Naime, kao što smo pisali u našem prethodno objavljenom tekstu pod nazivom ,,Dezinformacije i društvene mreže – vodič za prepoznavanje dezinformacija na vašem fidu’’, dezinformacije koje se šire internetom mogu biti namerno obmanjujuće i nenamerno obmanjujuće dezinformacije.

U terminologiji koja je zastupljena na engleskom govornom području, a koja se zatim ustalila i na drugim područjima, širenje namerno obmanjujućih dezinformacija potpada pod termin ,,disinformation’’, dok se širenje nenamerno obmanjujućih dezinformacija naziva ,,misinformation’’.

Dakle, širenje nenamerno obmanjujućih dezinformacija, što bi značilo onih informacija koje su lažne, netačne ili pogrešne, podjednako kao i širenje namerno obmanjujućih dezinformacija može dovesti konzumente takvog sadržaja do toga da izgrade netačna uverenja ili donesu pogrešne odluke zasnovane na ovakvim uverenjima.

Stoga je krucijalna neprestana borba protiv nenamerno obmanjujućih dezinformacija, podjednako kao i blagovremeno ukazivanje konzumentima prenetih sadržaja o kojima se izveštava da su bili nenamerno obmanuti određenim dezinformacijama.

Međutim, jasno je da puko identifikovanje nenamerno obmanjujućih dezinformacija često nije dovoljno da bi se ispravile pogrešne percepcije koje su iz takvih dezinformacija već rezultirale, te da se na osvešćivanju njihovog postojanja i njihove učestalosti, kao i posledica koje one proizvode stalno mora raditi. Stoga je ideja ovog vodiča osmišljenog od strane stručnjaka iz Instituta za odnose sa javnošću Univerziteta Floride da vam pomogne u borbi protiv nenamerno obmanjujućih dezinformacija.

JEDAN – Pružite detaljne, ali koncizne informacije

Ispravke lažnih narativa sa detaljnim protivargumentima su delotvornije nego pojedinačna prosta upozorenja ili neutemeljena pobijanja prenete nenamerno obmanjujuće dezinformacije.

Takođe, dodatne informacije o dezinformišućem narativu o kome se radi pomoći će konzumentu sadržaja da bolje shvati situaciju o kojoj je reč i lakše preispita da li je bio doveden u zabludu određenom dezinformacijom.

DVA – Objasnite šta se dogodilo koristeći se istinitim razvojem toka događaja

Opovrgavanje lažnih tvrdnji često ume da ostavi praznine u razumevanju ljudi.

Problem leži, zapravo, u tome što kada ove praznine nisu popunjene, konzument neistinitog sadržaja razotkrivene informacije i dalje može da koristi kada razmišlja o situaciji o kojoj je reč.

Međutim, korišćenje alternativnih kauzalnih (uzročno-posledičnih) objašnjenja doprinosi mnogo boljem shvatanju o tome zašto nešto zapravo nije tačno, a to se postiže upravo kroz izveštavanje o tome kako se situacija o kojoj je reč zapravo razvijala.

TRI – Ponovite ispravljene i tačne činjenice

Prema stručnjacima za bihevioristiku, ljudi su skloni tome da informacije koje im deluju poznatije smatraju istinitijim.

Ponavljanje protivargumenata i ispravljenih navoda pomoći će da konzument sadržaja bude izloženiji istinitom narativu, što će u krajnjoj liniji doprineti tome da konzument oformi stavove koji će biti utemeljeni na tačnim, istinitim i proverenim informacijama.

ČETIRI – Ne ponavljajte pominjanje dezinformacije bez odgovarajućeg konteksta

Iznete nenamerno obmanjujuće dezinformacije ne bi trebalo ponavljati prilikom njihovog ispravljanja osim ukoliko nisu predstavljene na način da služe konzumentu da se podseti o tome da se radi o neistinitoj tvrdnji.

U skladu sa time, kod svakog novog pominjanja dezinformacije o kojoj je reč akcenat bi trebalo staviti na to zbog čega je konkretna dezinformacija netačna ili obmanjujuća, a nikako na samu dezinformaciju.

PET – Ispravite nenamerno obmanjujuću dezinformaciju čim je uočite

Što duže nenamerno obmanjujuća dezinformacija ostane neispravljena, to su veće šanse da je konzumenti bez zadrške percipiraju kao istinitu i tačnu, te da je obrade kao verodostojnu.

Što je trajnija izloženost konzumenta sadržaja nenamerno obmanjujućoj dezinformaciji to će ona izgledati tačnije i verodostojnije konzumentu i to čak i nakon što je naknadno bila ispravljena i razotkrivena.

ŠEST – Koristite grafike i druge vidove vizualizovanja sadržaja

Bihevioristička ispitivanja pokazala su da ljudi lakše razumeju činjenice kada su one predstavljene kroz grafike ili druge oblike vizualizovanja, nego kada se te iste činjenice prenesu u čisto tekstualnom formatu.

Vizualizovanje činjenica pogotovo je korisno kod razotkrivanja dezinformacija s obzirom na to da sadržaj koji sadrži vizuelne delove više privlači pažnju konzumenta, a pri tom se na ovaj način iznete činjenice percipiraju kao jasnije i jednostavnije za razumevanje.

Štaviše, sadržaj koji je prikazan na vizuelno prijemčiv način konzumentu će ujedno izgledati i kao manje pristrasan.

SEDAM – Bolje sprečiti nego lečiti iliti ključ je u preventivi

Opovrgavanje nenamerno obmanjujućih dezinformacija omogućava nam da ispravimo nastale pogrešne percepcije o nekoj situaciji nakon što je određeni lažni narativ već bio iznet.

Međutim, preventivno delovanje omogućava da se pogrešna uverenja i stavovi kao posledica prenetih nenamerno obmanjujućih dezinformacija ni ne oforme.

Pored toga, veća je verovatnoća da konzument neće poverovati u neku dezinformaciju ukoliko je stalno izložen upozorenjima o tome kakve sve vrste dezinformacija postoje i na koje se načine mogu preneti, bilo namerno ili nenamerno.

OSAM – Mudro birajte osobu koja će nenamerno obmanjujuće dezinformacije da ispravi, odnosno opovrgne

Ispravke nenamerno obmanjujućih dezinformacija biće delotvornije ukoliko potiču od onih ljudi za koje verujemo da su kredibilni.

Ekspertiza iz neke oblasti upravo igra ključnu ulogu u davanju poverenja nekome, te je razotkrivanje dezinformacija, odnosno njihovo ispravljanje uvek delotvornije kada je urađeno od strane stručnjaka za tu oblast.

Takođe, ljudi su skloniji da svoje poverenje poklone osobama sa čijim su vrednostima ili ideologijama usklađeni.

DEVET – Ohrabrite i podržite analitičko razmišljanje i kritičko razmatranje sadržaja

Ljudi koji su skloniji analiziranju manje su podložni uticaju bilo koje vrste dezinformacija, pa i onih nenamerno obmanjujućih dezinformacija.

Dobar način da se konzumentima sadržaja da vetar u leđa kada je u pitanju analitično razmišljanje jeste da im se stalno skreće pažnja na rastući problem neistinitog sadržaja prepunog dezinformacija, ali i na uticaj koji ovakav sadržaj ima na njih same i društvo u celini.

Upravo zato su edukacije o dezinformacijama i njihovim pojavnim oblicima, kao i kampanje za poboljšanje medijske pismenosti i uspešniju borbi protiv dezinformacija višestruko efikasne i u podsticaju konzumenata na analitičko i kritičko razmišljanje kada je u pitanju raznovrstan sadržaj kome smo svakodnevno izloženi.

DESET – Afirmišite samosvesnost svog auditorijuma

Ispravljanje, odnosno opovrgavanje nenamerno obmanjujućih dezinformacija ume da bude posebno teško kada se radi o onim konzumentima sadržaja kod kojih je uverenje presudno za njihov identitet ili pogled na svet.

Kako bi se doprelo do ovog dela auditorijuma neophodno je da se podstiče njihova samosvesnost na način da razmišljaju o pozitivnim osobinama i vrednostima koje poseduju.

No, još je važnije konzumentima pokazati da njihovo zanimanje za određenu temu ili problem ni u kom slučaju ne treba da bude smanjeno ili potisnuto zato što su u nekom momentu bili žrtva dezinformacije, naprotiv, potrebno je stalno ukazivati da smo dezinformacijama svi izloženi, te da je normalno da pred njima nekada i pokleknemo, ali da to nije ni strašno ni sramotno.

Izvor: Demostat/Tamara Bajčić

-Nesigurni uslovi rada i nedostatak zakonske zaštite i prava svakodnevna su stvarnost s kojom se suočavaju slobodni i samozaposleni novinari i medijski radnici. Poslednjih godina smo, u okviru našeg zajedničkog projektnog rada, razvili kontinuirano razmišljanje o tome kako sindikati mogu kvalitetno i na pravi način zastupati slobodne novinare i podržati njihova radnička prava. Rasprave s pravnim stručnjacima dotakle su teme poput slobode udruživanja za sve radnike, uključujući atipične radnike; uticaj prava tržišnog nadmetanja na kolektivno pregovaranje u ime atipičnih radnika; potencijalnu ulogu prava tržišnog nadmetanja u rešavanju neravnoteže moći na sektorskom tržištu rada; uključivu definiciju radnika kako bi se uhvatili novi oblici rada itd, navodi se u saopštenju EFJ-a i dodaje kako proizvodnja i projektni rad, kao i širok raspon i raznolikost radnika uključenih u određeni projekat, znače da su višestruki kratkoročni ugovori i različiti statusi zaposlenja uobičajeni aspekt rada u sektoru.

-Koncept „atipičnih radnika“ uključuje radnike koji nisu zaposleni na konvencionalan način (odnosno ugovorom o radu), već prema drugim ugovorima, te one koji rade na kratkoročnim ili skraćenim radnim uslovima, bilo da se radi o zaposlenju ili ugovoru o pružanju usluga. U zavisnosti od nacionalnog konteksta, to uključuje različite vrste radnika, kao što su samozaposleni radnici za vlastiti račun (bez zaposlenih), radnici angažovani prema autorskim ugovorima… Ovi radnici ostaju vitalni deo radne snage u sektoru. Vrlo su fleksibilni i vešti. Ipak, prečesto su ranjivi i neadekvatno pokriveni zaštitom koju radnicima nude zakon o radu i uslovi koji su dogovoreni kolektivno. Za sindikate oni su središnja, ali ponekad teško dostupna skupina, smatraju u EFJ-u.

Blog je zamišljen kao forum za prikupljanje razmišljanja o ovim temama i spajanje ideja i pravnih rešenja relevantnih za radničko predstavljanje radnika u sektoru.

Evropska federacija novinara (EFJ), Međunarodna federacija glumaca (FIA), Međunarodna federacija muzičara (FIM) i UNI MEI Globalna unija za medije, zabavu i umetnost evropski su socijalni partneri koji predstavljaju radnike u sektoru diljem Evrope i šire. To je sektor u kojem su takozvani „atipični radnici“ (tj. slobodnjaci ili samozaposleni) značajan deo slike na tržištu rada.

Izvor: HND, EFJ

Sa 71 poenom, nalazi se na 17. mestu, četiri pozicije ispod Sjedinjenih Američkih Država.

Skor Srbije u ovoj oblasti prilično se razlikuje od učinka koji je ostvarila u analizama Fridom hausa o stanju političkih prava i građanskih sloboda ili pak sprovođenju demokratskih reformi, piše Glas Amerike (VOA).

U tim studijama, objavljenim 2022, prema zaključcima Fridom hausa, Srbija iz godine u godinu beleži neuspehe i svrstana je među delimično slobodne države i hibridne režime.

Grent Bejker, istraživač i analitičar tehnologije i demokratije u vašingtonskoj nevladinoj organizaciji, objašnjava za VOA da je Srbija u indeksu označena slobodnom državom ali da se ipak suočava sa izazovima.

„Neki od razloga zbog kojih je označena slobodnom je dostupnost interneta – u poređenju sa globalnim trendovima. Vlasti ne ograničavaju pristup, retko blokiraju internet stranice. Povremeno se dešavaju slučajevi pritvaranja korisnika interneta zbog njihovih onlajn aktivnosti. Retko se, međutim, suočavaju sa rigoriznim kaznama. Definitivno su zastupljene dezinformacije i koncentracija u medijskoj sferi“, kaže Bejker, dodajući da i dalje postoji prostor za funkcionisanje nezavisnih medija i glasova kritike.

Bejker je rekao da je „važno je da imamo u vidu da je studija globalna“.

„Reč je o globalnoj skali: za Srbiju važi visok nivo pristupa, nizak nivo blokiranja i relativno niske kazne zbog aktivnosti na internetu za koje se odgovara. To su stvari koje doprinose da Srbija bude označena kao slobodna. Ali, i dalje će imati svojih problema, kao što to, u suštini, ima svaka zemlja rangirana u našem indeksu“, rekao je Bejker.

On je rekao da je za izveštaj uzet u obzir stepen dezinformacija u Srbiji i da je to oblasti u kojoj je Srbija relativno nisko ocenjena.

„U odeljku o dezinformisanju obuhvaćeno je i zastrašivanje i to u svoja dva oblika: uznemiravanju i nasilnim napadima. Zato je sakupila sedamdesetak, a ne stotinu poena. To što je rangirana kao slobodna – ne znači da u Srbiji ne treba raditi na tome da stvari budu bolje“, naveo je Bejker.

Izvor: Beta

Većina novinara misli da je način na koji država reaguje kada prijave napad na njih selektivan i da zavisi od političkog pritiska, jedan je od zaključaka intervjua sa novinarima i novinarkama koji su podelili svoja iskustva sa sistemom krivičnopravne zaštite u Srbiji posle pretnji ili napada koje su doživeli.

Ovo je rezultat dubinskih intervjua sa pet novinarki i pet novinara koji su bili meta pretnji i napada, a koje je Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF) uradila za analizu „Ka efikasnim mehanizmima za zaštitu novinara u Srbiji: Novi stari izazovi”.

Urednica portala IN medija Verica Marinčić, koja je bila meta pretnji i proganjanja, smatra da nadležne „apsolutno ne zanima da se napadi na novinare reše” i da pred njima „zatvaraju oči”.

Prema prošlogodišnjem istraživanju SĆF, u 70 odsto slučajeva koje tužilaštvo vodi kao okončane – krivična prijava novinara je, u stvari, odbačena.

„Jedna moja prijava stajala je u tužilaštvu četiri godine, pre nego što je odbačena. To je kao da prijavite da je snajperista prekoputa vas, a oni nakon četiri godine konstatuju da nema mesta postupanju, jer je snajperista otišao”, rekao je Željko Matorčević, urednik portala Žig info, čije prijave za pretnje, ali i prebijanje, nisu rešene.

Atmosfera pogodna za pretnje

Intervjuisani novinari smatraju da je u društvu stvorena atmosfera u kojoj se novinarima može pretiti u tzv. kondicionalu, ali i generalno. Neki su se, između ostalog, zapitali kako bi nadležni reagovali kada bi se na taj način pretilo političarima ili tužiocima.

Reporterka N1 Gordana Bjeletić prenela je iskustvo iz Južnih vesti, u kojima je donedavno bila glavna urednica:

„Kolegi su pisali ‘pazi kako prelaziš ulicu’ i uopšte nije pokrenut proces. U tužilaštvu su rekli da to može da se tumači kao da je neko zabrinut i misli dobro novinaru, pa ga savetuje da pazi kako prelazi ulicu.”

„Skrivene pretnje, u kojima nema ničeg direktnog i ne spominju ti ime”, za dopisnika lista Danas Miljka Stojanovića još su „opasnije od direktnih”:

„Neko u afektu može reći ‘ubiću te’, ali kad vam neko fino ‘skreće pažnju’, njegov cilj je nešto mnogo opasno.”

Selektivno i licemerno tretiranje napada

Većina novinara i novinarki sa kojima smo razgovarali sumnja da postoje pravila po kojima nadležni biraju koje će slučajeve rešiti. Institucije su najčešće opisivali kao – selektivne i licemerne.

Novinari u čijim se slučajevima postupalo efikasno misle da je to tako jer napadač nije blizak vlastima.

„Mene tom prilikom nisu napali funkcioneri SNS-a, nego neki obični, ulični fašisti. To je bila prilika za ceo državni vrh da pokaže zabrinutost. Jasno je da bi mogli uvek to kad bi hteli, ali neće nikad”, rekao je radijski voditelj Daško Milinović, čiji je slučaj fizičkog napada nedavno okončan pravnosnažnom presudom.

I njegov predmet, kao i pravosnažno završen predmet zbog pretnji Južnim vestima, vrh vlasti koristio je kao primer dobre prakse u zaštiti novinara.

Gordani Bjeletić, nekadašnjoj urednici Južnih vesti, koja je navedene pretnje prijavila, taj slučaj „ostavlja prostor za tumačenje” da su napadači s funkcija ili iz vladajuće stranke „zaštićeni, dok se drugima sudi po zakonu”.

Ona je za SĆF objasnila da je sporne pretnje uputio komentator na društvenoj mreži, a da je, osim novinarima, pretio i predsedniku Aleksandru Vučiću. Slučaj je, kaže ona, rešen efikasno i bez ikakvih prepreka, za razliku od drugih slučajeva napada i pretnji koje je ova redakcija prijavljivala.

„Čak je i premijerka pomenula taj slučaj kao napad na mene, i ne znajući o čemu je reč, a ja sam ga samo prijavila kao urednica. Dakle, njihovo interesovanje je bilo na tom nivou – samo da je slučaj rešen, a ne šta se zaista dogodilo.”

Tužilaštvo i policija o napadima na novinare – ćute

U navedenom slučaju, navodi Bjeletić, jedini problem je to što nadležni nisu obavestili redakciju o presudi, već su za nju saznali od Verana Matića.

Ovaj slučaj nije izuzetak u ćutanju nadležnih, već gotovo – pravilo. Novinari o sudbini svojih predmeta obično ne znaju ništa.

„Bolje znate šta se dešava sa mojim predmetima od mene samog, jer nemam nikakvu komunikaciju ni sa tužilaštvom ni sa policijom. Više nisam siguran ni o čemu se radi”, rekao je novinar Dejan Kožul i dodao da je gotovo svakodnevno meta pretnji i napada zbog izveštavanja o osetljivim društvenim temama.

Isidora Kovačević, glavna urednica Podrinskih novina, čiji je lik osvanuo na „poternicama” širom Šapca, kaže da mesecima o ovom slučaju ne dobija informacije, jer „nadležni nekog kriju”:

„Slučaj zapinje kod toga ko su počinioci, distributeri, nalogodavci, koordinatori cele te akcije i štamparija koja je štampala poternice. Kada se desi bilo kakva poruka protiv funkcionera, već tog dana znamo ko stoji iza tog profila, pa sledi hapšenje i sve ostalo.”

Proces mučan, a osećaj „kao da si pretio sam sebi”

Gotovo nijedan novinar sa kojima smo razgovarali nije dobio pomoć državnih organa prilikom prijavljivanja napada ili pretnji. Većini su pomagala novinarska udruženja.

Sami procesi, od prijavljivanja do davanja izjava policiji i tužilaštvu i suđenja, za većinu su mučni.

Novinarka BIRN-a i Vremena Jelena Zorić ističe da je težak momenat suočavanja:

„Ponavljate izjave do besvesti – pred policijom, tužilaštvom, advokatima… Na kraju ispadne kao da ste vi pretili celom svetu, a onda – sami sebi.”

Čak i kada je za slučaj pretnji došla do suda, Jelena Zorić ističe da se osetila dodatno traumatizovano zbog načina na koji je tretirana:

„Tužiteljka je dozvoljavala da se Koluvijini advokati (Predrag Koluvija, optužen za proizvodnju i distribuciju marihuane u slučaju ’Jovanjica’, koji Zorić istražuje, prim. nov.) maltene iživljavaju nada mnom u sudskom procesu. Ona, recimo, meni neće ni da se javi. Ne odgovori mi na ‘dobar dan’, ali se javi Koluvijinom advokatu. Zamislite kako se ja osećam.”

Posledice najteže podnose bližnji

Ispitani novinari su gotovo jednoglasno istakli da pretnje i napadi ostavljaju posledice pre svega – na njihove bližnje. Ističu, ipak, da ne odustaju od časnog i etičkog obavljanja svog posla.

„Čini mi se da se moja porodica sa pretnjama i napadima nosi još teže nego ja. Često pokušavam da sakrijem od njih ono što na terenu doživljavam”, rekla je reporterka N1 Ksenija Pavkov.

Ako se sutra nešto desi…

Još jedan zajednički stav ispitanih je da pretnje i napade treba prijavljivati, ali ne zbog poverenja u institucije, nego da bi ostao trag u bazama podataka.

Isidora Kovačević kaže da će i ubuduće svaki slučaj uredno prijavljivati – „da ostane zabeleženo, a da se vidi da nadležni nisu želeli ili smeli da reaguju”:

„Ako mi se sutra nešto desi, oni će lično biti odgovorni zbog toga što nisu reagovali i bili uz svoje građane, nego su štitili interese određene grupe.”

Izvor: Cenzolovka

Ove godine u užem izboru za nagradu „Dušan Bogavac” bili su i novinarka Isidora Kovačevic (Podrinske, Šabac), novinar Slobodan Dukić (portal Pančevo Siti), redakcija NIN-a, redakcija TV emisije „24 minuta” i redakcija TV Dnevnika Nova S (eks Njuzmaks Adrija).

Žiri je odlučivao u sastavu: Dragana Pećo (KRIK), dobitnica nagrade za 2021. godinu, Jelena Zorić, dobitnica nagrade za 2020. godinu, Dragoljub Petrović, ispred redakcije Danasa, dobitnika nagrade za 2020. godinu, Željko Bodrožić (NUNS) i Filip Mladenović (Fondacija „Dušan Bogavac”).

Napomena: Član žirija ispred redakcije Danasa Draža Petrović, izuzeo je svoj glas u poslednjem krugu glasanja, zbog sukoba interesa.

Svečana dodele nagrade „Dušan Bogavac” biće održana u četvrtak, 27. oktobra 2022. godine, od 13 sati u beogradskom Medija centru (Terazije 3).