Otvaranjem traka iz kutije, na kojima su se nalazili podaci iz kojih je urađena analiza gde se tačno nalazio Ratko Romić u momentu ubistva Slavka Ćuruvije, završeno je izvođenje dokaznog postupka u ovom postupku. Za sutra je predviđena završna reč tužioca, advokata odbrane i optuženih.
U prvostepenom postupku Sud je osudio na ukupno 100 godina zatvora načelnika Resora državne bezbednosti Srbije Radomira Markovića, zatim načelnika beogradskog centra RDB-a Milana Radonjića, kao i pripadnika RDB Ratka Romića. U odsustvu je osuđen i Miroslav Kurak, koji se vodi kao da je u bekstvu. Slavko Ćuruvija, novinar, urednik i izdavač, ubijen je na Uskrs 1999.
Danas je Sudsko veće odbacilo većinu prigovora koje su imali advokati odbrane, poput one da se svedočenja Milorada Ulemeka i braće Simović, na kojem se u najvećem slučaju bazira optužnica Tužilaštva, izbaci iz dokaznih spisa. Njihovi iskazi su ostali na snazi jer su „zapisnici sa njihovog saslušanja sačinjeni u skladu sa tada važećim odredbama ZKP-a“.
Ujedno, u spisima su ostala svedočenja Dragana Kecmana, glavnog inspektora koji je prikupljao dokaze u slučaju Ćuruvija, Na snazi su ostali i iskazi Zorana Stijovića, koji je od 2000. godine u CRDB-u ispitivao dotadašnje zloupotrebe Službe i zakonitost rada, kao i saslušanje bivšeg načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Bore Banjca koji je tokom saslušanja pred sudom govorio da su sada optuženi Miroslav Kurak, Ratko Romić i Milan Radonjić hapšeni u akciji Sablja ali da su, koliko se seća, odbili polgiraf.
Sudsko veće je ostavilo kao dokaze izveštaje baznih stanica na osnovu kojih je utvrđeno da je optuženi Ratko Romić, u momentu ubistva, bio na datoj lokaciji. Odbrana je tokom procesa negirala postojanje nosača podataka, kao i njihovu verodostojnost.
Zbog toga se danas otvarala kutija u kojoj su se nalazili nosači podataka Mobtela iz 1999. godine. Zamenik Tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić je rekao da nosači kao takvi nisu dokaz, nego ono što se nalazi u njima, i što je ranije analizirano.
U kutiji, koja je otpečaćena, nalazilo se 40 kaseta, koje nisu u potpunosti odgovarale dostavljenom spisku kaseta. Advokati odbrane su insistirali da u spisima predmeta nalazi da je oduzeto preko 200 nosača podataka, i postavili su pitanje šta je sa ostalim kasetama.
Upravo, jer se nisu podudarale sve šifre kaseta, advokat Radomira Markovića Vlada Marinkov je zahtevao da se spisi izdvoje iz spisa predmeta. Sudsko veće je ponelo odbilo taj zahtev pod konstatacijom da je taj zahtev već odbijen i da se sada samo vrši popis kaseta. Advokat optuženih Romića i Radonjića Zora Dobričanin je insistirala da se uz svaku kasetu pokaže i dokumentacija od koga je i kad oduzeta.
Tužilac Mandić je naveo da je u toku postupka već urađena analiza kaseta. Sudsko veće je navelo da će na nejavnoj sednici izvršiti detaljan popis kaseta a Vlada Marinkov je insistirao da se i advokatima odbrane da uvid u to. Marinkov je naveo da popis mora da se sravni i naveo da na nekoliko kaseta, koliko je u brzini čuo, se nalazi oznaka DSK, što nema nigde na popisu kaseta.
Najveći broj žalbi odbrane odbijen je, kako je navela sudija, ideje da se dodatno odugovlači postupak, a njihov ishod ne bi uticao na otkrivanje novih.
Advokat Zora Dobričanin Nikodijević je navela da je takvo konstatovanje za nju uvredljivo, jer ona ne vidi razlog šta bi sa tim dobila.
Sudsko veće je odbilo i predlog optuženog Radonjića da se ispita gde se nalazila kancelarija Franka Simatovića 1999. godine, kao i da se uzme knjiga ulazaka u objekat „Karaš“, takođe, zbog namere odugovlačenja procesa.
Radonjić je na to prigovorio da mu je namera da se utvrdi činjenično stanje, ali i dodao da se trenutno oseća jako loše.
Za završnu reč, kojom se završava proces, svi akteri će imati po 20 minuta.
