Sloboda medija u Srbiji u strmoglavom padu

0
41
Source/Author: Beogradska otvorena škola, Tamara Filipović Stevanović

Sloboda medija u Srbiji opada iz godine u godinu, a bogami od početka ove godine iz dana u dan. To pokazuju sva relevantna domaća i međunarodna istraživanja pa tako i NUNS-ov godišnji izveštaj Indikatori za nivo slobode medija i index bezbednosti novinara za 2023. godinu.  Uprkos zakonskim garancijama koje su u velikoj meri, ali ne u potpunosti, usklađene sa evropskim i međunarodnim standardima (UN, Savet Evrope itd.) implementacija predstavlja veliki problem, ali to nažalost nije slučaj samo kada su u pitanju novinari i mediji već čitavo srpsko društvo.

U novembru 2023. stupili na snagu novi Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Zakon o elektronskim medijima (ZEM). Proces je obeležilo probijanje rokova, neaktivnost nadležnih u pojedinim trenucima, njihova nedovoljna otvorenost i nedovoljno dobra komunikacija sa novinarskim i medijskim udruženjima i drugim zainteresovanim stranama i javnosti, kao i nepoštovanje u dovoljnoj meri Medijske strategije i Direktive o audiovizualnim medijskim uslugama. Pored određenih pozitivnih rešenja u zakonima su se našle i odredbe koje nisu u skladu sa Medijskom strategijom i Direktivom. Najveći problem predstavlja povratak države u vlasništvo medija kroz kompanije koje su u delimičnom ili potpunom vlasništvu države, a koje se bave elektronskim komunikacijama (čitaj Telekom Srbija). Telekom i druge firme kojima je Telekom osnivač trenutno poseduju više od 20 medija. Novi ZJIM detaljnije uređuje konkursno sufinansiranje. Međutim, praksa nakon početka primene zakona govori prvo, da nisu sve lokalne samouprave ispoštovale ZJIM i raspisale konkurse u zakonski predviđenom roku do 1. marta tekuće godine (do sada je oko 105 lokalnih samouprava raspisalo konkurs). Rok je ispoštovalo I nadležno Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije kao i nadležan Pokrajinski sekretarijat. Drugo, negde oko 50% onih lokalnih samouprava koje su raspisale konkurse za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od interesa za javnost su značajno smanjile predviđena sredstava za davanje kroz konkurse, pri čemu slutimo da će u prvi plan stavljati javne nabavke i direktna ugovaranja sa podobnim medijima jer budžeti namenjeni za celokupno informisanje su ili povećani u odnosu na prošlu godinu ili su ostali isti.

REM je i dalje jedan o ključnih problema na medijskom nebu Srbije, uz izostanak nezavisnosti, nedovoljno korišćenje zakonom propisanih ovlašćenja, ogromni propusti prilikom dodele dozvola i stavljanje u povoljniji položaj određenih aktera.

Novi ZEM predviđa izbor članova Saveta REM-a u roku od godinu dana od stupanja Zakona na snagu. Pozitivne promene vide se kada je u pitanju način izbora članova Saveta, pooštreni su kriterijumi za kandidate, a iz redova ovlašćenih predlagača izostavljena su politička telaREM nije sproveo postupak dodele dozvola za pružanje usluge televizija sa nacionalnom pokrivenošću na fer i profesionalan način, poštujući zakonske i podzakonske akte.

Peta dozvola još uvek nije dodeljena iako je konkurs raspisan u avgustu 2022. godine. Ni nakon usvajanja novog ZEM-a situacija nije bolja, može se reći da je čak i gora jer je REM bio hiberniran za vreme prošlogodišnje izborne kampanje i izveštaj su objavili sa velikim zakašnjenjem, a po izveštavanju CINS – a  taj izveštaj koji su podneli bio je „friziran“ i nepotpun jer se u njemu nisu našli podaci o monitoringu programa četiri televizije sa nacionalnom pokrivenošću koji pokazuju veliku dominaciju liste Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane. Pored toga neaktivnost REM -a i čak zloupotreba položaja Saveta REM-a vidi se i u nedavno objavljenom Izveštaju o radu REM  -a za 2023. godinu, iz koga se može pročitati  da je Savet REM- a u 2023. godini izrekao samo pet mera i to tri opomene i dva upozorenja, a da je pritom dobio ukupno 99 pritužbi za koje su smatrali da ne treba da preduzmu nikakve mere. Kuriozotet je da je jedna od mera opomene koja je izrečena TV Pinku u novembru 2023. godine zapravo za slučaj za koji je NUNS podneo predstavku u maju 2022. godine, što dosta govori o efikasnosti rada ovog tela.

Položaj novinara je iz dana u dan sve teži. Podaci NUNS-a o slučajevima ubeleženim u bazu napada na novinare govore da je u 2023. godini bilo 11 fizičkih napada i 46 ozbiljnih pretnji novinarima, dok je samo u prva tri meseca zabeleženo u 2024. godini zabeleženo ukupno 38 ovakvih slučajeva. Poredeći sa istim periodom prošle godine broj se utrostručio (u prvih tri meseca u 2023. smo zabeležili 12 slučajeva, a u prvih tri meseca u 2024. godini smo zabeležili 38  slučajeva).

Zabrinjavaju presude u kojima se čelnicima pojedinih institucija pruža veća zaštita zbog njihove funkcije iako je u ZJMI jasno predviđeno da moraju da trpe veći stepen kritike.

U Višem sudu u Beogradu u 2023. godine ukupno je zavedeno 742 predmeta protiv novinara, urednika i vlasnika medija, međutim i dalje ne postoji precizna evidencija koliko je tužbi protiv novinara tačno pokrenuto od strane državnih zvaničnika i političara. U 2023. rešeno je ukupno 604 predmeta koji su podneti protiv novinara u prethodnim godinama. U postupku rešavanja i dalje je 1424 predmeta. U Srbiji je u poslednjih nekoliko godina u porastu broj SLAPP tužbi. NUNS je u poslednje tri godine zabeležio 48 tužbi koje bi mogle da imaju elemente SLAPP tužbi, od toga najmanje 11 u 2023. godini. U ovim tužbama iz 2023. godine tuženo je 25 novinara i medija, i svako od njih ponaosob mora da odgovori na tužbeni zahtev što uključuje i angažovanje pravnog zastupnika.

Vratimo se na činjenicu s početka teksta da zakonodavni okvir takav kakav je pruža sasvim dovoljno prostora da građani Srbije dobiju kvalitetne i proverene informacije koje im omogućavaju da donose odluke o svom svakodnevnom životu, ali i o načinu funkcionisanja naše države, ostaje nam jedino nada da će se u skorijoj budućnosti naći neki odgovorni nosioci državnih funkcija koji će zakone i primeniti u praksi.

 

Autorka:

Tamara Filipović Stevanović

Generalna sekretarka NUNS  – a