OK Radio u Vranju i kafe No Comment koji funkcioniše u okviru ove medijske kuće, izloženi su mesecima ozbiljnim napadima i pretnjama. Pretnje traju od kako je vlasnica radija inspekciji prijavila investitora koji uz njen objekat gradi bez potrebnih dozvola. Pošto je inspekcija obustavljala nelegalne radove, u više navrata izvršeni su napadi na imovinu radija.

Prvo su tokom noći polupana stakala na izlogu kafea No Comment, potom je belom farbom isprskan celokupan inventar i unutrašnjost objekta nakon čega je u kafe ušla i druga osoba i uključila spikerfon na svom telefonu, preko koga je treće lice pretilo zaposlenima.

Iako je pokrenut postupak, još jedan napad desio se pre desetak dana, kada je OK Radiju preko noći, sa spoljne strane, zazidan prozor jedne od kancelarija.

Koalicija za slobodu medija pozdravlja dosadašnji rad nadležnih organa ali zbog nastavka zastrašivanja i uznemiravanja zahteva zaustavljanje istih bez odlaganja. Policija i tužilaštvo moraju da obezbede ličnu sigrunost svih i spreče osuđivanog Dejana Nikolića Kantara ili bilo koga drugog da zastrašuju ili povrede Oliveru Vladković, odnosno zaposlene u OK Radiju i kafeu No Comment. Država je dužna da obezbedi njihovu sigurnost i zaštiti ih od samovolje i terora nasilnika.

Koalicija za slobodu medija daje punu podršku Oliveri Vladković i zaposlenima u OK Radiju da nastave da obavljaju svoj posao prfesionalno i odgovorno.

Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.

17. jun 2022.

Najvažnije preporuke:

1. Davanje na značaju temi o doborobiti novinara i doprinos kulturnoj promeni 

Novinari su odavno naučeni da budu odvojeni od događaja o kojima izveštavaju i budu bezlični posmatrači sa „debelom kožom“ i adrenalinskom izdržljivošću. Industrija bi trebalo da prizna da sve to ima svoju cenu i da prizna da novinari često doživljavaju fizičke i emocionalne reakcije na rad i uslove rada– najčešće stres, anksioznost i izgaranje. Sve to negativno utiče na dobrobit novinara, mentalno i fizičko stanje, zadovoljstvo poslom i učinak. Podaci širom sveta pokazuju da novinari često moraju sami da se nose sa negativnim efektima posla, i da traženje i dobijanje ove vrste podrške tek treba da se normalizuje u novinarskoj industriji.

• Treba priznati da se novinari suočavaju sa nizom profesionalnih opasnosti u njihovom poslu koje često negativno utiču na njihovo blagostanje, a to uključuje mnoge aspekte svakodnevnog rada, od stalnog pritiska da se ispoštuju rokovi do toga da se radi dugo i da imaju neredovno radno vreme, suočeni su sa nesigurnim uslovima rada i zlostavljanjem (na mreži) i tako dalje.
• Potrebno je priznanje da novinari ne treba sami da se suočavaju sa ovim izazovima i njihovim posledicama.
• Potreba je podrška kulturološkoj promeni udruživanjem zajedničkih napora i nastojanjem da se normalizuju ovakve diskusije, kao i razvijanje i sprovođenje odgovarajuće podrške sistema.

2. Edukacija i treninzi na temu emocionalnog i mentalnog zdravlja

Stres povezan sa poslom može se ublažiti ličnim resursima kao što su emocionalna inteligencija, otpornost i samoefikasnost, što može poboljšati emocionalnu pismenost novinara i omogućiti im da se izbore sa izazovima sa kojima se suočavaju u poslu na zdrav i održiv način. Pismenost o mentalnom zdravlju može omogućiti onima koji rade u industriji da prepoznaju, upravljaju i izdržavaju sebe i druge kada se suoče sa problemima koji mogu dovesti do narušenog mentalnog zdravlja i blagostanja.

• Novinarski edukatori, novinske organizacije, profesionalna udruženja i sindikati treba da ponude obuku u razvoju ličnih resursa za kako bi novinari mogli da se nose sa profesionalnim opasnostima u poslu kako bi im omogućili pozitivnan ishod u tome. Ova obuka se može fokusirati na emocionalnu inteligenciju, otpornost, pažljivost, aktivno slušanje, mentalno zdravstvenu pismenost i tako dalje.
• Menadžeri/supervizori u novinskim organizacijama bi imali koristi od obuke o emocionalnoj pismenosti i mentalnom zdravlju jer bi im omogućila da prepoznaju, razumeju i adekvatno podrže svoje osoblje kada doživljava štetne posledice na radu.
• Dobri primeri uključuju besplatne kurseve o istraživanja samih sebe u digitalnom obliku, resurse mreže Headline o tome kako da upravljate sopstvenim mentalnim zdravljem i podržite druge i program o otpornosti za frilensere Fonda Rory Pack.

3. Kreiranje i isporuka fer i transparentnog sistema podrške u okviru redakcije

Novinari prepoznaju da su se redakcije i novinske organizacije promenile poslednjih nekoliko decenija i idu ka tome da budu više usklađene sa potrebama blagostanja svog osoblja. Međutim, problemi ostaju. Na primer, napori ljudskih resursa da ponude podrška blagostanju se često označavaju kao neprikladni ili nekorisni; vidi se da supervizori nude podršku „prijateljima“ i „favoritima“, a pristup, besplatno savetovanje i terapija je nedosledna među medijskim kućama.

• Novinske organizacije treba da usvoje princip pravednosti, što znači da svako ima jednak i efikasan pristup transparentnom sistemu koji podržava njihovo zdravlje i dobrobit.
• Lideri redakcija treba da budu primer i promovišu sisteme organizacione podrške kako bi ovi bili široko poznati a njihova upotreba institucionalizovana i normalizovana.
• Trebalo bi uspostaviti proaktivne sisteme prijavljivanja kako bi se omogućila prevencija i/ili rano otkrivanje i podrška u prevazilaženju problema koji mogu uticati na dobrobit i mentalno zdravlje novinara.
• Redakcije bi trebalo da imaju osoblje posvećeno praćenju dobrobiti novinara koje je obučeno i potpuno svesno pritisaka sa kojima se novinari suočavaju kako bi mogli da ponude adekvatnu podršku. Predlog je da to ne bude niko od menadžera.
• Mehanizmi podrške treba da budu dostupni svim novinarima, od onih koji su sa stalnim zaposlenjem do frilensera.
• Novinarski sektor može da uči na dobrim primerima iz drugih sličnih industrija. Dobri primeri iz filmske i TV industrije su Mentally Healthy Productions koji daje savete o tome kako zaštititi dobrobit osoblja u svim fazama produkcije, kao i resursi za podršku frlenserima.

4. Osiguranje da su prakse i sistemi dobrobiti dostupni i održivi

U cilju internalizacije i normalizacije brige za svoju i tuđu dobrobit, novinari treba da imaju lako dostupne informacije o raspoloživim resursima, kao i redovne prilike za praktikovanje ove nege.

• Kreirajte i učinite pristupačnim alate za novinare na različitim pozicijama i u različitim oblicima zapošljavanja koji bi im davali informacije o njihovim pravima, obavezama poslodavaca, očekivanjima u pogledu dužnosti brige, kontakte za podršku, mreže i prakse, onlajn i fizički bezbednosne preporuke i tako dalje.
• Redakcije treba da imaju redovne brifinge u vezi individualne i kolektivne kritičke refleksivne prakse. To može pomoći novinarima u vezi izazova na poslu, pomoći im u prepoznavanju i razumevanju sopstvenih pokretača stresa, anksioznosti i izgaranja, ponuditi im podršku menadžmenta i doprineti kolegijalnosti.
• Mreže podrške unutar i između organizacija treba da budu podsticane i promovisane od strane svih zainteresovanih grupa kako bi sistemi socijalne podrške postali resurs u upravljanju dobrobiti novinara.
• Dobra praksa je viđena kod mlade digitalne redakcije u Nemačkoj u kojoj je urednik inicirao redovne nedeljne kolektivne debrifinge na kojima novinari razgovaraju o temama sa kojima se suočavaju u poslu i time dobijaju emocionalno olakšanje i podršku svojih kolega i koleginica. Takođe, neformalna mrežaza podršku iz Velike Britanije NewsBreak ima neformalne onlajn četove gde se novinari mogu uključiti.

5. Izgradite i pridružite se koalicijama kako biste podržali rešenja zasnovana na činjenicama

Ostaje još puno posla na pokretanju pitanja o dobrobiti i mentalnom stanju novinara na dnevnom redu, kao i kreiranje i sprovođenje odgovarajuće podrške sistema. Mnogi akteri rade na tome i zajedničkim trudom mogu doprimeti uspostavljanju održivih rešenja za ovaj problem. Potrebni su nam istraživači koji će identifikovati i dati kontekst i obim tema na kojima treba raditi.

• Uspostaviti koalicije od zaiteresovanih strana koje će putem znanja i stručne ekspertize doprineti stvaranju ishoda koji su isplativi i zasnovani na dokazima.
• Razmotrite open source istraživačke centre i materijale, tako da se znanje može široko primeniti i doprineti razvoju isplativih sistema podrške.
• Istražite odnose između sindikata, preduzeća i političkih institucija i tela u obezbeđivanju sredstava za razvoj i sprovođenje resursa za podršku dobrobiti, posebno ako se odnose na frilensere i one čiji poslodavci još ne nude adekvatnu podrška za blagostanje novinara.
• Postoji mnogo primera robusnih istraživanja koji dokazuju obim i niz izazova koji utiču na dobrobit novinara, uključujući UNESCO-ov The Chilling, koji pruža međunarodni pogled na efekte onlajn zlostavljanja na novinarke i skoro objavljeni Taking Care report, koji dokumentuje teme o mentalnom zdravlju i dobrobiti među medijskim radnicima. European Federation of Journalists i UNESCO su primeri organizacija koje aktivno rade na izgradnji koalicija među istraživačima, profesionalnim organizacijama i institucijama koje treba da implementiraju resurse od koristi za zdravlje i dobrobit novinara.

Za pitanja, komentare I sugestije uvezi ove teme kontaktirajte vođu projekta dr Maju Simunjak ([email protected]).

Skrećemo pažnju da je u Akcionom planu za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji  2020-2022 predviđeno je da se najkasnije do kraja juna ove godine Zakon o elektronskim medijima izmeni u pogledu izbora članova Saveta REM-a, i da se zatim, po novom konkursu, izabere budući saziv. Smatramo da je neophodno da konkurs za dodelu frekvencija bude raspisan od strane tog novog saziva, a na osnovu prethodno sprovedene analize medijskog tržišta, što je takođe obaveza Regulatora po Zakonu o elektronskim medijima. Ovo predstavlja neophodan preduslov kako bi se osiguralo da se nacionalne frekvencije dodele u fer i transparentnom postupku.

Naime, član 92 Zakona o elektronskim medijima propisuje da pre raspisivanja javnog konkursa, Regulator pribavlja podatke: 1) o raspoloživosti radio-frekvencija za potrebe terestričkog analognog prenosa od regulatornog tela nadležnog za oblast elektronskih komunikacija – u vezi sa radio frekvencijama gde nema multipleksa; i 2) o raspoloživosti mesta u multipleksu za potrebe terestričkog digitalnog prenosa od operatora multipleksa – u vezi za TV stanicama gde se podaci mogu pribaviti od JP ETV. Dalje, član 23 propisuje šta bi Strategija razvoja audiovizuelnih medijskih usluga trebalo da sadrži, i ne pominje samo tehničke uslove i raspoloživost, nego i analizu tržišta.

Zabrinutost zbog načina na koji se postupak trenutno sprovodi su izrazile i organizacije Media Freedom Rapid Response (MFRR) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), koje su takođe istakle i politizovanost rada trenutnog sastava Regulatornog tela. U prilog ovome ide i izostanak reakcije REM-a na uznemiravajuće scene nasilja u rijaliti programima koji se emituju na televizijama Hepi i Pink, koje će izvesno konkurisati za obnovu nacionalne frekvencije, a na šta je stručna javnost takođe nedavno ukazivala. Ovo još jednom pokazuje da REM ne postupa u okviru svojih ovlašćenja i ne sankcioniše najgrublja kršenja propisa od strane privatnih televizija bliskih vlasti, na šta Međusektorska radna grupa NKEU godinama ukazuje u svojim izveštajima.

Imajući u vidu sve navedeno, apelujemo da se sprovođenje konkursa obustavi pre njegovog isteka 20. juna, kako bi se dodela frekvencija sprovela u nepristrasnom postupku, koji bi osigurao da se rad postojećih elektronskih medija objektivno preispita, a nove dozvole  dodele medijima koji dokažu da će svoj posao obavljati profesionalno i savesno, u skladu sa interesom celokupne javnosti.

ANEM ukazuje da se ova radio stanica već izvesno vreme, po svoj prilici, nalazi na udaru čoveka koji ima kriminalni dosije „i koga se plaši ceo grad.”

Vlasnica OK Radija je prijavljivala inspekciji investitora koji gradi uz njihov objekat bez potrebnih dozvola, nakon čega je inspekcija obustavljala nelegalne radove, podseća se u saopštenju ANEM-a i dodaje:

„Pre mesec i po dana, trojica maskiranih huligana su tokom noći polupala veći deo stakala na izlogu kafea „No comment” koji se nalazi u sklopu prostorija ovog radija. Nadzorne kamere su snimile incident u kojem su učestovale maskirane osobe. Tada su vlasnici radija poručili iz tužilaštva da je tom prilikom pričinjena manja materijalna šteta, tako da počinioce ne mogu da gone po službenoj dužnosti.

U sredu, 1. juna, dogodio se novi incident kada je jedna osoba sa kantom farbe na leđima ušla u prostorije kafića koji se nalazi u zajedničkim prostorijama sa redakcijom OK Radija i, u vreme kada u ovom ugostiteljskom objektu nije bilo gostiju, isprskalo belom farbom celokupan inventar i unutrašnjost objekta.

Nakon ovog, drugog po redu, vandalskog čina, u petak, 3. juna su, prema saopštenju Policijske uprave Vranje, uhapšeni B. T. (1989) iz Vranjske Banje i S. K. (1972) iz Vranja, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje kada su upali u prostor kafića „No Comment“ koji posluje u okviru OK Radija iz ovog grada i farbom isprskali sve pred sobom. Prema navodima policije, B.T. je ušao u kafić i belom tečnošću isprskao inventar, zidove, podove i izlog, a potom pobegao. Potom je u kafić ušao i S. K. koji je, kako se sumnja, uključio spikerfon na telefonu, preko koga je nepoznati muškarac zaposlenima poručio da će imati probleme. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni kod zamenika tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju.

Treći deo ove drame je usledio u ponedeljak, kada su zaposleni, nakon dolaska na posao, zatekli zazidane prozore jedne kancelarije.

Pretnje vlasnici i zaposlenima u radiju traju mesecima. Anonimni izvor iz radija navodi da  vlasnica od avgusta dobija pretnje da će, ako ne potpiše saglasnost za gradnju spornog objekta, „imati problema”, „biće uništena”, „neće više raditi“… Pretnje su prijavljivali, ali pošto su dolazile sa pripejd broja, policija nije utvrdila ko ih šalje.

ANEM je zgrožen ovim divljačkim napadima kojima je, za sada, naneta prilična materijalna šteta našoj članici. Ako se ovako nastavi, pitanje je dana kada će se vandalsko ponašanje pretvoriti u otvoren fizički napad i ugrožavanje života zaposlenih u OK Radiju.

ANEM pruža punu podršku vlasnici i zaposlenima u OK Radiju u trenutku kada bahati i bezobzirni nasilnici očigledno žele svima da stave do znanja da su iznad zakona i pravnog poretka Srbije. Iza necivilizovanog ponašanja, očito, stoje nezakonite radnje čiji je cilj ugrožavanje i uzurpacija imovine i poslovanja OK Radija i kafea „No Comment“.

Nadamo se da će istražni organi preuzeti sve neophodne zakonske radnje i time obeshrabriti buduće napade.

„Vera u pravni sistem i demokratski poredak uz očekivanje da se nasilje, samovolja i bezakonje zaustave, a krivci primereno kazne” koje se ističe u saopštenju OK Radija, najbolji su dokaz da se još uvek veruje da živimo u pravnoj državi koja treba da učini sve što je u njenoj moći da ojača i bezbednost novinara, čiji se rad ugrožava ovakvim ponašanjem.

OK Radio ima našu podršku jer stoji na braniku profesije i javnog interesa koji je neko rešio da pogazi. ANEM to neće dozvoliti. Nadamo se i država“, kaže se u saopštenju ANEM-a koje je potpisao Veran Matić, predsednik Upravnog odbora.