SAD su dale garancije koje je zatražio Visoki sud u Londonu, a koje bi mogla da utru put za izručenje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža iz Velike Britanije. Visoki sud je u martu presudio da će, bez određenih američkih garancija, Asanžu biti dozvoljeno da podnese novu žalbu na ekstradiciju Sjedinjenim Državama zbog objavljivanja poverljivih američkih vojnih informacija i diplomatskih depeša od strane Vikiliksa.

Ta uveravanja SAD da se Asanž može osloniti na svoje pravo na slobodu govora iz Prvog amandmana na svom suđenju u SAD i da neće biti novih optužbi koje bi mogle dovesti do smrtne kazne, data su u roku koji je istekao danas. U dokumentu, u koji je Rojters imao uvid, navodi se da će Asanž moći da se osloni na Prvi amandman i navodi se da se „smrtna kazna neće tražiti niti izricati”.

„Ova uveravanja su obavezujuća za sve pojedince sada ili u budućnosti kojima su delegirana ovlašćenja da odlučuju o ovim pitanjima“, navodi se u saopštenju.

Novo ročište na sudu biće održano u Londonu 20. maja, ali su Asanžovi advokati ranije opisali američke garancije date u drugim slučajevima kao da „nisu vredne papira na kojem su napisane“, ponavljajući slične kritike grupe za ljudska prava Amnesti internešnal.

„I dalje smo zabrinuti da će on ostatak života provesti u izolaciji“

Asanžova supruga Stela, sa kojom se oženio u londonskom zatvoru, rekla je da ta uveravanja nisu umanjila njihovu zabrinutost, opisujući ih kao „besramne obmane“.

„Sjedinjene Države su izdale nalog koji nije vezan za Prvi amandman i standardni nalog koji se odnosi na smrtnu kaznu“, rekla je supruga.

„Diplomatska nota ne ublažava krajnju zabrinutost naše porodice za njegovu budućnost – njegovo mračno očekivanje da će ostatak života provesti u samici u američkom zatvoru zbog objavljivanja nagrađivanog novinarstva“, navodi se u njenom saopštenju.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je prošle nedelje da razmatra zahtev Australije da odustane od krivičnog gonjenja, što je Asanžov američki advokat opisao kao „ohrabrujuće“.

Nejasno je kakav bi uticaj Bajden mogao imati na krivični slučaj, ali Volstrit žurnal je objavio da su u toku rasprave o potencijalnom sporazumu o priznanju krivice.

„Bajdenova administracija mora da odustane od ovog opasnog krivičnog gonjenja pre nego što bude prekasno“, rekla je Stela Asanž.

Izvor: N1

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) saopštilo je danas da je programskog direktora tog udruženja Dinka Gruhonjića danas na ulici vređao muškarac i pretio mu fizičkim nasiljem.

Gruhonjić se okrenuo prema tom čoveku, posle čega je ovaj pobegao.

Reč o osobi od oko 40 godina, koja je proćelava, neuredno obrijana, u bermudama i kratkoj svetloj majici sa kesom u rukama, navelo je NDNV.

Nova pretnja Gruhonjiću prijavljena je policiji, saopštilo je NDNV.

Izvor: N1

Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) zatražila je danas od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da hitno ispita zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv reportera FoNeta Marka Dragoslavića, da proveri sve činjenice i zaštiti novinara od tog, kako se navodi, veoma čudnog pravnog slučaja.

Policijska stanica Novi Beograd podnela je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Dragoslavića, kojem pripisuje da je „drskim i bezobzirnim ponašanjem“, prilikom protesta građana u bloku 63, prekršio Zakon o javnom redu i miru, iako je tada bio na radnom zadatku, izveštavao i agenciji poslao video snimke.

Policija ga tereti da je 17. februara oko 18:30 časova, u parku pored benzinske pumpe „Šel“, sa grupom maskiranih mlađih lica „šutirao i polomio metalnu ogradu gradilišta, koja je već stajala oborena, te je takvim svojim drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio mir i spokojstvo građana“.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka potpisao je zamenik komandira policijske stanice Novi Beograd 1, kapetan Vladimir Kočiš, na osnovu kojeg je Dragoslavić dobio poziv da se 14. maja javi na saslušanje u Pokreršajnom sudu u Grockoj.

U pozivu je upozoren da će, u slučaju neodazivanja ili neopravdanog nedolaska, biti naređeno njegovo dovođenje.

Dragoslavić navodi da je 17.februara snimao proteste, koji su bili mirni, i negira da je učestvovao u „šutiranju i lomljenju ograde“, koja je već bila srušena.

Izvor: Danas

Savet Evrope izdao je upozorenja zbog pretnji srpskim novinarima Dinku Gruhonjiću, Ani Lalić Hegediš, Vanji Đurić i Željku Veljkoviću.

Bezbednost novinara, platforma Saveta Evrope, objavila je upozorenje u kategoriji „napadi na fizičku bezbednost i integritet novinara“ zbog više stotina pretnji smrću putem društvenih mreža i mejlova Gruhonjiću i Lalić Hegediš.

Kada je reč o Dinku Gruhonjiću, dopisniku agencije Beta i predavaču na Univerzitetu u Novom Sadu, pretnje dobija otkako je 14. marta objavljen video koji je montiran tako da se stekne utisak da je na tribini na Rebedu festivalu u Dubrovniku izrazio zadovoljstvo što deli ime sa ustaškim zločincem Dinkom Šakićem.

Lalić Hegediš, novinarka i izvršna direktorka Nezavisnog društva novinara Srbije (NDNV) počela je da dobija uvrede i pretnje seksualne prirode, nakon što je učestvovala na panelu o nacionalizmu kada je rekla da za srpsku vlast građani Vojvodine „nisu dovoljno Srbi jer nisu nacionalisti i insistiraju na svojoj multikonfesionalnosti i multietničnosti“.

Jedan Novosađanin je 15. marta podneo krivičnu prijavu protiv Lalić Hegediš i Gruhonjića zbog navodnog izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti.

Platforma Bezbednost novinara podseća i da je Aleksandar Vulin, nekadašnji šef BIA izjavio da je „Gruhonjić ološ koji živi od mržnje prema Srbiji“, te da je Milenko Jovanov, visoki funkcioner Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije rekao da se „Gruhonjić hvalio da ga zovu Dinko kao Dinko Šakić“.

Na zidu Gruhonjićeve zgrade 21. marta osvanuo je grafit sa natpisom „Dinko-Šakiću za večni dom si spreman“, sa potpisom „Srpska Vojvodina“.

NDNV je pretnje prijavio Specijalnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

U kategoriji „uznemiravanje i zastrašivanje novinara“ objavljeno je upozorenje zbog pretnji u onlajn prostoru novinarki N1 Vanji Đurić i novinaru Nove S Željku Veljkoviću.

Pretnje su počele nakon što su komentarisali na društvenim mrežama devojčicu koja je pevala uoči košarkaške utakmice.Uz komentare političara iz vladajuće koalicije i desničarskih partija, dobijali su i anonimne uvrede, pretnje i zahteve da budu proterani iz Srbije.

U saopštenju platforme navodi se da su novinare komentarisali predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski, Vladimir Đukanović, političar, pravnik i voditelj tok-šoua, te osnivač Mi-Glas iz naroda Branimir Nestorović i tabloidi poput Vijesti365, Informera, Alo, Srbin.Info.

Pretnje su prijavljene Specijalnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

Izvor: In medija

Četvrt veka posle ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, ovo je prva godišnjica koju dočekujemo bez nade da će organizatori i izvršioci zločina biti kažnjeni, saopšteno je danas iz Fondacije „Slavko Ćuruvija“.

„Od danas 11. april možemo obeležavati i kao sećanje na to kako je država Srbija samu sebe ukinula, poručivši svojim građanima u februaru, kada je posle devet godina sudskog postupka doneta konačna presuda za ubistvo Ćuruvije, da svako ko kritikuje vlast može biti likvidiran, a da počinitelj, ako su u taj poduhvat umešane strukture vlasti, nikada neće biti kažnjen“, navodi se u saopštenju Fondacije.

Iz Fondacije dodaju da će ovaj dan „biti tužni podsetnik na kolaps države pred sopstvenim zločinačkim strukturama“.

Izvor: Danas

Evropski parlament je krajem februara usvojio direktivu protiv SLAPP-a, koja ima za cilj da zaštiti novinare i medijske kuće od sudskih sporova.

SLAPP je strateška tužba protiv učešća javnosti i dolazi od engleskog termina strategic lawsuits against public participation. To je oblik pravnog uznemiravanja koji se koristi za zastrašivanje i ućutkavanje onih koji govore u javnom interesu, te je najčešće usmjeren protiv medija, novinara, civilnog društva i aktivista.

Ova direktiva se nazive i Daphnein zakon, po malteškoj novinarki Daphne Caruane Galizia, protiv koje je početkom 2017.godine jedan biznismen podnio devetnaest tužbi za klevetu odjednom. Caruana Galizia ubijena je na Malti iste godine, dok je prethodno, zbog svog istraživačkog rada o korupciji, godinama primala brojne prijetnje, uključujući SLAPP. U trenutku njene smrti protiv nje je bilo otvoreno 48 predmeta, koje je naslijedila njena porodica. Zbog ovih slučajeva, Daphne se gotovo svakodnevno morala pojavljivati na sudovima, a sredstva na njenim računima su bila zamrznuta. Malta je ujedno zemlja s najvećim brojem SLAPP-a po glavi stanovnika u EU.

SLAPP se ustalio kao legalni način cenzure i samocenzure – od strane onih koji imaju moć i novac, a protiv onih koji rade u interesu javnosti. Disparitet moći i resursa je glavno obilježje SLAPP-ova. Iako su „obučeni“ u obične građanske tužbe ili krivične prijave, kao što su tužbe zbog klevete ili zaštite privatnosti, njima nije cilj da postignu uspjeh na sudu – cilj SLAPP-ova je da opterete tužene pretjerano skupim, dugotrajnim, iscrpljujućim pravnim procesima.

Zbog čega direktiva protiv SLAPP tužbi?

O SLAPP-u se ranije nije govorilo na nivou EU jer države članice imaju raznolika pravna uređenja, negdje su tužbe za klevetu dio građanskog prava, dok se negdje kleveta tretira kao krivično djelo.

Podaci Koalicije protiv SLAPP tužbi u Evropi (The Coalition Against SLAPPs in Europe – CASE) pokazali su, međutim, da su SLAPP-ovi problem u gotovo svakoj državi članici EU i da mnogi slučajevi imaju prekogranični element – „putuju“ iz jedne države EU u drugu.

Prema CASE izvještaju za 2023., sa 570 predmeta koji su analizirani 2022. godine, broj predmeta se povećao na preko 820 predmeta u 2023. godini. Odgovor koji je Evropska komisija predložila na ovu prijetnju je Direktiva o zaštiti osoba uključenih u javno sudjelovanje od očito neosnovanih ili zlonamjernih sudskih postupaka („strateške tužbe protiv javnog sudjelovanja”), tzv. Anti-SLAPP direktiva, koja je usvojena u Evropskom parlamentu krajem februara.

Šta sadrži direktiva protiv pravnog uznemiravanja novinara?

Ova direktiva postavlja minimalne standarde i namijenjena je zaštiti novinara i medija od nasilnih sudskih sporova. Direktiva uvodi jasne definicije ključnih termina u SLAPP predmetima, što je važno za jasno utvrđivanje šta se smatra SLAPP elementima te kako bi obuhvat regulacije u nacionalnim zakonodavstvima bio ujednačen.

Tri su ključna termina:

javno učešće –  svaka izjava ili aktivnost koju je fizička ili pravna osoba izrazila ili izvršila i time ostvarila pravo na slobodu izražavanja i informisanja o pitanju od javnog interesa,

javni interes –  svako pitanje koje utiče na javnost u tolikoj mjeri da javnost to može legitimno zanimati,

zlonamjerni sudski postupci protiv javnog učešća – sudski postupci pokrenuti u vezi s javnim učešćem koji su potpuno ili djelomično neosnovani i čija je glavna svrha spriječiti, ograničiti ili kazniti javno učešće.

Najvažnija rješenja koja donosi direktiva se odnose na:

• ubrzanu proceduru za odbacivanje predmeta u najranijoj fazi. Sudovi u državama članicama mogu proglasi sudski postupak zlonamjernim i odredi pravne lijekove, odnosno donijeti ranu odluku o odbacivanju, u cijelosti ili djelomično. Na državama članicama je da utvrde rokove za ostvarivanje prava na podnošenje zahtjeva za rano odbacivanje, koji trebaju biti srazmjerni kako ostvarivanje prava ne bi bilo nemoguće ili teško. O zahtjevu za rano odbacivanje odlučuje se u ubrzanom postupku.
• podršku treće strane tuženim tokom sudskih postupaka. Ovo se odnosi na lica poput nevladinih organizacija koje štite prava osoba uključenih u javno učešće, ili kao potpore tuženom ili kao izvora informacija. Tu se daje mogućnost uključivanja trećih lica, koje nisu stranke u postupku niti njihovi pravni zastupnici, da pomažu tuženom. Važno je ovdje da se otvara mogućnost da se tuženi mediji stave u “povoljniji položaj“ umjesto da ostanu potpuno sami kada se tužba desi.
• kazne za podnosioce zahtjeva i kompenzacijske štete za žrtve. Sud ima ovlasti zatražiti od tužitelja osiguranje za troškove postupka ili troškove postupka i naknadu štete ako smatra da je takvo osiguranje primjereno.

Za EU, jedno od ključnih pitanja je bilo regulisanje prekograničnog elementa SLAPP-ova, odnosno kada je predmet pokrenut u državi članici koja nije prebivalište tuženog. Da bi SLAPP potpao pod djelokrug direktive, prekogranični element je neophodan tj. obje strane trebaju imaju prebivalište u različitim državama članicama. Međutim, definicija „prekograničnog“ je proširena tokom završnih faza pregovora kako bi uključila i „druge elemente relevantne za situaciju“. Na primjer, informacije od javnog interesa objavljene u jednoj zemlji mogu se smatrati „prekograničnim“ elementom u drugoj zemlji prema ovoj direktivi. U tom slučaju određeni čin javnog sudjelovanja odnosi se na pitanje od javnog interesa relevantnog za više država članica, kao naprimjer navodi o pranju novca uz moguće prekogranično subjelovanje. Druga situacija u kojoj bi trebalo smatrati da postoje prekogranične implikacije jest kad su tužitelj ili povezani subjekti pokrenuli paralelni ili prethodni sudski postupak protiv istih ili povezanih tuženika u drugoj državi članici.

Na nacionalnim sudovima i državama članicama će biti da implementiraju ovu definiciju široko na predmete. Direktiva predviđa i odbijanje priznavanja i izvršenja sudskih odluka trećih zemalja (van EU), ako je očito da bi bilo neosnovano ili štetno da je taj postupak pokrenut pred sudovima države članice u kojoj se traži priznavanje ili izvršenje, uz priznavanje naknade troškova postupka i/ili  štete.

Šta slijedi?

Najveći posao dizajniranja efikasnog anti-SLAPP zakonodavstva je sada na državama članicama. Nacionalna zakonodavstva trebaju usvojiti nove, odnosno uskladiti postojeće zakone sa obvezujućim okvirom koji ova direktiva donosi. Države članice su obavezne uraditi transpoziciju direktive najkasnije do dvije godine od njezina stupanja na snagu, do 2026. Efikasna transpozicija će obuhvatnu regulaciju (legislativu) i u domaćim i u prekograničnim predmetima SLAPP-ova. Direktiva se primjenjuje na SLAPP-ove koji imaju prekogranične implikacije s najmanje jednom uključenom zemljom EU-a, ali zemlje članice EU-a bi i dalje trebale donijeti vlastite anti-SLAPP zakone kako bi se pozabavili isključivo domaćim slučajevima.

Države članice time trebaju uspostaviti mehanizme za provedbu ranog odbacivanja SLAPP predmeta, te propisati zaštitne mjere u nacionalnom zakonodavstvu o naknadi štete sa specifičnim kriterijima. Sva pravna/zakonska rješenja moraju biti popraćena adekvatnim  ne-pravnim instrumentima kao što su mehanizmi podrške, svijest i obuka sudija/advokata, etika advokata, prikupljanje podataka i praćenje SLAPP-ova.

Šta donošenje direktive protiv SLAPP tužbi znači za BiH?

U Bosni i Hercegovini, ova direktiva se treba posmatrati kroz dva segmenta: značajnog recentnog pravnog nazadovanja, posebno u Republici Srpskoj – rekriminalizacija klevete, koja je direktni alat za SLAPP – te otvaranja pristupnih pregovora sa EU. Kontradiktorne su, na političkom i vrijednosnom nivou, ove dvije činjenice o kontekstu, i to u jako kratkom vremenskom periodu, što nažalost budi sumnje u uspješnost motivacije koju bi pregovarački status trebao značiti za osiguranje osnovnih prava. No, posmatrano kroz obavezu harmonizacije zakonodavstva sa acquis, BiH bi morala izmijeniti niz zakona (naročito procesne, krivične i parnične zakone, na svim nivoima), otkloniti efekte postojećih zakona koji stvaraju klimu straha oko medijskog izvještavanja o određenim temama, ali paralelno raditi na podizanju svijesti i razvijanju stručnosti, posebno među pravnim stručnjacima i pravosuđem, kako bi se osigurala podrška onima koji postanu mete SLAPP-ova. Neophodna je afirmacija punog poštovanja prava na pravično suđenje i prava na slobodu izražavanja, bez kojih integracija anti-SLAPP zakonodavstva neće moći dostići svoju svrhu. I na kraju, svrha anti-SLAPP zakonodavstva nije samo da zaštiti medije i novinare kada se nađu u sudnici, već također da prevenira da uopšte dolazi do SLAPP predmeta.

Izvor: Media centar Sarajevo

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas kako razmatra zahtev Australije da odustane od krivičnog gonjenja osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, dok zvaničnici u SAD traže od Velike Britanije da ga izruči Sjedinjenim Državama, javlja Rojters.

„Razmatramo to“, rekao je Bajden novinaru koji je pitao da li ima odgovor na zahtev Australije da okonča Asanžovo krivično gonjenje.

„Učinite pravu stvar, odustanite od optužbi”, napisala je kasnije Asanžova supruga na platformi Iks (X) poruku upućenu Bajdenu, citirajući njegov komentar.

Australijski premijer Entoni Albaneze podržao je u februaru meru donjeg doma parlamenta kojom je zatražen povratak 52-godišnjeg Asanža u Australiju, dok Vašington traži njegovo izručenje iz Velike Britanije u SAD.

Asanžovo izručenje je stavljeno na čekanje u martu nakon što je Visoki sud u Londonu rekao da Sjedinjene Države moraju dati garancije da se on neće suočiti sa smrtnom kaznom.

Američki tužioci žele da sude Asanžu po 18 tačaka – a sve osim jedne su po Zakonu o špijunaži – zbog poverljivih američkih vojnih zapisa i diplomatskih depeša objavljenih na Vikiliksu.

Nakon što je Britanija prošle godine dala zeleno svetlo za njegovo izručenje, Asanžovi advokati su u februaru pokrenuli poslednji pokušaj pred engleskim sudovima da ospore tu odluku, poseća Rojters.

Izvor: Danas