Tekst, koji bi smo pre mogli svrstati u književnu nego novinarsku formu, počinje čuvenom izjavom legendarnog Duška Radovića „Danas su opet kritikovali novinare? I to nam je hvala za sve što smo prećutali“… Da bi, nakon ovog obećavajućeg početka, bio nastavljen uvredama na račun koleginice Darije Ranković.

„Prevedeno na današnji medijski jezik, aludirajući na neke sapete i opskurne tobože poslenike javne reči, poput podmaljenske Valjevke „Kolubarke – Žutobarke“, izvesne Darije (B)Ranković glasio bi: Danas sam opet nešto dodala (izmislila), pa ne mogu mi reći, da sam išta prećutala“.

Darija Ranković kaže za N1 da ovo nije prvi put da verbalne uvrede stižu na njenu adresu. Bilo ih je i ranije. Ona kaže i da se taman ponadala da će sa dolaskom nove vlasti u Valjevo i sa novim gradonačelnikom doći i bolja klima za novinare.

„Evo ponovo su krenuli sa tim, ja ih zovem pljuvačkim tekstovima, ne znam zbog čega, kao što nisam znala zašto su me i prethodne tri godine napadali i pljuvali. Ali prema mojim informacijama, a imam dobre informacije, to nije ista kuhinja kao što je protekle dve, tri godine bila. To je sada neka nova kuhinja, dirigovana iz Beograda“, navodi Rankovićeva.

Povodom pisanja portala Embargo.rs, saopštenjem za javnost oglasilo se i Udruženje novinara Srbije: „Rankovićeva se u tekstu koji je 8. januara objavljen na portalu Embargo, potpisan inicijalima „E.E.V“, optužuje da radi protiv „svojih građana i gradske vlasti“, uz neprihvatljive kvalifikacije koje se odnose na njenu ličnost“.

UNS podseća da je koleginica Ranković poslednjih godina bila izložena uvredama i napadima sa registrovanih i neregistrovanih medija, a početkom prošle godine obijena je i redakcija Kolubarskih.

Slobodan Ćirić, novinar valjevskog nedeljnika „Napred“ i član Upravnog odbora UNS-a izjavio je za N1 da je simptomatično i za žaljenje to da novinare sada napadaju kolege, novinari. Ćirić je zagovornik teze da je glavni problem srpskog novinarstva – srpsko pravosuđe.

„Kada bi srpsko pravosudje funkcionisalo onako kako bi trebalo da funkcioniše i blagovremeno rešavalo predmete u kojima su akteri mediji, ja mislim da bi stvari vrlo brzo došle na svoje. Jer, onda bi oni koji kleveću, vređaju, daju lažne informacije vrlo brzo došli pod udar zakona, plaćali oštete I došli u situaciju da više ekonomski ne mogu da opstanu“, navodi Ćirić.

I Darija Ranković smatra da tužbe nemaju svrhu – parnice dugo traju, veći su troškovi od propisane kazne, a i kaznu ne možete da naplatite i sve je dovedeno do apsurda.

VIDEO

BEOGRAD, 18.01.2020. – Anonimni korisnik društvene mreže Tviter uputio je sinoć pretnju novinarki i urednici Insajdera Brankici Stanković, navodeći da ju je „policija zaštitila od navijača, ali da niko neće moći da je zaštiti od Božje presude“.

Stanković je na Tviteru objavila vest da je uhapšen Miroslav Mika Aleksić, pedagog kroz čiju školu su prošle generacije mladih od koji su neki postali popularni glumci. Aleksić je lišen slobode pod optužbom za silovanje, o čemu je svedočila mlada glumica Milena Radulović.

Na svom nalogu, uz link vesti, Stanković je citirala deo koji se odnosi na način organizovanja časova kod Aleksića, odnosno molitvu koju je, prema tvrdnjama polaznika, praktikovao pre svakog predavanja.

Nakon ovog tvita, pojedini korisnici ove društvene mreže su otpočeli polemiku sa urednicom Insajdera, međutim, granicu je prešla objava u kojoj se navodi da će joj “Bog suditi”.

“Od navijača su te je možda štitila murija 24/7, ali od Božje presude jednog dana te neće imati ko braniti. Razmišljaj o tome”, napisao je anonimni korisnik Tvitera, nakon čega je Stanković istakla da nadlžene institucije treba da razmišljaju o ovakvim pretnjama.

Portal Nova.rs apeluje na nadležne da hitno procesuiraju osobu koja je uputila pretnje urednici Insajdera Brankici Stanković i da zaštiti medijske radnike koji, zbog posla koji obavljaju, postaju mete pretnji i napada.

Pomoć žrtvama

SOS telefon Autonomnog ženskog centra je 0800 100 007 i dostupan je radnim danima od 10h do 20h. Pozivi su besplatni.

Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja je 0800-222-003.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je u Danu uživo da je važno reći da „niko ne treba da strahuje i da bude izložen bilo kakvoj vrsti pretnji zbog posla koji obavlja“. „Ne samo u slučaju Jelene Zorić, nego u svim slučajevima ne smemo dozvoliti da novinari strahuju za svoj život zbog toga što rade svoj posao“, kaže Janković. Zabrinule su je, kaže, i „lažne vesti o novinarki N1 Nataši Kovačev“. „To me je dodatno zabrinulo, da nekome stavljate metu na čelo“, kaže ona.

U zadnjem Indeksu slobode medija u svijetu koji su uradili Reporteri bez granica navodi se da mediji ulaze u odlučujuće desetljeće za novinarstvo, a da je ono dodatno ugroženo krizom izazvanom pandemijom koronavirusa. Izvještaj pokazuje da će narednih deset godina kroz brojne krize koje se očekuju dodatno istaknuti krizu slobode medijskog izvještavanja, nezavisnih, raznolikih i pouzdanih informacija.

BEOGRAD, 11.01.2021. – Odbrana okrivljenih u slučaju paljenja kuće novinara Žig info Milana Jovanovića iz Grocke, tražila je izuzeće sudije Slavka Žugića, zbog kako tvrde, njegove pristrasnosti. Suđenje je potom odloženo, jer iz tehnickih razloga predsednik suda nije mogao da donese odluku o izuzeću sudije.

Nije poznat datum novog ročišta, jer datum koji je sudija predložio – 20. januar, nije odgovarao advokatima odbrane, zbog kako kažu već zakazanih obaveza. Tačan datum biće dogovoren u narednim danima.

Izuzeće sudije tražila je braniteljka okrivljenog Vladimira Mihajilovića – Zora Dobričanin Nikodinović nakon što je odbijen njen predlog da tužilac pošalje integralnu optužnicu da bi se nakon toga njen branjenik izjasnio i izneo nove dokaze u postupku jer, kako je rekla, izmenjenu optužnicu ne može da razume.

Sudija je naveo da je izmenjena optužnica dovoljno jasna i da slanje integralne nije neophodno za nastavak glavnog pretresa.

Dobričanin Nikodinović je kasnije, tokom rasprave, navela da Mihajilović može izneti nove dokaze i bez dostavljanja integralne optužnice. Spor je nastao oko toga da li je drugu mogućnost ponudila pre ili posle zaključenja dokaznog postupka, nakon čega je i zatražila izuzeće sudije.

Branilac optuženog Igora Novakovića se danas nije pojavio, uz obrazloženje da je u samoizolaciji zbog kontakta sa zaraženom osobom. Njegove kolege branioci su, kao dokaz, priložili PCR test osobe za koju navode da je klijentkinja sa kojom je imao kontakt. Sa istim obrazloženjem se nije pojavila ni njegova zamena. Iz tog razloga je sudija postupak protiv Novakovića razdvojio od onog koji se vodi protiv Dragoljuba Simonovića i drugih okrivljenih.

Bivši predsednik opštine Grocka i funkcioner SNS-a Dragoljub Simonović danas se pojavio u sudnici.

Ročišta u slučaju paljenja kuće Milana Jovanovića su u više navrata odlagana. Najčešća obrazloženja zbog kojih neko od odbrane nije došao bili su zdravstveni razlozi, poput koronavirusa ili samoizolacije zbog toga, dok se Simonović na ročištu od 15. decembra nije pojavio zbog, kako je tada izjavila njegova odbrana, „gangrene na zubu“.

Nezavisno udruženje novinara Srbije upozorava da je prošlo više od dve meseca od uništavanje izložbe andergraund strip-crteža grupe “Momci” u galeriji „Stara kapetanija“ u Zemunu i da nema nikakvih pomaka u istrazi na rasvetljavanju slučaja.

Brojna su pitanja i dalje bez odgovora nadležnih organa, a mi izdvajamo najvažnija:

– Zašto policija nije sprečila upad, iako je na vreme prijavljeno da je moguć incident na lokaciji udaljenoj pola minuta hoda od najbliže policijske stanice?

– Zašto je većina napadača ostala van domašaja zakona, iako za njih postoji opis?

– Šta je sa pretnjama smrću upućenih autorima i organizatorima izložbe preko interneta, pošto su za neke od njih nadležnim organima priloženi podaci o profilima i IP adresama?

– Zašto je policiji trebalo nedelju dana od događaja da izvrše uviđaj u vezi sa bačenim suzavcem?

– Šta je sadržaj sporazuma o priznanju krivičnog dela sa napadačima?

– Zasto se kriju imena osuđenih koji su punoletni?

– Šta je sa krivičnom prijavom protiv bivšeg ministra kulture za ugrožavanje sigurnosti i povredu slobode govora i ko je autor spornog saopštenja Ministarstva?

– Zašto Zaštitnik građana u protekla dva meseca nije reagovao?

– Zašto MUP saopštava da je sve urađeno po zakonu, iako je  obavljen službeni razgovor sa postupajućim policajcem PS Zemun koji je propustio da prijavi pretnje neposrednom rukovodiocu, i da li je nekakva sankcija izrečena?

Podsećamo da je 13. oktobra u večernjim časovima grupa od desetak mladića upala u „Staru kapetanija“ pokidala i uništila radove strip-grupe „Momci“ i u galeriju ubacila suzavac, a da se potom krajnje neprimerenim saopštenjem oglasilo Ministarstvo kulture i informisanja, u kom nije osudilo uništenje izložbe i ugrožavanje bezbednosti oštećenih, već je na neki način opravdalo izvršeno krivično delo.

Uz podršku NUNS-a i njegovog pravnog tima, strip-grupa „Momci“ podnela je potom krivičnu prijavu protiv bivšeg ministra Vladana Vukosavljevića i NN lica, autora saopštenja Ministarstva, kao i pritužbu Sektoru za unutrašnju kontrolu MUP-a na rad pripadnika policije.

Kao i u saopštenju objavljenom pre dva meseca, NUNS poziva nadležno Više javno tužilaštvo da postupi po krivičnoj prijavi i preduzme predložene radnje.

NUNS, 29. decembar 2020.

Pedeset novinara i medijskih radnika ubijeno je tokom obavljanja svog posla u 2020. godini, a većina je nastradala u zemljama koje nisu u ratu, saopštila je Međunarodna medijska organizacija „Reporteri bez granica“.

U izveštaju se navodi da je povećan broj novinara koji su bili mete zbog svog istraživačkog rada o kriminalu, korupciji i pitanjima zaštite okoline, prenose agencije.

Posebno je ukazano na ubistva u Meksiku, Indiji i Pakistanu.

„Reporteri“ navode u godišnjem izveštaju da su u 84 posto slučajeva novinari bili „namerna meta“ zbog svog rada, dok je taj procenat iznosio 63 odsto u 2019. godini.

„Već nekoliko godina ‘Reporteri bez granica’ uočavaju da su istraživački novinari zaista na meti država ili kartela“, izjavila je glavni urednik u ovoj organizaciji Paulin Ades-Mevel.

Najopasnija zemlja za novinare ove godine bio je Meksiko, gde ih je ubijeno osam. U izveštaju se ukazuje na veze između krijumčara droge i političara i da su novinari koji izveštavaju o tome bili žrtve „varvarskih ubistava“, preneo je AFP.

„Reporteri bez granica“ napominju da niko nije kažnjen za ubistva u Meksiku.

Pet novinara je ubijeno u ratom zahvaćenom Avganistanu, gde su napadi intenzivirani tokom prethodnih meseci uprkos mirovnim razgovorima Vlade i talibana.

Ukazano je i na slučaj iranske opozicione figure Ruholaha Zama, koji je pogubljen u decembru nakon što je vodio popularni kanal na društvenim mrežama na kojem su se okupljali protivnici režima.