Članovi kriminalne grupe Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja, kojeg je protekle nedelje sa još 16 njegovih „saradnika“ uhapsila srpska policija, obezbeđivali su, prema tvrdnjama više nezavisnih medija, svečanost inauguracije predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, 31. maja 2017. godine, kada su brutalno napadnuti novinari četiri redakcije, među kojima je i novinarka Danasa Lidija Valtner.

Istraživački portal KRIK tada je pisao da je „mladić u svetloplavoj košulji koji je na ceremoniji uslikan kako snažno drži za ruke demonstranta zapravo B. A. i radi kao obezbeđenje beogradskih splavova, a i blizak je ekipi navijača Partizana, odnosno Aleksandru Stankoviću, zvanom Sale Mutavi“.

Tu ekipu nasledio je upravo Veljko Belivuk.

Trenutak napada na našu novinarku zabeležen je nizom fotografija, na kojima se jasno vidi kako Lidiju Valtner zajedno sa demonstrantom Markom Radosavljevićem iz Protiv diktature i jednim foto-reporterom članovi „obezbeđenja SNS“ nasilno izvlače iz mase, odnoseći ih do Pionirskog parka, odnosno što dalje od platoa Skupštine Srbije, gde se odvijala inauguracija.

Tog dana naša novinarka je, uzimajući izjavu od jednog starijeg gospodina, kojeg su prethodno policajci udaljili sa skupa SNS kod Skupštine jer je nosio transparent protiv vlasti, bila prisutna kada su pripadnici obezbeđenja skupa naprednjaka fizički nasrnuli na demonstranta Protiv diktature.

Kada je pokušala telefonom da snimi taj nasrtaj, jedan iz obezbeđenja skupa, koji joj je prethodno već pretio da će joj baciti telefon da ne bi snimala, prišao joj je i hteo da otme telefon.

Ona je to pokušala da spreči kada joj je prišao čovek iz obezbeđenja SNS i podigao je sa zemlje, vukući i gurajući sve do Pionirskog parka.

Tamo ju je spustio na zemlju a isti slučaj dogodio se i aktivisti Protiv diktature, koji je sve vreme vikao: „Davite me, davite me, nisam ništa skrivio!“

Petnaest dana kasnije Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je u saradnji sa nadležnim tužilaštvom identifikovalo sve osobe koje se dovode u vezu sa medijskim navodima o događajima koji su se odigrali 31. maja ispred Doma Narodne skupštine, da su sve osobe saslušane, kao i da će izveštaj istog dana biti dostavljen nadležnom tužilaštvu.

Istovremeno, naša redakcija je istog dana, istražujući lica sa fotografija, identifikovala nekoliko napadača na novinare i građane.

Osoba koja je nasrnula na našu novinarku Lidiju Valtner uveliko je u medijima prepoznata kao jedna od ključnih iz najbližeg obezbeđenja Aleksandra Vučića godinama unazad.

Reč je o S. S., koji je bio lično obezbeđenje Vučića prilikom stranačkih skupova i to je vidljivo na nekoliko fotografija koje su objavljene u medijima i na društvenim mrežama.

Novinari koji posećuju sedište SNS u zgradi Starog Merkatora na Novom Beogradu viđali su ga za pultom na ulazu u stranačke prostorije.

Izvori Danasa tada su nam preneli da je taj čovek često viđen i u ulici Antifašističke borbe na Novom Beogradu kako stoji ispred jedne zgrade ili sedi u automobilu na parkingu.

Sa njim je najčešće bar još jedan muškarac, i to uglavnom jedan od ostalih nasilnika sa fotografija koje smo tada objavili.

U toj zgradi, tvrdili su sagovornici Danasa, živeo je jedan funkcioner SNS, koji je inače veoma blizak sa predsednikom Srbije.

S obzirom na to da redakcija Danasa nije uspela da stupi u kontakt sa većinom ljudi koje smo identifikovali, nismo im objavili puna imena, već samo inicijale.

Na nekoliko fotografija vidi se S. N., koji je tokom incidenta na mitingu SNS u jednom trenutku od drugog nasilnika „preuzeo“ Marka Radosavljevića, učesnika „Protesta protiv diktature“, i stegao ga oko vrata.

U pitanju je bio bivši bokser i političar, učesnik rijaliti programa o kojem su mediji pisali 2016, što se i navodi na njegovom Fejsbuk profilu.

On se lično na FB profilu hvalio da je radio u obezbeđenju premijera Srbije Vučića. Kada je reč o njegovoj političkoj karijeri, bio je odbornik u Skupštini grada kao član Srpske radikalne stranke.

Čovek koji se na fotografijama vidi da je držao ispod leve ruke foto-reportera je C. B., takođe profesionalni telohranitelj.

Na njegovom Fejsbuk profilu može se videti fotografija sa Aleksandrom Vučićem, objavljena 23. aprila 2016. godine, dan uoči održavanja vanrednih republičkih izbora.

Iz komentara ispod slike može se zaključiti da je C. B. i tom prilikom bio angažovan u obezbeđenju tadašnjeg premijera.

Međutim, i pored jasnih dokaza, odnosno objavljenih fotografija nasilnika, 17. novembra 2017. godine, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivične prijave povodom napada na novinare, između ostalog i na novinarku Danasa Lidiju Valtner, na dan inauguracije Aleksandra Vučića.

Potom je polovinom januara naredne godine Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu usvojilo prigovor naše novinarke Lidije Valtner na odbacivanje krivične prijave zbog napada na nju i uputilo pozive za saslušanje tri lica za koja se sumnjalo da su napala Valtner, a čiji je identitet ranije utvrdilo Tužilaštvo.

Reč je o Slobodanu Stojkoviću, Filipu Gojkoviću i Marku Vukičeviću. Međutim, tri meseca kasnije, odnosno 27. aprila 2018. godine, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ponovo je odbacilo krivičnu prijavu naše novinarke i na taj način stavilo tačku na ceo slučaj.

Radosavljević: Sve je odbačeno

I na moj slučaj je stavljena tačka – za Danas kaže Marko Radosavljević iz nekadašnje inicijative Protiv diktature, inače, po profesiji učitelj u jednoj osnovnoj školi u Zemunu, čijim je slikama sa pozorišne predstave gde glumi pijanca mahao predsednik Srbije na konferenciji za medije, pokušavajući da ga predstavi kao pravog pijanca.

On je najpre podneo krivičnu prijavu protiv N. N. lica zbog nasilja, koja je odbačena, kao što je potom odbačen i njegov prigovor na takvu odluku Tužilaštva.

Jedan od najvažnijih svedoka optužbe za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, Stevan Nikčević, u vreme zločina zamenik šefa beogradskog centra RDB-a – koji je tokom svedočenja rekao da je okrivljeni Milan Radonjić bio prvi načelnik u istoriji Službe koji je rukovodio nečijim praćenjem – danas je od strane odbrane okrivljen i za to da zbog njega još uvek nije rešeno ovo ubistvo.

Policija je utvrdila da nema dovoljno informacija koje ukazuju da je bezednost novinarke N1 Jelene Zorić ugrožena. Novinarki TV N1 je u prisustvu advokata to saopšteno u sedištu MUP u razgovoru s generalom Slobodanom Malešićem, koji je i član novoformirane radne grupe za bezbednost novinara.

Novinarki N1 je rečeno da je izvršena detaljna provera u kooordinaciji sa svim službama bezbednosti, te da su sve jednoglasno zaključile da ne postoji opasnost po nju.

Podsetimo, N1 je tražio procenu bezbenosti novinarke Zorić pre mesec dana, posle poruka koje joj je preneo Svetislav Bojić, branilac prvooptuženog u slučaju Jovanjica.

Tada joj je Predrag Koluvija, optužen za proizvodnju oko četiri i po tone marihuane, preko branioca preneo da je, citiramo: „Moli da bude precizna u izveštavanju, pošto je Predrag Koluvija pošten čovek i veliki vernik, evo on meni kaže kad sam išao da ga posetim Zorićka me uništava i rastura njenim izveštavanjem, ali se ja Bogu molim za njeno zdravlje, kao što se molim i za zdravlje tužioca Saše Drecuna i ovog što ga je uhapsio, Slobodana Milenkovića“.

Bojić je, Jeleni Zorić, između ostalog, rekao i da nije dobro prošao „ko god se o Peđu ogrešio“.

Dan kasnije, 29. decembra, na istom mestu nakon ročišta Predragu Koluviji, advokat Bojić je ponovo prišao Jeleni Zorić i rekao: „Zamalo da Peđi danas bude ukinut pritvor, a Peđa te je puno, puno pozdravio“.

Nakon toga su advokati N1 je zatražili od policije da proveri da li je Jelena Zorić ugrožena, a današnjim saopštavanjem procene policija preuzima odgovornost ako se išta dogodi Jeleni Zorić.

I pored toga što je odbrana svim snagama, koristeći pravne mehanizme pokušala da odloži današnje suđenje za paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću, ono je ipak uspelo da se održi i da „stigne“ do završne reči. Osećam olkašanje, rekao je Milan u sudnici, što konačno dolazi kraj ovom.

„Odbrana je sve vreme htela da mene stavi na optuženičku klupu. Za sat vremena, Dragoljub Simonović mi je uzeo sve što smo sticali čitavog život. Kako mogu da se vrate uspomene koje je progutao plamen? Kažite, kako biste se osećali da vaši unuci kažu da se plaše da prespavaju kod babe i dede?“, zapitao se Jovanović u svojoj završnoj reči.

On je na kraju dodao da je važna presuda koju će sudija doneti.

„Pokazaće da ne postoje nedodirljivi“, jasan je bio novinar Žig Infa.

Izuzeće kao poslednja linija odbrane

Nakon uobičajenog kašnjenja nekoga iz tima odbrane, ovog puta je advokat Viktor Gostiljac zakasnio nekih desetak minuta, ali se pak izvinio zbog toga. No, Ivica Vuković, takođe advokat optuženog Dragoljuba Simonovića, poslao je telegram da neće moći da stigne na današnje suđenje zbog obaveza na Višem sudu. Međutim, cela stvar se promenila nakon pauze od sat vremena, koju je sudija Slavko Žugić izrekao, kada je tri zahteva za izuzeće da li njega, da li predsednika Drugog osnovnog suda, doslovno odbio, te se branitelj Vuković volšebno pojavio.

Iako advokatkinja Vladimira Mihailovića, Zora Dobričanin nije bila tu, njena zamenica Aleksandra Zlajović pročitala je njenu poruku u kojoj je ona iznova insistirala da njen klijent dobije reč, navodeći da „je možda želeo da prizna krivično delo, a da mu to sudija nije dozvolio“.

„Ne vidimo razlog za brzinom“, začudio se advokat Gostiljac, te je dodao: „Nemamo ništa od opstrukcije kako neki elektronski mediji prenose. Ništa nama ne menja to što vi idete u penziju 15. marta.“

Na ivici da postane izuzetno nepodnošljivo, sudija Žugić je borio da nastavi, ali mu advokatski tim odbrane to jednostavno nije dozvoljvao, te je čak u jednom momentu i advokat Vuković nazvao sudijino odbijanje zahteva „polulaičkim potezom“, pa je Gostiljac predlagao da se Igor Novaković ponovo spoji sa ovim slučajem, ali su sve to bili poslednji taktički trzaji branitelja optuženičke klupe

No, nakon i četvrtog puta traženja izuzeća sudije Slavka Žugića, zbog čega je on napravio još jednu pauzu od dvadeset minuta, sudski proces, koji je, maltene, bio u određenom zastoju upotrebom pravnih sredstava od odbrane, mogao je da se vrati u svoj kolosek.

Završna reč izmučenih

U noći između 11. i 12. decembra 2018. godine zapaljen je automobil Jovanovićeve supruge Jele, te se požar proširio na garažu i ostatak kuće.

„Ne želim nikome ovo što smo mi proživeli, pa ni onima koji su nam ovo učinili“, rekla je Jela Deljanin pred kraj današnjeg suđenja. Ona je takođe rekla da su u tom plamenu nestale uspomene na ceo njihov život.

„Presuda mora da bude svetionik u ovom društvu, kako bi građanima poslala važnu poruku civilizovanosti“, istakao je tužilac Predrag Milovanović u svojoj završnoj reči i zatražio za Dragoljuba Simonovića najstrožiju kaznu od osam godina zatvora, bez ikakvih olakšavajućih okolnosti, budući da je, prema njegovim rečima, dotični sve vreme, u najblažu ruku rečeno, iskazivao dozu cinizma. Za Mihailovića je tražio do pet godina, a za Marinkovića, koji je i dalje u bekstvu, do šest godina.

Sledeće ročište je zakazano za 11. februar sa početkom od 12 časova, na kojem će odbrana imati priliku za završnu reč.

Organizacije civilnog društva i mediji zahtevaju od Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma da se u što kraćem roku izjasni o nalazima Radne grupe za finansijsku akciju (FATF), da je u slučaju “Spisak” proverom 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog sektora bez odgovarajućeg pravnog osnova prekoračila svoja ovlašćenja i postupila suprotno preporukama i standardima ovog međunarodnog tela. Takođe, pozivamo ovaj organ da preduzme konkretne korake da sanira štetu koja je nastala organizacijama i pojedincima koji su neprimereno targetirani.

Organizacije civilnog društva i mediji sa “Spiska” zahtevaju od Uprave za sprečavanje pranja novca i Vlade Srbije da javno objave ključne nalaze analize u kojoj je potvrđeno da organizacije i pojedinci sa Spiska posluju u skladu sa Zakonom, i da se odazovu pozivu građanskog društva da o ovome zajedno izveste komercijalne banke u Srbiji.

Izjašnjavajući se o ovom potezu Uprave u postupku koji je protiv Srbije pokrenut od strane Specijalnih izvestilaca Ujedinjenih nacija povodom slučaja “Spisak” FATF je ocenio da postoji sumnja da je Republika Srbija prekršila preporuku tog tela koja određuje granice ovlašćenja Uprave za sprečavanje pranja novca kao organa finansijske obaveštajne službe (preporuka 29).

Podsetimo, specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija su u saopštenju objavljenom 11. novembra 2020. godine zaključili da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti kada je bankama u Srbiji poslala zahtev da dostave podatke o svim računima i novčanim transakcijama za 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog društva navedenih na takozvanom “Spisku”. Ovo telo je tada tim povodom pokrenulo postupak, koji je uključivao i zahteve za zvanično izjašnjenje Republike Srbije, ali i Radne grupe za finansijsku akciju (FATF), međunarodnog tela na čije preporuke se Uprava za sprečavanje pranja novca pozivala u obrazloženju svog postupanja, kao i Komiteta Saveta Evrope za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma – MONEYVAL. Napominjemo da je ovaj slučaj našao svoje mesto i u izveštaju o napretku zemalja obuhvaćenih punim monitoringom o kome se raspravljalo na poslednjoj sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, održanoj 25-28. januara, kao jedna od najvažnijih tačaka za procenu napretka Srbije u toku 2020. godine.

Odgovarajući na zahtev Specijalnih procedura za izjašnjenjem, FATF se jasno ogradio od ovakvih postupaka Uprave, navodeći da deli zabrinutost Ujedinjenih nacija povodom navoda da je Srbija zloupotrebila Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma da vrši pritisak na civilno društvo i ograniči njegov rad, zbog njegove kritičke orijentacije prema vlastima. U odgovoru ove organizacije, se dalje ističe da je ovakvo postupanje Uprave u direktnoj suprotnosti sa standardima FATF-a, te da ovlašćenja data finansijskim obaveštajnim organima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma ne uključuju neselektivne zahteve za informacijama za potrebe izrade analiza, nazivajući ih “ribolovačkim ekspedicijama” (fishing expeditions). Takođe, FATF je konstatovao da u izradi strateških analiza, finansijsko-obaveštajna tela, kakvo je Uprava za sprečavanje pranja novca nemaju pravo da traže podatke od svojih obveznika, tj. komercijalnih banaka i da je u suprotnosti sa njihovim standardima da se podaci o konkretnim  organizacijama i pojedincima prikupljaju bez osnova sumnje. Time je ukazano da je objašnjenje Uprave za sprečavanje pranja novca da je koristila član 73 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma jer nije imala drugi način da prikupi podatke o donacijama organizacijama sa Spiska u direktnoj suprotnosti sa međunarodnim standardima.

Ovo objašnjenje ukazuje i da Uprava nije spremna za istinsko partnerstvo sa građanskim sektorom u borbi protiv terorizma, jer je do ovih podataka mogla da dođe i molbom prema organizacijama i ponudom da učestvuju u izradi dela analize. Takvi primeri dobre prakse partnerstva u primeni preporuke broj 8 FATF koja se tiče sprečavanja zloupotrebe neprofitnog sektora za finansiranje terorizma već postoje u Evropi.

Reagujući na objavljivanje spornog zahteva Uprave za sprečavanje pranja novca bankama u julu prošle godine, OCD i mediji sa spiska, ali i međunarodne organizacije uključujući Evropsku komisiju i Evropsku federaciju novinara, su uputile zahtev Upravi za sprečavanje pranja novca da razjasni osnov ove provere i kriterijume kojima se vodila u njenom sprovođenju. Ovakvim odgovorom FATF-a kao najpozvanijeg međunarodnog tela u ovoj oblasti ne samo da je potvrđena naša sumnja u osnovanost postupanja srpskih vlasti u ovom slučaju, već je jasnim određivanjem relevantnih međunarodnih institucija u ovom pogledu ustanovljen standard koji se može primenjivati u svim drugim slučajevima zloupotreba mehanizama za sprečavanje finansiranja terorizma u svrhu pritisaka na civilno društvo i medije u drugim zemljama.

Organizacije civilnog društva i mediji sa “Spiska” pozivaju Upravu za sprečavanje pranja novca da preduzme konkretne korake da sanira štetu koja je nastala organizacijama i pojedincima koji su neprimereno targetirani, kako bi povratila poverenje neophodno za nastavak saradnje u borbi protiv terorizma i ekstremizma.

Potpisnici:

1. Građanske inicijative
2. Business Info Group
3. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
4. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
5. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)
6. Beogradski centar za ljudska prava
7. Biro za društvena istraživanja (BIRODI)
8. Centar za vladavinu prava
9. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
10. Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
11. Omladinski centar CK13
12. Evropski pokret u Srbiji
13. Inicijativa mladih za ljudska prava
14. CANVAS
15. Libek
16. Fond za humanitarno pravo
17. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)
18. Centar za evropske politike
19. BIRN
20. Trag fondacija
21. Novosadska novinarska škola

U Šapcu uzavrela je atmosfera nakon dve ozbiljne pretnje, a jedna od njih decidno je upućena glavnom i odgovornom uredniku “Podrinskih novina” Ivanu Kovačeviću.

Povod je bila emisije ”Aktuelno” na TV AS, u subotu uveče, kada je gost bio gradonačelnik Aleksandar Pajić, a glavni i odgovorni urednik “Podrinskih” Ivan Kovačević na portalu ovih novina objavio je tekst ”Žvala”.

U komentarima sa potpisom Đole Marija Marković navedeno je: “Jedan metak rešava stotinu problema”, a na to je regovao Kabinet gradonačelnika Pajića.

U saopštenju se navodi se da je tekst podigao tenziju i uslovio burnu reakciju, da je izneto niz vulgarnosti i neistina, a govor mržnje podsticao na nasilje. S druge strane u ličnom stavu Ivana Kovačevića, kao reakcija na gostovanje gradonačelnika Pajića, rečeno je: ”Posebno me je rastužila njegova otrcana priča o borbi za zdravlje građana, a naročito starijih sugrađana, sa komentarom da neki mediji lažu. Zna se koji! A pet dana je skrivano stanje u Gerontološkom centru, i ništa nije preduzimano da se spreči zaraza.”

Inače, u Gerotološkom centru zaraženo je 125 korisnika od kojih je 14 preminulo, kao i dvadesetak zaposlenih u centru.

Pojavio se i komentar koji je potpisao Miroslav Isakovski: “Kovačeviću taj metak može i tebi da se desi ne podstiči nikog pošto si hrabar odradi TI Govnaru”.

U otvorenom pismu Kovačević  smatra da je i prvi komentar bio upućen njemu, da bi se zaustavilo pisanje i da u tom ćutanju i medijskom mraku Aleksandar Pajić isplati novcem građana svoja dugovanja.

On poziva tužilaštvo i policiju da istraži ko stoji iza pomenutih pretnji, i podseća i na Fejsbuk stranicu ”Budućnost Šapca” gde je već podneta prijava tužilaštvu zbog govora mržnje i pretnji, a da tužilaštvo nije reagovalo.

NUNS izražava duboku zabrinutost zbog pritiska koji se sprovodi nad novinarkom N1, Jelenom Zorić, budući da je Svetislav Bojić, advokat prvookrivljenog u slučaju “Jovanjica” – Predraga Koluvije, podneo krivičnu tužbu protiv nje.

Naime, ova tužba je usledila nakon što je protiv dotičnog advokata N1 televizija podnela disciplinsku prijavu Advokatskoj komori Beograda, zbog načina na koji se Bojić obraćao novinarki, prenoseći joj pozdrave Koluvije iz zatvora, tvrdeći da ko god mu se zamerio nije dobro prošao.

Podsećamo, Predrag Koluvija, većinski vlasnik poljoprivrednog dobra „Jovanjica“, optužen da je organizovao kriminalnu grupu koja je neovlašćeno proizvodila i prodavala narkotike.

NUNS takođe podseća da Srbija ima dugu istoriju zastrašivanja i ucenjivana novinara i novinarki od raznih kriminalnih struktura i njihovih izaslanika, koji su čak imali i smrtne ishode.

Ovom prilikom podsećamo sve grane vlasti u Srbiji na preporuke Saveta Evrope (Preporuka CM/Rec(2016)41 ) u kojima se izmeđuostalog apeluje na zemlje članice da moraju da budu oprezne i da osiguraju da se propisi i sankcije ne primjenjuju na novinare ili ostale medijske aktere na diskriminirajući ili proizvoljan način. Takođe treba da preduzmu zakonodavne i/ili druge mere potrebne radi sprečavanja površnog ili zlonamernog korišćenja zakona i pravnog postupka ili njihove zloupotrebe u svrhe zastrašivanja i utišavanja novinara i ostalih medijskih aktera.

NUNS smatra da je krivična prijava koja je podneta protiv koleginice Jelene Zorić očigledan je primer površnog iIi zlonamernog korišćenja zakona kako bi se izvršio dodatni pritisak na nju zbog posla koji obavlja u javnom interesu.

Zahtevamo ovim putem da se momentalno prestane sa hroničnim progonom novinarke Jelene Zorić, koja je pored godišnje nagrade NUNS-a za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“, dobila i nagradu UNS-a „Aleksandar Tijanić“, kao i povelju Srpskog filantropskog foruma za izuzetno profesionalno izveštavanje u 2020. godini, te koristimo priliku da pozovemo javnost da joj pruži nedvosmislenu podršku u njenom mukotrpnom radu i borbi za istinu, a mi ćemo nastaviti da joj pružamo svu neophodnu podršku kako bi nastavila nesmetano da izveštava na profesionalan način kako je to i do sada činila.

NUNS,

19.01.2021.