Četiri nacionalne televizije tokom maja 1430 puta prekršile Zakon o oglašavanju

By

-

19/10/2022

Televizije kojima je REM nedavno produžio dozvole za nacionalno emitovanje, Pink, Hepi, Prva i B92, tokom maja su 1430 puta prekršile zakon, gotovo 50 puta dnevno. REM zahteva pokretanje prekršajnih postupaka.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) podnelo je zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog kršenja Zakona o oglašavanju protiv četiri televizije kojima je nedavno produžilo dozvole za korišćenje nacionalne frekvencije – Pinka, Hepija, Prve i B92, prenosi Cenzolovka.

Te televizije su tokom maja ove godine, prema nalazima REM-a, ukupno 1430 puta prekršile zakon, gotovo 50 puta dnevno.

Kako se navodi na sajtu REM-a, protiv televizije B92 pokrenut je postupak zbog toga što je u programu napravila 335 prekršaja, a protiv Prve zbog 412 prekršaja.

Nacionalna televizija Hepi je istovremeno napravila 143 prekršaja, dok je Pink ubedljivo na prvom mestu po tome koliko ga (ne) obavezuje Zakon o oglašavanju – prekršio ga je 540 puta za mesec dana, 18 puta dnevno.

Izvor: N1

Sud u Loznici bivšem policajcu zabranio da prilazi novinaru Novosti Vladimiru Mitriću

By

IJAS

-

19/10/2022

0

Osnovni sud u Loznici doneo je rešenje da se bivšem policajcu za koga se sumnja da je u restoranu „Cale“ kod Šapca pretio novinaru „Večernjih novosti“ Vladimiru Mitriću zabrani prilaženje, sastajanje i komuniciranje sa ovim novinarom, zbog krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti. Ovom merom naloženo je i da se bivši policajac svakog petka i ponedeljka javlja policiji.

Osnovno javno tužilaštvo u Loznici predložilo je da mera zabrane prilaska traje do pravosnažnog okončanja sudskog postupka.

Mitrić je za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS) rekao da je tužilaštvu prijavio i pretnje u komentarima na društvenoj mreži Fejsbuk.

Sporni komentari, navodi Mitrić, pojavili su se na Fejsbuku nakon objave medijskih tekstova u kom govori da ga je bivši policajac verbalno napao.

„Dobar je za Drinu. Kad nadođe“, komentar je koji je novinar „Večernjih novosti“ doživeo kao posebno uznemirujuć.

Mitrić je prošle nedelje rekao UNS-u da je po završetku izveštavanja u Dragincu, uz policijsku zaštitu, svratio u restoran „Cale“, gde mu je bivši policajac uz uvrede rekao da „zna da će ga ovaj sigurno ponovo prebiti“, misleći na policajca koji mu je naneo teške telesne povrede bejzbol palicom pre 18 godina.

Mitrić je zbog ovog fizičkog napada pod policijskom zaštitom od 12. oktobra 2005. godine.

Izvor: Bezbedni novinari

Pretio novinaru da će mu razbiti glavu, sud ga oslobodio

By

IJAS

-

19/10/2022

0

sud-tuzba-presuda-poxxcreiw6x3zkvzhlrfks65sudm0aw9xn6t7os38k — slika: Daniel Bone/Pixabay

Osnovni sud u Novom Pazaru oslobodio je optužbe N.M. da je 2020. godine u krugu Opšte bolnice pretio uredniku portala „Snews“ Medinu Haliloviću i ugrozio njegovu sigurnost, objavio je danas Radio Sto plus.

Sud je saopštio da je sudija oslobadjajuću presudu doneo na osnovu četiri dokaza od kojih je najvažniji to što je Halilović u „slobodnom izlaganju na glavnom pretresu rekao da se tom prilikom nije osetio ugroženo i uplašeno, već uvređeno drskim ponašanjem optuženog“.

„Samim tim nisu ostvareni elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti“, navodi se u saopštenju Osnovnog suda.

Dodaje se i da je Halilović davao različite izjave u policiji i tužilaštvu, i da je većina svedoka kazala da nije čula pretnje optuženog, već samo da je vikao.

U saopštenju se navodi i da veštak nije mogao da na video snimku događaja nadje inkriminišuće reči.

Halilović je izjavio da presudu smatra „ponižavajućom, poražavajućom i očekivanom“.

„Ne očekujem pravdu i pravičnost od Osnovnog suda u Novom Pazaru. Ovaj sud je još jednom poslao poruku da siledžije, kriminalci, plaćenici i primitivci mogu slobodno da nasrću na novinare, napadaju ih, vredjaju i ponižavaju pred svima i sve to rade uz saradnju sa policijom i nosiocima javnih ovlašćenja“, kazao je on.

Naveo je da se presuda zasniva na nalazu i mišljenju, kako je ocenio, nekompetentnog IT veštaka koji nije mogao sa sigurnošću da utvrdi reči koje mu je uputio okrivljeni, a da je postupajući sudija odbio njegov predlog da se angažuje ekspert za analizu audio sadržaja.

Najavio je da će se tužilac žaliti na tu presudu, a da će on, u svojstvu oštećenog, podneti pismene pritužbe Visokom savetu sudstva, Ministarstvu pravde i Komori sudskih veštaka, i obavestiti novinarska udruženja i organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Incident zbog kojeg je vodjen postupak pred Osnovnim sudom desio se u vreme epidemije korona virusa, u krugu Opšte bolnice, dok je Halilović intervjuisao gradjanina koji je štrajkovao gladju nezadovoljan radom te zdravstvene ustanove. ;Halilović je tada tvrdio da mu je N.M. prišao i povišenim tonom pretio da će mu „razbiti glavu“.

Izvor:Danas

Ribeiro: Ukidanje nekažnjivosti za napade na novinare vodi slobodnijim medijima

By

IJAS

-

19/10/2022

0

teresa-ribeiro-po2yhdoa6ulwglroxd55zb0uvakb717q5y7orzwrqc — slika: OSCE

Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Tereza Ribeiro je uputila pismo ministru spoljnih poslova Republike Srbije Nikoli Selakoviću u kome se naglašava da je “zaštita novinara prvi preduslov za slobodu medija, bez koje nema demokratije”, objavio je Javni servis.net.

Ribeiro u pismu upućenom 14. oktobra 2022. navodi i da joj je bilo “drago što je mogla da primeti pozitivna poboljšanja što se tiče procesuiranja dva poslednja slučaja napada na novinare u Srbiji”.

Upućenost predstavnice za slobodu medija OEBS-a u dešavanja u našoj zemlji u vezi napada na novinare je na visokom nivou jer dalje u svom pismu detaljno opisuje nekoliko nedavnih slučajeva napada na medijske radnike, navodi Javni servis.net.

“Na osnovu informacija koje su mi dostupne, 7. oktobra 2022. godine Treće Osnovno tužilaštvo u Beogradu je usvojilo žalbu koju je podneo Dragojlo Blagojević, urednik magazina Drvotehnika, za pretnje smrću koje su mu upućene od strane nepoznatog lica preko telefona sredinom jula 2022. Pretnje smrću navodno imaju veze sa Blagojevićevim člankom o navodnim zloupotrebama cena prilikom prodaje drveta iz državnih šuma. Nakon pribavljanja spiska svih telefonskih poziva od Telekoma, potrebnih kao dokazni materijal za pokretanje procedure u ovom slučaju, očekuje se da tužilaštvo pokrene istragu i identifikuje počinioca. Nažalost, ovo nije prvi put da Blagojević dobija pretnje. Prema navodima novinara, njemu je bilo prećeno i u januaru 2020, od strane generalnog direktora javnog šumarskog preduzeća „Srbijašume“ povodom članka koji je napisao – slučaj koji još uvek nije rešen. Nadam se brzom i smislenom rešenju ova dva spora.

Šta više, bilo mi je veoma drago što je slučaj u kojem se pretilo ugrožavanjem bezbednosti radnika OK Radija na pravi i efikasan način razrešio, što je rezultiralo kaznama zatvora za tri osobe, uključujući podstrekača i dva saučesnika, od strane Osnovnog suda u Vranju. U periodu od nekoliko meseci, OK Radio i njegovi zaposleni trpeli su ogroman talas pretnji i zastrašivanja kao osvetu za žalbu koju je ovaj medij predao građevinskom inspektoru o planovima kompanije vezane za osuđenog podstrekača da protivzakonito sagradi kockarnicu u prostoru odmah pored radio stanice”, istakla je predstavnica OEBS-a.

Ribeiro je takođe iskoristila priliku da u ovom pismu pohvali “brz odgovor i napore Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRGBN) koja se bavila gore pomenutim slučajevima, uz blisku saradnju sa organima za sprovođenje zakona i organima gonjenja, uz stalne napore novinara veterana Verana Matića i zamenika Republičkog javnog tužioca, Branka Stamenkovića”.

Zaključila je “da je prestanak prakse nekažnjivosti za sve otvorene slučajeve napada i pretnji medijskim radnicima u zemlji, na brz i sistematski način, neophodan korak da bi se obezbedilo bezbedno i slobodno medijsko okruženje i izgradilo poverenje u javne institucije” i dodala da “u tu svrhu, želi da ponovi pređašnji poziv i apel vlastima da implementiraju Medijsku strategiju i njen akcioni plan bez daljeg odlaganja, u cilju daljeg jačanja medijske scene u zemlji, kao i u cilju poboljšanja bezbednosti novinara”, obećavši da će nastaviti da nadgleda sve nerešene slučajeve koji se tiču bezbednosti novinara sa nadom da će biti blagovremeno razrešeni.

Izvor: Javni servis

Za petu nacionalnu frekvenciju prijavile se četiri televizije

By

IJAS

-

18/10/2022

0

1659094178-zekic-1024x576-1-pvnrz8jnwekb7w0hxlywa6algu0w8wx4q294ogfdr8 — slika: N1

Predsednica Saveta REM Olivera Zekić izjavila je da su se na konkurs za petu frekvenciju za televiziju s nacionalnom pokrivenošću javile četiri televizije – Nova S, Kurir, Kopernikus i BK.

Zekić je objasnila da je 11. oktobra istekao rok za podnošenje dokumentacije za petu frekvenciju za televiziju sa nacionalnom pokrivenšću, ali i za konkurse za televizije i radio stanice za emitovanje na teritoriji Beograda.

Sada teče rok za eventualnu dopunu dokumentacije i to rade stručne službe unutar REM, dodala je.

Potom će uslediti proces javnog slušanja kandidata koji su konkurisali za te frekvencije i može se očekivati da ceo proces bude završen do decembra, rekla je Zekić.

Izvor: Fonet

Koliko su novinari bezbedni i zaštićeni i na čiju pomoć mogu da računaju

By

IJAS

-

18/10/2022

0

marija-p2k9oepvncfzopdx2nfdgy0bulu9mvu12boh5e8678 — Marija Babić, slika: Medija centar

Iako postoje dve Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, mnogi nisu upućeni na koju pomoć mogu da računaju. Marija Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije navela je za RTS da novinari, ukoliko smatraju da su ugroženi, mogu da se obrate kontakt tačkama Stalne radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, koje se, osim u novinarskim udruženjima, ali i u tužilaštvima i policiji.

Evropska komisija u najnovijem izveštaju o Srbiji kaže da slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje zabrinjavaju. Zaštitnik građana takođe u svom poslednjem izveštaju ukazuje da su novinari i mediji često izloženi verbalnim napadima, i to često u javnom prostoru. Kako Vi vidite situaciju, koje su to najčešće prepreke u radu novinara i koji su vaši podaci?

Dobar dan, hvala na pozivu. Kao što ste spomenuli stanje jeste zabrinjavajuće i pored određenih pomaka koje mi imamo kada je u pitanju bezbednost novinara, ipak je stanje nepromenjeno u poslednjih nekoliko godina. Prema našoj, NUNS-ovoj, bazi podataka mi smo zabeležili šest fizičkih napada, 27 verbalnih napada, osam napada i pretnji imovini, kao i 57 pritisaka. Ne možemo sad da znamo da li će imati manje ili više u odnosu na prethodnu godinu, jer imamo takvo iskustvo da samo jedan događaj, kao na primer jedni protesti, mogu da utiču da skoči broj. Pored tih pretnji i fizičkih napada koji su najozbiljniji napadi na novinare, tu su različite vrste pritisaka koji i te kako mogu da ugroze njihovu bezbednost, kao što je uznemiravanje različite vrste, posebno preko interneta. Tu imamo etiketiranje pre svega od strane javnih funkcionera, pa čak i oni na visokim pozicijama, kao što smo imali u prethodnom Sazivu Narodne skupštine veliki broj slučajeva gde smo imali korišćenje tog prostora da se etiketiraju novinari i tako dovedu u neku opasnost od nekih drugih pretnji, pre svega putem društvenih mreža, što smo imali iskustvo u prethodnom periodu.

Zaštitnik građana ukazuje i na ekonomske pritiske, i na pritiske tužbama protiv novinara i da se iscrpljuju i finansijski i da se zastrašuju kroz te strateške tužbe, i ukazuje na njihov ekonomski položaj.

Upravo tako, to su ti pritisci drugi koji ne ugrožavaju njihovu bezbednost kao takvu, ali svakako utiču na njihov rad. Imamo i neodgovaranje na pitanja novinara, nedostavljanje informacija, nepozivanje na događaje od javnog interesa, kao i druge vrste diskriminacije. I ti loši ekonmoski uslovi rada dovode do toga da novinari budu podložniji tim pritiscima.

Godine 2017. formirana je Stalna radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara. To je zapravo bila obaveza Srbije iz Poglavlja 23 u pregovorima sa Evropskom unijom. Kako funkcioniše ta Radna grupa, šta od nje novinari mogu da dobiju, kakvu zaštitu? Pitam Vas to jer ste i sami svesni da zadaci i aktivnosti Radne grupe nisu dovoljno vidljivi čak ni među novinarima?

Osnovana je u januaru 2017. godine, čine je predstavnici šest medijskih i novirnarskih udruženja, predstavnika Republičkog javnog tužilaštva i MUP-a. Ono što može da se istakne kao dobar mehanizam koji je uspostavljen jeste taj sistem kontakt tačaka, kontakt osoba za prijavljivanje slučajeva i razmenu informacija i na taj način je dosta olakšan način da novinar prijavi slučaj policiji i tužilaštvu. Imamo kontakt tačke u novinarskim i medijskim udruženjima, imamo 115 u tužilaštvima, znači tužioci su kontakt tačke, i oko 100 policijskih službenika širom Srbije. Novinar može direktno da se obrati kontakt tački. Može se naći na sajtu bezbedninovinari.rs i mi smo kao udruženje, pretpostavljam da su i druga udruženja, slali svom članstvu te spiskove. Policija i tužilaštvo u tim situacijama moraju hitno da reaguju.

U radu Radne grupe ima i problema. Koliko su policija i tužilaštvo spremni da zaštite novinare. Šta pokazuju dosadašnji rezultati u njihovom radu kroz Stalnu radnu grupu?

Imamo to hitno reagovanje koje je uspotavljeno obaveznim uputstvom i u policiji i tužiulaštvima u roku od 24 do 48 sati. Kakva je dalja efikasnost kasnije? Tu dolazimo do tog problema, i dalje imamo jako veliki broj nerešenih slučajeva i dalje je veliki broj slučajeva u kojima su nepoznati počinioci, veliki broj odbačaja krivičnih prijava što nas dovodi do tih problema po pitanju tumačenja pretnje u sklopu krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti gde imamo neslaganja, naše mišljenje i mišljenje tužilaštva. Novinari nisu bezbedni, oni se ne osećaju bezbedno, što je pre svega najbitnije, dok obavljaju svoj posao, a to je posledica svega toga što sve instiucije, ne mislim samo na policiju i tužilaštvo, nisu pokazale dovoljno volje i želje da se stvarno bave pitanjem bezbednosti novinara i da unapre to.

Često novinari dobijaju pretnje i telefonskim putem i putem društvenih mreža. Kako tu ocenjujete rad nadležnih?

Što se tiče društvenih mreža možemo da primetimo da su društvene mreže u poslednje vreme preplavljene govorom mržnje i pretnjama i to je veliki problem, imamo pojedničane slučajeve koji su brzo rešeni, međutim i dalje predstavlja problem generalno nerešavanje tih slučajeva. I s obzirom na ozbiljnost tih pretnji, neophodno je da se to unapredi. Što se tiče telefonskih putem, bilo je slučajeva naravno, uglavnom se nisu rešili, imamo neke retke slučajeve koji su rešeni.

Izvor: RTS

NUNS započeo kampanju – Vodič za tolerantno ponašanje političara prema novinarima

By

IJAS

-

18/10/2022

0

Nezavisno udruženje novinara Srbije pokrenulo je kampanju Vodič za tolerantno ponašanje političara prema novinarima u kome će se, na primerima iz svakodevne prakse, ukazivati političarima kako da se ponašaju prema novinarima.

Kampanja će trajati naredne dve nedelje, kada će se svakodnevno objavljivati crteži Marka Somborca, uz prateći tekstRadmila Markovića, koji će na šaljiv način prikazivati situacije sa kojima se svakodnevno susreću novinari .

Vodič je zamišljen kao uputstvo kako političari treba u datim situacija da se ponašaju, a kako se zaista ponašaju. Kod svakog primera naveden je i odgovarajući član Zakona o informisanju koji objašnjava situaciju (pr član 4. – javno informisanje je slobodno i ne sme da podleže cenzuri). Vodič se ne odnosi samo na političare, poslanike, vladajuće stranke, već na sve političare u Srbiji, kako bi, zapravo, morali da se ponašaju prema novinarima.

NUNS je pokrenuo kampanju – Vodič za tolerantno ponašanje političara prema novinarima, u kome će se, na primerima iz svakodevne prakse, ukazivati političarima kako da se ponašaju prema novinarima. Sledeće dve nedelje će ih na šaljiv način edukovati @somboracmarko i Rade Marković. pic.twitter.com/c6Q3CWPkNG

— NUNS – Nezavisno udruženje novinara Srbije (@NUNS_1994) October 18, 2022

Ujedno, narednih dana će izaći Vodič za tolerantno ponašanje političara, kao brošura sa crtežima, i članovima Zakona, koji će se podeliti svim odborničkim grupama u Skupštini Srbije, s obzirom da je Skupština postala mesto targetiranja svih ljudi koji kritički misle. Ideja je i da Vodič dobiju i odbornicima na lokalu.

Vodič je zamišljen kao forma “10 zapovesti”, („ne ubij novinara“, „ne hapsi novinara zbog njegovog pisanja“, „ne udaraj novinara“, „ne preti i ne crtaj metu novinaru“, „ne vređaj novinara“, „ne zastrašuj i ne maltretiraj novinara“, „ne huškaj ljude na novinara“, „odgovori novinaru kad pita“…).

Šaljivih 14 crteža, kroz primer iz prakse, prikazuju kako se ponašaju, a kako bi zaista trebalo da se ponašaju političari u datim slučajevima. Crteži su prilagođeni da se dele na društvenim mrežama, uz hešteg #vodičzatoleranciju.

Razlog za pokretanje kompanje je konstantno bahat i prizemni način komuniciranja političara prema svakom ko iznosi kritičko mišljenje, a posebno prema novinarima kada postavljaju pitanja na koja ne žele da daju odgovore. Predstavnici vladajuće koalicije novinarima su se obraćali sa nipodaštavanjem, vređanjem, bez odgovora na postavljeno pitanje. Neposredno se na novinare tako i vršio pritisak. Često je taj način komunikacije sadržao govor mržnje, ali i pretnje, targetiranja, što predstavlja veliku opasnost za sve pojedince koji imaju različit stav o nekim važnim društvenim temama.

Crteže i gifove i ove kampanje možete svakodnevno videti na našim nalozima na drutvenim mrežama – Facebook, Instagram i Twiteru.

Iran – treća zemlja u svijetu koja ima najviše novinara u zatvoru

By

IJAS

-

18/10/2022

0

prison-slika-canva-pw58gnjs491y2tc0e2k6n89qga84bj98fh7pzfhv8k — slika: canva

Od protesta koji su uslijedili u zemlji nakon smrti Mahse Amini zatvoren je 31 novinar.

Iran je na trećem mjestu u svijetu od zemalja koje imaju najveći broj novinara u zatvoru. Više zatvorenih novinara je u Kini i Mijanmaru, javljaju Reporteri bez granica (RSF). U Iranu je trenutno 41 novinar u zatvoru.

RSF navodi da je nakon protesta u Iranu koji su uslijedili zbog smrti Mahse Amini povećan broj uhapšenih novinara. Pozivaju na hitno oslobađanje svih pritvorenih novinara i traže da se poduzmu konkretni koraci u rješavanju pogoršanja slobode medija u toj zemlji.

“Nedavni nemiri u Iranu pokazali su da su novinari među najciljanijim grupama u zemlji. Vlada Irana je iskoristila hapšenja da utiša glasove novinara i nezavisnih medija. Ovo suzbijanje prava na informisanje je dostiglo najviši nivo. Pozivamo iranske vlasti da odmah preokrenu ovaj trend tako što će osloboditi sve pritvorene novinare u zemlji i prestati se uplitati u rad nezavisnih medija”, piše u saopštenju RSF-ovog deska za Bliski Istok.

Protesti u Iranu počeli su prije mjesec dana i to nakon što je 16. septembra umrla 22-godišnja Mahsa Amini, nakon što je uhapsila iranska policija zbog “neprikladne odjeće”. Nakon njene smrti iranske snage zatvorile su ukupno 31. novinara, od kojih je 27, uključujući 10 novinarki, još uvijek u zatvoru. Kako je 14 novinara već bilo privedeno prije novog talasa protesta, ukupan broj zatvorenih novinara u Iranu iznosi 41, nakon Kine sa 102 i Mijanmara sa 67 novinara u zatvoru, piše RSF.

Podaci ove organizacije za zaštitu prava na slobodu informacija pokazuju da broj novinara koji su trenutno pritvoreni u Iranu nije bio veći decenijama. Broj novinara koje su iranske vlasti zatvorile tokom nemira izazvanih značajnim povećanjem cijena goriva 2019. iznosio je 33, u odnosu na 30 u 2018. godini, koju je obilježilo nekoliko građanskih protesta.

RSF navodi i da su novinari uhapšeni u 14 različitih gradova, uključujući male gradove ali i glavni grad zemlje Teheran.

Evropska unija u ponedjeljak je uvela sankcije policiji za moral u Iranu i ministru informisanja zbog njihovog učešća u nasilnom obračunu sa sudionicima masovnih antivladinih protesta koji traju sedmicama zbog smrti 22-godišnje Mahse Amini .

Među 11 sankcionisanih su dva glavna rukovodioca iranske policije za moral, Mohamad Rostami i Hadžahmad Mirzei. Njima su zamrznuta sredstva u svim zemljama Evropske unije, a zabranjeno im je i da tamo putuju, objaavio je Associated Press, a prenosi Radio Slobodna Evropa. Ministar informisanja Isa Zarepur je na listi kažnjenih zbog navodne odgovornosti za ometanje funkcionisanja interneta tokom protesta.

Prema nalazima Reportera bez granica najmanje 13 novinar je uhapšen u racijama u njihovim domovima.

“Sinoć kada sam spavao zazvonio mi je telefon i supruga mog sina je uplakana rekla da razbijaju vrata od njihove kuće. Otišli smo u kuću Navida Jamshidija, našeg sina, da vidimo šta se dešava. Deset ljudi je ušlo u kuću i vezali su mu ruke i pretraživali kuću. Ne znam šta su tražili”, riječi su Iraja Jamshidija, oca osnivača Asianewsa i freelance novinara Navida Jamshidija koga su iranske snage pritvorile 24. septembra iz nepoznatih razloga.

Od početka protesta u Iranu pristup informacijama i rad novinara bili su u centru pažnje iranske vlade, piše RSF. S jedne strane, kako objašnjavaju, pristup internetu se prekida gotovo svakodnevno, a vlasti onemogućavaju pristup VPN-u. Nezavisni mediji u Iranu, kako navode iz RSF-a, strogo su pod nadzorom iranskih vlasti, što je mnoge navelo na autocenzuru kako bi zaštitili svoje medijske organizacije i novinare od napada snaga sigurnosti.

Iran se na RSF-ovoj listi Svjetski indeks slobode medija za 2022. godinu nalazi na 178. mjestu od 180 zemalja.

Izvor: MC Online, RSF

Mustafa Kuleli, potpredsednik EFJ-a: Novi zakon o dezinformacijama mogao bi da izbriše poslednje ostatke slobode u Turskoj

By

IJAS

-

14/10/2022

0

Turski parlament usvojio je juče novi strogi zakon o medijima koji predviđa do tri godine zatvora za novinare i korisnike društvenih mreža koji šire lažne ili obmanjujuće informacije. Sindikat novinara Turske (TGS) osudio je zakon kao potez turskog premijera Erdogana da uguši kritičke glasove uoči opštih izbora u junu 2023. Potpredsednik EFJ Mustafa Kuleli govori o uticaju na novinarstvo i slobodu govora u Turskoj.

Šta će za turske novinare promeniti zakon koji je juče usvojen?

Svrha ovog zakona nije da se bori protiv dezinformacija, već da okonča izvještavanje o činjenicama i slobodu izražavanja. Sada kada je zakon usvojen, rizikuje se da se izgube i poslednji ostaci slobode izražavanja. Visoko politizovano tursko pravosuđe ima „štap cenzure“ u svojim rukama, te dozvoljava sudovima da izreku zatvorske kazne do tri godine novinarima i redovnim korisnicima društvenih medija koji navodno „otvoreno šire obmanjujuće informacije“. U osnovi, bilo kakve kritičke objave na društvenim mrežama mogu se proglasiti „dezinformacijama“. To će obezbediti pravni osnov za mnoge zloupotrebe od strane pravosuđa, koje je već zavisno i politički kontrolisano. Milioni korisnika interneta u Turskoj rizikovaće zatvorske kazne.

Koji članovi novog predloženog zakona najviše zabrinjavaju?

Član 29 uvodi novo krivično delo „javnog širenja obmanjujućih informacija“ u turski pravni sistem. Kako je ovaj zločin definisan prilično nejasno i otvoreno, nije do kraja definisano kako će tužioci odrediti „lažne vesti“ i one koji učestvuju u njihovom širenju. Društvene mreže i internet sajtovi će morati da predaju lične podatke korisnika za koje se sumnja da „propagiraju obmanjujuće informacije“. Pored toga, zakon uključuje pojmove kao što su „dezinformacije“, „neosnovane informacije“ i „iskrivljene informacije“, bez davanja zakonskih definicija. Takođe se spominje „bezbednost“, „javni red“ i „javni mir“, koji su više puta korišćeni protiv novinara u slučajevima pravnog uznemiravanja. Kriminalizacija takvih radnji može dovesti do razvoja događaja koji bi mogli uzdrmati korene demokratije i suštinske principe slobode izražavanja.

Zašto Erdoganova stranka Partija pravde i razvoja (AKP) sada uvodi ovaj zakon?

Brzina kojom je donet ovaj zakon može ukazivati na to da je cilj vlade da poveća pritisak na novinare i korisnike društvenih mreža pred izbore. Predlog, pripremljen bez konsultacija sa novinarskim organizacijama i civilnim društvom, bio je kontroverzan čak i unutar vlade.

Izvor: EFJ

Safejournalists.net