Napad se dogodio u Požeškoj ulici na Banovom brdu dok je ekipa portala Nova.rs izveštavala o požaru koji je izbio u restoranu brze hrane.

Osoba koja se predstavila kao obezbeđenje objekta koji se u jutarnjim časovima zapalio u pomenutoj ulici, nije dozvoljavala novinarima da obavljaju svoj posao i fizički je gurala reportera Nova.rs.

„Odgovaraćete za sve, brišite fotografije. Ajde bolje vam je da ne dobijete batine, da vas ne izlomimo kao pi*ke, jel si me čuo buđavi? Ajde paljba, da ti ne bih je*ao mater, paljba“, neke su od uvreda i pretnji koje je izrekao nepoznati muškarac.

„Naši reporteri zahtevali su da čitav problem bude rešen uz prisustvo policije, ali siledžija nije dozvoljavao našoj ekipi da se kreće, niti da priđe policiji“, naveli su na sajtu Nova.rs.

U međuvremenu, kako je potvrđeno ovom  portalu u Višem javnom tužilaštvu, napadač je priveden i određeno mu je zadržavanje.

Ovo je novi napad na novinare tokom izveštavanja sa terena. Situacije u kojima su novinari direktno izloženi potencijalnim fizičkim napadima postaju sve učestalije. Strahujemo da će se neki naredni susret  sa siledžijama završiti upravo fizičkim obračunom.

Čitava situacija je posledica stvaranja atmosfere linča i netrpeljivosti prema kritički orjentisanim medijima i novinarima od strane vladajuće elite, koji u svojim javnim nastupima, uprkos brojnim upozorenjima, nastavljaju da etiketiraju i vređaju novinare.

Pozdravljamo brzu reakciju policije koja je uhapsila napadača i pozivamo tužilaštvo da u ovom slučaju pokaže svoju efikasnost kako bi nadležni sud mogao da izrekne adekvatnu kaznu, i tako obeshrabri buduće potencijalne napade na novinare.

Regulatorno telo za elektronske medije u Srbiji (REM) objavilo je 15. aprila 2022. godine tender za četiri nacionalne TV dozvole, umesto pet frekvencija koje su ranije bile dostupne. Verujemo da trenutnom procesu dodele nedostaje transparentnost. Frekvencije za emitovanje su ograničeni resurs kojim bi trebalo da upravlja nezavisno regulatorno telo, kroz otvorene, transparentne i participativne procese koji obezbeđuju da korišćenje spektra doprinosi pluralizmu i raznolikosti medija.

Prema članu 23. Zakona o elektronskim medijima Srbije, REM bi trebalo da odredi broj nacionalnih frekvencija potrebnih u zemlji prema sedmogodišnjem Predlogu strategije razvoja radio i audiovizuelnih medijskih usluga. Iako je nacrt strateškog plana stavljen na javnu raspravu 2015. godine, konsultacijama je nedostajala transparentnost i činilo se da nisu uključile sve relevantne aktere u diskusiju. Trenutno je rok za podnošenje prijava na tender 20. jun, a REM svoju odluku treba da objavi najkasnije do 4. avgusta.

Alokacija frekvencijskog spektra treba da prati otvoren i participativan proces donošenja odluka, kao što se odražava u Principima o slobodi izražavanja (Principles on Freedom of Expression and Broadcasting Regulation) i regulativi o radiodifuziji, zasnovanoj na međunarodnim standardima slobode izražavanja. Ovaj proces bi trebalo da dovede do usvajanja transparentnog plana za frekvencije za emitovanje, kako bi se promovisala njihova optimalna upotreba kao sredstvo za obezbeđivanje raznovrsnosti i mora biti nadgledan od strane tela koje je zaštićeno od političkog i komercijalnog mešanja.

MFRR je ranije istakao zabrinutost zbog veoma politizovanog sastava REM-a. Prema izveštaju misije MFRR-a u Srbiji za 2021. godinu, poslednje promene članova REM-a dale su samo površne rezultate u cilju poboljšanja njegovog imidža u očima međunarodnih partnera, dok se čini da se odluke REM-a često zanemaruju i retko sprovode. U svom izveštaju o napretku Srbije za 2021, EU je takođe pozvala Srbiju da ojača nezavisnost REM-a „kako bi mu omogućila da efikasno štiti medijski pluralizam“. Prema akcionom planu nacionalne medijske strategije, izmene medijskih zakona, uključujući i ulogu REM-a, planirano je da budu donete 2022. godine.

MFRR zajedno sa NUNS-om apeluje na REM da obezbedi fer i transparentan tenderski proces za dodelu nacionalnih TV frekvencija, koji mora da bude u skladu sa nacionalnim zakonskim zahtevima i međunarodnim standardima o slobodi izražavanja, a čiji rezultati moraju da obezbede raznolik i pluralni medijski pejzaž u državi. Pored preporuke EU, pozivamo se i na sveobuhvatan plan za jačanje nezavisnosti REM-a u predstojećoj reformi nacionalnih medijskih zakona. Dole potpisane organizacije će nastaviti da prate ovaj proces i predstojeće mere.

Potpisnici:

ARTICLE 19 Europe

European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)

European Federation of Journalists

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

International Press Institute (IPI)

OBC Transeuropa (OBCT)

NUNS, UNS, Koalicija i ANEM u julu 2021. godine skrenuli su pažnju javnosti da je Ministarstvo na čelu sa Majom Gojković u Radnu grupu za izradu medijskih zakona rešilo da uvrsti, kako su naveli, „novinska udruženja PROUNS, Komnet, Društvo novinara Srbije, Asocijaciju radio televizija Srbije, Društvo novinara Vojvodine i Udruženje medija i medijskih radnika“.

„Tada smo jasno rekli da pojedine organizacije pod tim nazivom ne postoje, nemaju kontakt podatke, aktivne veb sajtove, ne mogu da kažu koliko članova imaju, odnosno koje organizacije ulaze u sastav udruženja, kao i da se isti ljudi kao funkcioneri u jednim, pojavljuju i u drugim organizacijama.“

UNS, Koalicija i ANEM smatraju da je Ministarstvo ovakvim postupcima blizu da označi kraj sistema projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji je u Srbiji u dobroj veri ustanovljen 2014. godine.

UNS, Koalicija i ANEM kažu da će danas poslatu Ministarstvu kulture i informisanja zahtev po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u kom traže imena i profesionalne biografije svih pristiglih kandidata za članstvo u ovogidišnjim komisijama.

Analizom tih podataka, kako tvrde, biće u prilici da javnost upoznaju ko su bili kandidati, a ko je odlukom Ministarstva odabran da odlučuje o budžetskom novcu namenjenom medijskim sadržajima od važnosti za javnost i građane Srbije.

Tabloid Kurir je u svom tekstu „MAJMUNSKE BOGINJE SE PRENOSE GEJ SEKSOM! Još ih zvanično nema u  Srbiji, ALI AKO IH MUŽ IMA MOŽE DA PREKINE BRAK! (FOTO)” pored homofobije, izneo i niz neistina i  dezinformacija.

Kurir se u tekstu poziva na informacije koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), i prenose  „kako je najveći broj slučajeva zabeležen među muškarcima koji su imali seksualne odnose sa  muškarcima!”. Međutim, izostavljaju informaciju da je savetnik za HIV, hepatitis i polno prenosive infekcije  pri SZO Endi Sil naglasio da iako „vidimo neke slučajeve među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima,  ovo nije gej bolest” i dodao da „svako može dobiti majmunske boginje u bliskom kontaktu sa zaraženom  osobom”.

Naslove i narative slične onim u Kuriru imali su i još neki mediji. U razgovoru sa virusologom i  mikrobiologom Milankom Šekler, koristi ih i Radio Televizija Vojvodine (RTV). Javni servis umesto da jasno  i blagovremeno informiše javnost o majmunskim boginjama, svojim tekstom „BEZ PANIKE: Od  majmunskih boginja uglavnom oboleli homoseksualci” doprinosi stigmatizaciji, širenju straha i  nepoverenja prema gej i biseksualnim muškarcima.

RTV je naknadno izmenio naslov, što govori o uočenoj grešci, ali tekst i dalje doprinosi stigmatizaciji  LGBTQ+ zajednice umesto da objektivno informiše o bolesti u skladu sa javnim interesom.

Ujedinjene nacije su takođe skrenule pažnju na problem: „Stigma i krivica potkopavaju poverenje i  sposobnost da se efikasno reaguje tokom epidemija poput ove“, rekao je Metju Kavana, zamenik izvršnog  direktora UNAIDS-a. Ovim je naglašena šteta koju ovakvi narativi čine javnom zdravlju i celokupnom  društvu.

Stigmatizacija i targetiranje pojedinih grupa ne samo da nanose štetu određenoj zajednici, nego remete i  javno zdravlje. Mediji bi trebalo da pristupe ovoj temi kao zdravstvenom problemu, pružajući relevantne  informacija od javnog interesa, bez širenja homofobije. Nasuprot, ovakvo izveštavanje medija veoma  podseća na izveštavanje o HIV-u tokom 80-ih godina i predstavlja realnu opasnost od jačanja stigme prema  LGBTQ+ zajednici.

Mediji bi trebalo da izveštavaju u skladu sa Etičkim kodeksom novinara Srbije, ali i da budu svesni svoje  odgovornosti kada izveštavaju o osetljivim temama. Etički kodeks izričito kaže da „novinar mora biti  svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju 

zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, političkom i  drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu”.  

Pored toga, podsećamo medije na njihovu ulogu i odgovornost prema društvu, u ovom slučaju važno je  zaštiti javno zdravlje i bezbednost građanja i građanki, a stigmatizacija jedne društvene grupe i stvaranje  zablude o načinima prenošenja bolesti doprinose sasvim suprotnom efektu.

Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan

Civil Right Defenders

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Beograd Prajd

Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje – POTENT

Udruženje Da se zna!

Asocijacija Duga

Labris – Organizacija za lezbejska i ljudska prava

Rainbow Ignite

Udruženje L* – Communio

ZOOMER.rs

Centar E8

Reflektor teatar

Talas

ERA – Equal Rights Association for Western Balkans and Turkey

Grupa „IZAĐI“

XY Spectrum

Glic

Geten

Prema istraživanju većina ispitanika je svesna značaja i uticaja digitalizacije na funkcionisanje medija, prihvata nove standarde profesionalne prakse i aktivno stiče nova znanja i veštine radi kvalitetnijeg i lakšeg obavljanje posla. Ipak, stručno osposobljavanje za nove profesionalne uloge je sporo, sporadično i neorganizovano.

Slabo su razvijene upravo one novinarske kompetencija koje su od ključnog značaja za reetabliranje poverenja u medije, za korišćenje prednosti tehnoloških inovacija u javnom interesu i za izgradnju osnove za stimulisanje ekonomske podrške publike medijima kojima veruju.

Istražovanje je pokazalo da oko dve trećine od 250 anketiranih novinara proizvodi digitalne sadržaje često, a 40% svakodnevno.

Istraživanje je pokazalo da su novinari najveštiji u oblasti operisanja informacijama. Tri najrazvijenije veštine novinara su digitalno komuniciranje sa drugima, pretraživanje interneta i preuzimanje i organizovanje pronađenih informacija, i kritičko procenjivanje pouzdanosti internetskih izvora i informacija.

Najlošije razvijeno umeće je umeće proveravanja verodostojnosti informacija (“fact-checking”) i autentičnosti fotografija, što ima ključni značaj u suzbijanju lažnih vesti. Iskustva velikih svetskih medija pokazuju da je povećanje kapaciteta novinara za “fact-checking” uspešan način jačanja kredibiliteta medija, dok domaći mediji tome ne posvećuju dovoljno pažnje, navodi se u istraživanju.

U oblasti komunikacije, dobro su razvijene novinarske kompetencije u vezi sa društvenim mrežama, što doprinosi boljem plasmanu novinarskih proizvoda. Nerazvijene su kompetencije vezane za korišćenje statističkih i analitičkih podataka o reakcijama publike na objavljene sadržaje.

U oblasti proizvodnje digitalnih sadržaja najniže ocene dobili su izrada stranice za sajt, pravljenje podkasta i rad sa kamerom od 360 stepeni, dok su najuspešniji u multiplatformskom izveštavanju. Slabije je rangirana veština pravljenja multimedijalnih sadržaja (kombinacija teksta, zvuka, slike), a posebno rad sa video sadržajima. Najniže ocene dobili su izrada stranice za sajt, pravljenje podkasta i rad sa kamerom od 360 stepeni (jedina ocena ispod 2).

U oblasti sajber bezbednosti i zaštite podataka i privatnosti na internetu, novinari pokazuju relativno visoko samopouzdanje.

Novinari nisu osposobljeni da sami rešavaju tehničke probleme, na primer da reaguju kada uređaji ili digitalni alati ne rade i kada treba podesiti softver ili aplikacije sopstvenim potrebama..

Trećina ispitanih, ipak, ističe oblast sajber bezbednosti kao oblast u kojoj im nedostaju odgovarajuće kompetencije i želi da ih unapredi.

Iako žene čine dominantni broj zaposlenih u medijima, njihova digitalna obučenost zaostaje za obučenošću muškaraca.

Sa porastom broja godina, ocene ispitanika o ličnim kompetencijama su sve niže, što ukazuje na postojanje međugeneracijskog jaza.

Samo 3% ispitanika je svoje digitalne veštine steklo tokom redovnog školovanja (studiranja), što ukazuje na malu ulogu obrazovnih institucija u osposobljavanju novinara za tehničku stranu njihovog posla.

Ispitanici su iskazali značajnu motivaciju da unaprede određene veštine. Među prvih pet najpoželjnijih izdvojeni su veb dizajn, vođenje protala ili internet radija, zatim podkast i veština rada sa video i audio sadržajima. Dodatno, oni su zainteresovani da unaprede svoja znanja o digitalnom marketingu i raznim aspektima sajber bezbednosti.

Menadžment društvenih mreža, analitika i SEO optimizacija takođe figuriraju kao obasti u kojima su obuke poželjne.

Glavne prepreke u sticanju digitalnih kompetencija su nedostatak vremena i nedostupnost obuka.

Regionalni i lokalni mediji u odnosu na beogradske ređe šalju novinare i na obuku van medija.

Preporuke

• U preporukama za akademsko obrazovanje novinara stoji da ono treba da se temelji na novom, celovitom konceptu digitalnog novinarstva koji se razvio kao posledica revolucionarnih promena u javnoj komunikaciji.
• Glavna institucija formalnog obrazovanja za digitalno novinarstvo treba da bude univerzitet (visokoobrazovne ustanove), koji svoje opšteobrazovne, stručne i praktične kurseve treba da prilagodi promenama u vezi sa digitalnom transformacijom medija i novim načinima proizivodnje i distribucije medijskih sadržaj.
• Univerzitetski (akademski) programi novinarskog obrazovanja, treba da osposobe svoje diplomce za multiplatformsko i mulitmedijalno izveštavanje, kao i da omoguće razvoj novih medijskih zanimanja, kao što su menadžeri digitalnih platformi, urednici i analitičari društvenih mreža, video producenti, itd. tako što će kombinovati ponudu znanja i veština iz više oblasti (kreiranje sadržaja, menadžment, marketing, programiranje, itd).
• Univerziteti treba da angažuju novinare sa iskustvom profesionalnog rada u medijima za nastavu praktičnih stručnih predmeta u vezi sa digitalnim kompetencijama.
• Što se tiče neformalnog obrazovanja novinara, ono treba da bude usmereno na razvoj digitalnih znanja i veština, kao i akademski, treba da bude utemeljeno na celovitom konceptu digitalnog novinarstva.
• Neakademski (neformalni) programi novinarskog/ medijskog obrazovanja treba da se organizuju kao deo specijalizovanog i planiranog permanentnog obrazovanja za medijske profesije.
• U organizaciju neakademske novinarske obuke treba da budu uključeni i civilni i privatni i državni sektor, tj. kompetentne organizacije koje imaju kapaciteta da obezbede kvalifikovane predavače, tehničku opremu, prostor, odgovarajuću literaturu za uspešnu obuku.
• Poželjno je da glavninu obuka za digitalne kompetencije novinara u sledećih nekoliko godina organizuju profesionalna udruženja medija ili novinara ili njihove agencije, uz pomoć domaćih ili stranih donatora.
• U sledećih nekoliko godina, neakademski programi novinarskog/medijskog obrazovanja treba da ponude obuke za povećanje digitalnih kompetencija u oblasti multimedijalne produkcije), produkcije i montaže video i audio sadržaja, uključujući live video, vizuelizacije podataka, pravljenja podkasta, “backpack” izveštavanja sa udaljenog mesta u pokretu, izveštavanja sa mesta događaja preko instant tvitova ili bloga, provere verodostojnosti informacija (fact checking) i autentičnosti fotografija, analize statističkih i analitičkih podataka o reakcijama publike, podsticanja reakcija publike, prilagođavanja sadržaja prema zahevima SEO optimizacije, veb dizajna, digitalnog marketinga, sajber bezbednosti i zaštite privatnosti.

Celokupno istraživanje možete videte na sledećem linku.