BEOGRAD, 06.07.2020. – U aprilu 2019. godine, specijalni sud u Beogradu doneo je značajnu presudu u suđenju za ubistvo srpskog novinara Slavka Ćuruvije, istraživačkog novinara i vlasnika lista „Dnevni telegraf“ i časopisa „Evropljanin“.

Ćuruvija koji je bio najglasniji kritičar jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, pogođen je sa 14 hitaca iz automatske puške ispred svoje kuće u Beogradu 1999. godine.

Nekoliko dana pre dvadesetogodišnjice ubistva, četiri bivša špijuna koja su radila u službi Državne bezbednosti, osuđeni su za ubistvo i svaki je osuđen na zatvorsku kaznu između 20 i 30 godina.

Ova odluka je označila trenutak dugo očekivane pravde prema porodici Ćuruvija i važan prvi korak ka rešavanju nekažnjivosti odgovornih za smrt srpskih novinara, gde su trenuntno još dva nerazrešena slučaja.

Sada bi, međutim, taj napredak mogao biti poništen. Ove nedelje, Apelacioni sud u Beogradu održaće posebnu trodnevnu raspravu od 7. do 9. jula o tome da li će potvrditi prvobitnu presudu ili poništiti presudu i naložiti ponovno suđenje.

Takvo saslušanje su branioci optuženih dugo tražili. Međutim, ponovno suđenje je tražio i zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić, koji je zaslužan za prvobitnu presudu.

Uprkos zahtevima tužioca koji su u velikoj meri ispunjeni, a sud je izrekao teške kazne, izgleda da je on odlučan da donese konačnu presudu koji je od dvojice atentatora, za koje je identifikovano da su bili na mestu zločina, povukao okidač.

Trenutno su dvojica optuženih u prvobitnoj presudi Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu označena kao „saučesnici“, mada je zabeleženo da je nepoznato ko je od njih dvojice izvršio ubistvo.

Poništavajući napredak u borbi protiv nekažnjivosti Ćuruvijina porodica i fondacija koja nosi njegovo ime i koja je godinama radila na ovoj presudi, strepi da će ovaj napredak da bude urušen kroz ponovno suđenje i rizike koji prevazilaze zahtev tužioca.

Prvo i najvažnije, važno je naglasiti da ni porodica Ćuruvije, ni Fondacija osnovana u njegovo ime, nisu zatražili ponovno suđenje.

Nakon 15 dugih godina čekanja na optužnicu i četvorogodišnjeg suđenja koje je obeleženo odgađanjem i prekidima, presude i prateće stroge kazne značile su da je pravda zadovoljena. Kao što je već istaknuto, druga presuda da su optuženi krivi bi jednostavno dokazivala onu presudu koja je već dokazana.

Drugo, ponovno suđenje bi moglo ispitati dokaze delimično ili u celosti, što potencijalno znači proces preusmeravanja kroz stotine svedočenja i izveštaja svedoka. Ovaj postupak bi mogao da traje godinama, što bi dodatno odložilo pravdu i produžilo razrešenje postupka za porodicu. S prvim suđenjem koje je obeleženo kontroverznim odlukama, optužbama o opstrukciji vlade i pretnjama istraziteljima i svedocima, svako novo suđenje će verovatno biti podjednako ispolitizovano i problematično.

Štaviše, ako ponovno suđenje započne, dvojica ranije optuženih, Milan Radonjić i Ratko Romić, mogli bi provesti značajan deo kazne u kućnom pritvoru, pre nego u zatvoru.

Najviše zabrinjava, naravno, činjenica što bi ponavljanje suđenja moglo rezultirati time da optuženi ponište težinu dokaza protiv njih i na kraju budu oslobođeni optužbi. Ovo bi bila parodija pravde, ne samo za Ćuruviju, već i za njegovu porodicu. To bi takođe bio veoma štetan poraz za Komisiju za istraživanje ubistava novinara, koja se zalagala za pravdu za Ćuruviju i nastavila da podstiče napredak u druga dva slučaja srpskih novinara za koje se sumnja da su ubijena, Dadu Vujasinović i Milana Pantića.

Oslobađajuća presuda bi takođe poništila značajan napredak u borbi protiv nekažnjivosti koje je prvobitna presuda donela, pogoršala bi klimu za slobodu medija i bezbednost novinara u Srbiji i dodatno podriva poverenje javnosti i novinara u pravosudni sistem zemlje.

Uoči presude, IPI izražava stalnu podršku Fondaciji Slavko Ćuruvija i nada se da će uoči saslušanja biti solidarnosti sa porodicom Ćuruvija i u Srbiji i u inostranstvu.

Budući da je aktuelna pandemija otežala praćenje suđenja, Međunarodni institut za štampu (IPI), naše partnerske organizacije za promptno reagovanje oko slobode medija (MFRR), kao i grupe civilnog društva i druga tela za slobodu štampe,izbačeno je ovo,  pažljivo će pratiti ishod.

Mi, očekujemo da se prvobitna presuda potvrdi i da oni koji su naredili, planirali i izvršili ubistvo Slavka Ćuruvije napokon budu poslati u zatvor. Potvrđujući prvobitnu presudu, Veće ima priliku da prvi put u modernoj istoriji Srbije donese pravdu za ubistvo novinara. Tu priliku ne bi trebalo propustiti.

BEOGRAD, 06.07.2020. – Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović za Cenzolovku kaže da ne može dovoljno da istakne koliko je važno da se proces za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, koji se u utorak nastavlja, brzo i pravedno okonča

„Bezbednost novinarki i novinara, kao i nekažnjivost zločina nad njima, u Srbiji su već dugo problem i zbog toga je više nego očigledno da je odluka suda iz aprila 2019. godine, kojom su osuđene osobe odgovorne za ubistvo Slavka Ćuruvije, jedan od najvažnijih pomaka kada su u pitanju medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija“, kaže za Cenzolovku Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava.

„Ne mogu dovoljno da istaknem koliko je važno da se ovaj slučaj brzo i pravedno okonča.“

Mijatović ukazuje da je ova presuda, do koje je došlo 20 godina nakon ubistva, „Slavkovoj porodici i kolegama donela izvestan osećaj da je pravda zadovoljena i oni sada čekaju da čuju odluku Apelacionog suda“.

„Takođe je važno otkriti pozadinu i pronaći nalogodavce i izvršioce ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića, novinara lišenih života 1994. i 2001. godine“, naglašava Dunja Mijatović i podseća vlasti u Srbiji da imaju obavezu da zaštite novinare kojima se preti, kao i da „sve vrste nasilja kojima su izloženi medijski radnici moraju biti efikasno istražene, procesuirane i kažnjene“.

Dunja Mijatović je izabrana ne mesto komesarke Saveta Evrope za ljudska prava 2018. godine. Pre toga, od 2010. do 2016. bila je predstavnica OEBS-a za medijske slobode.

BELGRADE, 05.07.2020. – The Council of Europe Commissioner for Human Rights Dunja Mijatovic in the statement for Cezolovka says that she cannot stress enough the importance of bringing the case of Slavko Curuvija killing to prompt and justly closure.

PODGORICA, 05.07.2020. – Predstavnik Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija Arlem Dezir u proteklih sedam mjeseci više puta intervenisao zbog stanja u medijima u Crnoj Gori, pokazao je izvještaj koji je nedavno predstavio Stalnom savjetu OEBS-a.

On je, u državama OEBS-a, u posljednjih sedam mjeseci 132 puta intervenisao zbog ugrožavanja bezbjednosti novinara, zatim u više od 200 slučajeva pravne nesigurnosti novinara, uključujući 104 pritvora i 20 novih sudskih postupaka protiv medijskih radnika.

U Crnoj Gori intervenisao je u brojnim slučajevima koje su se ticale medijskih sloboda i bezbjednosti i sigurnosti novinara.

Sredinom marta izrazio je zabrinutost zbog pokretanja disciplinskog postupka protiv novinara Radio televizije Crne Gore, Nevenke Ćirović i Zorana Lekovića, usled izražavanja kritičkog mišljenja prema dokumentarnom filmu “Svjedok Božje ljubavi”, čiji su autori zaposleni u Javnom servisu. Tim povodom obratio se ministru kulture Aleksandru Bogdanoviću, koji ga je informisao da su postupak pokrenuli autori dokumentarca, a ne menadžment.

U decembru je osudio napad na novinara “Dana” Vladimira Otaševića, tražeći hitnu istragu nadležnih, dok je već u januaru apelovao zbog hapšenja novinarke Anđele Đikanović i novinara Gojka Raičevića i Dražena Živkovića zbog objavljivanja “lažnih vijesti”.

Zabrinost je izrazio i u drugoj polovini aprila nakon što su dvoje građana uhapšeni zbog objava na društvenim mrežama i “izazivanja nereda i panike”.

Dezir je početkom aprila informisao i ministarsku javne uprave Suzanu Pribilović da “prati postupak konsultacija” u vezi izmjena Zakona o slobodnom pristupu informacijama, te da treba prihvatiti apele brojnih domaćih i međunarodnih organizacija da se javna rasprava održi po stabilizovanju epidemiološke situacije. Ministarka je odgovorila da je javna rasprava odložena do sticanja uslova za njeno normalno održavanje.

Dezir je reagovao i kada je novinar “Večernjih novosti”, Veliša Kadić, na kratko zadržan u policiji, kada je pratio proteste u Nikšiću. Prema medijskim navodima, poprskan je biber sprejom u oči, dok su mu iz telefona obrisane fotografije. Dezir je pozvao vlasti da istraže slučaj.

On je takođe, na godišnjicu ubistva Duška Jovanovića, urgirao na državne organe da pojačaju napore u sprovođenju pravdi svih uključenih.

Dezir je pozdravio mjere koje su nadležni preduzeli u pružanju finansijske pomoći medijima, u cilju ublažavanja posljedica epidemije korona virusa.

Nezavisno udruzenje novinara Srbije najoštrije osuđuje sramnu izjavu ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljavića i uvrede i poniženja koje je uputio našem kolegi, novinaru Nedimu Sejdinoviću.

Vukosavljević je reagovao povodom komentara javnih ličnosti o njegovom isto tako nepriperenom obraćanju bivšem uredniku Danasa Grujici Spasoviću, i za Sejdinovića napisao da bi mu “prijao povratak u prirodno stanište, gde i inače obitavaju takvi pripadnici faune.”

NUNS još jednom poziva državne funkcionere da svoje javne istupe usklade sa javnom funkcijom koju obavljaju i elementarnom pristojnošću.

Krajnje neprimerena izjava Vukosavljevića zahteva njegovo najhitnije demisioniranje sa funkcije ministra.

NUNS,

4.07.2020.

Nezavisno udruženje novinara Srbije osuđuje neprimereno ponašanje predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, prema novinarki Oliveri Jovićević i javnosti tokom sinoćnog gostovanja u emisiji Upitnik Radio-televizije Srbije, i javno ga pozivamo da se izvini koleginici i građanima Srbije.

Smatramo da je nastup predsednika Srbije bio daleko od elementarnih obrazaca lepog ponašanja i potpuno nedostojan javne funkcije koju obavlja. On je u više navrata vređao i ponižavao voditeljku RTS-a i izbegavao da njoj i građanima pruži odgovore na pitanja od javnog interesa.

Nažalost, nije prvi put da se Aleksandar Vučić arogantno i osiono ophodi prema novinarima i građanima, ali se čini da njegovo neprimereno ponašanje iz dana u dan postaje sve intenzivnije i dramatičnije. Koleginica Olivera Jovićević je tokom emisije bila veoma predusretljiva, ali je pokušala da postavi i neka pitanja koja su imala dozu kritičnosti, na šta je Vučić veoma žestoko reagovao i istovremeno izbegao da da odgovore.

NUNS podseća da je profesionalna i etička obaveza novinara da imaju kritičku distancu prema predstavnicima vlasti i da postavljaju pitanja koja su od javnog interesa, a da je dužnost javnih funkcionera da na ta pitanja daju odgovore.

Podsećamo i na jedan od principa iz dokumenta Preporuka Komiteta ministara zemljama članicama o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i ostalih medijskih aktera Saveta Evrope, čiji je Srbija članica:

Novinari i ostali medijski akteri daju bitan doprinos javnoj raspravi i procesima oblikovanja mišljenja u demokratskom društvu tako što deluju kao javni i društveni čuvari i stvaraju zajednički prostor za razmenu informacija i ideja, kao i za diskusiju. Njihova uloga čuvara obuhvata, inter alia, informisanje javnosti o pitanjima od javnog interesa, komentarisanje tih stvari, pozivanje organa javne vlasti i drugih moćnih sila u društvu na odgovornost i razotkrivanje korupcije i zloupotrebe vlasti.

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Beograd, 3. jul 2020. godine

BEOGRAD, 03.07.2020. – Reporteri bez granica (RSF) pozvali su pravosudne organe Srbije i Crne Gore da se izbore sa nekažnjivošću napada na novinare i garantuju pravična i transparentna suđenja u slučajevima ubistva Slavka Ćuruvije i paljenja kuće Milana Jovanovića u Srbiji i “apsurdnih” optužbi za trgovinu drogom protiv novinara Jova Martinovića u Crnoj Gori, saopštila je ta organizacija.

Oni pitaju da li sudije u Srbiji i Crnoj Gori štite novinare ili one koji ih napadaju. RSF podseća da je prošla 21 godina od ubistva “istraživačkog novinara i eminentnog kritičara diktature Slobodana Miloševića” Slavka Ćuruvije, ali da neizvesnost i dalje postoji kada je reč o osudi njegovih ubica.

RSF navodi da je za 7-9. jul zakazana sednica Apelacionog suda u Beogradu povodom žalbi osuđenih na, kako je nazivaju, “istorijsku presudu, bez presedana” iz aprila 2019. godine, kojom je specijalni sud u Beogradu proglasio krivim četiri bivša službenika Državne bezbednosti i osudio ih na zatvorske kazne u trajanju od 20-30 godina.

“Postoji zabrinutost da bi Apelacioni sud mogao poništiti presudu i naložiti ponovno suđenje, ne samo zbog njihove žalbe već i žalbe tužilaštva, što je teško razumeti, s obzirom na težinu kazne,” upozorava RSF.

“Dvoje optuženih su u kućnom pritvoru, a ne u zatvoru i strahuje se da bi na ponovnom suđenju, uz pomoć uključenih obaveštajnih službi, mogli da dovedu u sumnju sve čvrste dokaze i svedočenja oko 100 svedoka koji su prikupljeni uprkos opstrukciji prethodnih vlada i protoka dve decenije,” navodi RSF.

Iz te organizacije su ocenili i da su sporost i neefikasnost srpskog pravosuđa u ovom procesu ohrabrili one koji su u decembru 2018. podmetnuli požar u kući novinara Milana Jovanovića i upozoravaju da nije isključeno da će optuženi za to delo biti oslobođeni u nastavku suđenja zakazanog za kraj avgusta.

Navode da je to ročište već odlagano na zahtev odbrane i podseća da su napadači menjali prethodno date iskaze kojima su prvobitno optuživali visokog funkcionera vladajuće SNS i bivšeg predsednika Beogradske opštine Grocka Dragoljuba Simonovića da stoji iza napada, nakon što je on pušten iz pritvora.

RSF navodi da je Milan Jovanović izveštavao o Simonoviću zbog sumnji na korupciju.

“Vrhunac cinizma je kada su advokati optuženog podvrgli Jovanovića “ponižavajućem ispitivanju” u sudnici o imovini koja mu je uništena u požaru, uz žalbe koje su prethodno podignute protiv Jovanovića sa ciljem da ga finansijski oslabe,” navodi RSF.

Naredni primer “pravde sa promenljivom geometrijom u regionu” Reporteri bez granica pronašli su u Crnoj Gori, gde je, kako navode, ta zemlja onemogućila pravo na pravično suđenje istraživačkom novinaru Jovu Martinoviću, tako što ga je 15 meseci držala u pritvoru.

“To je ponovo stvorilo utisak da sudovi i tužilaštva primaju naređenja od političara,” navodi RSF.

Martinović je prvostepeno osuđen na 18 meseci zatvora po optužbama za šverc marihuane i kriminalno udruživanje. Viši sud u Crnoj Gori izasniće se o žalbama na presudu na sednici 6. jula.

“Oprez je neophodan. Novinar je osuđen uprkos nepobitnim dokazima da su njegovi kontakti sa organizovanim kriminalom bili isključivo u vezi sa njegovim istraživačkim radom,” upozorava RSF.

“Sudovi moraju da uzmu u obzir dokaze elemente i svedočenja koja dokazuju nevinost Jova Martinovića. Njegova ponovna osuda bila bi znak nazadovanja Crne Gore u oblasti slobode štampe i poštovanja vladavine prava u trenutku kada se Crna Gora, zajedno sa Srbijom, nalazi u prvom redu u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji,” izjavio je Pavol Salaj, šef kancelarije RSF za EU i Balkan.

“U Beogradu, osuđujuća presuda za ubice Slavka Ćuruvije mora biti potvrđena, dok se za napad na kuću Milana Jovanovića brzo mora doneti sudska odluka, a kazne moraju biti dovoljno visoke da označe početak kraja nekažnjivosti zločina počinjenih protiv novinara u Srbiji,” zaključio je Salaj.

Na Svetskom indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica Srbija se nalazi na 93, a Crna Gora na 105. mestu, od ukupno 180 zemalja.