Članovi strip – grupe „Momci“ odlučili su da uruče opomenu pred utuženje državi, kao i počiniocima upada na njihovu izložbu. Pre dve godine, 13. oktobra 2020. godine, grupa od desetak maskiranih mladića upala je u „Staru kapetaniju“ na retrospektivnu izložbu strip-grupe “Momci”, bacila suzavac i pocepala izložene radove. Autorima je pre, a i posle uništavanja izložbe, prećeno smrću. Autori izložbe podneli su više krivičnih prijava, između ostalog i protiv tadašnjeg ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića koji je u sramotnom saopštenju izjednačio autore i nasilnike.
Kao rezultat svih prijava i žalbi, samo je dežurni policajac kažnjen umanjenjem plate u iznosu od 20 odsto zbog neadekvatnog reagovanja, dok nadležni smatraju da autori pocepanih radova nisu oštećeni. Ministarstvo ćuti, a većina napadača i pretnji nije procesuirana.
Strip-grupa je uz pomoć pravne službe NUNS-a preduzela niz pravnih radnji još oktobra 2020. godine i postavila sledeća pitanja:
Zašto je većina napadača ostala van domašaja zakona, iako za neke od njih postoji opis?
Šta je sa većinom pretnji smrću upućenih autorima i organizatorima izložbe preko interneta, budući da su, za neke od njih, nadležnim organima priloženi podaci o profilima i IP adresama? Posle čak dve godine, za više od 100 pretnji, tužilaštvo je formiralo samo jednocifren broj predmeta, ukupno 9, dok su neki od oštećenih saslušani u samo pet slučajeva.
Zašto nadležnima treba više od godinu i po dana da saslušaju lica sa čijih naloga su pretnje upućene?
Zašto nije bilo postupka za bacanje suzavca?
Sada postavljamo i nova pitanja:
Zašto nadležni ne smatraju da su autori izložbe oštećeni?
Zašto se za bilo koju pravnu radnju dve godne mora pisati više urgencija i žaliti se Zaštitniku građana, bez čega ne bismo dobili ni izvode iz sudskih spisa niti bi bilo kazne dežurnom policajcu?
Zašto Ministarstvo kulture i informisanja, iako je sklonjeno sporno saopštenje i druga ministarka je na funkciji, ne odgovara na pitanja medija o slučaju?
Evropska Komisija konstatovala je, u svom Izveštaju o napretku Srbije u sprovođenju reformi i evopskim integracijama, ono na šta Koalicija za slobodu medija neprekidno ukazuje – da protekle godine nije napravljen nikakav napredak u slobodi izražavanja. Stručnjaci Evropske Komisije konstatuju da je REM doneo odluku da istim televizijskim kanalima dodeli dozvole za nacionalnu pokrivenost, iako su te televizije “i u prethodnom periodu dobijale opomene od REM-a zbog kršenja svojih zakonskih obaveza”.
Pošto je juče istekao rok za podnošenje prijava za dodelu pete dozvole za nacionalnu pokrivenost Koalicija smatra da je to prilika da Regulatorno telo za elektronske medije pokaže i na delu da je nezavisno regulatorno telo, i da će petu nacionalnu frekvenciju, zaista, dodeliti najboljem elaboratu.
Podsećamo Savet REM-a je pre dva meseca odlučio da ponovo dodeli dozvole za elektronske medije sa nacionalnom pokrivenošću televizijama Pink, Hepi, B92 i Prva, bez obzira što su godinama unazad kršili zakone, Kodeks novinara Srbije i nisu poštovali minimum uslova propisanih podzakonskom regulativom.
Pored toga što nije sprovedena analiza tržišta, iako to prepoznaju kao obavezu i zakon i svi strateški dokumenti, uključujući i Medijsku strategiju, na šta je Koalicija ukazivala od samog početka ovog procesa, u prethodnom krugu dodele dozvola izostalo je suštinsko obrazloženje zašto su postojeći pružaoci medijskih usluga (PMU) opet dobili dozvole, a zašto ostali nisu. U postupku gde je bilo 14 prijavljenih takav izostanak obrazloženja je bitna povreda postupka, što potkrepljuje i domaća sudska praksa, ali i praksa Evropskog suda za ljudska prava.
Nisu utvrđene sve relevantne činjenice, naročito u pogledu postojećih PMU kada se radi o činjenicama bitnim za ocenu kriterijuma poštovanja profesionalnih i zakonskih obaveza gde je Savet REM-a selektivno, nepotpuno, pa i pogrešno utvrđivao činjenice. Pored toga i kriterijumi su ocenjivani selektivno, nepotpuno i čak u nekim delovima i pogrešno, što se vidi naročito kod ocenjivanja kriterijuma poštovanja etičkih standarda i obaveza – da li je izricana mera i ponašanje PMU nakon izrečene mere, da li poštovan elaborat, i praksa u izvršavanju obaveza iz zakona (gde brojni segmenti nisu uopšte uzeti u obzir).
Podsećamo da su Izveštaji REM-a iz godine u godinu pokazivali da nijedna od ovih televizija nije ispunjavala obavezu propisanu Pravilnikom o minimalnim uslovima za pružanje medijske usluge i kriterijumima za odlučivanje u postupku izdavanja dozvole za pružanje medijske usluge. Na osnovu sprovedenog javnog konkursa definisano je da pružalac opšte medijske usluge u svom programu mora imati informativni, naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni i dečji program, kao i program za maloletnike. Takođe, nijedna od ovih televizija nije poštovala elaborat na osnovu kojeg je ranije dobila dozvolu a članovi Saveta REM-a su se svesno zanemarili ovu činjenicu.
Zbog ovih i brojnih drugih propusta u prvom krugu dodele dozvola tužbe su pokrenute od strane Slavko Ćuruvija Fondacije i organizacije CRTA, kao i od strane nekih učesnika u postupku dodele dozvola sa nacionalnom pokrivenošću.
Nadamo se da će članovi Saveta REM-a shvatiti ozbiljnost trenutka i raditi ka nesmetanom ostvarivanju slobode izražavanja. Dosadašnjim odlukama samo su indirektno doveli do nepoštovanja Kodeksa novinara i stvaranja atmosfere koja osnažuje pretnje i nasilje nad novinarima.
Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.
Novinarska i medijska udruženja zahtevaju od nadležnih da utvrde kako je došlo i ko je odgovoran za skrivanje ključnog dokaza u slučaju “pretnji novinaru Drvotehnike Dragojlu Blagojeviću”. Novinarska i medijska udruženja smatraju da je zabrinjavajuće objašnjenje Sektora za unutrašnju kontrolu MUP-a da je u pitanju tehnička greška i očekuju od MUP-a da sprovede postupak unutrašnje kontrole u skladu sa zakonom i utvrdi ko je odgovoran, što bi doprinelo daljem međusobnom poverenju, a i poboljšanju bezbednosti novinara.
Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu je 26. avgusta donelo rešenje o odbačaju krivične prijave zbog toga što je utvrđeno da u vreme kada Blagojević tvrdi da je sporni poziv dogodio, nije bilo ostvarenih poziva na navedeni broj fiksnog telefona. Nakon insistiranja Stalne radne grupe za bezbednost novinara da je kritičnog trenutka bilo poziva, kao i nemogućnosti oštećenog da sam dobije informacije o dolazim pozivima od Telekoma, tužilaštvo je direktno od Telekoma zatražilo listing dolaznih poziva. U zvaničnom odgovoru Telekoma potvrđeno je da je Dragojlo Blagojević primio poziv 12.7.2022. godine u 23.45h.
Na sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara, zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković predočio je članovima Grupe izveštaj Sektora unutrašnje kontrole MUP-a koji je urađen po nalogu Trećeg osnovnog tužilaštva zbog sumnje da je unutar policije prikriven ključni dokaz u slučaju pretnji novinara zbog čega je odbačena krivična prijava.
U izveštaju SUK-a se navodi da je obavljen razgovor sa osobom iz MUP-a koja je prosledila tužilaštvu izveštaj da nije bilo ostvarenih poziva u kritičnom periodu, međutim ne i sa osobom koja je imala pristup i uvid u bazu Telekoma iz koje su uzeti podaci. U izveštaju se navodi da kritični poziv nije registrovan u nadležnoj službi MUP-a, da su razlozi tehničke prirode i da će se raditi na njihovom otklanjanju.
Predstavnik tužilaštva u Stalnoj radnoj grupi je obavestio članove i članice da je formiran još jedan predmet radi rasvetljavanja činjenica u vezi sa nepoklapanjem podataka iz Telekoma i nadležne službe MUP-a. Više tužilaštvo u Beogradu je usvojilo prigovor oštećenog Blagojevića, a rešenje je dostavljeno i Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, nakon čega će tužilaštvo nastaviti postupanje u cilju otkrivanja počinioca.
Podsećamo 11. jula 2022. godine urednik lista „Drvotehnika“, po izlasku novog broja iz štampe gde je pisao o malverzacija čelnika “Srbijašume”, dobio je telefonske pretnje u kome se ističe da će “umreti brzo”. U prijavi pretnji Blagojević je istakao da sumnja da mu je pretnje uputio v.d. direktora “Srbijašume”, koji je blisko povezan sa vrhom SPS-a, a koji mu je slične pretnje i ranije upućivao.
Novinarska i medijska udruženja smatraju da je policija sprovela površnu istragu i da je sramotno policijsko obrazloženje u kome se kaže da nisu videli telefonski poziv koji se nedvosmileno desio. Ovim putem izražavamo bojazan da nije samo u pitanju bio tehnički problem, posebno imajući u vidu da se iz izveštaja SUK-a ne može videti da je izvršen razgovor sa osobom koja je imala direktan pristup bazi, a takođe zabrinjava i svedočenje osobe koja je prosledila podatke da “nije prvi put da se ovakva greška događa”. To predstavlja ozbiljan problem i mora se urgentno utvrditi šta se zaista dogodilo jer ovakvi postupci MUP-a samo dodatno ugrožavaju bezbednost novinara i podrivaju tužilačku istragu, a zadatak MUP-a je da štiti novinare kojima su upućene pretnje, a ne da opstruira procesuiranje slučaja. Novinarska i medijska udruženja zahtevaju da se saslušaju svi koji imaju nadležnost, od tehničkog nivoa, odnosno osoba koje imaju pristup bazi Telekoma, preko odgovornih osoba odeljenja Kriminalističke operativne analitike i drugih nadređenih. Novinarska i medijska udruženja smatraju da je neophodno pregledati arhivu odbačaja koji su se dogodili na sličan način kako bi se utvrdilo da li je bilo sličnih propusta i u prošlosti.
Koalicija za slobodu medija (Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Udruženje novinara Srbije (UNS).
Zbog pretnji OK radiju, Dejan Nikolić Kantar osuđen je u Osnovnom sudu u Vranju na godinu i dva meseca zatvora.
Kao saučesnici u pretnjama, Slaviša Kocić i Bojan Tanasković, osuđeni su na po osam meseci zavora, a Tužilaštvo je takve kazne i tražilo.
„Iako je Nikolić osuđen na zatvorsku kaznu, teško je biti zadovoljan. Posledice pretnji će se osećati još dugo i njih ne može rešiti jedan sudski postupak“, rekla je advokatica zaposlenih na OK radiju Kruna Savović.
Podsećamo, Reporteri bez granica ranije su pozvali srpske vlasti da garantuju bezbednost novinara OK radija u Vranju, čiji rad ometaju pretnje i napadi lokalnog moćnika Dejana Nikolića Kantara.
Stopa usklađenosti Srbije sa evropskom zajedničkom spoljnom politikom je „značajno smanjena“ i od 64 odsto kolika je bila 2020. sada je pala na 45 odsto, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji.
U nacrtu izveštaja koji će biti objavljen sutra, a u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, podvlači se da se Srbija nije uskladila sa sankcijama Rusiji, koje je Evropska unija (EU) uvela Moskvi kao odgovor na agresiju u Ukrajini.
„Niz akcija i izjava Srbije je bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Od Srbije se očekuje da kao prioritet ispuni obaveze i progresivno se uskladi sa restriktivnim merama EU u skladu sa pregovaračkim okvirom Srbije“, podvlači se u dokumentu.
Što se tiče regionalne saradnje, u izveštaju o Srbiji se ocenjuje da je zemlja ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa.
Međutim, spominje se da su odnosi s Hrvatskom „sve više zategnuti uz povremene političke sukobe“.
Odnosi Srbije s Crnom Gorom se u dokumentu ocenjuju kao „izazovni“, ali se naglašava da su obe strane nagovestile veću spremnost za resetovanje odnosa i napore na rešavanju otvorenih pitanja.
Poseban deo se odnosi na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pri čemu se ocenjuje da nema konkretnog napretka u pregovorima o sveobuhvatnom i zakonski obaveznog sporazuma.
U dokument se Beograd i Priština pozivaju da se „bez daljeg odlaganja“ konstruktivno angažuju i unaprede pregovore o sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji.
Postizanje takvog sporazuma je „hitno i ključno“, stoji u izveštaju, kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svom evropskom putu.
Po pitanju borbe protiv korupcije, prema nalazima Evropske komisije, naglašava se da je Srbija učinila samo „ograničeni napredak“. S tim u vezi se spominje da je broj novih istraga i konačnih presuda povećan u 2021. u poređenu sa godinu dana ranije, međutim da je pao broj prvostepenih optužnica.
Navodi se da Srbija treba da pojača prevenciju i suzbijanje korupcije i poveća konačnu konfiskaciju imovine u predmetima visokog profila.
Lošu ocenu je Srbija dobila i po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala gde se kaže da je obeležen samo „ograničen napredak“. Spominje se da je u proteklom periodu, povećan broj novih istraga i konačnih presuda ali da je opao broj optužnica i prvostepenih presuda.
Kaže se takođe da je ograničen broj zaplena i konačnih konfiskacija. Priznaje se da je nivo razumevanja i pristup konfiskaciji poboljšan što bi, kako se kaže u izveštaju, trebalo da dovede do boljih rezultata u budućnosti.
Nikakav napredak nije obeležen u slobodi izražavanja, stoji u izveštaju Evropske komisije o Srbiji.
Stručnjaci Komisije u izveštaju podvlače da su zabrinjavajući slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i naglašva da treba dodatno ojačati u praksi nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja.
U poglavlju koje se odnosi na osnovna prava, veliki deo se posvećuje organizaciji „Evroprajda“ u Srbiji, 17. septembra, i podseća da je održavanje manifestacije bilo neizvesno do poslednjeg trenutka. S tim u vezi se ocenjuje da je komunikacija vlasti oko ove manifestacije bila „kontradiktorna“.
„Dok su vlasti održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli rešenje, ostali su neobavezni u pogledu održavanja parade sa zvaničnom dozvolom“, navodi se u izveštaju Evropske komisije o Srbiji.
Paket proširenja zajedno sa odvojenim izveštajima za svaku državu treba da usvoji kolegijum Evropske komisije, navodi RSE.
Upozorenje se odnosi na aplikacije, koje su prerušene u „zabavne i korisne“, a zapravo kradu lozinke korisnika.
Meta je prosledila upozorenje milionu korisnika Facebooka da su informacije o njihovim nalozima možda kompromitovane od strane eksternih apliakcija na Google i Apple prodavnicama.
U novom izveštaju, istraživači bezbednosti kompanije Meta su identifikovali više od 400 malicioznih aplikacija, dizajniranih da ukradu kredencijale iz naloga Facebook korisnika.
Prema navodima, aplikacije su prerušene u „zabavne i korisne“ servise, kao što su programi za obradu fotografija, aplikacije za kameru, VPN servisi, horoskopi i alatke za praćenje fitnes parametara.
Aplikacije često od korisnika traže da se uloguju sa svojim Facebook nalogom, pre pristupa obećanim funkcijama. Međutim, ovo je samo sredstvo za krađu informacija Facebook korisnika.
Ističe se i da je veliki broj ovih aplikacija bio jedva funkcionalan pre nego što bi se korisnik ulogovao, a mnoge nisu nudile funkcije ni nakon logovanja.
Meta je obavestila i Apple i Google o ovoj situaciji, tako da je na njihovim prodavnicama aplikacija sada zadatak da obezbede da se maliciozni programi uklone.
U međuvremenu, Facebook šalje milion upozorenja korisnicima koji su možda imali dodira sa ovim aplikacijama i preporučuje im da promene svoju lozinku.
Policija je tužilaštvu dostavila izveštaj u kome se kaže da novinar Blagojević nije primio telefonski poziv kada mu je prećeno smrću. Tužilaštvo je utvrdilo da je poziva ipak bilo. Policija je potom svoj netačni izveštaj pravdala “tehničkom greškom”
“Ništa se bezbednije ne osećam ni nakon saznanja da je tužilaštvo utvrdilo da je poziva (u kome mi je prećeno smrću) ipak bilo. Ali je jako važno da je to utvrđeno, da ne bude da sam izmislio”, kaže za BIRN Dragojlo Blagojević, novinar i vlasnik časopisa „Drvotehnika“, koji je policiji prijavio da je 12. jula oko ponoći telefonom dobio pretnje.
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je deset dana kasnije odbilo njegovu prijavu kao neosnovanu. Kao razlog naveli su da je policija utvrdila da u pomenuto vreme nije bilo poziva.
Zamenik republičkog javnog tužioca i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Branko Stamenković je novom istragom utvrdio da je policija od njih sakrila podatak da je novinar Dragojlo Blagojević ipak primio poziv.
Po sprovedenoj istrazi, Služba unutrašnje kontrole MUP-a je obavestila tužilaštvo da kritični poziv nije registrovan iz tehničkih razloga i da će se raditi na njihovom otklanjanju, saznaje BIRN od izvora iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Član Radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić smatra da je policija sprovela površnu istragu i da je skandal policijsko obrazloženje u kome se kaže da policija nije videla telefonski poziv koji se nedvosmileno desio.
“Radi se o duplom skrivanju važnih podataka u slučaju pretnji novinaru”, kaže Veran Matić, član Radne grupe.
Kako je sve počelo?
Dana 11. jula 2022. godine, iz štampe je izašao novi broj magazina „Drvotehnika“. Među ostalim stručnim i komercijalnim člancima, izdvojio se onaj koji je ukazao na korupciju u javnom preduzeću „Srbijašume“ i o odgovornosti vršioca dužnosti direktora ovog preduzeća Igora Braunovića. Prilikom prijave pretnji Blagojević je izjavio kako sumnja upravo na Igora Braunovića.
Sutradan, oko ponoći, zazvonio je fiksni telefon Dragojla Blagojevića i probudio ga u njegovom stanu na Novom Beogradu.
„Hej Dragojlo, ti si ono umro pre godinu dana?!“, rekao je nepoznati muški glas sa druge strane žice.
Blagojević je pitao ko zove i sa kim razgovara.
„A živ si, nisi umro, ali ćeš umreti ubrzo“, odgovorio je isti glas.
Blagojević je pitao sa kim razgovara.
„Ja sam Stanko Vasić“, glasio je odgovor. Na ponovljeno Dragojlovo pitanje šta hoće od njega, dobio je odgovor da će ubrzo saznati.
Blagojević je prekinuo vezu. Telefon je potom opet zazvonio, ali se on nije javljao.
Poziva je ipak bilo
Uznemiren i uplašen za svoju bezbednost, Blagojević ujutru odmah obaveštava UNS, NUNS i policiju o pretnjama koje je dobio.
U prijavi policiji Blagojević je rekao da sumnja na v.d. direktora „Srbijašuma“ Igora Braunovića, koji mu je pretio i pre dve godine. Tada je to prijavio policiji, ali prijava do danas nema ishoda. Naveo je da mu je tada Braunović lično pretio, a sada misli da je nekoga angažovao da to učini, što ga dodatno plaši jer je, kako kaže, v.d. direktora “Srbijašuma” okružen sumnjivim licima.
Posle upućenih pretnji Blagojeviću, novinari BIRN-a su se sastali sa njim i razgovarali. Blagojević je tada bio vidno uznemiren i zabrinut za svoju bezbednost.
„Shvatite da ste sami, to je strašno, nema ko da vas zaštiti“, više puta je ponovio tada Blagojević.
Nakon što je dobio obaveštenje od Tužilaštva da je utvrđeno kako nije bilo poziva koji je prijavio, kratko je rekao novinaru BIRN-a: „Ne želim ništa više da pričam, želim samo ovo da prođe što pre“. Nakon što je policija poslala izveštaj Tužilaštvu u kome je navedeno da nije bilo poziva upućenih Blagojeviću oko ponoći 12. jula, član Radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić je na prvoj sledećoj sednici Radne grupe izrazio sumnju u policijski izveštaj.
Matić je od drugog člana Radne grupe, tužioca Branka Stamenkovića, tražio da Tužilaštvo direktno od mobilnih operatera traži listinge poziva.
Posle nekoliko dana u tužilaštvo je stigao zvaničan odgovor Telekoma u kome se vidi da je Dragojlo Blagojević zaista primio poziv 12.07. u 23:45h.
“To zapravo znači da je neko u MUP-u svesno manipulisao podacima i pokušao da sakrije ključan dokaz usled čega je tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu zbog navodnog nepostojanja poziva”, naveo je Veran Matić.
Pošto je utvrđeno da je došlo do pretećeg poziva uredniku magazina “Drvotehnika”, tužilaštvo će nastaviti istragu kako bi otkrilo ko stoji iza poziva.
“Pored toga, predstavnik tužilaštva je izjavio da je formiran još jedan predmet koji će se baviti rasvetljavanjem činjenica u vezi sa nepoklapanjem podataka iz Telekoma i nadležne službe MUP-a”, kaže izvor iz Radne grupe.
Direktor “Srbija šuma” kaže da je on žrtva
Novinari BIRN-a su se za komentar obratili i Igoru Braunoviću, vršiocu dužnosti direktora “Srbijašuma” koji je u pisanom odgovoru naveo da je zapravo on žrtva u ovom slučaju.
Braunović kaže da je je 13. jula u 23.05, odnosno dan nakon što je Dragojlo Blagojević tvrdio da ga je neko zvao i pretio mu, imao poziv na Viberu na službenom telefonu sa broja koji je registrovan na Dragojla Blagojevića.
“Pošto nisam odgovorio na poziv, stigla mi je poruka sa linkom ka N1 portalu, koji upućuje na vest pod naslovom “Pretnje smrću uredniku Drvotehnike zbog teksta o prodaji drva iz državnih šuma”, kaže Braunović navodeći da je te večeri saznao da se Blagojević obratio javnosti u vezi sa pretnjama koje su mu upućene.
Braunović dalje navodi da je “poučen veoma lošim iskustvom iz 2020. godine, kada je gospodin Blagojević naš prijateljski razgovor predstavio kao navodnu moju pretnju upućenu njemu”, obavestio policiju o pozivu i poruci koju je dobio “sa ciljem da nadležne organe upoznam sa navedenim činjenicama i o mom neopravdanom uznemiravanju od strane gospodina Blagojevića”.
On dodaje da je 28. avgusta u 08.49 ponovo imao poziv na Viber sa broja, koji je registrovan na Dragojla Blagojevića, “na koji se kao prethodnog puta nisam javio”.
“Nemam informaciju da je mene gospodin Blagojević označio da `stojim` iza navedenog poziva, kao što nemam ni informaciju o ishodu moje prijave o uznemiravanju od strane gospodina Blagojevića, ali koristim priliku i pozivam nadležne državne organe da pronađu lice, koje je uputilo pretnje i u skladu sa zakonom prema istom preduzmu zakonske mere, a mene zaštite od daljeg uznemiravanja”, kaže Igor Braunović.
Dragojlo Blagojević potvrđuje da je poslao poruku Braunoviću.
“Ja sam hteo da on zna da sam obavestio javnost i da sumnjam da upravo on stoji iza pretnji”, kaže Blagojević.
Prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, Braunović je od 2017. godine vršilac dužnosti direktora „Srbijašuma“, a na aprilskim parlamentarnim izborima izabran je za narodnog poslanika na listi „Naša Drina“, koalicionom partneru Socijalističke partije Srbije. Braunović je inače bivši zet predsednika SPS-a Ivice Dačića, pošto je godinama bio u braku sa Dačićevom sestrom.
Braunović se spominje kao najozbiljniji kandidat za ministra poljoprivrede u novoj Vladi Republike Srbije.
Na suđenju se saznalo da je Braunović bio meta policijskog praćenja, a jednom prilikom se sastao i sa Brankom Stefanovićem. Kada je ova informacija došla do tadašnjeg ministra policije, Dijana Hrkalović je bila zadužena za brisanje ovih razgovora iz policijske arhive.
Gotovo identično krivično delo počinjeno je i prilikom istrage o pretnjama upućenim novinaru Blagojeviću.
Tokom njegovog mandata na čelu „Srbijašuma“ došlo je do velikog zastoja u snabdevanju drvnom građom. Vrhunac problema je dostignut kada se oglasilo i udruženje proizvođača peleta koji su uputili pismo javnosti ukazujući na probleme u javnom preduzeću koje raspolaže sa preko 80 posto srpskih šuma.
Dragojlo Blagojević kaže da ne očekuje ništa posebno da se desi, napominje da se okružio prijateljima kako bi se okuražio i da radom pokušava da skrene misli.
“Ubuduće ću se kloniti problematičnih tema. Nasilnika čovek treba da se čuva, a valjda će i država nešto uraditi tim povodom”, kaže Blagojević.
Osnivač Telegrama, Pavel Durov, upozorio je na svom Telegram kanalu da je WhatsApp već 13 godina alat za nadzor i da bi ljudi trebalo da izbegavaju ovu aplikaciju. Durov je rekao da svake godine postoji problem sa WhatsAppom koji dovodi u opasnost podatke njegovih korisnika.
„Ne teram ovde ljude da pređu na Telegram. Sa 700 miliona aktivnih korisnika i 2 miliona dnevnih registracija, Telegramu nije potrebna dodatna promocija. Možete da koristite bilo koju aplikaciju za slanje poruka koja vam se sviđa, ali se držite podalje od WhatsAppa koji je je alat za nadzor već 13 godina“, rekao je Durov na svom kanalu.
Durov je rekao da bi hakeri mogli da imaju potpuni pristup svemu na telefonima korisnika WhatsAppa zbog bezbednosnog problema koji je platforma otkrila prošle nedelje. Sve što haker treba da uradi da bi dobio pristup svim podacima na telefonu je da pošalje zlonamerni video ili započne video poziv.
Durov je rekao da ako neko misli da bi ažuriranje WhatsAppa na najnoviju verziju učinilo njegove podatke bezbednim, to zapravo nije slučaj. On je dodao da je sličan problem otkriven 2017. i 2018. godine, a zatim 2019. i ponovo 2020. Pre 2016. WhatsApp uopšte nije imao enkripciju, podsetio je Durov.
„Svake godine saznajemo o nekom problemu u WhatsAppu koji dovodi u opasnost sve na uređajima njihovih korisnika. Što znači da je gotovo sigurno da tamo već postoji nova bezbednosna greška. Takvi problemi teško da su slučajni – oni su podmetnuti u pozadini. Ako se otkrije jedan backdoor i mora biti uklonjen, dodaje se još jedan”, rekao je on.
Osnivač Telegrama je rekao da nije važno da li je neko najbogatija osoba na planeti – ako ima WhatsApp na svom telefonu, svi njegovi podaci na uređaju će biti dostupni, što je težim putem saznao multimilijarder Džef Bezos, vlasnik Amazona.
„Zato sam izbrisao WhatsApp sa svojih uređaja pre mnogo godina. Ako ga instalirate, otvarate vrata za ulazak u vaš telefon“, rekao je Durov.
Izjava Durova dolazi samo nedelju dana pošto je WhatsApp objavio ispravke za ranjivosti u aplikaciji za Android i iOS koje bi mogle omogućiti hakerima da preuzmu kontrolu nad aplikacijom i uređajem.
Dnevni list Danas podneo je zahtev Savetu za štampu da oceni da li je u intervjuu sa glumcem Goranom Jevtićem koji je objavljen u maju ove godine prekršen Kodeks novinara Srbije.
Imajući u vidu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za štampu tokom vikenda poistovetio intervju sa serijskim silovateljem Igorom Miloševićem u Informeru i intervju sa glumcem Goranom Jevtićem (osuđenim za nedozvoljene polne radnje nad maloletnikom) u Danasu, zatražili smo mišljenje Saveta, kao samoregulatornog tela zaduženog za ocenu etičkih i profesionalnih standarda u novinarstvu.
„Ne znam šta da se izjašnjavam. Jesam za pooštravanje kazni silovateljima. Ali ako mogu na utičem na zakonopisce i zakonotvorce jeste da se dodatno pojačaju kazne za silovatelje. Ako me pitate da li sam novinar ili nisam, i da li bih objavio takav intervju, rekao bih da ne“, odgovorio je predsednik na pitanje novinara o tome kako vidi to što je Informer objavio intervju sa višestrukim silovateljem.
On je, međutim, dodao da je „tabloid Danas koji je u vlasništvu United Grupe“, imao intervju sa pravosnažno osuđenim pedofilom i silovateljem, glumcem Goranom Jevtićem.
„Što tada niste protestovali. Pustite sve ljude i novinare da rade svoj posao, pa makar i ovako radili. Neću se izjašnjavati jer bi se tako mešao u uređivačku politiku“, nave je Vučić.
Savet za štampu je već saopštio da je Informer nesumnjivo prekršio više tački Kodeksa novinara, kao i da je stiglo više žalbi na taj tekst te će se Komisija za žalbe izjašnjavati o ovom slučaju na sednici koja bi trebalo da se održi 27. oktobra.
