Gomilanje radnih grupa koje se baƒve zaštitom novina ne može bitnije da utiče na njihovu bezbednost, izjavio je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić.

„Bezbednost novinara je moguće postići samo dobrim radom organa javne vlasti, poput policije i tužilaštva, i javnim zagovaranjem prava novinara da, u ime javnosti, istražuju i postavljaju pitanja od javnog interesa a da za to ne snose nikakve posledice“, rekao je on za agenciju Beta.

Bodrožić je naveo da u Srbiji postoji Stalna radna grupa za zaštitu novinara u kojoj su predstavnici medijskih udruženja i asocijacija i da rezultatima njenog rada NUNS nije potpuno zadovoljan jer bezbednost novinara u celini nije popravljena.

„Smatramo, medjutim, da je postignut napredak koji može da bude dobro iskorišten. Poboljšani su kontakti i razumevanje izmedju policije i tužilaštva sa jedne i novinarskih organizacija i udruženja sa druge strane, u toku jer uskladjivanje evidencija o prijavljenim slučajevima i slično“, dodao je on.

„NUNS smatra da rad Stalne radne grupe treba nastaviti i podržati, ali da to nije dovoljno da bi se rešili problemi vezani za pritiske i napade na novinare. Jedan od osnovnih uslova je javno zagovaranje prava novinara da postavljaju pitanja od javnog značaja i iveštavaju o temama i dogadjajima od javnog značja a da pri tome ne snose nikave posledice“, naglasio je on.

Bodrožić je upozorio da se „u praksi vode žestoke kampanje protiv takvih novinara i medija, čime se dovodi u putanje ne smao njihova javna uloga, nego i njihova fizička bezbednost. U tim napadima prednjače vladajući krugovi, a u njih se odskoro direktno uključena i Skupština Srbije“.

„Smatramo da zaustavljanje ili bitno ograničavanje takvih i sličnih napada ima presudan značaj za bezbednost novinara i slobodu javne reči u Srbiji. Ukoliko dve nove grupe budu učinile nešto više na rešavanju problema vezanih za javno zagovaranje zaštite novinara i njihovih prava, snažno ćemno pozdržati takav napor“, rekao je on.

Bodrožić je podstio da je posebna radna grupa ranije formirana na inicijativu zaštitnika gradjana, ali konkretnih rezultata još nema, dok je radna grupa koju formira Vlada Srbije treća radna grupa zaštitu novinara.

„Glavni zadatak Stalne radne grupe je da olakša prijavljivanje slučajeva napada i pritisaka kako bi se u što kraćem roku obezbedila odgovabrajuća zaštita novinara, što je počelo da daje rezultate. Radna grupa, dakle, nema ‘izvorna ovlašćenja’ nego nastoji da olakša i ubrza rad organa javne vlasti koja takva ovlašćenja imaju“, objasnio je Bodrožić.

Prema njegovim rečima već sama činjenica da je uopšte potrebno praviti posebnu grupu za podsticanje rada organa javne vlasti je porazna po državu, ali okolnosti nameću takva rešenja.

„NUNS se nije opredelio za bojkot najnovije vladine radne grupe ali će, zajedno sa drugim udruženjima i asocijacijama, utvrditi i objaviti zahteve vezane za njen rad. U svakom slučaju, nismo spremni da prihvatimo da se nivo zaštite novinara i nivo medijskih sloboda ‘mere’ brojem radnih grupa koje se baƒve tim pranjima. Smatramo da to, samo po sebi, ima formalan značaj i da je najvažnije da se ide ka promeni suštine, odnosno samog odnosa prema našoj profesiji u ljudma koji se baƒve novinarstvom“, rekao je Bodrožić.

Kako je istakao, NUNS će svu svoju energiju usmeriti ka nastojanju da novinari zaista budu zaštićeni, i kao i do sada, neće se ustezati od otvorene kritike poteza koje vuku vladjući krugovi niti će dozvoliti da formalno učešće NUNS-a u bilo kojoj od radnih grupa bude upotrebljavano kao „dokaz“ da se u Srbiji stanje zaista popravlja.

„Ocene o tome mogu da se izvlače jedino na osnovu onoga štio se u praksi dogadadja, a tu za sada ne vidimo pomake na bolje“, ocenio je on.

Urednica CINS-a Milica Šarić izjavila je u emisiji Studio N1 Live da je nakon pretnji smrću koje su joj upućene preko Tvitera reagovalo Tužilašvo za visokotehnološki kriminal i privelo osumnjičenog, a da je ona pozvana u policiju da da izjavu povodom celog slučaja. „Ne može da se dozvoli nekome da preti novinarima i da smatra da je skroz u redu da se takve pretnje upućuju, bez obzira što su u pitanju društvene mreže“, istakla je ona.

Podsetimo, njoj su sa anonimnog Tviter profila upućene su pretnje, zbog čega su podnete krivične prijave.

„Radi se o veoma vulgarnim uvredama koje je CINS dobio preko Fejsbuka, a ja sam dobila na Tviteru. Rečeno mi je da sam amoralna ženska osoba i zaprećeno mi je da će mi doći kraj, odnosno da ću uskoro umreti. CINS-u je nešto slično urađeno, stigla je poruka da ‘treba da slušaju Sandulovića’, kao i da ima ljudi koji nas gledaju i posmatraju, i koji će se postarati da mi više ne radimo“, kazala je Šarić.

Prema njenim rečima, istog dana je kontaktirala NUNS, i prijavila pretnje, i nakon toga su podnete dve krivične prijave.

„Ne može da se dozvoli nekome da preti novinarima i da smatra da je skroz u redu da se takve pretnje upućuju, bez obzira što su u pitanju društvene mreže. Javilo se i Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije. Rade Đurić iz NUNS-a ih je obavestio šta se dogodilo tog 2. decembra, a oni su nastavili da postupaju po tome. Krivične prijave su podnete nekoliko dana kasnije. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je saslušalo nakon 16 dana osumnjičenog, i pretresli su mu stan“, napomenula je Šarić i dodala da je pozvana policiju kako bi dala izjavu u januaru.

Kako navodi, najteže kod slučajeva uvreda i pretnji smrću preko društvenih mreža je to da se ne zna nikad šta ih je tačno uzrokovalo.

„Mogu da pretpostavim da je u pitanju moj rad, a da je CINS na taj način povezan sa mnom na taj način. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim šta je u pitanju, i zato nismo želeli da prejudiciramo, nego smo ostavili tužilaštvu da oni probaju da utvrde o čemu je reč“, navodi Šarić.

Kaže da je najgore u celoj situaciji saopštavanje najbližima doživljavanje pretnji, i naglašava da pretnja njoj i nije toliko strašna kao neke koje se upućuju drugim novinarima.

„Nijedna pretnja nije naivna, i kada morate da to saopštite bliskim ljudima i porodici je najgori deo. Ja kada sam odabrala da se bavim ovim poslom, ja sam znala da do toga može doći, ali ne znači da sam prihvatila da se tako nešto dešava bez posledica“, napomenula je Šarić.

Ona je naglasila da je zadovoljna time što je osumnjičeni saslušan, ali podseća da se kod nekih slučajeva pretnje predsedniku Vučiću preko društvenih mreža postupalo mnogo brže, i da su pojedine osobe hapšene samo dva dana nakon izrečenih pretnji.

„Volela bih da su svi novinari i svi mediji u istoj ravni sa najbitnijim ljudima u ovoj zemlji, jer mi smo ti koji predstavljamo građane, i ako smo mi napadnuti, i ako nije odreagovano na isti način kao što je za njih, čini mise da i građani mogu to da očekuju i za sebe“, zaključila je Šarić.

„Biće vama opela kad vas Vučić dohvati“ – jedna je od poruka koje su ostavljene na Instagram profilu emisije „Dobar, loš, zao“, koju na TV Nova S vode Marko Vidojković i Nenad Kulačin. Nije da im je prva pretnja, no ovu shvataju vrlo ozbiljno upravo zbog pominjana predsednika Srbije.

Novinar i nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović smatra da je formiranjem Radne grupe za bezbednost novinara „država konačno učinila ono što pokušava od 2015, a to je i da bezbednost novinara stavi pod svoju šapu“. „Ovo je samo jedan igrokaz koji ima za cilj da se pokaže EU da država sarađuje na bezbednosti novinara, a ja sam ubeđen da vlast u najvećoj meri ugrožava bezbednost novinara stvarajući atmosferu u kojoj su posebno novinari koji kritički razmišljaju i rade – na meti državnih funkcionera“, dodaje.

„Ovde se radi o jednom trendu i čini mi se da je formiranjem ove radne grupe država konačno učinila ono što pokušava od 2015, a to je i da bezbednost novinara stavi pod svoju šapu. Postoji Stalna radna grupa za bezbednost novinara, postoji Radna grupa za utvrđivanje činjenica o ubistvima novinara, postoji nešto što pokušava da formira (zaštitnik građana Zoran) Pašalić, i mi imamo komisije a nemamo rezultate“, kazao je Obradović u Danu uživo na TV N1.

On ocenjuje da „maltene svakih nekoliko godina formiramo po jednu radnu grupu, a novinari su sve nebezbedniji i rade pod sve većim pritiskom“.

„Moj zaključak je da je ovo je samo jedan manevar kojim će i ovaj deo medijske scene biti pod strogom kontrolom vlasti – što nije ipak bio slučaj do sada“, ocenjuje Obradović.

On dodaje da misli da je osnivanje svih tih komisija koje bi trebalo da se bave zaštitom novinara oksimoron i pita „da li je bezbednost novinara samo to kada vas neko napadne na ulici, kad neko fizički nasrne na vas, ili je to mnogo kompleksniji pojam od toga kada je ugrožen vaš fizički integritet“.

„Dakle, potpuni je cinizam da vi na jednoj strani imate razne Kebare, Pilje i Atlagiće koji svakodnevno, tu ubrajam i tabloide i televizije sa nacionalnom frekvencijom, direktno ugrožavaju bezbednost novinara, nazivajući ih stranim plaćenicima, pogrdnim imenima, ljudima koji pripremaju ubistvo predsednika države, i dolaze iz istog centra moći, a taj centar formira još jednu komisiju koja će zaštititi novinare od onih koji govore reči njihovih političkih predstavnika“, ukazuje Obradović.

Dodaje da se „radi potpuno o jednoj farsi, i podjednaku farsu snose i novinarska udruženja koja su pristala na još jednu veštu igru vlasti koja pokušava na jednoj strani da što više zaplaši novinare, da ih dovede u podređen položaj, a na drugoj da ih štiti“.

„Poznata igra, samo se plašim da ne bude poznat i ishod“, kaže Obradović.

Na pitanje šta je potrebno da se uredi medijska sfera, on ističe da je „potrebno da svako radi svoj posao – i tužilaštvo i policija i udruženja, a pre svega da političari stvaraju atmosferu u kojoj će tolerantnošču i odnosom prema novinarima učiniti najbolje za njihovu bezbednost“.

Naveo je primer novinara TV N1 Dušana Mlađenovića koji je bio napadnut od čoveka koji je kasnije bio upućen na psihijatrijsko lečenje.

„Otkud tom čoveku ta ideja?! Da li je on žrtva propagande i od strane vlasti i provladinih medija ili je u pitanju nešto drugo?!“, upitao je Obradović.

„Ovde mora da se zna šta je posao novinarskih udruženja, šta treba da radi tužilaštvo, šta je posao suda. Sublimacija gde će predstavnici sve tri strane da se sakupe na jednom mestu ne može da donese nikakav rezultat niti je do sada do toga došlo. Mi imamo tri komisije, a broj napada (na novinare), verbalnih, fizičkih, a pre svega predstavnika državnih organa iz godinu u godinu raste“, konstatuje on.

Ističe da je osnivanje još jedne radne grupe za zaštitu novinara „samo jedan igrokaz koji ima za cilj da se pokaže EU da država sarađuje na bezbednosti novinara, a ja sam ubeđen da vlast u najvećoj meri ugrožava bezbednost novinara, stvarajući atmosferu u kojoj su posebno novinari koji kritički razmišljaju i rade na meti i državnih funkcionera i partijskih tela i poslanika u Skupštini“.

Na pitanje šta bi novinarska udruženja dobila neučestvovanjem u ovom procesu, on smatra da bi dobila „mogućnost da sa nezavisne pozicije iznose stavove o bezbednosti novinara i sa pristojne distance komentarišu ono što država donosi“.

„Šta će dobiti učestvovanjem, ne znam kakav odgovor sledi. Šta NUNS konkretno dobija time što će njegov predstavnik da sedi tamo gde će njegov glas da se utapa u većinu koju su već stvorili oni koji treba da amortizuju situaciju u društvu“, pita Obradović.

Zašto ne veruje da će Medijska strategija urediti medijsku sferu, kaže da je dijalog počeo 2013. godine, a da se do kraja 2018. ništa nije rešilo. Navodi da je jedna od glavnih tački bila da prestane govor mržnje političkih predstavnika vlasti, a „sada je 2020. i govor mržnje ne da nije prestao, nego je žešći nego ikad“.

„Ako pogledate novu Medijsku strategiju, ona se sastoji 70 posto od onog što nije sprovedeno iz prethodne medijske strategije, i to je samo štikliranje obaveze prema EU i ništa više. Vreme je da novinarska udruženja, pre svega NUNS, raščiste sa zabludama. Ova vlast neće seći granu na kojoj sedi, a ta grana je striktna kontrola medija, a tu nema ni pregovora ni dogovora, što potvrđuje i današnji izbor Olivere Zekić za predsednicu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)“, zaključuje Obradović.

Ovim putem izražavamo naše nezadovoljstvo izostankom reformi koje je Vlada Srbije prihvatila da sprovede u procesu pristupanja EU, pogoršanjem poštovanja demokratskih principa i vladavine prava, prisustvom govora mržnje i porastom nasilja nad pojedincima, novinarima, medijima, političkim neistomišljenicima i organizacijama civilnog društva koji na osnovu prava koja im garantuju Ustav i zakoni Republike Srbije, iznose kritička viđenja rada i rezultata državnih institucija i organa.

Godina za nama ostaće zabeležena po najvećem globalnom izazovu sa kojim se suočila naša generacija. Pandemija Kovid-19 je na okrutan način pokazala koliko smo ranjivi, koje su granice sposobnosti vlasti i poverenja građana u institucije. Neozbiljnost iskazana u inicijalnoj fazi pandemije, neodgovornost u periodu izbora, nesrazmerna upotreba sile nad građanima koji su protestvovali u julu, napadi na neistomišljenike, organizacije civilnog društva i medije, dovela je do gubitka poverenja koje može imati ozbiljne posledice po društvo i živote građana. Pandemija je ogolila nefunkcionalnost političkog poretka, a rezultati Vlade Srbije u 2020. godini u ključnim oblastima za napredak u procesu pristupanja EU, ukazuju na nedostatak iskrene političke volje da se sprovedu neophodne promene.

Potpisnici izražavaju svoje nezadovoljstvo nedovoljnim napretkom u ispunjavanju obaveza u okviru pregovora o pristupanju EU. EU nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje sa Srbijom tokom 2020, a tokom 2019. je otvorila samo 2. Izvesno je da ovakva odluka Saveta Evropske Unije proizilazi između ostalog iz negativnih izveštaja Evropske Komisije i drugih relevantnih međunarodnih organizacija koje dovode u pitanje stanje demokratije u našoj zemlji. Odluka je prevashodno posledica realnog pogoršanja stanja vladavine prava, kao i manjka političke volje Vlade Srbije da učini ozbiljne napore da sprovede neophodne reforme, obezbedi nezavisnost pravosuđa, suzbije korupciju, omogući izražavanje i ispoljavanje političkog i svakog drugog mišljenja, obezbedi uslove za slobodu medija, kao i nezavisnost regulatornih i nezavisnih tela od političkog pritiska. Ovakvo stanje je neprihvatljivo imajući u vidu sve resurse kojima raspolaže Vlada, njenu deklarativnu posvećenost članstvu u EU, kao i tehničku i finansijsku podršku EU.

U klimi nametnutih društvenih podela, veliki broj građana Srbije se oseća isključeno i nezastupljeno u političkom životu Srbije. Sastav Narodne skupštine nakon izbora koji su zbog neravnopravnih uslova bojkotovani od strane dela opozicionih stranaka, ne odslikava realno politički pluralizam u Srbiji. To je opasno za stanje i onako urušene demokratije. Zloupotreba skupštinske govornice za iznošenje optužbi protiv pojedinaca, medija i organizacija koji nisu prisutni u skupštinskoj sali, niti imaju mogućnost da zaštite svoja prava pred sudom zbog poslaničkog imuniteta, predstavljaju opasnost za njihovu bezbednost. Bez javne osude i adekvatnog sankcionisanja govora mržnje neće biti moguće uspostaviti elementarne uslove za otpočinjanje iskrenog dijaloga sa neistomišljenicima. Vlada Srbije i politički lideri vladajuće koalicije imaju najveću odgovornost za ovakvo stanje.

Poverenje u institucije je narušeno, i na Vladi Srbije je da pronađe način i pokuša da ga povrati. Za to će biti potrebno vreme. Potpisnici su spremni da nastave da učestvuju i pomognu u promenama koje su neophodne za pristupanje Srbije EU. Posedujemo stručno znanje i entuzijazam koji bi Vlada koja je istinski opredeljena za ubrzanje evropskih integracija trebalo da ceni. Želimo konkretne promene i vidljive rezultate u ključnim oblastima koji će nas uveriti da je Vlada iskreno posvećena i reformama i procesu evropskih integracija. Nema povratka poverenja bez suštinskih, vidljivih rezultata.

Potpisnici su otvoreni za iskren dijalog, ali neće prihvatiti da učestvuju u kreiranju privida dijaloga i obezbeđivanju legitimiteta simuliranim reformama. U narednih godinu dana pažljivo ćemo pratiti i redovno izveštavati javnost o rezultatima, prevashodno u oblasti vladavine prava i funkcionalnosti demokratskih institucija, na osnovu čega ćemo u cilju očuvanja vlastitog integriteta, razmatrati svrsishodnost saradnje sa državnim organima i organizacijama.

Pozivamo Vladu Srbije da izvuče pouke iz odluke Saveta EU da ove godine ne otvori ni jedno pregovaračko poglavlje. U trenutku kada EU počinje da razmatra svoju stratešku budućnost i ulogu u novim globalnim okvirima, a među građanima Srbije raste broj skeptika prema članstvu u Uniji, Vlada ima posebnu odgovornost da objasni građanima zašto je važno da Srbija ubrza neophodne promene u cilju pristupanja EU. Ove poruke moraju biti nedvosmislene i zasnovane na činjenicama o mestu Srbije u Evropi i njenom strateškom opredeljenju.

Naglašavamo da smo veoma svesni brojnih izazova sa kojima se naša zemlja suočava i spremni smo kao i do sada, da svojim aktivnostima budemo partneri. Međutim, na Vladi je da obezbedi uslove za nastavak saradnje.

Dvadeset godina nakon demokratskih promena, kojima je jasno stavila do znanja da želi da ide putem demokratskih vrednosti ka članstvu u EU, Srbija se udaljava od tih ciljeva. Potpisnici će zbog toga nastaviti da prate, izveštavaju i daju preporuke kako da se ubrza proces pristupanja EU i da insistiraju na poštovanju vladavine prava, demokratskih institucija, ljudskih prava, nezavisnog pravosuđa, slobode medija i prava svakog građanina da javno i bez straha iznese svoje mišljenje jer time branimo vrednosti i slobodu građana, Ustav i zakone Srbije.

Potpisnici:

1. Beogradski centar za bezbednosnu politiku- članica NKEU
2. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM- članica NKEU
3. Građanske inicijative- članica NKEU
4. Centar za evropske politike- članica NKEU

5. „GLAS“ Bosilegrad
6. A 11 – Inicijativa za ekonoska i socijalna prava
7. A1 Novi Pazar
8. AS – Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om
9. Asocijacija DUGA Šabac
10. ASTRA
11. Beogradska otvorena škola
12. Beogradski centar za ljudska prava
13. Beogradski fond za političku izuzetnost
14. BETA
15. BIRODI
16. Centar modernih veština – članica NKEU
17. Centar savremene politike
18. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
19. Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK
20. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA „
21. Centar za praktičnu politiku
22. Centar za razvoj lokalnih medija
23. Centar za razvoj lokalnih sredina -CRLS – članica NKEU
24. Centar za socijalne inovacije i integracije
25. Drug Policy Network South East Europe (DPNSEE)
26. Društvo Stara Planina
27. E- sigurnost
28. Ekološko udruženje „Rzav“
29. Europolis
30. Evropski pokret u Srbiji – članica NKEU
31. Fond za humanitarno pravo
32. Fondacija Centar za demokratiju
33. Forum civilne akcije – FORCA
34. Geten- članica NKEU
35. Građanska čitaonica “Libergraf”
36. Humanitarno udruženje Romsko srce
37. Inicijativa mladih za ljudska prava
38. Inicijativa za prava osoba sa invaliditetom- MDRI-S- članica NKEU
39. Inženjeri zaštite životne sredine
40. ISAC Fond – članica NKEU
41. Koalicija prEUgovor
42. Kragujevac slobodno
43. Libek
44. Link plus
45. Lokalna Kuća Razvoja Brus
46. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
47. Mreža SOS Vojvodina
48. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
49. Nepušački Edukativni Centar – RP
50. Nova Naša reč
51. Novi Optimizam
52. NUNS
53. Odbor za ljudska prava Niš
54. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt
55. Pokret „Odbranimo šume Fruške gore“
56. Praxis- članica NKEU
57. Proaktiv
58. PROTECTA
59. Regionalni centar “ Mobing “ Niš
60. Res Publica Kragujevac
61. Savez ekoloških organizacija Zelena lista Srbije
62. Skupština slobodne Srbije
63. Slavko Ćurvija Fondacija
64. org portal
65. Trag fondacija
66. Udruženje “ Česi jugoistoka Srbije „
67. Udruženje Fenomena
68. Udruženje Lilit
69. Udruženje za zaštitu šuma
70. UG „RROMA ROTA“
71. Urban-in
72. Užički centar za prava deteta
73. Vojvođanski građanski centar
74. Žene u crnom
75. Žene za mir

Mreža SafeJournalists uputila je pismo gospodinu Oliveru Varheljiju, evropskom komesaru za susedstvo i proširenje, gospođi Teresi Ribeiro, predstavnici OEBS-a za slobodu medija i gospođi Dunji Mijatović, komesarki za ljudska prava Saveta Evrope, pozivajući ih pozivajući ih da u skladu sa svojim nadleznostima izvrše uticaj i odlučno zahtevaju od albanske vlade da spreči upotrebu prekomerne sile od strane policije uperenu prema novinarima i medijskim profesionalcima i da obezbede maksimalnu bezbednost novinara koji izveštavaju sa protesta i rizikuju sopstveno zdravlje i bezbednost kako bi građanima pružili pouzdane informacije.

U pismu Mreže se navodi da novinarska udruženja regiona Zapadnog Balkana upozoravaju na zabeleženu upotrebu prekomerne sile protiv novinara, proizvoljna pritvaranja i kršenje njihovih ljudskih prava. Regionalna mreža novinarskih organizacija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije izrazila je zabrinutost da, s obzirom na to da će se protesti verovatno nastaviti, pripadnici policije neće oklevati da ponovo napadnu novinare i druge medijske profesionalce.

U svom pismu mreža SafeJournalists navodi da traži samo poštovanje zakona i i da novinarima bude dozvoljeno da  nesmetano rade svoj posao:

„Pravo novinara da izveštavaju u javnom interesu bez straha da će biti fizički ugroženi, napadnutii, pritvoreni, ucenjeni, da će im biti oduzeta oprema i izbrisan materijal od strane policije ili pripadnika javnosti  štite različiti nacionalni i međunarodni pravni akti. Albanija je takođe potpisnica više konvencija, poput Evropske konvencije o ljudskim pravima, Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i drugih „.

Mreža je upozorila je da su tokom četiri dana prijavljena četiri incidenta, i to svi učinjeni od strane pripadnika policije:

• 11. decembra, policija je pritvorila  Džoi Malesiju, novinara i voditelja vesti na RTV Ora News, dok je snimao proteste.
• 11. decembra, Ćamil Džani, glavni urednik lista Koha Jone, takođe je pritvoren dok je bio na dužnosti.
• 12. decembra zabeležena su dva incidenta protiv novinara od strane pripadnika policijskih snaga u Draču

Ø  Urednika Durres Lajma, Šefketa Duku zaustavila je policija kada je napustio prostorije redakcije u blizini Trga Liria, gde su se održavali protesti.

Ø  Aldo Mustafa, lokalni novinar TV Siri.net u Draču, bio je na dužnosti izveštavajući uživo sa protesta kada ga je napao policajac, a policija mu nije dozvolila da snima i izveštava o zadržavanju demonsranata.

Pismo Udruženja novinara Kosova, Udruženja novinara Makedonije,Udruženja BH novinari, Hrvatskog novinarskog društva, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Sindikata medija Crne Gore završava se podsećanjem da je „svaki napad na novinare napad na javni interes, demokratiju i prava svih građana“.

Da biste saznali više o SafeJournalists mreži, posetite www.safejournalists.net.

BEOGRAD, 14.12.2020. – Krivična prijava zbog pretnje na Tviteru glavnoj urednici CINS-a Milici Šarić upućena je kroz Radnu grupu za bezbednost novinara Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Istom tužilaštvu je podneta i krivična prijava zbog pretnje redakciji CINS-a na Fejsbuk nalogu.

Kao odgovor na tvit Milici Šarić je 2. decembra ove godine sa Tviter naloga @Ivanbgd2 nepoznata osoba napisala ,,Fukaro plaćenička …..bliži ti se kraj fukso!!!!!“

Zbog toga je pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koje učestvuje u radu Radne grupe za bezbednost novinara, podneo krivičnu prijavu Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Kako se u prijavi navodi, Milica Šaric smatra da je povod za pretnje njen celokupni istraživački novinarski rad.

Osoba iza navedenog profila se tereti za krivično delo ugrožavanje sigurnosti ili drugo krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Istog dana kada je prećeno Milici Šarić, redakcija Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je dobila pretnju na društvenoj mreži Fejsbuk sa naloga martinajurjevic.10. Osoba iza ovog naloga je poslala poruku: ,,Prestanite opovrgavati istinu koju gosp. Nikola Sandulović priča. Soroševi plaćenici, stići će vas pravda i to jako brzo! Ima nas dosta budnih!“

Zbog ove pretnje je takođe podneta krivična prijava zbog ugrožavanja sigurnosti ili drugog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.