– Ova odluka nije za nas bila neočekivana, mada, za razliku od kolega kojima se desila ista stvar, mi nismo dobili nikakvo obaveštenje ili obrazloženje zbog čega nas ukidaju, a time su nas lišili mogućnosti i da uložimo žalbu – ističe Milinčić.

Ona dodaje da je sadržaj RT Balkan na mrežama raznolik, od zabavnih video materijala do politike.

– Tvrdim da ni u čemu nismo prekršili pravila kompanije Gugl. Jedan od poslednjih objavljenih zapisa je intervju sa ambasadorom Ruske Federacije i možda je to upalilo lampice ljudima koji smatraju da je sloboda govora rezervisana samo za njih – kaže Milinčić.

Podsetimo, Jutjub je nakon početka ruske invazije u Ukrajini, širom sveta blokirao pristup kanalima povezanim sa medijima koje finansira ruska država, pozivajući se na politiku „kojom se zabranjuje sadržaj kojim se demantuje ili umanjuje značaj nasilnih događaja“.

Gugl je još u martu odlučio da blokira Jutjub kanale povezane sa televizijom Raša tudej i agencijom Sputnjik u Evropi.

Najkorišćeniji servis za video striming na svetu tada je saopštio je da ruska invazija na Ukrajinu potpada pod politiku kompanije o nasilnim događajima i da će sadržaj koji nije u skladu sa njom, biti uklonjen.

Portparol Jutjuba tada je istakao da je blokiranje ruskih medija u skladu sa politikom kompanije.

Portal ruske državne televizije Raša tudej pod nazivom RT Balkan, počeo je sa radom u Srbiji sredinom novembra ove godine. Deo ovdašnje javnosti ali i međunarodna zajednica, izrazili su oštar protest zbog, kako su tada naveli, širenja ruske propagande u Srbiji, posebno imajući u vidu da je u planu i pokretanje televizije RT na srpskom.

Kao problem u odnosu medija i pravosuđa predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) Slobodan Radičević istakao je to što još uvek izrečene pravosnažne presude u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, koji datira iz 1999. godine, kao ni presude za ubistvo Milana Pantića u Jagodini i paljenje kuće Milana Jovanovića u Grockoj, saopštio je UNS.

Sudske postupke novinari često doživljavaju kao duge, mučne, iscrpljujuće i skupe, a dešava se da zbog nedostatka dokaza budu dovedeni do neočekivanog kraja ili zastarelosti. Tako žrtva koja traži kaznu ili satisfakciju za napad na sebe umesto očekivane pravde doživi novi poraz i to sve obeshrabruje novinare, rekao je Radičević.

On je istakao da je najvažnije poslati poruku da napadi na novinare nisu dozvoljeni i podsetio da je UNS na svom portalu među prvima pokrenulo posebnu rubriku „Novinari na sudu“.

Novinari portala UNS onlajn prate suđenja novinarima, a to su počeli rade i novinari drugih portala. Dobro je da širimo tu priču i da to bude obostrano korisno – pre svega u interesu javnosti i sa ciljem vraćanja poverenja medijima i sudstvu, kazao je Radičević.

Izveštaje sa suđenja on smatra doprinosom medijskoj solidarnosti i pismenosti i ukazuje da na taj način čitalački auditorijum bolje razume sudske procese.

Radičević je istakao i da Stalna radna grupa za bezbednost novinara, u kojoj učestvuju medijska udruženja, policija i tužilaštvo, vodi ka boljoj zaštiti novinara.

Potrebno je da se ustanovi kontinuirana i redovna saradnja medijske zajednice i sudstva i da razgovaramo o svim bitnim temama. Svako javno suđenje podrazumeva javnost i njeno prisustvo, rekao je i napomenuo da je bilo i suđenja kada novinarima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju.

Problematično je, kako kaže, i to što sud uskraćuje novinarima blagovremene i neophodne informacije novinarima.

Sa druge strane, Vasović je istakla da je često moguće čuti da se vrši pritisak na sudove, tako što mediji na neprimeren način komentarišu sudske postupke koji su u toku.

Mediji sude i presuđuju, a često komentarišu suđenja uz bombastične naslove i neprofesionalne opservacije, navela je Vasović.

Napomenula je da je potrebno organizovanje ovakvih skupova i da su oni odgovarajući u cilju pronalaženja zajedničkog jezika koji će sud i medije staviti na istu stranu – na stranu vladavine prava u demokratskom društvu.

Građani imaju veoma nizak nivo poverenja i u pravosuđe i u medije, koji bi trebalo da budu četvrta grana vlasti ili sedma sila, upozorila je Vasović.

Na odgovornost medija u izveštavanju sa suđenja ukazao je šef misije OEBS u Srbiji Jan Bratu, podsetivši da je medijski profesionalizam imperativ i da je neophodno da pouzdane informacije svima budu dostupne.

Komunikacija novinara i pravosuđa nije uvek laka i prijatna, ali neophodno je da mediji i pravosuđe budu nezavisni od pritisaka i da sarađuju, jer će tako obe strane imati korist, rekao je Bratu.

On je istakao da je od izuzetnog značaja da rezultati istraga, kao i sve informacije iz suda koje su od javnog interesa, budu dostupne novinarima.

Izvor: FoNet

„Ideja je bila da se solidarišemo sa Novom koja je u konkursu za petu frekvenciju“, objasnio je Božić jednodnevno gašenje programa.

Kako je rekao, napravljen je mali trik i gledaocima nije unapred objašnjeno zbog čega se prekida program, a sve zbog toga da bi ljudi poverovali da televizija N1 i Nove S više nema u kablovskom sistemu.

„Ta cela igra koja se konstantno od vlasti potura da je to interes vlasnika, ne to je interes slobodnog novinarstva. Naš interes je da se vidimo, ako može u celoj Srbiji. Naš interes je da se čuju informacije koje se ne diriguju iz jednog centra“, rekao je programski direktor N1.

Dodao je da je iza ovakvog drastičnog poteza bila namera da se gedaoci pomere u realnost koja može da se dogodi ako se javnost malo ne pomeri

„S obzirom na sve pritiske koje imamo, od omalovažavanja i vređanja novinara, preko napada na medije preko finansijskih instrumenata da se na sve načine spreči da nas iko emituje… Sistematski se radi da se istisnemo sa tržišta jer smetamo vlastima, jer ne postoji zabranjena tema kod nas“, podsetio je Božić.

Novinarka Nove S Jelena Obućina kazala je da su reakcije građana na potez N1 i Nove S bile – šta ja sada da gledam, Pink na kojem je Zadruga ili Hepi na kojem je ruska propaganda.

„Mislim da su građani dobro shvatili da bi bilo strašno kada bi bilo onako kako je bilo 24 sata“, kazala je Obućina za N1.

Ona objašnjava da se do ovakve situacije stiglo sistematskim radom već 10 godina i da je počelo kada je počeo da se emituje N1.

„Ono što me zabrinjava je to njihovo uporno ponavljanje da smo druga strana medalje, dosta počinje da pije vodu kod građana“, ukazala je Obućina.

N1 su podržali poslanici opozicije u Skupštini Srbije, koji su na početku sednice ustali i podigli papire s natpisom: „Mrak u Srbiji bez slobodnih medija“.

Božić kaže da nismo znali da će se to desiti i da nisu tačni navodi prorežimskih tabloida da je reporter N1 delio te transparente poslanicima u Skupštini.

„Kako se to dogodilo u Skupštini, prorežimski portali su napravili konstrukciju celog događaja da je naš reporter dao poslanicima plakate da to iznesu. To se naravno nije dogodilo, naš reporter nit je delio letke, nit je znao šta će da se desi unutra. Suština je da su tamo neke službe novinara koje sede i u svakom trenutku su spremne da plasiraju laži. I onda dolazimo do pitanja o dve Srbije. Propaganda protiv nas se stalno vodi i to nas sprečava da radmi naš posao“, istakao je Božić.

Kada je u pitanju povod za jednodnevno gašenje programa, istek rokova za dodelu pete frekvencije, Božić kaže da pretpostavlja da je taj konkurs raaspisan da bi se primirala javnost koja je bila iznervirana odlukom REM-a da se četiri nacionalne frekvencije dodele istim televizijama koje su ih i ranije imale i sve to vreme krišile pravila.

„I javnost kako prođe vreme zaboravi, to je bilo u avgustu, a sada smo u decembru. Ljudi zaborave da je bio konkurs i da se ništa nije promenilo“, kazao je programski direktor N1.

Obućina ocenjuje da predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić ne zna da li će biti dodeljena peta frekvencije i da će ta odluka biti javljena veče pre, da bi članovi REM-a znali kako da glasaju. Dodaje da bi volela da predsednik Srbije demantuje ono što su ona i Božić govorili tako što će reći da je Nova S dobila frekvenciju.

Pisonero je istakla da sloboda izražavanja, sloboda medija i medijski pluralizam predstavljaju ključnu osnovu svakog demokratskog društva „i to moramo podržati“.

„Kada je u pitanju Srbija, svesni smo situacije i želim da vas podsetim na izveštaj o napretku koji nije tako davno objavljen“, poručila je Pisonero za N1.