Ovo su pitanja o kojima smo razgovarali sa ljudima koji najbolje znaju kava je situacija u lokalnim medijima jer rade u njima.

Đorđević: Postoji mnogo veći broj ugroženih novinara nego što je prijavljeno

Postoji veliki broj lokalnih novinara koji su ugroženi u svakom smislu, u ekonomskom, bezbedonosnom ili bilo kom drugom, upozorava Dragan Đorđević, direktor Sremskih novina.

„ Često se dešava da oni svoje probleme ne prijavljuju i zbog toga neka statistika koja se prijavljuje sigurno nije tačna i nije potpuna. Postoji mnogo veći broj novinara koji su ugroženi u bezbedonosnom smislu. mi i danas imamo situaciju da novinari budu ubijeni, da im imovina bude spaljena, da budu proganjani, proterivani, da moraju da imaju policijsku pratnju“, dodao je on odgovrajući na pitanje kakve je bezbednost novinara i medija u lokalnim sredinama u Srbiji.

Smatra da je aktuelno stanje „katastrofa“ i da ovakve stvari ne smeju da se dešavaju u 21. veku u jednoj demokratskoj zemlji.

„Postoje radne grupe za zaštitu novinara i one rade svoj posao koliko je to moguće, međutim sreću se sa mnogim problemima u svom poslu i veoma teško to napreduje“, upozorava on.

Ipak se nada da će „doći neka bolja vremena“ ali i da „ceo sistem mora da preduzme nešto da se novinari zaštite i da neometano rade svoj posao“.

Đorđević kaže i da novinari u lokalu nisu dovoljno obavešteni kako i gde mogu da prijave pretnje, da postoje kontakt tačke.

„Nisu dovoljno obavešteni i mislim da je i to jedan od razloga zašto oni ne prijavljuju svoje probleme. Sve medijske organizacije, pa i naš Lokalpres, mora mnogo više raditi na tom polju da bi se novinari upoznali sa mogućnošću kako da se bar na neki način obezbede, odnosno prijave probleme koje imaju“, zaključio je Đorđević.

Budimović: Lokalni novinari kao siromašni rođaci

Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Nada Budimović smatra da „baš kako se siromašni rođaci osećaju u svemu, tako se i zaposleni u lokalnim medijima osećaju i kada je u pitanju opšta bezbednost novinara“.

„ Rekla bih da su lokalni novinari izloženi većem i perfidnijem dijapazonu pritisaka nego kada je to slučaj u nacionalnim medijima, utoliko pre što je njihova vidljivost mala, što se oni smatraju nevažnima i što se na to ne obraća pažnja, pa čak i sami novinari počinju da veruju da je sve što im se dešava normalno i to sami treba da ishendluju“, objašnjava ona.

Kaže i da se novinari i ljudi iz lokalnih redakcija „retko obraćaju institucijama i retko podižu problem koji imaju sa bezbednošću, sa pretnjama, ucenama, sa pritiscima raznih vrsta, uključujući pre svega ekonomske pritiske koji direktno ugrožavaju život njih i njihovih porodica“.

Ono što bi trebale da rade asocijacije poput Lokal presa, novinarska udruženja ili telo za bezbednost novinara je da krenu u neku kampanju da ohrabri i osnaži te ljude da se suočavaju sa pritiscima svakodnevno, smatra Budimovć.

Kaže i da je „ stara rečenica da mi u lokalnim medijima pišemo o našim komšijama i srećemo ih svakog dana, za razliku od nacionalnih medija koji mogu da napišu i da nikad ne vide tu osobu u životu. To su svakodnevni stresovi, teške priče koje ljudi doživaljavaju sami i uz podršku svoje redakcije i vrlo malo ih prijavljuju“, zaključuje ona..

Milošević: Novinari u lokalu navikli da žive sa pritiscima

Generalna sekretarka Lokal presa Snezana Milišević kaže da su se godinama unazad lokalni novinari navikli da žive sa tim pritiscima i vrlo često nemaju ni vremena, ni želje, ni volje da se žale, jer znaju da se neće na takve stvari adekvatno reagovati, da će izgubiti silno vreme u prepisima, dopisima, nadmudrivanjem sa administracijom sa jedne strane. Sa  druge strane mali broj lokalnih medija ima  tu mogućnost i luksuz da sebi dozvoli da gubi vreme“, objašnjava ona.

Dodaje da je „jako važna stvar“  na kojoj mora da se radi, da se objedine takve inicijative, informacije sa lokala…

Kaže i da  Lokal pres jednom godišnje radi anketu o pritiscima na medije.

„Ali nam je interesantno i zapazili smo da, tek kada  direktno razgovaramo sa lokalnim novinarima možemo da saznamo koji su to pritisci na njih, a često ni oni sami to ne prepoznaju sve dok to glasno i jasno ne ispričaju drugima“, objašnjava Milošević.

Damjanović: Novinari vrlo ugroženi

Zvonko Damnjanović iz Novih knjaževačkih novina kaže da je bezbednost novinara izražena i da su oni u lokalu vrlo ugroženi.

„Imamo fizičke pritiske na određene naše kolege i koleginice, gde to u nekim sredinam  ide dotle da nemaju slobodu kretanju, da moraju da se javljaju državnim organima, što otežava i obeshrabruje mlade ljude da se bave ovim lepim i izazovnim poslom“ , kaže Damnjanović.

Smatra da i oni novinari koji znaju gde i kako mogu da prijave pretnje  to ne koriste.

„ Trebali bi i mi na našim portalima da postavimo, kao što stavljamo glavne vesti, da imamo stalno neki kajron o prijavljivanju, da postavimo mesto za prijavljivanje. Vrlo je važno da imamo pisani trag o prijavi, makar to bilo i NN lice“, smatra on.

Bratuljević: Ne znamo dovoljno o pritiscima na novinare u lokalu

Problem bezbednosti, ugrožavanja i pretnji ljudima koji rade u lokalnim medijima je jedan od ozbiljnijih problemam upozorava medijska ekspertkinja Natalija Bratuljević.

„Imamo dve stvari, jedna je da mi ne znamo dovoljno o tome. Kad kažem mi mislim na ljude koji sede u većim gradovima. Uvek čujete informaciju kada je napadnut novinar u nekom od većih i prepoznatljivih medija“, objašnjava ona.

Informacije 

„Ono što je stvarno problem da nemamo dovoljno informacija o pritiscima na lokalne novinare, da te informacije retko dođu i do stručne, a kamoli šire javnosti“, smatra Bratuljević i upozorava da su „ metode i načini postali perfidniji2.

„ Vi ste nekada imali vrlo jasne i dirkente pretnje i pritiske i znali ste kako se na to reaguje. Tu je nulta tolerancija svih aktera potrebna, ali vi danas imate neke druge načine vršenja pritiska na medije i to je upravo sa saznanjem da nema dovoljno novinara u redakcijama, vi danas imate pojedine gradove ili opštine koje angažuju određene službe koje kreiraju sadržaja i besplatno dostavljaju svim tim portalima i medijima o nečemo što rade gradske službe itd. To je sada jedan novi, tzv. soft pritisak na medije“, smatra Bratuljević.

Poglavlje 23

„Što se tiče same bezbednosti novinara to je opet stvar gde je EU jasna.  Mi ispunjavamo obaveze vezane za Poglavlje 23, imamo Stalnu radnu grupu  za bezbednost novinara, određene preporuke od strane tužilaštva, kontakt tačke u tužilaštvu i policiji, imamo sve više i više sistema. Koliko je i da li je to bolje, nismo još puno odmakli  jer su to mali koraci, ali su u tom smislu neki koraci ipak napravljeni“, smatra ona.

Dodaje da „ako ništa, to je barem tema o kojoj se govori, što može da bude rizik za sebe, jer sam već čula da su sada novinari zaštićeni kao beli medvedi, što nije istina“.

Dualizam

„ Zapravo, neka vrsta osveštenosti o tome da je nedozvoljena vrsta pritisaka, pretnji i napada na novinare, treba da bude jasna svima, ali onda opet imate taj dualizam u našoj centralnoj vlasti koji kaže Evropskoj uniji sve što žele da znaju i ispunjava sve.

Mi imamo zakonski i institucionalni okvir koji je prilično doveden blizu tim evropskim standardima, ali postoji promena razumevanja, shvatanja. Sloboda izražavanja i informisanja je jako kompleksan i veliki zahvat za većinu društava i nije nešto što je zapisano u kamenu. Svaka nova presuda Evropskog suda za ljudska prava redefiniše šta je to sloboda izražavanja u Evropi“, objašnjava Bratuljević.

Minimum standarda

Ja znam da je to veliki zalogaj za većinu ljudi ali neki minimalni standardi moraju da postoje, kaže ona.

Upozorava da je problem „taj dualizam, jer vi imate jednu informaciju za stranu javnost, a drugu informaciju o građanima. Imate ljude na najvišim pozicijama u ovoj zemlji koji targetiraju novonare, medije, koji ih nazivaju imenima koja ih posramljuju i kada vi to radite onda normalizujete tu vrstu ponašanja prema novinarima. I to je ogromna opasnost“, upozorava.

Kaže i da „onda nema veze da li je sto zakona i institucija, ako vi favorizujete istrage u slučajevima gde su novnari ili mediji koji su pisali bili bliski vlasti u odnosu na slučajeve gde su novinari ili mediji kritični prema vlasti, vi vrlo jasno stavljate do znanja kakav je vaš odnos prema novinarima i medijima i da nismo svi isti i podjednako važni“, zaključila je Bratuljević.

„Na tajkunskoj Newsmax Adria ponovo možemo da čujemo pretnje i upozorenja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Glasnogovornica Šolakove političke agende Jelena Obućina ne prestaje da širi antidržavnu propagandu po nalogu svog šefa“, piše Alo i citira Obućinu koja kaže „Biće da nema Evrope bez priznanja Kosova, a ni napretka bez sankcija jer Rusija ima svoje probleme, a Amerika ne spava. Ako se i tu brzo ne opameti, znači – pokopaće se“.

„Ovo je jasna poruka koju tajkun Šolak šalje predsedniku Vučiću: Bićeš pokopan!“, navodi ovaj tabloid. Iste tvrdnje prenosi i Informer.

Šta je tačno Jelena Obućina rekla?

Kako se može čuti na samom snimku Dnevnika 29. novembra, tekst uvoda je glasio ovako:

„Predsednik nas kuva ali i njega kuvaju. Obe su ringle na tihoj vatri, krčkanje lagano. On nama iz Norveške prvo saopšti da će morati da smenjuje direktore energetskih preduzeća, EPS će morati da se menja toliko da je možda lakše da ga prodamo, pa nam saopšti da je najveća budala zbog litijuma i na kraju prikaže kako pravi bateriju. Znači, opametio se i kopaće se, pitanje je dana“, kaže Obućina u prvom delu uvoda.

Ono na šta se u ovom delu osvrće ova novinarka događalo se prethodnih dana – u Beogradu je održan još jedan protest građana i ekoloških aktivista protiv kompanije Rio Tinto i iskopavanja litijuma u Srbiji. Ranije je, nakon niza protesta, Ana Brnabić saopštila da je stavljena tačka na saradnju sa ovom kompanijom, a iz ekoloških udruženja su tada izneli nekoliko zahteva koji, međutim, i dalje nisu usvojeni: da Rio Tinto odmah ode iz zemlje, da se raskinu svi kupoprodajni ugovori sa njima i da se usvoji inicijativa o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma i bora, koje bi, kako navode, dramatično ugrozilo životnu sredinu u Srbiji.

Iako je saradnja sa Rio Tintom navodno prekinuta, državni vrh po svemu sudeći želi da se nastavi sa eksploatacijom litijuma, a to je na neki način potvrdio i sam Vučić ovih dana.

„Ovde prave litijumske baterije a mi zabili glavu kao noj u pesak i kažemo ne, mi ćemo da živimo od tri kila cveća. Industrija, posebno energetika, to je ono što donosi ogroman profit zemljama i pravi razliku u njihovom razvoju, tako da mi moramo da idemo u korak sa svetom a ne da kasnimo“, rekao je Vučić.

U izjavi za TV Pink ovih dana rekao je da je ispao „najgluplji predsednik na svetu“ što je doneo odluku da Srbija odustane od iskopavanja litijuma i da se kaje.

„Kopaće se“, koje je voditeljka Jelena Obućina izgovorila, značilo je upravo da će se, po svemu sudeći, nastaviti sa iskopavanjem, a „opametio se“ odnosi se na njegovu izjavu da je ispao „najgluplji na svetu“.

Drugi deo uvoda, na koji se Alo fokusirao, glasi:

„Kuvaju i njega u Briselu. Borelj menja Poglavlje 35 – biće da nema Evrope bez priznanja Kosova, a ni napretka bez sankcija jer Rusija ima svoje probleme, a Amerika ne spava. Ako se i tu brzo ne opameti, znači – pokopaće se, pitanje je dana“, zaključila je Obućina, a Alo, mimo svake logike, „preveo“ u „Bićeš pokopan“.

O čemu je ovde reč? Poglavlje 35, u pristupnim pregovorima Srbije i EU, posvećeno je normalizaciji odnosa sa Prištinom i ispunjenje tog poglavlja je jedan od uslova za ulazak Srbije u EU. „Ažuriranje“ tog poglavlja je najavio evropski šef diplomatije Žozef Borelj ali nije precizirano šta će to ažuriranje podrazumevati. Kako piše Radio Slobodna Evropa, moglo bi da podrazumeva uključivanje tzv. Šolc-Makronovog plana za Kosovo i Srbiju koji nije zvanično objavljen ali mediji spekulišu da bi njime Kosovu bio ponuđen ulazak u UN, a Srbija bi dobila ubrzan put ka EU. Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, rekao je da ovaj nemačko-francuski plan „polazi od toga da je nezavisnost Kosova gotova stvar“.

Drugim rečima, postoji mogućnost, kako implicira Obućina u uvodu, da će ažuriranje poglavlja 35 za Srbiju značiti uslov priznanja Kosova da bi pregovori bili nastavljeni. Kada je reč o delu o sankcijama Rusiji, to se odnosi na vest od pre nekoliko dana da je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom preporučuje da napredak Srbije ka EU bude uslovljen sankcijama Rusiji.

„Pokopaće se, pitanje je dana“ je poiravanje sa sličnim završetkom prvog dela o litijumu „kopaće se, pitanje je dana“. „Pokopati se“ je kolokvijalni, žargonski izraz za „napraviti grešku“, „napraviti sebi problem sopstvenom krivicom“.

„Nije mi se svidela situacija ta da su im supruge otišle u Katar. To je loša organizacija – da u hotelu imate jako puno ljudi koji ne pripadaju reprezentaciji. Njihove žene na ovu lovu, na ovu ‘paruštinu’, to je parada kiča. Gde kič dođe tu nema ni sreće ni raspoloženja. Ali ja se nadam da će oni da shvate važnost ove utakmice. Ja da sam na njihovom mestu ja bih već večeras ugasio telefone, rekao bih: što ste me zvali – zvali, ja se koncentrišem na utakmicu. Ljuljaj to dete, kupaj se u tim milionima i pusti me da igram“, rekao je Bogdanović.

Deo javnosti je bivšeg fudbalera i komentatora optužio za mizoginiju, ali i uputilo zahtev RTS-u za izvinjenje. Rukovodstvo javnog servisa nije želelo za Danas da se izjasni o Bogdanovićevoj izjavi, ali su zato to učinili predsednik Upravnog odbora RTS-a Branislav Klanšček i član UO Predrag Azdejković. Obojica se slažu da je izjava fudbalskog analitičara – seksistička.

Klanšček navodi da nije posao UO da se meša u uređivačku politiku, ali da je izjava Bogdanovića da „gde žene dođu, to je parada kiča“, do te mere skandalozna i seksistička da bi odgovorni sa RTS-a trebalo da podnesu ostavku, ili bar da se izvine gledateljkama.

Predrag Azdejković kaže da je sramota to što se desilo i da su oni koji traže izvinjenje RTS u pravu.

– Ono što je još veći problem, kako sam pročitao u medijima, Bogdanović je plaćen od strane RTS da ekskluzivno komentariše utakmice. Što u prevodu znači da svi građani, pa i žene koje je seksistički uvredio, plaćaju njegov angažman na RTS-u i njegove mizogine izjave. Smatram da RTS treba da se izvini i da prekine saradnju sa dotičnim, jer mu nije mesto na javnom servisu – poručio je Azdejković.

Prema njegovom mišljenju, problematična je i Bogdanovićeva izjava da su muškarci koji nisu išli u vojsku “razmaženi i malo nesposobni za život”.

Sagovornice Danasa iz Autonomnog ženskog centra i Ženske solidarnosti danas su komentarisale izjavu fudbalskog analitičara navodeći da ona ukazuje da su žene krive za sve “pa i za lošu igru reprezentacije”, odnosno da takve izjave mogu biti i opasne, jer su “sportska dešavanja ovog tipa i neuspeh na njima često okidač za nasilje nad ženama”.

Zekić je agenciji Beta kazala da REM nije probio rokove konkursa za petu televizijsku frekvenciju.

„Sada su na dnevnom redu REM-a sednice na kojima će se odlučivati o dodeli radijskih frekvencija i dozvola za beogradske televizije. O petoj nacionalnoj frekvenciji članovi Saveta REM-a odlučiće naknadno“, navela je Zekić. ;

Na pitanje Bete kada će Savet REM-a odlučivati o tome kada će dodeliti petu nacinalnu televizijsku frekvenciju, Zekić je kazala da će to biti na nekoj od narednih sednica. ;

Savet REM-a je 10. avgusta raspisao javni konkurs za izdavanje jedne dozvole za emitovanje televizijskog programa na području cele Srbije, tri dozvole za emitovanje sa alotmenta Avala, kao i za 12 dozvola za radijsko emitovanje na području grada Beograda. ;

Kandidati za petu frekvenciju s nacionalnom pokrivenošću su: Nova S, Kopernikus, Kurir i BK.

Na prethodnom konkursu, dozvole za frekvencije s nacionalnom pokrivenošću na rok od osam godina dobile su televizije: Pink, Hepi, Prva i B92.

Upravni sud je, naime, odbacio tužbu ove dve organizacije protiv Regulatornog tela za elektronske medije, obrazlažući odluku time da Slavko Ćuruvija fondacija i Crta, kao tužioci, nemaju osnov, odnosno „legitimaciju“ da brane opšti interes, podsećaju Reporteri bez granica na svom Tviter nalogu. 

Oni su podržali prigovor koju su SĆF i Crta podnele Upravnom sudu zbog odluke REM-a da ove godine ponovo dodeli dozvole za emitovanje s nacionalnom pokrivenošću televizijama koje su godinama unazad kršile zakone.

„Iskoristićemo sva dostupna sredstva da zaštitimo interes javnosti“, istakle su u zajedničkom saopštenju Slavko Ćuruvija fondacija i Crta.

U tekstu pod naslovom „Kriminalci i DOS radili zajedno! Zvezdan Jovanović objavio knjigu!“ objavljenom 22. novembra u listu „Informer“ između ostalog se navodi i sledeći citat iz uvodnika Jovanovićeve knjige:

– Plasirajući godinama razne ogavne serijale, tipa „Insajder“, „Dosije“, „Jedinica“ i slično iz Soroš-Matić produkcije, pokušavaju da operu spregu DOS-ovih „korisnih idiota“ sa vođama “surčinsko-zemunskog“ kriminalnog klana. Međutim, sve te njihove laži sam razotkrio i potkrepio dokazima koji su godinama držani po fiokama i arhivima državnih institucija.

Zabrinjava i činjenica da sa se list „Informer“ ni na koji način ne ograđuje od Jovanovićevih reči. Naprotiv već u sledećoj rečenici teksta navodi se kako je Jovanović „godinama skupljao „građu“ o svemu onome što je dosad bilo skriveno od javnosti“, te da „tako otkriva ko su bili „demokratski“ odabrani svedoci lažovi i kriminalci koji su „šurovali“ s ljudima iz vlasti i policije“.

Koalicija za slobodu medija ovaj postupak smatra ne samo pokušajem diskreditacije rada novinara i urednika produkcije Insajder i B92, koji su se u svojim istraživačkim i dokumentarnim serijalima svojevremeno bavili pozadinom atentata na premijera Zorana Đinđića i Jedinicom za specijalne operacije, već indirektnom pretnjom.

Podsećamo da su zbog rada na ovim serijalima Veran Matić i urednica Insajdera Brankica Stanković godinama bili pod policijskom zaštitom.

Koalicija  poziva i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija u čijoj nadležnosti je sprovođenje Zakona o javnom informisanju i medijima, ali i sve ostale relevantne institucije i organizacije da reaguju, jer su pretnje i pritisci na novinare neprihvatljivi i opasni, pogotovo kada se događaju u javnom prostoru.

Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.