monitoring pokazao je da je najvše kršenja u 4. i 1. poglavlju Kodeksa, odgovornost novinara, odnosno pretpostavka nevinosti, kao i istinistost izveštavanja“, rekla je ona.

Petković je istakla da je situacija malo bolja nego ranije, ali svakako ne dobra.

„Odgovornost medija je u stvaranju uslova da se govor mržnje ne širi. Mi novinari bavimo se rečima i jezikom i moramo biti obazrivi kada izveštavamo i kada ih koristimo“, rekla je ona.

Članovi Komisije za žalbe su, kako je kazala, u prethodnom periodu koristili svoje diskreciono pravo i podnosili žalbe kada sami uoče kršenje kodeksa, pa i jezik mržnje.

„Naš Savet je mislim, prema tome bio jako odgovoran. Imamo tokičnu atmosferu u medijskom prostoru, a najveći sejači te atmosfere su političari“, rekla je Petković.

Govoreći o kršenju pretpostavke nevinosti, član Komisije za žalbe i urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švram rekao je da najviše slučajeva kršenja pretpostavke nevinosti „dolazi od režima“.

„Svaki opozicioni političar, svaka javna ličnost ili medij koji kritikuju vlast, pre ili kasnije biće optuženi za nešto. Stvorila se atmosfera – kadija te tuži, kadija ti sudi. Mediji nekritički prenose različite izjave političara u kojima se krši pretpostavka nevinosti, a pravosuđe u Srbiji nije nezavisno i nalazi se pod velikim političkim pritiskom“, rekao je Švarm.

Predstavnica javnosti u Savetu za štampu i bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero rekla je da su mediji ti koji kreiraju javnost.

„Mediji prave percepciju ko je u pravu, ko nije, ko je krv, ko nije. Mediji svojim prenošenjem, govorom mržnje mogu dovesti do toga da se celo biračko telo okrene na jednu ili drugu stranu. I tu ne postoji više ni sud, ni tužilaštvo“, rekla je ona.

„Mora se nešto uraditi da izveštavanje postane profesinalno, moramo se boriti za to“, kaže Škero.

Na regionalnom skupu koji se održava danas i sutra u Beogradu, predstavnici sedam samoregulatornih tela iz regiona, kao i novinari, urednici i medijski stručnjaci iz Srbije razmeniće iskustva o ključnim profesionalnim izazovima u radu medija i tela koja se bave novinarskom etikom.

Izvor: UNS