Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o elektronskim komunikacijama radi unapređenje poslovnih uslova u Srbiji i podsticanja investicija, saopštilo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT).

Predlog zakona u skladu je sa Evropskim zakonikom o elektronskim komunikacijama (KOD) idodatno unapređuje zaštitu građana.

Neke od novina koje donosi taj zakon su obavezno uvođenje računa za usluge u elektronskom obliku, omogućavanje uslova operatorima da pravičnije i efikasnije dele postojeću infrastrukturu radi kvalitetnije i raznovrsnije usluge krajnjim korisnicima.

To će, kako je navedeno, uticati i na povećanje dostupnosti usluga interneta, fiksne i mobilne telefonije, kao i televizije u manjim mestima i selima.

Predlog zakona predviđa i obavezu registracije pripejd korisnika mobilne telefonije, što će povećati sigurnost građana koji će imati mogućnost da ovu registraciju obave i onlajn na jednostavan način i izbegnu čekanje u redovima.

Rad na ovim zakonskim rešenjima uključio je predstavnike više od 20 državnih organa, Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), Regulatorne agencije za elektronske medije (REM), Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj NALED, Saveta stranih investitora, Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji, i stručnjake iz privrede.

Pero Jovović, novinar Nove S, za Cenzolovku kaže da pretnje već dve godine prijavljuje Tužilaštvu za visokotehnološi kriminal, ali da nijedna od njih do sada nije rasvetljena.

„Treba ti staviti pištolj na čelo i opaliti metak bez trunke savesti”, poručila je novinaru portala Nova.rs Peru Jovoviću juče na Tviteru osoba koja se predstavlja kao @goran63030358.

Nakon što je novinar odgovorio da je „ovo slučaj za tužilaštvo”, @goran63030358 je odovorio/la da sve pripadnike LGBT populacije „treba poubijati javno”.

Ovu pretnju, kao još jednu u nizu u poslednje dve godine, Jovović je prijavio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal:

„Zvala me je jedna žena iz tužilaštva i tražila izjavu. Rekla je da se radi na prethodnim slučajevima – što znači da i dalje nema pomaka u onima iz 2021. godine.”

On za Cenzolovku kaže da ga je ova pretnja uznemirila i da se nada da će institucije raditi svoj posao, a odgovorni biti pronađeni. Ipak, navodi da mu je „neprijatno da stalno prijavljuje ovakve stvari”, a da ostaju bez epiloga i dodaje:

„U razgovoru sa ljudima iz novinarskih udruženja, shvatio sam da je prijavljivanje ipak važno – ne samo zbog mene, nego zbog svih drugih novinara i ugroženih grupa koje trpe ovakav vid nasilja i ataka na ličnost.”

„Previše lako se privikavamo na govor mržnje i pretnje, te dopuštamo da nam postanu svakodnevnica, a ne smeju biti”, zaključuje Jovović.

U izveštaju čiji su autori Evropski centar za medijske slobode (ECPMF), Međunarodni institut za štampu (IPI) i Evropska federacija novinara (EFJ) navodi se da toksično okruženje u Srbiji inspirišu političari i mediji koji etiketiraju novinare kao izdajnike ili državne neprijatelje, podstičući zastrašivanje, prenosi Glas Amerike.

U izveštaju je zabeležena 41 prijava kršenja medijskih sloboda 60 pojedinaca ili medija iz Srbije.

„U najvećem broju slučajeva reč je o verbalnim napadima (32 slučaja, 78 odsto), dok ih je 13 bilo u sferi interneta i društvenih mreža. Pet je zabeleženo tokom obavljanja novinarske dužnosti ili na javnim mestima, poput izveštavanja sa demonstracija ili okupljanja“, piše u dokumentu.

Fizičko ugrožavanje je drugi po učestalosti vid napada na novinare u Srbiji, a 2022. na meti ih je bilo deset, od kojih troje dok su izveštavali sa manifestacije Evroprajd, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se ukazuje da je beogradski list „Danas“ najmanje pet puta bio na meti „ozbiljnih pretnji po fizičku bezbednost novinara“.

„To su bile uvredljive i preteće poruke na društvenim mrežama, kao i anonimni i-mejlovie koji su se sastojali od pretnji smrću vatrenim oružjem. Tu pretnju, kako je navedeno, nadležni su veoma ozbiljno shvatili, obezbedivši stalno policijsko obezbeđenje pred sedištem redakcije“, piše u analizi.

Ukazano je i na dve pretnje bombom upućene kancelarijama „Adrija medija grupe“, u kojima se nalazi gotovo deset medija.

Navedeni su i slučajevi novinara Nenada Kulačina i Verana Matića, koji su zastrašivani tako što su na ulicama Beograda i Vranja lepljeni plakati sa njihovim likom u negativnom kontekstu.

„U Kulačinovom slučaju objavljena je njegova adresa stanovanja, dok su o Matiću objavljivane omalovažavajuće fotografije“, piše u analizi.

U izveštaju se navodi i da je od januara do decembra 2022. zabeleženo 813 slučajeva kršenje slobode medija u državama članicama EU i zemljama kandidatima za članstvo. Na udaru je, kako se navodi, bilo 1.339 pojedinaca ili medijskih organizacija.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ponovio je da ništa protivzakonito nije uradio kada je reč o njegove dve vile – u Beogradu i Trstu. On, međutim, nije odgovorio na pitanje novinara BIRN-a o tome zašto se stvarni podaci o kvadraturi razlikuju od podataka koje je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije.

Govoreći o kući na Bežanijskoj kosi, Šapić je rekao da ništa nije gradio, već su to, kako kaže, delovi objekata pre nego što je došao u posed kuće. Tvrdi da su svi delovi dograđivani pre nego što je postao vlasnik i da su svi zahtevi za legalizaciju podneti od strane prethodnih vlasnika. „A da sam ja ušao u procese legalizovanja onoga što oni nisu, jer nisu to želeli“, naveo je, rekavši da je otkupom zemlje ozakonio ono što je neko drugi nelegalno gradio. Tvrdi da ništa nije gradio on, da su delovi objekata građeni pre nego što je on došao u posed.

„Ja sam ušao u proces legalizacije na osnovu zahteva koji su pravljeni pre 2015. od 2003. do 2015. i stekao sam uslov time što sam otkupio jedan deo zemlje na kojoj se nalazio taj deo nelegalnog objekta koji su radili prethodni vlasnici. Kao što nisam ja ozakonio sam sebi, jer nisam ja sebi ništa mogao da potpišem“, rekao je. Naveo da će ići na sud za taj predmet zbog pisanja medija.

„I za predmet velike afere kako sam sakrio kuću koju sam prijavio, koju sam kupio na svoje ime 2022. I kako sam prekršio zakon? Ići ćemo na sud“, rekao je Šapić, govoreći o slučaju vile u Trstu.

Podsetimo, u izveštaju Agencije stoji da je aktuelni gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić vlasnik nekretnine od 150 metara kvadratnih u Trstu, dok, kako su to objavili Vreme i BIRN, u italijanskom katastru piše da je reč o imovini od 399 metara kvadratnih.

Na konstataciju novinara BIRN-a, kojima se obraćao, da je sam rekao da je pogrešio kad je popunjavao svoju imovinsku kartu, Šapić kaže da je to – velika razlika.

BIRN: Vi ste svesni da to što vi ne znate da kršite zakon i to što ste pogrešili, Vas ne opravdava pred zakonom?

Šapić: Prvo, optužili ste me da sam sakrio nešto što sam kupio na svoje ime i da sam prekršio zakon time što nisam prijavio Agenciji (za sprečavanje korupcije). Sve je notorna laž. Da ste napisali ono što ste me sada pitali, ne bih Vam reč rekao. Iz nekog razloga se nije poklopilo ono što ste videli na sajtu i onoga što stoji u mojoj prijavi.

BIRN: A koji je to razlog?

Šapić: Nemojte da se ljutite, jako ste nevaspitani. Nismo Vi i ja igrali fudbal u paviljonima, nit smo čuvali ovce. Ja vas poštujem, poštujte i Vi mene elementarno. Vi kad pričate ja ćutim. Vi ste veliki lažovi, ići ćemo na sud pa ćemo da proverimo ko je lažov…

BIRN: Ja Vas pitam sa najdubljim poštovanjem – kako je moguće da ste podneli Agenciji, kao što tvrdite, ugovor na 400 kvm i 2,6 ari šume i 130 kvm garaže, a napisali ste u obrascu (150 kvadrata, prim. aut) – pri tom niste u obavezi po zakonu taj ugovor da podnosite što i agencija kaže – a kršite zakon time što unosite pogrešne i lažne podatke u vašu imovinsku kartu. Kako to objašnjavate?

Šapić: Objašnjavam ovako – prvo, ja kad vam kažete da ste lažovi, to nije nepoštovanje – nego konstatacija. Nepoštovanje je kad ne puštate nekoga da govori, kad se ponašate uličarski, i kad se ponašate kao da smo čuvali negde ovce zajedno – nit smo čuvali ovce niti ćemo da ih čuvamo… I molim vas da barem kad govorim da me pustite da kažem šta želim ni ja vas nisam prekidao… Da li sam ja kršio zakon, to ćemo utvrditi kad vas budem tužio za to što ste me optužili da sam kršio zakon. Ili Agencija može mene da optuži da sam prekršio zakon time što sam uneo pogrešan broj kvadrata. Da li sam imao obavezu da predam Agenciji ugovor – nisam, ali sam ga predao. A vi to niste rekli, nego ste me optužili da sam prekršio zakon, kao što me sada optužujete da sam prekršio zakon. Pri tom, pričamo o nečemu što se desilo pre pet godina. I pet godina je ova država čekala vas da otkrijete veliku aferu stana koji sam kupio na svoje ime, ne na neko tuđe pa ste ga pronašli, stana koji sam prijavio Agenciji i stana čiji kupoprodajni ugovor postoji u agenciji. A vi ste rekli da je to kršenje zakona, videćemo da li je to kršenje zakona. A vi ste to presudili… Mi kad kažemo to je tako, ne dovodi se u pitanje – već ćemo da te raščerečimo u medijima i da me bacite lavovima, ja ću se boriti koliko god mogu da me ne bacite lavovima.

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je da su u protekla tri meseca formirane radne grupe koje će se baviti medijskim zakonima i naveo da se proces odvija transparentno, uz konsultovanje novinarskih i medijskih udruženja.

Jovanović je, u razgovoru sa šefom jedinice za Srbiju i Crnu Goru pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore Majklom Milerom, rekao da su formirane radne grupe za izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Radna grupa za donošenje Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji za period 2020-2025, u periodu 2023-2025. godine.

Ministarstvo je završilo Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama, koji će se uskoro naći pred ministrima u Vladi Srbije, nakon čega ulazi u skupštinsku proceduru, preneo je Jovanović, saopšteno je iz njegovog kabineta.

On je zahvalio Mileru na pomoći konsultanata iz EU, čime Srbija preuzima primere najbolje prakse iz razvijenih medijskih društava.

Miler je izrazio zadovoljstvo ambicijom da se ubrza izrada važnih zakonodavnih dokumenata i pružio podršku za nastavak saradnje, posebno u procesu daljih konsultacija i usklađivanja sa principima EU, dodaje se u saopštenju.

Sud u Moskvi potvrdio je ranije donetu presudu o oduzimanju licence nezavisnom listu Novaja Gazeta koji je godinama kritikovao Kremlj.

Novaja gazeta bila je najpoznatiji ruski nezavisni list sve dok vlasti nisu naredile njegovo zatvaranje prošle godine u okviru obračuna sa neistomišljenicima.

Moskovski gradski sud odbio je žalbu lista na septembarsku odluku, koju je doneo okružni sud u Moskvi, a kojom mu je oduzeta licenca.

Okružni sud je u septembru odobrio peticiju koju je podneo ruski medijski regulator, koji je optužio list da nije na vreme predao svoju redakcijsku povelju vlastima.

Glavni urednik lista dobitnik Nobelove nagrade za mir Dmitrij Muratov osudio je danas presudu rekavši da ona „služi masom koja želi da narod gleda samo propagandu“.

Nekoliko dana od početka rata u Ukrajini, ruski parlament odobrio je zakon koji zabranjuje navodno omalovažavanje ruske vojske ili širenje „lažnih informacija“ o vojnoj kampanji zemlje u Ukrajini.

Zbog toga je zabranjeno na desetine nezavisnih ruskih medija, dok su neki objavili da obustavljaju svako izveštavanje u vezi sa Ukrajinom.