NUNS obeležio trideset godina rada

0
50
Source/Author: NUNS

Nezavisno udruženje novinara Srbije danas je obeležilo trideset godina postojanja. Na događaju pod nazivom „Glasovi istine – 30 godina NUNS-a” predstavljen je najnoviji izveštaj o stanju slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji za 2023. godinu. Na ovu temu govorili su Rade Đurić, pravnik i istraživač NUNS-a, Aleksandra Krstić, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i advokatica Kruna Savović.

Na početku panela Rade Đurić je predstavio najnoviji izveštaj o stanju slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji.

Kada se govori o Regulatornom telu za elektronske medije (REM), Đurić je rekao da je uz izostanak nezavisnosti, veliki probelm i nedovoljno korišćenje zakonom propisanih ovlašćenja ovog tela, a da su uočljivi i ogromni propusti prilikom dodele dozvola, kao i stavljanje u povoljniji položaj određenih aktera.

“Pored netransparentnosti ističe se da je rad Saveta REM-a često vidljivo pristrasan i da deluje u korist provladinih medija. Stručnjaci su saglasni da regulator ne obavlja svoje funkcije na nezavisan i nediskriminatorski način već da se ponaša kao poslovni partner jednog broja komercijalnih medija i kao servis vlasti“, naveo je Đurić.

Takođe, pomenuo je i projektno sufinansiranje medija. Nakon donošenja novog Zakona o javnom informisanju i medijima, prema kom je obaveza lokalne sampouprave da uzme u obzir kršenje Kodeksa novinara Srbije prilikom odlučivanja, kako kaže, značajno su smanjena predviđena sredstva za davanje putem konkursa.

“Pretpostavlja se da će davanja za medije da se preusmeravaju na javne nabavke i direkta ugovaranja, a raspodela državnih sredstava na taj način je selektivna I netransparentna”, rekao je Đurić.

Zatim je govorio o pritiscima na medije i novinare.

„NUNS je u poslednje tri godine zabeležio 48 tužbi koje bi mogle da imaju elemente SLAPP tužbi, od toga najmanje 11 u 2023. godini. Tuženo je 25 novinara i medija, i svako od njih ponaosob mora da odgovori na tužbeni zahtev što uključuje i angažovanje pravnog zastupnika“, objasnio je Đurić.

On je dodao da je položaj novinara i novinarski i dalje težak i neizvestan. Primanja su niska, ne poštuje se radno vreme, izostaje nadoknada za prekovremeni rad, a često moraju da rade na više strana kako bi obezbedili osnovna sredstva za život.

Pored toga, novinarke su i dalje često meta rodno zasnovanih pritisaka koji su posledica specifičnog društvenog konteksta i odnosa prema ženama, kako u samoj redakciji, tako i van redakcije i često su pored primarnih pretnji, izložene seksističkim i mizoginim izjavama.

„Zabrinjava da je 29,1% novinarki radeći svoj posao doživelo seksualno uznemiravanje, kako na terenu, dok rade i u redakciji od strane kolege, pa čak i na studijama novinarstva“, rekao je Rade Đurić predstavljajući izveštaj o stanju slobode medija i bezbednosti novinara u Srbije.

Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Aleksandra Krstić govorila je o radu regulatornog tela za elektronske medije, javnom servisu i ulozi Saveta za štampu.

Ona je rekla da su procedure u REM-u po zakonu, ali je taj rad apsolutno upitan.

„Nema nikakve odgovornosti iz te institucije. Meni je bilo frapantno da pročitam da u toku 2023. godine nije izrečena nijedna opomena emiterima. Nemoguće je da su svi mediji savršeno radili, a nema čak ni odlučivanja po prijavama građana. Imamo ćutanje institucije koje traje već izvesno vreme“, navela je profesorka.

Kako kaže, i rad javnih servisa pokazuje drugi veliki problem, a to je zatvorenost.

„Mi smo prošle godine videli veliki talas nezadovoljstva građana na protestima gde su i građani i deo političke opozicije tražili da se taj javni servis otvori prema drugim mišljenjima i glavna primedba je informativni program, a tu su i drugi proceduralni problemi“, napomenula je ona.

Što se tiče Saveta za štampu, ona je rekla da je to jedno telo koje radi dobar posao.

„To je jedino telo koje je nadležno da tumači Kodeks novinara Srbije i ne postoje druge mogućnosti da to budu neka druga tela koja će samovoljno i svojevoljno tumačiti Kodeks“, rekla je Aleksandra Krstić

Kruna Savović je govorila o bezbednosti novinara.

„Mi imamo tri sličaja nerešenih ubistava novinara i u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije vratili smo se na početak. Ne znamo ni ko su nalogodavci, ni izvršioci i taj postupak se vratio u nerešene. Pre nego što je ubijen, vođena je kampanja protiv njega i kada se setimo tog vremena, nekako je situacija vrlo slična i danas, kada su u pitanju novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom ili imaju kritički stav prema sistemu“, kazala je Kruna Savović.

Nakon panela predsednik NUNS-a Željko Bodrožić pozdravio je goste i podsetio ih je kako je na današnji dan pre 30 godina u beogradskom Domu omladine osnovano Nezavisno udruženje novinara Srbije kada je preko 350 novinarki i novinara na osnivačkoj skupštini usvojilo Statut i Pismo o namerama i ciljevima. Nepuna dva meseca kasnije obavljena je registracija „društvene organizacije“ i 19. maja 1994. godine NUNS je zvanično počeo sa radom.

„NUNS nikada nije bio samo organizacija, skup pojedinaca, odnosno udruženje građana,  već je NUNS ideja – simbol borbe novinara za svoju profesiju, za slobodne medije, za demokratsko društvo. I ta nit se provlači kroz naš rad od osnivanja u Domu omladine do današnjeg dana i to je doprinelo da postanemo značajno profesionalno udruženje, ali i da postanemo jedan od stubova demokratskih procesa u našoj zemlji“, rekao je predsednik NUNS-a.

Kako je rekao, povodom okruglog rođendana, NUNS je pripremio omaže bivšim predsednicima, dok će u maju biti održan veliki skup posvećen istraživačkom novinarstvu, a kasnije i izložba o tri decenije NUNS-a kao i nekoliko dokumentarnih filmova o NUNS-u i nezavisnom novinarstvu u Srbiji.

Nakon toga potpredsednik NUNS-a Marko Somborac uručio je počasne članske karte profesorki Fakulteta političkih nauka Snježani Milivojević, izvršnom direktoru BIRODI-ja Zoranu Gavriloviću i muzičaru i piscu Marku Šeliću.