U ovom periodu bilo je vrlo lako pročitati netačne informacije o ratištima u Ukrajini i broju mrtvih, lažne brojke o bolesnima i mrtvima, teorije zavere, manipulativne informacije koje su bile daleko od činjenica i izazivale samo paniku i osećaj nesigurnosti.

Zemlja ima toliki uticaj u ovakvim situacijama da je Fejsbuk poslednjih godina otkrio i „farme trolova“ koje dolaze iz Makedonije koje šire dezinformacije koje su stizale do svetskih medijskih giganta. Ove „farme trolova“ iz Makedonije sada se ne pominju prvi put, ali su postale aktuelne u svetu nakon grupe mladih ljudi u Velesu koji su širili lažne vesti u periodu kada je predsednik Donald Tramp izabran u SAD 2016. godine. Zato je moguće razumeti zašto su Makedonija i druge zemlje na Balkanu i u svetu aktivne na ovom polju, stvarajući državne alate za suzbijanje ove štetne pojave.

Najnovije vesti na ovu temu stižu iz Litvanije, Poljske i Ukrajine, koje su nedavno započele proces izgradnje državnih strategija za sprečavanje dezinformacija sa ratišta u sukobu sa Rusijom. Litvanski politički analitičar i stručnjak za komunikologiju Lukas Andriukaitis je u svojoj izjavi na ovu temu istakao da je ruska propaganda trenutno u stanju da se vešto prilagodi i pronađe najpovoljniju temu u zemljama i lokalnim medijima kako bi svoj uticaj ostvarila upravo kroz lažne vesti.

Za borbu protiv dezinformacija preporučuje se stvaranje posebnog centra koji radi u Litvaniji i koordinira regionalnu i međunarodnu saradnju. Centar će biti formiran sledeće godine i okupljaće profesionalce iz različitih oblasti – objašnjava Andriukaitis.

S druge strane, komentarišući globalna dešavanja, ali iz balkanske perspektive, dugogodišnji srpski novinar Vuk Uskoković u svom izlaganju na ovu temu navodi da je dezinformacija pogrešna informacija koja ima svrhu, nameru i što je najvažnije – interes da bude plasirana u  medije. Prema njegovim rečima, dezinformacija nije tehnička ili štamparska greška, u vestima ili šala, već  je reč o instrumentu koji mnogi svetski centri moći aktivno koriste za vršenje određene propagande ili tendencioznog mešanja istine u određene svrhe.

– Dezinformacije treba da nateraju ljude da formiraju stavove i da donose odluke ne na osnovu stvarnog stanja, već onako kako nekome odgovara. Zato zemlje sveta trenutno vredno rade na suzbijanju ovog problema, a svaka država, iz svoje perspektive, pokušava da pronađe pravni okvir koji će uticati na prevenciju štetnosti ove pojave koja muči savremeno novinarstvo – kaže Uskoković.

S druge strane, komunikolog  Bojan Kordalov kaže da je tanka granica između zakonskog uređenja internet prostora informacija i poštovanja slobode govora.

– Uz svaku zakonsku promenu koja se odnosi na internet prostor, veoma je važno da se sačuva sloboda govora i izražavanja. I upravo zato su svi propisi koji se donose na svetskom nivou napravljeni da bi ispunili ovaj princip. Druga stvar kada govorimo o dezinformacijama i teorijama zavere je nebrojeno puta rečeno koliko mogu da naškode državi, narodu i demokratskom poretku. Ono što je najpotrebnije je da institucije budu obučene da prepoznaju šta su lažne vesti i dezinformacije. Delovati brzo u demokratskom postupku  i još mnogo više kako bi se sprečile pojave gde saveznici institucija treba da budu građani. Zato što se borba protiv dezinformacija vodi za same građane, narod. Jer na kraju obični ljudi trpe štetu – ocenjuje Kordalov.

Prema rečima komunikatora, region ima problem sa otkrivanjem ove pojave.

– Zašto je važno da se prepoznavaju? Pošto se u makedonskom ili balkanskom kontekstu one često mešaju u samoj terminologiji, ovde mislim  na to šta je laž ili šta je lažna vest. Ako političar obećava da će izgraditi put, a ne sagradi ga, to je laž. A lažne vesti imaju za cilj da nanesu i izazovu  štetu, što u isto vreme stvara negativan uticaj. Dakle politička laž ima političku posledicu, a lažne vesti napadaju državu, sistem ili svakog pojedinca kao čoveka – zaključuje Kordalov.

Prema njegovim rečima, zemlje regiona, uključujući i Makedoniju, treba da prate svetsko ili evropsko zakonodavstvo koje se odnosi na regulisanje internet prostora. U tom pravcu zemlje regiona treba da kreiraju svoje zakonodavstvo za ovu sferu, koje će pre svega biti moderno i istovremeno demokratsko.

Dezinformacije postaju kamen spoticanja za članstvo u EU 

Dezinformacije u makedonskom internet prostoru se ubrzano šire i sve ih je više. Evropska komisija je takođe izrazila zabrinutost povodom ovog pitanja u poslednjem Izveštaju za 2022. godinu o napretku S. Makedonije na putu evropskih integracija. U Izveštaju se navodi da postoje „rastuće pretnje od dezinformacija“, a kao glavni izvor različitih vrsta dezinformacija ukazuje se na onlajn medije i društvene mreže.

– Internet mediji nisu regulisani posebnim zakonom, a postoje različiti stavovi o potrebi regulacije, posebno s obzirom na sve veće pretnje od dezinformacija. Internet mediji i platforme društvenih medija glavni su izvor dezinformacija, govora mržnje, kršenja profesionalnih standarda i kršenja prava intelektualne svojine, navodi se u Izveštaju EK 2022. god.

U dokumentu EU se takođe dodaje da je u kontekstu dezinformacija koje dolaze u vezi sa ratom u Ukrajini, makedonska vlada u martu 2022. zabranila reemitovanje ruskih TV kanala izmenom Zakona o restriktivnim merama.

Inače, dosadašnji izveštaji na osnovu policijskih izvora ukazuju da je policija do sada imala na desetine slučajeva, ali dodaju da je to i dalje veoma teško jer nema konkretnih zakona. Od tada su više puta do sada obaveštavali da pravog krivičnog dela nema, te da po njima mogu postupati samo kada su u vezi sa drugim krivičnim delom.

U Krivičnom zakoniku nema krivičnog dela za lažne vesti. Ministarstvo unutrašnjih poslova postupa protiv lažnih vesti u koordinaciji sa javnim tužilaštvom. Otuda se postavlja pitanje da li nam treba novi zakon u kome će lažne vesti biti zločin.

Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/neophodena-e-zakonska-regulativa-protiv-lazhnite-vesti-regionot-ne-e-imun-na-dezinformacii/

Pirbornašova supruga Behnaz Mutaharnija podelila je informacije na društvenim mrežama o situaciji svog supruga.

„Uprkos nalazima zatvorskog doktora da je Ihsan bolestan i da nije prikladno da bude u zatvoru, mog supruga, koji nije bio kriv ni za kakav zločin, Revolucionarni sud u Sariju osudio je na 18 godina zatvora“, navela je Mutaharnija.

Pirbornaš je pritvoren 28. novembra u gradu Mazenderanu pod optužbom za „učešće u demonstracijama, vođenje propagande protiv iranskog režima i ometanje nacionalne bezbednosti“.

Desetine novinara privedeni su tokom demonstracija koje u Iranu traju duže od četiri meseca, a započeli su nakon smrti Iranke Mahse Amini u pritvoru.

Izveštaj, Sila Klamstva („Moć laži“), 77-minutni dokumentarac Piotra Svierczek, istražuje radnje vlade i podkomiteta u vezi sa avionskom nesrećom u Smolensku i način na koji su informacije od javnog interesa bile skrivene. To pokazuje da je podkomitet, osnovan 2015. za istragu avionske nesreće u Smolensku 2010. godine, namerno čuvao dokaze da je nesreća bila nesreća, a ne, kako je vladin komitet tvrdio, avionska nesreća koju su podstakle ruske vlasti. Izveštaj uključuje dokaze zasnovane na rezultatima laboratorijskih nalaza sa sedištem u SAD, koji pokazuju da je do pada došlo zbog greške pilota, kako je utvrdila prethodna istraga sadašnjeg opozicionog lidera Donalda Tuska.

Dokumentarac dovodi u pitanje pouzdanost podkomiteta koji vodi Antoni Macierevicz i informacije koje je dala sadašnja vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS), koju vodi Andžej Duda. U nesreći su poginuli brat predsednika PiS-a Jaroslava Kačinjskog i tadašnjeg predsednika Leha Kačinjskog i 95 političkih ličnosti, vojnih komandanata, sveštenstva, inteligencije i državnih zvaničnika na putu ka vazdušnoj bazi Smolenjsk u zapadnoj Rusiji.

Dana 30. decembra 2022. godine, nakon žalbe koju je podneo Macierevicz, savet za radiodifuziju KRRiT (koji se smatra bliskim stranci na vlasti) objavio je da pokreće pravni postupak protiv TVN-a. Kanal rizikuje ne samo važnu kaznu, već i gubitak dozvole za emitovanje po drugi put za nešto više od godinu dana. U saopštenju Nacionalnog saveta za radiodifuziju navodi se da će se „postupak posebno odnositi na to da li program koji se emituje na TVN24 i TVN sadrži sadržaj koji krši član 18(1) i (3) Zakona o radiodifuziji i televiziji od 29. decembra 1992. godine. Predsednik Nacionalnog saveta za radiodifuziju će takođe istražiti u kojoj meri moguće širenje neistinitih i nepouzdanih informacija krši uslove koncesije date TVN SA za emitovanje programa pod imenom TVN”.

TVN je dobio službeno pismo od KRRiT-a u kojem se obaveštava kanal da je predsedavajući Saveta pokrenuo postupak po službenoj dužnosti na osnovu dezinformacija i „ugrožavanja javne bezbjednosti“ i optužujući TVN za „nepouzdanost i neobjektivnost“. Nisu dati nikakvi dokazi koji potkrepljuju te optužbe.

„Neverovatno je da su poljske vlasti izabrale pitanje avionske nesreće u Smolensku za svoj prvi sukob sa našim slobodnim medijima. Na kraju krajeva, već dugi niz godina je jasno da je nesreća bila nesreća, a ne eksplozija kako se ponavlja. Ovo samo dokazuje koliko su slobodni mediji važni i koliko je ključno da se istina brani“, kaže Kšištof Bobinjski, član odbora Društva novinara iz Varšave.

Ova istraga je još jedan razvoj događaja u sukobu između nezavisnih medija i vlade u Poljskoj, koji je usledio nakon uličnih protesta 2021. godine kao reakcije na kontroverzni zakon o vlasništvu nad medijima koji bi, ako bi se transformisao u zakon, primorao vlasnike TVN-a da prodaju svoju većinu. deonice, i sledeća predstava u kojoj je KRRiT kontinuirano odlagao svoju odluku da produži dozvolu za emitovanje kanala.

– Nenad Paunović je  juče bio oko podneva kod mesta zvano Sopotska Petlja kod Pirota, gde je došlo do ispadanja iz šina cisterni sa amonijakom. Sa njim je bilo jedno lice koje je imalo dron i oni su pošli da snime događaj koji je tog dana trebalo da bude glavni a to je podizanje cisterne koja je praktično pala na bok i iz koje je amonijak cureo. Kada je Nenad pokušao da priđe bliže, prišao mu je policijski službenik koji mu je rekao da nije dozvoljeno da snima, i on je krenuo da se udalji. Pored momka koji je imao dron takođe je bila policija i njih dvojica su zajedno odvedeni u policijsku stanicu. Tamo su dali izjave u svojstvu građana – objašnjava Mitić.

On ističe da je zanimljivo da se u izjavama koje su dali policijska pitanja vrte o ličnim kartama (momak koji je bio sa Nenadom nije imao kod sebe ličnu kartu dok je Nenad pokazao ličnu kartu koju je ranije prijavio kao izgubljenu da bi je potom naknadno našao).

– Vrlo malo se pričalo o tome šta su i zašto su snimali. Zanimljivo je i da ne piše po osnovu kog krivičnog dela se uzima obaveštenje od njih. Ovom momku je oduzet dron što znači da se sumnja na neko krivično delo. Ali je potpuno nejasno koje bi to krivično delo moglo biti – navodi advokat Mitić.

Upitan da li to može biti nedozvoljeno snimanje, sagovornik Danasa ističe da bi u tom slučaju moralo da postoji neko prethodno obaveštenje ili zabrana koja bi skrenula pažnju trećim licima da snimanje nije dozvoljeno.

– Pri tome, do sada su bile četiri TV ekipe iz inostranstva koje su snimale ovo mesto, a ja sam video prilog na bugarskoj televiziji u kome je novinarka došla do samih cisterni – navodi Mitić.

On ističe da je „sve urađeno traljavo i ne zna se iz kog razloga“.

– Može samo da se pretpostavi da je razlog Nenadovo višednevno izveštavanje o događaju koji se desio – kaže Mitić.

Nenad Paunović je prvi izvestio o nesreći kod Pirota i prvi je uspeo da snimi ovo područje neposredno nakon iskliznuća cisterne i curenja amonijaka. Paunović je takođe pronašao jednu od žrtava ove nesreće.

Nekoliko dana nakon nesreće Paunović je na konferenciji za medije postavio nekoliko pitanja ministarki životne sredine Ireni Vujović na koja ona nije znala da odgovori, optuživši Paunovića da mu drugi šalju pitanja koja postavlja.

Sam Paunović opisao je svoje iskustvo sa jučerašnjim privođenjem na portalu Plusonline.

On je istakao da je nejasno zašto je policija uopšte tražila izjavu i zašto je njegovom prijatelju oduzet dron.

– Mnogi su do sada snimali dronom bez posledica. Da li je moguće da se na ovakav način ugrožava profesionalni rad, koji je kao i policijski od interesa za ljude – naveo je Paunović.

Vagon-cisterna sa amonijakom iskliznula je iz šina na dotrajaloj pruzi kod Pirota krajem prošle godine. Dve osobe stradale su zbog trovanja amonijakom, dok su desetine bile hospitalizovane. U Pirotu nakratko nisu radile škole i vrtići. Takođe, naknadno je saopšteno i da je voda u Nišavi zagađena.

RTS je juče preneo da su stručne ekipe „Železnica Srbije“ i Ministarstva saobraćaja, uz podršku radnika i dizalice „Železnica Bugarske“, uspele da na prugu podignu oštećenu cisternu broj 13, a preostali sadržaj amonijaka trebalo je danas da bude pretočen u auto-cisterne.

Nakon toga biće podignute i preostale tri neoštećene cisterne.

RTS je preneo i da pošto je u pitanju najrizičniji deo ove akcije, iz Štaba za vanredne situacije upozoravaju građane da se ne približavaju mestu nesreće, koje obezbeđuje veliki broj pripadnika policije i vatrogasaca, spasilaca.

Tokom ove akcije inače auto put Niš-Pirot nije bio zatvoren za saobraćaj.

Najmanje 12 novinara napadnuto je kada su pristalice bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara juče upale u zgrade glavnih državnih institucija u (glavnom gradu te države) Braziliji, saopštio je Sindikat profesionalnih novinara, sa sedištem u brazilskoj prestonici, prenosi CNN.

Nekim novinarima ukradena je ili polomljena oprema, naveli su ranije iz Brazilske asocijacije istraživačkog novinarstva, posebno ističući slučaj fotografa Pedra Ladeirija koga su „vandali udarali, gurali i ukrali mu opremu”.

„IPI je izuzetno uznemiren brojnim izveštajima o napadima na novinare koji izveštavaju o jučerašnjem napadu na brazilske demokratske institucije”, reagovao je na Tviteru Međunarodni institut za štampu (IPI) i napomenuo da brazilska vlast treba da pozove na odgovornost počinioce ovih napada.

Više korisnika Tvitera je ovih dana navelo da su novinari izloženi cenzuri na ovoj platformi, tj. da su im profili ugašeni.

Tokom poslednje dve godine zabeleženo je 77 slučajeva političkog nasilja nad novinarima u Brazilu, a vlada i snage bezbednosti nisu preduzele adekvatne mere kako bi se pozabavile nasiljem ekstremno desničarskih grupa, rečeno je u saopštenju Brazilske asocijacije istraživačkog novinarstva.

U jučerašnjim demonstracijama u Braziliji stotine pristalica bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara upalo je u zgrade Nacionalnog kongresa (parlamenta), Vrhovnog suda, kao i u Palatu Planalto, sedište predsednika Republike, pozivajući na vojnu intervenciju i zbacivanje novoizabranog predsednika Inasija Lule da Silve, koji je stupio na dužnost prvog dana ove godine. Nakon intervencije vojske i policije uhapšeno je više od 400 osoba.