Vidojković za Međunarodni PEN: Savršeno organizovana mreža terora nad kritičarima režima u Srbiji

0
59
Source/Author: Cenzolovka, Danijel Apro

Posle višegodišnje kampanje sa stotinama pretnji smrću i nebrojenim uvredama, zbog čega je prošlu godinu sa suprugom proveo van zemlje, pisca i novinara Marka Vidojkovića Međunarodni PEN centar u izveštaju o stanju slobode izražavanja navodi kao jedan od dva najteža slučaja u Evropi. O modelu po kome kritički mediji i novinari u Srbiji preko noći postaju „legitimne mete“ Vidojković je govorio na panelu PEN-a

„Hajde da prođemo kroz ovu savršeno organizovanu mrežu terora. Tu su, dakle, javni funkcioneri, režimski mediji, desni ekstremisti i huligani – koje takođe kontroliše režim – i na kraju, naravno, stotine hiljada članova Srpske napredne stranke (SNS) od kojih su desetine hiljada aktivni internet trolovi.“

Ovako je pisac i novinar Marko Vidojković pokušao da objasni model po kojem kritički mediji i novinari u Srbiji preko noći postaju „legitimne mete“.

On je prošlog četvrtka govorio na panelu Međunarodnog PEN centra u okviru virtuelne promocije publikacije „Rat, cenzura i progoni“ (War, Censorship, and Persecution: PEN International Case List 2023/2024) u kojem se predstavljaju kritični slučajevi pisaca širom sveta.

Osim Vidojkovića na panelu su govorili: Ma Thida, aktivistkinja iz Mjanmara, Fatena Al-Ghora, palestinska pesnikinja, te Tania Bruguera, umetnica s Kube.

Pisac i novinar iz Srbije apostrofiran je kao jedan od dva najteža slučaja u Evropi.

Drugi je slučaj Viktorije Ameline, ukrajinske spisateljice i istraživačice ratnih zločina. Ona je – ubijena. Dogodilo se to u julu prošle godine u ruskom raketnom napadu na grad Kramatorsk na istoku Ukrajine.

 

„Kontinuirani neuspeh“

„Verujte mi, nijedna javna ličnost nije pošteđena“, kazao je Vidojković na panelu.

„Sve kreće kampanjom blaćenja određene ličnosti. Nazovimo tu osobu – Meta. Siguran sam da će mnogima ovde to zvučati poznato. Od autokratije do autokratije, stvari se, nažalost, najčešće ponavljaju.“

Po Vidojkovićevim rečima, kampanje otpočinju simultano i to s identičnim tekstovima u svim medijima koje kontroliše režim.

„To traje sedam dana, ponekad i više. Zamislite samo da čujete svoje ime na taj način, dan za danom. Kampanja je praćena onlajn pretnjama i uvredama. Stotine, ponekad i hiljade njih. Onda dolaze verbalni i fizički napadi na ulici. Sve to podržava korumpirano pravosuđe koje ne radi gotovo ništa da zaštiti Metu“, istakao je Vidojković.

U poslednjoj publikaciji Međunarodni PEN centar podvlači da na Zapadnom Balkanu porast govora mržnje, negiranje genocida i drugih zločina, zajedno s veličanjem ratnih zločinaca, „naglašavaju kontinuirani neuspeh država da se sveobuhvatno pozabave teškim zločinima iz prošlosti“.

„Stalna stigmatizacija nezavisnih glasova od strane političkih lidera i propust da se takva dela spreče i sankcionišu, podstiču klimu anksioznosti, straha i nesigurnosti. Takva retorika podela naročito je opasna u kontekstu Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Srbije – koje i dalje doživljavaju etničke tenzije – što direktno ugrožava stabilnost u regionu“, navodi PEN centar.

Oni dodaju i da se nezavisni pisci i novinari, kao i branioci ljudskih prava u regionu, suočavaju sa sve većim pritiscima, zastrašivanjem i pretnjama „kako državnih tako i nedržavnih subjekata, čiji je cilj da se ućutka njihovo mišljenje i kritičko izveštavanje, naročito u odnosu na nedela iz prošlosti“.

 

SLUČAJ PROFESORA BAKIĆA 

Univerzitetski profesor Jovo Bakić na meti je srpskih vlasti i provladinih trolova od juna 2019. godine, navodi PEN Centar.

Nakon dve masovne pucnjave u zemlji u maju 2023. provladina televizija Pink emitovala je kratki film u kojem citira Bakića izvan konteksta i optužuje ga za podsticanje nasilja. Premijerka Brnabić tada je pozvala Univerzitet u Beogradu da preduzme mere protiv Bakića, a jedan od narodnih poslanika iz redova SNS pokrenuo je peticiju protiv njega.

Provladini tabloidi citirali su Bakića kao da je pozivao na prolivanje „krvi“ na ulicama Beograda, što su reči koje on nikada nije upotrebio, naglašava Međunarodni PEN centar.

„Ono što je posebno alarmantno je da je njegova kućna adresa javno otkrivena na televiziji Pink. Bakić je takođe prijavio da mu je u dva navrata prilazila nepoznata osoba koja mu je pretila i vređala ga.“

 

„Prestaješ da budeš Meta, ali postaješ plen“

Dva slučaja iz Srbije koje PEN posebno izdvaja su Vidojkovićev i slučaj profesora Jove Bakića.

Iz ove međunarodne organizacije podsećaju da je Vidojković otišao je iz Srbije u februaru 2023. zbog zabrinutosti za ličnu i bezbednost svoje porodice.

„Autor prepoznat po svom kritičkom stavu prema srpskim vlastima navodi kako je u više navrata bio na udaru kampanja blaćenja pokrenutih od strane političara iz vladajuće stranke u Srbiji, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić“, piše u izveštaju.

„Tokom napada, jedina zaštita koju Meta ima jeste da napusti svoj stan“, kaže Vidojković.

„Čak i kada kampanja stane, ti više nisi bezbedan. Prestaješ da budeš ona Meta, ali postaješ plen. Potencijalna si žrtva nasumičnog ili organizovanog napada na ulici. Naravno, napadači će ostati nekažnjeni ili najblaže moguće kažnjeni.“

Kako kaže, njegov primer je „tipičan, iako je možda ekstreman“, imajući u vidu da se završio relokacijom.

„Tokom protekle godine moja supruga i ja proveli smo devet meseci van zemlje. Vratili smo se u Srbiju jer su se u decembru održavali izbori. Čekali smo na nove izbore, jer su prethodni bili namešteni. A režim je nekako najbolji kada su izbori. Ne idu u totalno nasilje kao što to inače mogu. Tako da smo odlučili da se privremeno vratimo.“

 

Pravda za ubistva novinara i dalje nedostižna

U kakvu se to Srbiju Vidojković vratio?

Pretnje i kampanje blaćenja na internetu u Srbiji često izazivaju provladini tabloidni mediji, u vlasništvu vladinih saveznika, koji prate njenu agendu, podvlači PEN Centar.

Oni napominju da je „dvadeset četiri godine posle ubistva urednika i izdavača Slavka Ćuruvije, pravda za slučajeve ubistava novinara i dalje nedostižna“.

Podsećaju i da su međunarodne organizacije za slobodu medija i organizacije novinara proglasile Srbiju „jednim od najopasnijih mesta u Evropi za rad u svojstvu novinara, sa izuzetkom Ukrajine“.

Citiraju i ocenu dr Jelene Vasiljević s Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu da su „atmosfera linča i nedostatak tolerancije jedna od posledica ukidanja dijaloga, društva dubokih nejednakosti i nagomilanih frustracija iz nerazrešene prošlosti“.

„Situacija u Srbiji veoma podseća na onu u Rusiji, iako je Srbija kandidat za ulazak u Evropsku uniju i okružena je drugim članicama i kandidatima“, ocenio je Vidojković na panelu PEN centra.

„Ne znam zašto, ali ovaj teror traje deset godina, poslednje četiri postaju sve gore. Za to vreme, međunarodna zajednica žmuri. Ono što smo shvatili iz mog i slučaja profesora Bakića jeste da kad PEN reaguje, oni zaćute. Jer još uvek smo kandidat za članstvo u EU, pa i režim mora da meri svaki svoj korak.“

Vidojković je uputio poruku međunarodnoj zajednici da se „ne mogu više ponašati kao da je Srbija normalna zemlja, jer ona to više nije“. Prema njemu, Srbija je postala „autokratija sa zatvorenim medijima i terorom protiv onih koji kritikuju režim“.

 

KAMPANJE KLEVETA, PRETNJI I NASILJE, NOVI OBLICI CENZURE 

Pisci, novinari, akademici i aktivisti širom sveta suočavaju se s kampanjama dezinformacija i kleveta, pretnjama i nasiljem, ekonomskom cenzurom i tužbama. Cilj je, ističe Međunarodni PEN centar – ućutkivanje kritičkog mišljenja i izveštavanje.

„Godina 2023. ponovo je bila svedok starih i novih oblika cenzure, sa senkom rata koja se nadvila u Evropi.“ Spominju se agresija Rusije na Ukrajinu, oružani sukobi u podsaharskoj Africi (uključujući Sudan i DR Kongo), te najnoviji talas nasilja na Bliskom Istoku.

„Uticaj tog rata na slobodu izražavanja stigao je i do drugih regiona, gde su, u kontekstu duboko uznemirujućih vesti o rastućem antisemitizmu i islamofobiji, kojima se mora efikasno suprotstaviti, propalestinski protesti i komentari zabranjeni ili preterano ograničeni“, navodi se u izveštaju.

Konflikti u drugim regionima, ocenjuje se dalje, „bacaju senku na slobodu izražavanja u Evropi“, dok je, kako kažu, ponovna napetost ugrozila stabilnost i na Zapadnom Balkanu.

 

„Proveo sam teško vreme van zemlje“

„Publicitet mog slučaja pomogao je da se vratim na izvesno vreme, ali i da budem pripremljen da ponovo budem relociran. Shvatili su da pravim veliki nered i da im to ne odgovara. Kampanja je prestala“, objašnjava Vidojković.

„Jedini sam iz Srbije dislociran i proveo sam teško vreme van zemlje, dok sam gledao kako se moje kolege bore za pravo na slobodan govor u Srbiji. Imam tu, rekao bih, privilegiju da postoje koraci koje već sutra mogu da preduzmem. Drugi nemaju tu šansu.“

Vidojković je godinama na udaru različitih vrsta pretnji i pritisaka, od ličnih uvreda do ozbiljnih naznaka da mu je život ugrožen.

Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu, autorima televizijske emisije „Dobar, loš, zao“, bila je ponuđena policijska zaštita kada je ministar policije bio Aleksandar Vulin. Oni su je odbili, jer, kako kažu, nemaju poverenja u policiju.

Član radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić sastao se s premijerkom Brnabić upravo zbog njihovog slučaja.

Na društvenim mrežama poručivano je da će „primiti metak“ i „ostati bez jezika“.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu ranije je odbacilo krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Beograda i funkcionera SNS Aleksandra Šapića, koji je izjavio da bi Vidojkoviću i Kulačinu „iščupao srce“.

Vidojković je u ranijem razgovoru za Cenzolovku govorio o svom životu pod pretnjama smrću i klevetama.

Izvor: Cenzolovka