SARAJEVO, 12.09.2018.- Mediji su osnovni izvor informacija pri donošenju odluka na izborima za 47% građana Bosne i Hercegovine, a čak 70% ispitanika smatra da izbori u BiH nisu slobodni, pokazalo je ispitivanje javnog mnijenja ‘Mediji i građani na izborima’, čiji su rezultati predstavljeni danas na press konferenciji u prostorijama Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

Istraživanje je provela Agencija IPSOS iz Sarajeva na uzorku od 1004 ispitanjika/ce CATI metodom prikupljanja podataka, a u okviru BASE projekta koji finansiraju Evropska unija i USAID, a provodi konzorcij BH novinari – Boram i Koalicija Pod lupom.

Nalazi istraživanja ukazuju i na to da jedna četvrtina stanovnika BiH odluku o tome za koga će glasati donosi na osnovu osobina kandidata, te da mediji, a zatim i porodica i prijatelji, predstavljaju izvore informacija u koje građani imaju navjiše povjerenja.

Televizija je medij i izvor informacija kojima najviše vjeruju ispitanici  u dobi od 60 i više godina i oni najnižeg obrazovnog statusa. Građani i građanke starosti od 30 do 44 godina zanačajno više povjerenja imaju u porodicu, prijatelje i Internet, kada je riječ o informacijama koje su za njih važne u porcesu donošenje odluke za koga će glasati. U Internet najviše povjerenja imaju stanovnici/ce mlađe životne dobi (18-44 godina) te oni visokog obrazovnog statusa.

„7 od 10 građana smatra da izbori u BiH nisu slobodni. Na prethodnim izborima nije glasalo 24% ispitanika, dok njih 56% tvrdi da će sigurno glasati na predstojećim izborima’, istakao je Dario Jovanović, direktor Koalicije “Pod lupom“.

Pored toga, nešto manje od dvije trećine građana BiH bi prijavilo izborni krađu, od čeka 26% anonimno.

„Devet od deset stanovnika/ca BiH protivi se prodaji glasova političkim strankama za novac ili neku drugu vrstu usluge“, istakla je Selma Kapo Mulaomerović iz agencije Ipsos koja je realizirala istraživanje.

Na konferenciji je najavljeno provođenje monitoringa medijskog izvještavanja u toku predizborne kampanje Opće izbore 2018, koje će biti provedeno na uzorku od ukupno 30 medija svih formata i iz cijele BiH, u periodu od 7. septembra do 10. oktobra 2018, a na osnovu prilagođene metodologije koju su kreirali univerzitetski profesori iz Banjaluke i Sarajeva.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA PPT

SKOPLJE, 17.09.2018. – Evropski komesar za proširenje Johanes Han pozvao je da se medijima na Zapadnom Balkanu pomogne konkretnom finansijskom podrškom i poručio da za slobodu medija i zaštitu novinara nisu dovoljni samo zakoni, već i efikasno i nezavisno sudstvo koje će omogućiti da se ti zakoni sprovode.

Strategija EU za Zapadni Balkan stvorila je novu dinamiku u evropskoj perspektivi regiona i proces proširenja je “dobio novi pozitivan zamah” ali to, nažalost, nije slučaj i na planu slobode medija, konstatovao je Han, otvarajući u Skoplju dvodnevnu konferenciju “EU-Zapadni Balkan: Dani medija” zajedno sa makedonskim premijerom Zoranom Zaevom i predstavnikom OSCE za slobodu medija Arlemom Dezirom, preneo je RSE.

Han je ocenio da mediji mogu mnogo da doprinesu i pomirenju na području Zapadnog Balkana, suprotstavljanjem pojednostavljenim stereotipima i polarizacijama. Govoreći o ekonomskom položaju medija, Han je ukazao na potrebu da se medijima na Zapadnom Balkanu pomogne konkrentom finansijkom podrškom.

“Jasno je da treba da uložimo više rada, misli i konkretne finansije podrške u stvaranje novih i održivih poslovnih modela i ohrabrivanje inovativnih medijskih startapova”, rekao je Han.

U uvodnom obraćanju na skupu, na kojem učestvuje oko 300 predstavnika medija i organizacija civilnog društva, predstavnik OSCE za slobodu medija Arlem Dezir rekao je da je nasilje nad novinarima globalno gledano u porastu, a da su posebno ugroženi novinari na Zapadnom Balkanu.

“Moramo osigurati da su novinari sigurni i moramo ih zaštititi. To je naš prioritet. Nažalost, nedostaje političke volje da se zaštite mediji”, ocenio je Dezir istakavši kao jedan od posljednjih primera premlaćivanje novinara Vladimira Kovačevića u Banjaluci.

Makedonski premijer Zoran Zaev smatra da “lažne vesti idu na to da podstiču sukobe”

“A u našem regionalnom kontekstu lažne vesti idu na potkopavanje evropeizacije”, rekao je Zaev i dodao da je on zagovornik samoregulacije medija, odnosno da novinari sami postavljaju svoje standarde.

Zloupotreba slobode govora plasiranjem lažnih informacija, upozorio je premijer Makedonije, loše utiče na sve zemlje regiona.

SKOPJE, 17.09.2018. – The European Union’s Western Balkans Strategy has created a new dynamic in some aspects but not in the field of media freedom, European Commissioner Johannes Hahn said at the opening of this year’s EU-Western Balkans Media Days in Skoplje.

“Our Western Balkans Strategy has created a new dynamic in the European perspective for the Western Balkans and the overall picture is one of new and positive momentum in the enlargement process but unfortunately this is not the case in the area of media freedom,” he said.

“Most disturbing of all is that violence against journalists has not been eradicated, and is even on the increase,”Hahn said said added that the Regional Platform for media freedom and safety of journalists reported 11 cases of physical attacks on journalists in the Western Balkan countries this year.

The commissioner warned that the authorities were not doing enough to find and convict the attackers which lead to “a terrifying atmosphere of impunity impacting heavily on free and independent reporting”.

“Media freedom cannot exist without an independent and functioning judiciary,” he said.

Hahn recalled that the Western Balkans Strategy, stressed the importance of safeguarding fundamental rights, which need to be respected, including media freedom and freedom of expression.

“In all the country reports, we clearly state that there will be no accession without safeguarding media freedom and granting journalists working environments free from intimidation and pressure,” he said.

Kosovska policija je preduzela sve neophodne mere kako bi zaštitila novinare i sprečile eventualne incidente tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kosovu – kaže za Danas Petrit Čolaku, izvršni direktor Društva novinara Kosova.

Društvo je, dodaje, odmah je kontaktiralo nadležne „nakon pritužbi novinara srpskih medija – Insajdera, Dojče Vele i Tanjuga“.

Kolege iz DNK pitali smo da li će osuditi napade na novinare iz Srbije koji su izveštavali sa Kosova i ko je odgovoran za bezbednosne propuste, međutim, konkretne odgovore nismo dobili.

– Policija je otišla na lice mesta nakon dobijenih informacija da je ekipa novinara parkirala automobil sa srpskim tablicama, pored benzinske stanice u blizini mesta gde su se održavali protesti, na regionalnom putu Mitrovica – Skenderaj. Policija navodi da je preduzela sve preventivne mere da se izbegnu bilo kakvi incidenti, osiguravši bezbednost za sve prisutne, uključujući i navedenu ekipu novinara iz Srbije – rekao je Čolaku za Danas, dodajući da sva tri slučaja „koje su srpski novinari naveli kao incidente“, nisu u pisanoj formi prijavljeni kosovskoj policiji.

– Društvo novinara Kosova poziva sve novinare da prijave incidente i sve slučajeve u kojima im je ugrožena bezbednost ili su napadnuti radeći svoj posao. Takođe, DNK apeluje na sve predstavnike vlasti da doprinesu stvaranju bezbednog okruženja novinarima i da rasvetle sve pristigle pritužbe, kao što su opstrukcije u radu i zastrašivanja prilikom izveštavanja – naglasio je Čolaku.

Podsetimo, prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića Kosovu tokom proteklog vikenda napadnute su ekipe Insajdera, Dojče velea i Tanjuga.

Ekipa Insajdera napadnuta je na putu koji vodi od sela Banje ka Kosovskoj Mitrovici. Učesnici protesta su opkolili automobil kada je ekipa Insajdera zaustavljena da se legitimiše. Situacija je postala sve napetija pa su čak pojedinci iz grupe, u trenutku kada je automobil krenuo, otvorili vrata i pokušali da izvuku jednu od novinarki dok su ostali okupljeni lupali po automobilu. Albanci su napali i ekipu Tanjuga u mestu Vojteš gde su ih gađali flašama, dok su reporterke Dojče velea, Sanja Kljajić i Elona Elezi, napadnute su na putu za selo Banje odakle su izveštavale o blokadama puta u znak protesta zbog posete Vučića.

Sanja Kljajić, novinarka Dojče velea koju su napali albanski demonstranti, rekla je za Danas da joj sve izgleda kao još jedna predstava u kojoj su novinari unapred bili uračunati kao kolateralna šteta.

– Plan im je bio dobar, plan je uspeo, a da je neko od novinara i ozbiljnije povređen, nije kao da bi se bilo koja od dve strane iskreno potresla. Imaju mnogo toga zajedničkog, a prezir prema medijskim slobodama je sigurno jedna od tih stvari – zaključila je Kljajić.

Dosledni u borbi za prava novinara

„U domaćim i međunarodnim izveštajima navodi se da su mediji delimično slobodni i da nivo bezbednosti novinara u regionu nije zadovoljavajući. DNK zahteva od vlasti da pojačaju aktivnosti u stvaranju boljih uslova za rad novinara. Ostaje dosledni u borbi za zaštitu prava novinara, omogućavanju nesmetanog rada i stvaranju sigurnog okruženja za slobodno i nezavisno izveštavanje“, navodi Petrit Čolaku.

BEOGRAD, 13.09.2018. – U državi, kakva je Srbija, u kojoj su medijske slobode i novinari sve ugroženiji, predlaže se inkvizitorska krivična norma zbog koje bi pripadnici „sedme sile“ mogli da budu kažnjeni i sa tri godine zatvora

Ustav Srbije i Evropska konvencija o ljudskim pravima nalažu da svaki građanin ima pravo na informaciju kao i na slobodu govora. Upravo ta prava, deo podvojene Advokatske komore Beograda (AKB) predvođen Jugoslavom Tintorom, pokušava da ugrozi tako što traži da se kao krivično delo uvede kršenje pretpostavke nevinosti po kojem bi novinari mogli da uz novčanu kaznu da budu osuđeni i na tri godine zatvora. Predlagači su predvideli zatvorsku kaznu za novinare čak i kada prenesu zvaničnu i javno datu izjavu predstavnika vlasti.

Iako se predstavnici vlasti još nisu izjasnili o tom predlogu, naši stručni sagovornici smatraju da je to veoma opasno za srpsko društvo i da evropska praksa ne poznaje takva zakonska rešenja. Osim toga, ukazuju naši sagovornici, u Srbiji pretpostavku nevinosti najčešće krše upravo predstavnici vlasti.

Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero objašnjava da predlog da kršenje prezumpcije nevinosti bude krivično delo predstavlja veliku opasnost za slobodu govora.

Petrović Škero: Suprotstavljena prava

“Imamo tri prava koja mogu biti suprotstavljena – da svaki građanin ima pravo da ima informacije o kriminalu, o javnim ličnostima i državnim institucijama, kao i pravo na slobodu govora, a sa druge strane je pravo na pravično suđenje čiji je sastavni deo prezumpcija nevinosti koja se ne sme kršiti. Granice je teško odrediti. Nekada je važnije da se građani obaveste. Ustav i Evropska konvencija o ljudskim pravima nalažu da svaki građanin ima pravo na informaciju kao i slobodu govora”, navodi nekadašnja predsednica Vrhovnog suda.

Ona napominje da u praksi mediji ne krše toliko pretpostavku nevinosti, već da to najčešće čine tabloidi u naslovima, ali ne i u tekstu.

“Prezumpciju nevinosti najčešće krše oni koji govore o tome, a to su političari. Za objavljivanje svega što je izgovoreno na konferenciji za medije, ili dobijeno iz javnih isprava ne može da odgovara novinar. Uvođenjem novog krivičnog dela neće se sprečiti kršenje prezumpcije nevinosti, već to može da se uradi edukacijom političara, policajaca i novinara”, smatra Petrović Škero, koja je prva među sudijama u Srbiji  u jednoj presudi primenila odredbe Konvencije o ljudskim pravima.

Protiv ovog predloga je i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić. On kaže da je pogrešna procena da bi krivičnim pravom, koje je poslednji instrument kojim društvo reguliše odnose, trebalo štititi pretpostavku nevinosti.

“Novinari i mediji bi morali da shvate da je važno da poštuju ovu garanciju. Osnovni nivo zaštite trebalo bi da predstavljaju profesionalna udruženja novinara i regulaciona tela, poput Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Takođe, u postojećem Zakonu o informisanju postoje neke mehanizmi. Mislim da bi mediji zarad struke morali da uspostave neka pravila kojima bi predupredili potrebu da ih neko sa strane koriguje”, kaže sudija Majić.

Majić: Vlast pogrešno usmerava

On upozorava da najveću težinu imaju izjave nosilaca političke vlasti i da kada oni krše pretpostavku nevinosti to predstavlja veliku opasnost, jer su oni “ne samo neoprezni u jednom trenutku, nego daju jedan smer i ostalim akterima u društvu da rade isto”.

Sudija Majić ukazuje da se pravo na pretpostavku nevinosti i pravo na slobodu govora i medija sukobljavaju.

“Taj problem je naročito osetljiv u društvima poput našeg gde su institucije ostavljene na vetrometini. Često smo svedoci da se tu sukobljavaju pravo na slobodu izražavanja i, s druge strane, državni aparat koji ima mogućnost da kršenjem pretpostavke nevinosti nekog samelje”, kaže sudija Majić.

Ono oko čega su svi saglasni je nesporna činjenica da u Srbiji pretpostavku nevinosti zapravo uglavnom krše upravo predstavnici vlasti, a da su medijske slobode ugrožene.

Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union navodi da se predlog o uvođenju krivičnog dela kršenje pretpostavka nevinosti za novinare mora posmatrati pre svega sa aspekta slobode medija i prava novinara da mogu otvoreno da izveštavaju o svemu.

“Kršenje pretpostavki nevinosti ne rešava se krivičnim kažnjavanjem novinara, već mogu da im se daju uputstva kako da se izveštava. Pretiti novinarima i proganjati ih sigurno nije dobar put. Postoje ta velika hapšenja koja najavljuju predstavnici vlasti kada ne vode računa o pretpostavci nevinosti. Očito je da pretpostavku nevinosti prevashodno ne poštuju političari”, ukazuje profesor Milosavljević.

Ilić: Strog standard za funkcionere

Zamenik republičkog tužioca Goran Ilić, koji je ujedno i poverenik  za samostalnost javnog tužilaštva, kaže da Evropski sud za ljudska prava u jednoj svojoj odluci iznosi shvatanje da pretpostavku nevinosti ne moraju da poštuju samo sudije, već i svi drugi državni zvaničnici.

“U vezi sa tim postavlja se veoma ’strog’ standard za državne funkcionere i ističe da je dovoljno da zvaničnik iznese mišljenje da optuženog smatra krivim, pa da pretpostavka nevinosti bude povređena. Sa druge strane, Evropski sud za ljudska prava smatra da javnost ima pravo da bude informisana o krivičnom postupku, ali obazrivo i uz poštovanje pretpostavke nevinosti, kao i da naglašeni publicitet konkretnog krivičnog postupka i nepravljenje razlike između optuženog i osuđenog može da ugrozi pretpostavku nevinosti i pravo na nepristrasno suđenje. U predmetu Deroj i Malari protiv Francuske Evropski sud kaže da novinari u toku izveštavanja o krivičnom postupku moraju da paze na prepostavku nevinosti, ali i da, istovremeno, imaju pravo da izveštavaju i o ‘živim’ predmetima, odnosno da štampa ima pravo da informiše javnost o krivičnim predmetima od opšteg interesa”, objašnjava tužilac Ilić.

Prema njegovim rečima, kada se ima u vidu praksa Evropskog suda za ljudska prava i medijska stvarnost Srbije, nema sumnje da bi javni delatnici, pojedini novinari, a naročito državni funkcioneri trebalo da se uzdrže od kršenja pretpostavke nevinosti.

“Međutim, ne smatram da bi kršenje pretpostavke nevinosti trebalo sankcionisati kao zasebno krivično delo. Tačnije, nisam uveren da je to dobar put da se zaštiti pretpostavka nevinosti i samim tim pravo na pravično suđenje”, smatra tužilac Ilić.

U Srbiji i bivšoj SFRJ decenijama je kao proizvod totalitarnog sistema bila ograničena sloboda govora i postojao je čuveni “verbalni delikt”. Oslobađanje od totalitarnog nasleđa išlo je sporije, pa je čak na kratko u Krivični zakonik uveden član 336a kojim je bilo zabranjeno komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažnosti presude. Zanimljivo je da su neke od najglasnijih kritika na taj član tada stizale upravo iz advokatskih krugova a da sada upravo neki od njih traže zatvorsku kaznu za novinare.

Gajić: Velika sramota advokature

Predsednik drugog dela podeljene Advokatske komore Beograda Vladimir Gajić podseća da su u to vreme protiv pomenutog krivičnog dela isti stav delili novinari i advokati verujući da se njime, pre svega, htelo da onemogući obe profesije da izlože javnosti sudske odluke.

“Paradoksalno je da sada, jedan deo Advokatske komore Beograda inicira predlog koji bi pre svega i na prvom mestu direktno uticao na ograničavanje slobode štampe. Predlagači idu toliko daleko, da je predviđena krivična odgovornost novinara čak i ako prenose izjave drugih lica. Lično mislim da je to jedna velika sramota za advokaturu”, kaže Gajić.

Istovremeno, kako ocenjuje, gledajući to sa čisto pravnog aspekata, predlog je sam po sebi jedna nebuloza.

“Ustav Srbije štiti pretpostavku nevinosti u članu 34 stav 3 koji glasi ’Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda’,  dok Zakonik o krivičnom postupku u članu 3 propisuje  ’Svako se smatra nevinim dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi odlukom suda.’  U  stavu 2 člana 3.  Zakona o krivičnom postupku propisano je da su, manje više, svi dužni da se pridržavaju pravila o pretpostavki nevinosti, s tim što ta odredba nema sankciju. To zapravo znači da ukoliko se neko ne pridržava te odredbe, lice koje smatra da se krši njegova pretpostavka nevinosti može građanskom tužbom zahtevati naknadu štete”, objašnjava advokat Gajić.

On dalje ukazuje da je suština pretpostavke nevinosti da ona obavezuje tužioca da dokaže da je neko izvršio krivično delo pred nadležnim sudom, što znači da je tužilac taj koji mora da je poštuje.

“I tu se cela priča o pretpostavki nevinosti završava. U demokratskom društvu prednost se daje slobodi štampe koja ima pravo i da preteruje, i slobodi govora koja je jedno od najvažnijih ljudskih prava”, kaže naglašava advokat Gajić.

Vasić: Besmislen predlog Tintorove komore

Novinar Miloš Vasić ukazuje da pretpostavku nevinosti najčešće krše režimski mediji, i podseća da je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić to uradio više puta.

“Predlog dela Advokatske komore Beograda koju predvodi Jugoslav Tintor je besmislica. Neće od toga biti ništa. To je samo gubljenje vremena. Ne sećam se da sam u životu prekršio pretpostavku nevinosti. Pisao sam da je neko optužen za nešto, a nisam pisao da je neko lopov i ubica. Za neke sam navodio da su lažovi, ali to se da dokazati”, navodi novinar Vasić.

Inicijativa dela beogradske Advokatske komore da se uvede novo krivično delo za novinare usledila je nakon izveštavanje medija o opstrukcijama i nelogičnostima koja prate suđenje čelnicima Državne bezbednosti u vreme režima Slobodana Miloševića, optuženim za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. A baš u delu podvojene komore su i advokati optuženih čelnika tajne službe za ubistvo novinara. Smetale su im činjenice na koje su retki slobodni mediji u Srbiji ukazivali. Na primer, o promenama iskaza svedoka sa kojima je u kontaktu bio Branko Crni, koji je bio zamenik optuženog šefa DB Radomira Markovića, a sada je član Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Ovakav pokušaj stavljanja medija pod kontrolu uz pretnje zatvorskim kaznama nedvosmisleno podseća na scenario kada je režim Slobodana Miloševića krajem devedesetih godina hteo da ućutka slobodne novinare.  Sada su poznate činjenice da je ubistvu Ćuruvije prethodila državna haranga protiv slobodnih medija u kojoj je DB, koji su tada predvodili sada optuženi za ubistvo Ćuruvije, formirao Radnu grupu za praćenje medija, a 21. oktobra 1998. donet je zloglasni Zakon o javnom informisanju. Danas, takođe sinhronizovano, sa predlogom zakona Tintorove komore ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović traži formiranje Radne grupe za odbranu od lažnih vesti. Popović je taj predlog prosledio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je bio ministar informisanja u vreme harange 90-tih. Vučić se o tom pitanju nije oglašavao, sem što je rekao da Popovićev predlog nije video.

Advokat Vladimir Gajić tvrdi da su kristalno jasni motivi koji stoje iza predloga dela Advokatske komore Beograd.

“Taj predlog došao je baš u trenutku kada, na možda najvažnijem suđenju u Srbiji posle suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića, pretresno sudsko veće pokušava da izdvoji kao nezakonit krucijalni dokaz koji je obezebedilo Tužilaštvo za organizovani kriminal. Kao što ovog suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije ne bi ni bilo da nije novinara, tako su novinari ukazali javnosti šta se događa na suđenju u presudnom trenutku procesa. Baš tada, advokati dolaze na ideju da se uvede krivično delo kršenja pretpostavke nevinosti jer im je strašno zasmetalo što novinari, navodno, krše pretpostavku nevinosti bivših rukovodilaca DB iz vremena Miloševićevog režima”, navodi Gajić.

On podseća i na sudski utvrđene činjenice da je DB učestvovala u ubistvu Ivana Stamblića, kao i u dva atentata na Vuka Draškovića i ubistvu Zorana Đinđića.

“Ubili su bivšeg predsednika Srbije, premijera i dva puta pokušali da ubiju tadašnjeg vođu opozicije Vuka Draškovića. Nakon što je ovladala sa nekoliko sudskih veća u Specijalnom sudu, služba je sada pokazala da vlada i jednim delom Advokatske komore. Bliži se kraj suđenja za ubistvo Ćuruvije, nervi su se istanjili, a deo advokature se nepopravljivo osramotio”, ocenjuje Gajić.

Sloboda medija je ugrožena, a novinari pod pristiskom i sve učestalije izloženi fizičkim napadima, navodi se u izveštajima evropskih posmatrača i međunarodnih i domaćih novinarskih udruženja, na primer u izveštajima NUNS-a. Istovremeno, pojedini predstavnici aktuelne vlasti u Srbiji, koji su participirali i u vlasti Slobodana Miloševića, neretko izbegavaju suočavanje ili relativizuju državne zločine iz vremena sukoba devedesetih kojima je uvek prethodio pritisak na medije. Zato ćutanje vlasti o predlogu inkvizitorske odredbe koja bi uvela kaznu zatvora za novinarski rad možda i ne čudi, ali svakako veoma zabrinjava.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara na Zapadnom Balkanu uz finansijsku podršku Evropske Unije. Sadržaj ovog tekst je isključiva odgovornost Nezavisnog udruženja novinara Srbije i autora i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Evropska unija nastaviće da prati posvećenost slobodi izražavanja na Zapadnom Balkanu, da pruža podršku zaštiti i promovisanju slobodnog, pluralističkog i profesionalnog medijskog okruženja i glasno će govoriti protiv restrikcija ove fundamentalne vrednosti i protiv napada na medije i novinare.

To se navodi u pismu koje je Medijskoj asocijaciji jugoistočne Evrope uputio šef odseka za Zapadni Balkan u Evropskoj službi za spoljne poslove Eduard Auer, u ime predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska i predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera.

Pismo predstavlja odgovor na inicijativu Medijske asocijacije jugoistočne Evrope čelnicima Evropske unije, kojom je traženo jačanje monitoringa slobode medija na ovom područiju.

Auer u pismu navodi da su na samitu EU – Zapadni Balkan u Sofiji lideri Evropske unije i zemalja članica usvojili deklaraciju u kojoj je navedeno da „civilno društvo i mediji imaju ključnu ulogu u procesu demokratizacije“.

Šef odseka za Zapadni Balkan navodi da je poseban dokaz koliko je sloboda medija značajna za članice EU dat i u zaključcima Evropskog saveta u vezi sa procesom proširenja i stabilizacije, koji su usvojeni krajem juna ove godine.

U zaključcima se navodi da „situacija u pogledu slobode izražavanja i nezavisnosti medija i dalje predstavlja izrazito ozbiljan problem koji treba odlučno i efikasno rešiti kao prioritetno pitanje“.

BELGRADE, 11.09.2018. – Journalists from three media were assaulted in Kosovo during last weekend’s visit by Serbian President Aleksandar Vucic, Belgrade daily newspaper Danas said on Tuesday.

The daily said that no one looked out for journalists from the Belgrade-based Insajder investigative portal, the Tanjug news agency and Deutsche Welle.

Sanja Kljajic, a reporter for the German station Deutsche Welle, said it seemed that journalists had been classified as collateral damage from the start. “Everything seemed to be a performance in which journalists were seen to be collateral damage in advance,” she said.

“It doesn’t seem to have been anyone’s failure, on the contrary, their plan was good, it worked and if some journalist had been seriously injured it’s not as if either of the two sides would have been upset. They have a lot in common and despising media freedom is certainly one of those things,” Kljajic said.