Koalicija za slobodu medija: Objaviti kriterijume za izbor nezavisnih medijskih stručnjaka

02/04/2021

Članice Koalicije za slobodu medija izražavaju svoju duboku zabrinutost zbog činjenice da je Ministarstvo za kulturu i informisanje (MKI) i ove godine nastavilo sa praksom iz prethodnih godina, da u konkursne Komisije koje će ocenjivati medijske projekte prispele na deset raspisanih konkursa, imenuje medijske stručnjake za koje nije jasno na osnovu kojih kriterijuma su izabrani.

Takva praksa MKI obesmišljava značaj konkursa koji treba da doprinesu kvalitetu javnog informisanja koje je od javnog značaja, jer se poverava ljudima za koje se ne može utvrditi da li imaju stručnog i praktičnog znanja da ocenjuju prispele projekte.

U pitanju su „medijski stručnjaci“ koje za članove Komisija na konkursima lokalnih samouprava i MKI kandiduju medijska udruženja čija je jedina delatnost – kandidovanje članova Komisija i raspodela budžetskog novca po „burazerskom“ principu i spiskovima podobnih medija.

Prema objavljenim rešenjima o imenovanju članova komisija jedan broj takvih kandidata MKI ove godine promoviše kao „nezavisne medijske stručnjake“, održavajući tako privid da su sva novinarska i medijska udruženja izbalansirana po zastupljenosti svojih kandidata u konkursnim komisijama, shodno broju svojih članica i značaja na medijskoj sceni Srbije.

Ukazujemo da MKI nije poštovalo zahtev da javno objavi biografije svih predloženih kandidata/tkinja za članove konkursnih komisija, kako bi javnost imala uvid u stručne kompetencije izabranih članova komisija u odnosu na one kojima MKI nije poklonilo poverenje da budu članovi komisija.

Time MKI deluje suprotno Medijskoj strategiji koju je usvojila Vlada Srbije i doprinosi daljem gubitku poverenja u iskrene namere države Srbije da se medijska scena u Srbiji uredi na principima profesionalnosti, stručnosti i javnog interesa.

Pozivamo MKI da objavi po kojim kriterijumima se biraju nezavisni medijski stručnjaci za spomenute Komisije.

Podsećamo javnost da su članice Koalicije za slobodu medija i u razgovoru sa nadležnim institucijama i kroz rad u radnoj grupi kako za izradu medijske strategije, tako i za implementaciju tog dokumenta, ukazivale na zloupotrebu mehanizma sufinansiranja proizvodnje medijskih sadržaja.

Formalna primena zakonskih i drugih propisa nije dovoljna da bi se povratilo poverenje u institucije, neophodno je da se prekine narušavanje integriteta procesa. Članice Koalicije za slobodu medija i formalno su zatražili uvid u pristigle prijave za medijske stručnjake kao i informacije o kriterijumima izbora istih.

Članovi Koalicije za slobodu medija su Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.

Beograd, Novi Sad, Kragujevac, 02. april 2021.

Srbija: Zajedničko pismo o izostanku vladinog odgovora na kampanju blaćenja nezavisnog portala KRIK

IJAS

25/03/2021

Poštovani predsedniče Vučiću,

Poštovana predsednice Vlade Brnabić,

Paltforma Sloboda medija brz odgovor (MFRR) i partneri pišu kako bi osudili nedostatak odlučnog odgovora Vlade na kampanju blaćenja protiv nezavisnog istraživačkog portala KRIK. Ponavljamo naš poziv srpskim vlastima da preduzmu potrebne korake da zaustave pretnje protiv ovog i drugih nezavisnih medija u Srbiji, kao i da sankcionišu takvu diskreditujuću kampanju i pretnje svim mogućim institucionalnim sredstvima. Ovo je potrebno više nego ikad, nakon izveštaja da je pet od devet nedržavnih članova Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara napustilo grupu samo tri meseca nakon njenog osnivanja zbog očigledne nespremnosti države da se angažuje u vezi sa ovom važnim slučajem.

MFRR i njeni partneri ranije su osudili kampanju blaćenja i pozvali na preduzimanje mera kako bi se osiguralo da situacija ne eskalira. Istakli smo da objavljivanje neosnovanih tvrdnji koje KRIK povezuju sa istaknutim kriminalcima izlaže KRIK riziku i naglasili smo da provladini mediji ne bi trebalo da se koriste za dalju polarizaciju i targetiranje nezavisnih medija. Bojimo se da bi, u klimi endemske nekažnjivosti za napade na novinare, ova kampanja blaćenja, ako se ne zaustavi, mogla dovesti do novih pretnji i nasilja nad KRIK-om i obezbediti pokriće za mešanje policije i dalje proganjanje.

Umesto da nedvosmisleno brane novinare, predstavnici vladajuće stranke SNS nastavili su da ih napadaju. Ovo se u mnogome održava na posvećenost Vlade Srbije slobodi medija i zaštiti novinara i medijskih radnika koji su pod rizikom. Radna grupa, koja je osnovana da bi olakšala koordinisanu akciju između relevantnih državnih organa i medija, novinarskih udruženja i sindikata kako bi odgovorila na hitne pretnje novinarima i medijskim radnicima, može funkcionisati samo kada sve strane u potpunosti daju svoj doprinos i kada se državni organi obavežu na smislenu akciju. Izlazak udruženja ne predstavlja samo neuspeh Radne grupe, već može aktivno poljuljati poverenje medija u posvećenost države o pitanju bezbednosti novinara i medijskim slobodama u širem smislu.

Ključni nalazi MFRR misije za utvrđivanje činjenica sprovedene u januaru i februaru 2021. godine, koju je predvodila organizacija Article 19 u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije (NUNS), pokazuju zabrinjavajuć broj verbalnih i fizičkih napada i uznemiravanja novinara koje je često vršeno od strane javne vlasti, posebno političara i policije. Ove pretnje često su praćenje kordinisanim kampanjama blaćenja i onlajn uznemiravanjem. Odgovornost koju snose počinioci za ove napade je nedovoljna uprkos postojanju brojnih mehanizama na nivou Vlade usmerenih na jačanje rada policije i tužilaca na istraživanju nasilja nad novinarima i saradnji sa medijskim i novinarskim organizacijama.

Odluku pet organizacija da se povuku iz Radne grupe ne bi trebalo odbaciti bez razmatranja zašto su to uradile. Bez njihovog učešća legitimitet i efikasnost Radne grupe više ne mogu biti zagarantovani. Vlada Srbije treba da radi na rešavanju svih problema na otvoren i transparentan način. Kao što je navedeno u Preporuci Komiteta ministara zemljama članicama o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i ostalih medijskih aktera (CM/Rec(2016)4), svaki mehanizam usmeren na zaštitu novinara i medijskih radnika „treba da bude predmet konstruktivnog nadzora civilnog društva“. Ovaj nadzor je sada ozbiljno oštećen, postavljajući legitimna pitanja o sposobnosti radne grupe da nastavi da funkcioniše kako je predviđeno.

Pozivamo srpske vlasti da se povežu sa novinarima i medijskim radnicima, novinarskim udruženjima i sindikatima i civilnim društvom i da sprovedu svoje obaveze za poboljšanje bezbednosti novinara, medijskih radnika i medijskih kuća. To uključuje glasnu i potpunu osudu kampanje blaćenja protiv KRIK-a i drugih nezavisnih medija u Srbiji i odmah preduzimanje svih neophodnih koraka da se zaustave i sankcionišu ove dikreditujuće kampanje i pretnje svim mogućim institucionalnim sredstvima.

Potpisali:

Organizacija Article 19

Odbor za zaštitu novinara (CPJ)

Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF)

Evropska federacija novinara (EFJ)

Free Press Unlimited

Međunarodni institut za štampu (IPI)

OBC Transeuropa

Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP)

Reporteri bez granica (RSF)

Organizacija za medije jugoistočne Evrope (SEEMO)

Novo odlaganje suđenja za ubistvo Ćuruvije: Sudsko veće preti da će Radonjiću i Romiću dodeliti branioca po službenoj dužnosti

IJAS

23/03/2021

BEOGRAD, 23.03.2021. – Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović ponovo nije došla na suđenje i traži da se ono nastavi tek u maju, pošto se oporavi od posledica zaraze kovidom. Kako nije dostavila opravdanje za prethodni nedolazak, predsednica sudskog veća Snežana Jovanović poručila je da advokatica neće sama odlučivati kada će dostaviti medicinsku dokumentaciju o svojoj bolesti

Danas je, pola godine nakon što je počelo ponovljeno suđenje za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, održano tek šesto ročište glavnog pretresa.

Uoči obeležavanja pune 22 godine od ubistva (11. april 1999) teško je na ovo suđenje i tempo kojim se odvija gledati sa razumevanjem ili poverenjem u pravdu za novinara koji je streljan jer se hrabro suprotstavio zločinačkom režimu Slobodana Miloševića.

Okrivljeni bivši visoki funkcioneri i operativci Resora državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak (u bekstvu), Ratko Romić i njihovi branioci danas su izneli primedbe tek na iskaze trećine svedoka koji su saslušani tokom prvostepenog postupka.

Ne može Dobričanin Nikodinović da postupa protiv naloga suda i da sama odlučuje kad će dostaviti dokumentaciju. Daću sad nalog po drugi put i neću više ništa dodavati. Ukoliko u roku od tri dana ne dostavi opravdanje, snosiće posledice (sudija Snežana Jovanović)

Broj svedoka o kojima su se izjasnili odredila je, paradoksalno, odsutna Zora Dobričanin Nikodinović, Radonjićeva i Romićeva advokatica. Ona se ni danas, zbog bolesti od kovida 19, nije pojavila na suđenju. Ovlastila je Markovićevog advokata Vladimira Marinkova da prenese njene primedbe na iskaze 24 svedoka. Toliko je, kako je sud obavestio pripravnik iz njene kancelarije, uspela da spremi nakon izlaska sa Infektivne klinike.

Zbog reakcije na vakcinu ili bolesti, to sad više nije lako raščivijati na osnovu onoga kako je sud do sada obaveštavao njen pripravnik, već su odložena dva ročišta u martu.

Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović bila je danas vidno iznervirana što Dobričanin Nikodinović još nije dostavila medicinsko opravdanje za ta dva otkazana ročišta (1. i 3. mart), ali i zato što je punomoćje dala advokatu Marinkovu za samo jedan dan, iako su ranije bila zakazana suđenja tokom još tri dana ove nedelje.

Ta tri ročišta ponovo su zbog advokatice Zore Dobričanin Nikodinović morala danas da budu otkazana. Ona je to opravdala time što se u medicinskoj dokumentaciji, koja je dostavljena, a koja obuhvata period od 12. do 19. marta, preporučuje mirovanje još mesec i po dana.

Predsednica veća preti određivanjem advokata po službenoj dužnosti

Sudija Snežana Jovanović je, uz upozorenje da advokat ne može da se oglušava o naredbe suda i sam odlučuje kada će i koju medicinsku dokumentaciju dostaviti, naredila da Zora Dobričanin Nikodinović u roku od tri dana dostavi opravdanje za 1. i 3. mart.

„Dostaviće dokumentaciju kad se završi lečenje“, rekao je pripravnik Zore Dobričanin Nikodinović.

„Ne može da postupa protiv naloga suda i da sama odlučuje kad će dostaviti dokumentaciju. Daću sad nalog po drugi put i neću više ništa dodavati. Ukoliko u roku od tri dana ne dostavi opravdanje, snosiće posledice propuštanja rokova“, rekla je sudija Jovanović.

Zapretila je i da će okrivljenima Radonjiću i Romiću dodeliti branioca po službenoj dužnosti ukoliko se na narednim ročištima, zakazanim za 20, 21. i 23. april ne pojavi Zora Dobričanin Nikodinović ili njena zamena.

Inače, u spisima predmeta postoji punomoćje za zamenika Zore Dobričanin Nikodinović. Sudija Jovanović je to nekoliko puta ponovila i utoliko ovo poigravanje sa otkazivanjem ročišta biva još manje razumljivo i prihvatljivo.

Groteskno je, na kraju, nakon što je sudija Jovanović zakazala aprilska ročišta, delovala upadica pripravnika Zore Dobričanin Nikodinović da je „Zora tražila da se sačeka do maja“.

Sudija Jovanović se obratila i okrivljenima Radonjiću i Romiću savetom da utiču na to da njihova odbrana bude zastupljena:

„U vašem je interesu da ovaj proces teče normalnim tokom. Ukoliko sud bude odredio advokata po službenoj dužnosti, to će uticati na produženje krivičnog postupka.“

Novo osporavanje svedoka koji je video Legiju u štabu RDB

Odbrana je na današnjem ročištu davala kritičke primedbe i osporavala verodostojnost svedočenja operativaca Službe državne bezbednosti koji su na terenu pratili Slavka Ćuruviju pred ubistvo.

Očekivano su napadani svedoci koji su svedočili da su videli Milorada Lukovića Legiju u štabu RDB-a na Senjaku u martu 1999. godine, pošto je Radomir Marković tvrdio da se on sa njim sreo tek posle ubistva Ćuruvije, 17. aprila.

Za optužnicu je ključno svedočenje Legije da je u štabu RDB-a razgovarao sa Radetom Markovićem i da ga je Marković tada vrbovao da ubije Ćuruviju, kao i njegovo svedočenje da je Marković 2000. rekao da su Kurak i Romić izvršili ovo naručeno ubistvo. Odbrana ovo ponovo pokušava da ospori, kao i tokom prvostepenog postupka.

Danas su takođe osporavani i kritikovani svedoci, operativci, koji su svedočili o tome da su videli čuveni beli golf koji je neposredno pre ubistva zadužio Romić, kao i oni koji su svedočili da je praćenje Ćuruvije bilo neuobičajeno, pošto je Radonjić zahtevao da bude obaveštavan i o najmanjoj promeni na terenu.

Odbrana je insistirala da su iskazi operativaca koji optužuju Markovića, Radonjića i Romića ispitivani u policiji ili BIA i po deset sati, da je nad njima primenjena tortura, da im nije dopuštano da piju lekove koji su im prepisani i da su svedočili pod pritiskom.

Takođe su za neke od svedoka tvrdili da su svedočili tendenciozno i na osnovu onoga što su pročitali u medijima ili na osnovu neproverenih glasina, kao i da su im postavljana pitanja koja navode na određene odgovore.

Posebno su bile oštre primedbe na svedočenje Ratka Ljubojevića koji je 2016. godine svedočio da je u martu 1999. video Legiju kod Radomira Markovića na Senjaku.

Advokat Vladimir Marinkov je ocenio da je Ljubojevićevo svedočenje hronološki nesaglasno i da je nelogično jer je, kako je rekao, „nosio Legiji koverat na pumpu na Autokomandi, a ne u štab, gde je video samo Legijinu pratnju“.

„Nije video Ulemeka u štabu i to ne može da posvedoči“, rekao je Marinkov.

Radomir Marković je takođe negirao Ljubojevićevo svedočenje.

„Ljubojević je dva puta video, te nije video, te je video na Autokomandi. Bio je nesiguran. Cela ta njegova priča nema nikakvog smisla. Mi smo se videli šest dana nakon ubistva Ćuruvije“, rekao je Marković.

Inače Ljubojević je u trenutku ubistva Slavka Ćuruvije bio šef smene u Devetom odeljenju koje je pratilo Ćuruviju. Svedočio je da je nekoliko dana nakon ubistva od kolega čuo da je, neposredno pre nego što je praćenje prekinuto u Ulici Ive Lole Ribara (danas Svetogorska) viđen beli golf, koji je dat na korišćenje Ratku Romiću.

Milan Radonjić je takođe osporio kredibilitet ovog svedoka i izjavio danas da je Ljubojević govorio da se sastanak sa Legijom odigrao u martu, a da je „suština da u martu na Senjaku nije postojao štab“ i da je „formiran početkom aprila“.

Odbrana je imala oštre primedbe i na svedočenje operativca Nebojše Sokovića, šefa smene koja je poslednja pratila Ćuruviju u aprilu 1999, neposredno pre ubistva.

Okrivljeni Ratko Romić je čak izjavio:

„Svi su se izjasnili da su i Nebojša Soković i Ratko Ljubojević bili pod posebnim pritiskom. Niko od njih nije video golf, ni Miroslava Kuraka, ni mene.“

Osporeno je svedočenje operativca Vladimira Nikolića, za koga odbrana tvrdi da nije govorio na osnovu neposrednih saznanja, kao i da se „bavio mišljenjima“.

Za svedočenje Ljubiše Dragovića, koji je potvrdio da je beli golf dat Romiću, traženo je da se izdvoje sve izjave koje su date na osnovu navođenih pitanja.

Svedočenje Vladimira Nikolića, nekadašnjeg načelnika Odeljenja analitike beogradskog centra RDB-a, osporeno je sa stanovišta njegove navodne nemoralnosti i neprofesionalnosti. Naime, okrivljeni Milan Radonjić ga je doveo u vezu sa krađom izveštaja iz Službe i istakao kršenje pravila u slučaju kada je Radonjić naredio da se prisluškuje porodica Slavka Ćuruvije, nakon ubistva, a Nikolić taj nalog nije preneo.

Nikolić je svedočio da je Radonjićevo ponašanje tog dana bilo veoma neuobičajeno jer je na osnovu dnevnika dežurstava, koji je pedantno vodio tog dana dežurni načelnik Cvijetin Milinković, zaključio da je lično Radonjić, u tom trenutku načelnik beogradskog centra RDB-a, vodio akciju praćenja.

„Nakon njegovog naloga za prekid, ’objekat’ je bio ubijen“, svedočio je Nikolić i dodao:

„To je prvi put da se načelnik Centra bavi tako banalnom stvari.“

Advokat Marinkov je preneo ponovljeni zahtev Zore Dobričanin Nikodinović da se u Svetogorskoj ponovo veštači da li je iz automobila koji se kreće kolovozom, u retrovizoru moguće videti pločnik, kako je svedočio jedan od operativaca, Svetozar Mirčević, koji je rekao da je u retrovizoru automobila video Ćuruviju i Prpu kako ulaze u prolaz u kome će nekoliko sekundi kasnije Ćuruvija biti ubijen.

Odbrana je isticala delove svedočenja operativaca koji navodno dokazuju da beli golf nije viđen na licu mesta, da je sve rađeno po pravilima Službe i da se na dan ubistva ništa neuobičajeno, mimo pravila, nije događalo.

Takođe su insistirali na onim izjavama koje govore da tzv. šifarnik – bez koga Romić i Kurak ne bi mogli da shvate šifrovanu komunikaciju operativaca dok su, prema optužnici, sedeli u kolima i čekali trenutak za napad – nije predat Romiću zajedno sa belim golfom.

PLAN SUDSKOG VEĆA: SAMO JOŠ DVA DANA ZA SVEDOKE

Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović iznela je danas plan kako će izgledati dalja ročišta. Ona je rekla da će se izjašnjavanje o svedocima obavljati još dva radna dana, što je i logično, budući da su tokom današnjeg dana komentarisane izjave 32 svedoka. Nakon toga prelazi se na primedbe vezane za pisanu dokumentaciju.

Novinari se u Srbiji ne osećaju bezbedno

IJAS

18/03/2021

BEOGRAD, 18.03.2021. – Šest novinarskih udruženja i asocijacija je istupilo iz Vladine Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara nezadovoljnih ćutanjem države na kampanju kriminalizacije istraživačkog portal KRIK koju vode privladini mediji i pojedini funkcioneri vladajuće SNS. Ovaj deo medijske zajednice smatra da je na delu najopasnije targetiranje novinara u poslednjih nekoliko decenija

18.03.2021. – Vukašin Obradović Beograd

Šest novinarskih udruženja, asocijacija i organizacija napustilo je Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara koju je u decembru prošle godine formirala Vlada Srbije. Neposredan razlog za ovakvu odluku Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Asocijacije medija, Asocijacije onlajn medija (AOM), Poslovnog udruženje Asocijacije nezavisnih lokalnih medija „Lokal pres“ i Fondacije Slavko Ćuruvija bilo je upadljivo ćutanje ovog tela povodom poslednjih napade kojima je izložen istraživački portal KRIK koji se bavi organizovanim kriminalom i korupcijom.

U ovom trenutku sasvim je neizvesna budućnost Radne grupe za bezbednost novinara jer se radi o uglednima članicama čijim izlaskom ovo telo gubi neophodan kredibilitet, a samim tim postavlja se i pitanje efekata njenog angažovanja u ovoj veoma važnoj oblasti.

Ministarstvo kulture i informisanja uputilo je poziv udruženjima i asocijacijama koje su istupile iz Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara da još jednom preispitaju svoju odluku “kako bismo mogli da nastavimo zajednički rad na poboljšanju bezbednosti i zaštiti novinara, a sve u cilju stvaranja boljeg medijskog okruženja”, ali do sada situacija se nije promenila.

Prorežimski mediji, tabloidi, kao i pojedine televizije sa nacionalnom pokrivenošću, direktno su optužili KRIK da sarađuje sa kriminalnom organizacijom na čijem čelu se nalazi Veljko Belivuk, poznatiji kao “Velja Nevolja”, inače i vođa navijačke grupe “Principi”. Belivuk i na desetine članova ove organizacije uhapšeni su u velikoj policijskoj akciji pod sumnjom da su počinili nekoliko ubistava, bavili se švercom narkotika, ali i navodno pripremali atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Kriminalizacija KRIK-a, inače jednog od najuglednijih istraživačkih portala, dobitnika mnogih medjunarodnih i domaćih nagrada, krenula je nakon emitovanja razgovora između Belivuka i roditelja jednog od nestalih mladića za koga se sumnja da je ubijen. “Velja Nevolja” je, prema onom što se čulo na TV PINK, televiziji bliskoj vladajućoj stranci, uputio Nenada Markovića, oca nestalog Strahinje Markovića, da se obrati novinarima KRIK-a.

Apel predsednika Aleksandra Vučića koji je pozvao celokupnu srpsku javnost da ne “napada ni KRIK ni bilo koga drugog”, u takvoj situaciji delovao je neiskreno i cinično jer su se i posle toga pojedini funkcioneri Srpske napredne stranke i prorežimski mediji izjavama i tekstovima naslovljenim, primera radi, sa “KRIK postao glasilo Belivuka” ili “Tajni dil KRIK-a i Belivuka” , trudili da direktno povežu KRIK i ovu kriminalnu organizaciju.

Osim pokušaja profesionalne diskreditacije, ono što je zabrinulo i novinare ovog istraživačkog portala, ali i profesionalna udruženja i asocijacije, je činjenica da ovako intonirani tekstovi direktno ugrožavaju bezbednost njihovih kolega iz KRIK-a. U Srbiji, naime, već dugo besni rat između dva kriminalna klana, “škaljarskog” i “kavačkog”, u čijem sukobu je do sada stradalo na desetine pojedinaca. Svrstavanje i povezivanje KRIK-a sa jednom od sukobljenih strana je zapravo pretvaranje novinara ovog portala u potencijalnu metu drugog klana.

Stevan Dojčinović , urednik KRIK-a, je ocenio da napadi na KRIK nikada nisu bili „brutalni kao sada“, i dodao da je KRIK o ekipi Veljka Belivuka i njenim vezama s vlastima pisao od 2016. godine, „a sada odjedanput pokušavaju da prikažu da mi u stvari radimo sa kriminalcima“.

„Mislim da je poprilično neverovatno da su to uradili i naravno da se osećam nebezbedno, a mislim i cela redakcija“, kazao je Dojčinović.

Ivana Stevanović, izvršna direktorka Fondacije “Slavko Ćuruvija”, je reklada je neposredan povod za napuštanje radne grupe „zid ćutanja“ sa kojim se javnost susrela prethodne nedelje u vezi sa napadima na novinare KRIK-a. Ističe da je izuzetno važno to što je Skupština Srbije preuzela čitav narativ od tabloida, te nastavila da crta metu novinarima. Stevanović upozorava da je ovo jedan od najozbiljnijih slučajeva targetiranja novinara u poslednjih desetak godina.

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović navodi da je ovo udruženje iz radne grupe istupilo jer nije bilo vidljivog poboljšanja kada je u pitanju bezbednost novinara.
„Mi nismo videli neko poboljšanje, naprotiv, verbalni napadi i uvrede upućene novinarima koje najčešće potiču od političara nastavljeni su i posle našeg ulaska u grupu u kojoj se nalaze i predstavnici države”, ističe Filipović.

Bez obzira na krajnji efekat, povlačenje ove grupe novinarskih udruženja i asocijacija, nakon kratkog primirja nakon formiranja Radne grupe, otvorilo je ponovo pitanje bezbednosti novinara ali, čini se, iz jednog novog ugla. Ako je do sada i bilo nekih dilemma, izgleda da je kod većine u medijskoj zajednici sazrelo shvatanje da bez promene u ponašanju vlasti prema kritički nastrojenim medijima nisu mogući pozitivni pomaci u poboljšanju bezbednosnih uslova u kojima rade novinari.

Prema evidenciji NUNS-a, od početka godine zabeležen je 21 slučaj napada i pritisaka na novinare bez obzira na formiranje Vladine Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara. Treba se podsetiti da u Srbiji postoji još i Komisija za rasvetljavanje ubistva novinara, zatim Stalna radna grupa za bezbednost novinara i sporazum o uspostavljanju „Platforme za evidenciju slučajeva ugrožavanja bezbednosti i pritisaka na novinare i ostale medijske aktere“ koju je inicirao Zaštitnik gradjana.

Uprkos ovim potezima vlasti koja želi da pokaže kako se zapravo brine o njihovoj bezbednosti, novinari, pre svega, kritički nastrojenih medija nisu unazad nekoliko decenija bili u težoj situaciji o čemu, između ostalog, svedoči i paljenje porodične kuće novinara Milana Jovanovića.

Ono što zaista zabrinjava je opšta atmosfera u kojoj rade novinari. Nju karakterišu stalne hajke na novinare nezavisnih medija u tabloidima, ali i u Skupštini Srbije, pre svega od strane poslanika vladajuće koalicije, proglašavanje novinara “stranim plaćenicima” i tretiranje pojedinih medija kao političkih protivnika.

U takvim uslovima, kad je prilično očigledno da vlast zapravo generiše ambijent u kome se novinari sve manje osećaju bezbedno, prilično je neralno očekivati da će se novinari zaštititi (samo) formiranjem raznih komisija.

U medijskoj zajednici sve više sazreva saznanje da je ključ bezbednosti novinara zapravo u promeni generalnog odnosa vlasti prema slobodnim i nezavisnim medijima. Dijalog sa Vladom Srbije je neophodan ali i poslednji primer sa napadom na portal KRIK i napuštanje novinarskih i medijskih udruženja Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara svedoči da vlast ne pokazuje spremnost da zaštiti novinare promenom opšteg narativa, već formiranjem komisija. A odnos vladajuće stranke prema kritičkim medijima je problem koji će biti mnogo teže rešiti od (ne)učestvanja novinarskih i medijskih udruženja u radu raznih državnih tela i komisija.

Bilčik izrazio zabrinutost zbog napada na novinare KRIK-a

IJAS

17/03/2021

bilcik — Beograd, 6.02.2020. - Evropski komesar za prosirenje Oliver Varheji, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilcik (na fotografiji) i predsednica Odbora EP za stabilizaciju i pridruzivanje Srbije i EU Tanja Fajon odrzali su konferenciju za novinare, danas u u Info centru EU u Beogradu. (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC/DS)

Stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izrazio je zabrinutost zbog kampanje u kojoj su meta novinari istraživačkog portala KRIK, ocenivši da su napadi na novinare opasni i da je važno zaštititi novinare i njihovu slobodu da govore.

„Važno je da novinari budu zapštićeni, da slobodni nezavisni mediji imaju podršku, a javni servis da ima snage da zastupa javni interes“, rekao je Bilčik 17. marta na onlajn debarti „EU integracije – između reči i dela“.

Dodao je da su napadi na novinare „opasni“ jer mogu imati tragične posledice i da su reči „veliko oružje političara“ i da moraju pažljivo da se koriste.

„Novinari nisu tu da udovolje političarima nego da pitaju teška pitanja i informišu javnost. Političari dođu i odu, ali novinarstvo je jedan od stubova liberalne demokratije“, izjavio je Bilčik.

To je važno, dodao je, jer je EU „klub liberalnih demokratija“ i funkcionalna liberalna demokratija je preduslov članstva u EU.

Bilčik je izjavio da veruje da postoji iskrena posvećenost vlasti u Srbiji evropskim integracijama i dodao da je važno da Evropska unija ne postane „žrtva političe borbe“.

„Moje mišljenje je da su srpska vlada i parlament posvećeni evropskom putu, ali smo došli do tačke kada je važno znati i biti iskren da svaki veći napredak u procesu pristupnih pregovora zavisi od posvećenosti sprovođenju reformi“, izjavio Bličik.

Bilčik je rekao da će nova vlada Srbije imati ograničen mandat i da je zbog toga važno znati koje reforme se mogu postići za to vreme pre nego što počne izborna kampanja početkom naredne godine.

„Pozivam sve da evropske integracije postanu stvar strateškog izbora koji neće biti korišćen za domaće političke igre“, rekao je Bilčik, dodajući da razume da je politka nekad teška, da se moraju praviti izbori ali da članstvo u EU ne sme da postane „žrtva političke borbe“ koja je prirodna stvar u demokratiji.

Bilčik, čiji izveštaj o Srbiji treba da bude usvojen u Evropskom parlamenut naredne sedmice, izjavio je da EU ostaje posvećena evropskom putu Srbije i da je dobro što je nova vlada članstvo u EU odredila kao jedan od glavnih prioriteta.

„Srbija je napravila strateški izbor da posatne članica EU i odlučni koraci u tom smeru su u rukama Srbije“, rekao je Bilčik, dodajući da je važan ukupan put i ukupna strukturalna promena.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak saglasio se da je potrebna društvena promena, ali da je problem što svi pokazatelji, kao što su izveštaji međunarodnih organizacija o stanju demokratije, vladavine prava ili slobode medija, ukazuju na društvenu promenu na gore.

„Odvajamo se od primarnih evropskih vrednosti i ta tendencija se nastvalja. Ne vidim kako će moći sa ovakvim ubrzanim padom da se povuče ručna“, rekao je Međak na debati koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.

Međak je rekao da je za sedam godina Srbija po političkim kriterijumima na istom nivou kao 2015, da je za šest godina ostvaren napredak u šest poglavlja i da se po tome vidi da li je pređeno sa reči na dela.

Govoreći o narativu o EU u Srbiji, Međak je rekao da EU uopšte nije tema na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Negativne stvari se apostrofiraju, dok se pozitivne zanemaruju ili se EU ne prikazuje kao zaslužna.

Predsednik upravnog odbora Centra za evropsku politiku Srđan Majstorović izjavio je da se sa vrha vlasti šalju dvosmislene poruke o EU i da takav negativan narativ dobija „bumerang efekat“ u javnom mnjenju u pravcu jačanja evroskepticizma, posebno među mladima.

Što se tiče narativa u EU, Majstorović je rekao da ima dosta mitova i nerazumevanja.

„Priča da političari na Zapadu imaju bojazan od vlastitog javnog mnjenja da će im zameriti ako pričaju o proširenju na države Zapadnog Balkana se pokazala kao mit. Zato političari na Zapadu moraju da preuzmu odgovornost i da jasnije i kredibilnije promovišu ujedinjenje Zapadnog Balkana sa EU“, rekao je Majstorović.
On je ocenio da je ovakvo stanje u Srbiji na duži rok neodrživo.

„Kada imate ispade u parlamentu u kojima se napadaju pojedinci, organizacije civilnog društva, istraživački novinari poput KRIK-a i Crte, to šalje jako negativnu sliku stanja i poštovanja osnovnih principa na kojima bi trebalo da funkcionišu politički kriterijumi u Srbiji“, rekao je Majstorović, dodajući da nije optimista kada je u pitanju dalja dinamika pregovora tokom ove godine.

Dojčinović: Država targetira KRIK, nikada nije bilo ovako brutalno

IJAS

10/03/2021

BEOGRAD, 10.03.2021. – Urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Stevan Dojčinović izjavio je da taj medij targetira država i da su napadi tabloida ugrozili bezbednost njihovih novinara.

„Ne postoji mnogo toga što možemo da uradimo pod ovim okolnostima u ovoj državi, jer nas upravo država targetira i stavlja u tu situaciju“, rekao je on za N1.

Više provladinih tabloida objavilo je na naslovnim stranama svojih izdanja za 10. mart navode da osumnjičeni vođa kriminalne grupe Veljko Belivuk sarađuje s portalom KRIK – da to njegov „privatni medij“, s kojim ima „tajni dil“.

Dojčinović ističe da je ova situacija opasnija od ranijih napada jer novinare povezuju sa kriminalnom grupom koja je u „otvorenom mafijaškom ratu“.

„Mislim da je poprilično neverovatno da su to uradili i naravno da se osećam nebeznedno, a mislim i cela redakcija“, kazao je, uz ocenu da „nikad nije bilo ovako brutalno kao sada“.

Ranije, kada su KRIK optuživali da rade za „CIA, Amerikance ili Soroša“, mogao je da se nađe „ludak da vas napadne na ulici, ali sada nas stavljaju u kontekst jedne strane u mafijaškom ratu tokom kog je više od 50 ljudi stradalo“, dodao je.

KRIK je o ekipi Veljka Belivuka i njenim vezama s vlastima pisao još od 2016. godine, a sada odjedanput pokušavaju da prikažu da mi u stvari radimo sa kriminalcima, kazao je on.

„Mislim da je razlog potpuno jasan, mi smo razotkrili dosta veza koje ta grupa ima u vlasti i oni sad pokušavaju da izvrnu to naglavačke“, rekao je Dojčinović.

Urednik KRIK-a kaže da je to „strategija koju su ranije primenjivali više puta kada smo se u pričama dotakli korupcije i kriminala – uvek su nas optuživali da smo mi korupmirani, a ne ljudi iz vlasti koje otkrijemo“.

Dodao je da je novinarka KRIK-a u subotu, na konferenciji za medije na kojoj su objavljene slike ljudi stradalih u mafijaškom ratu, postavila pitanje da li je od istrage zaštićen Novak Nedić, generalni sekretar Vlade Srbije koji je dovođen u vezu sa dešavanjima u Partizanu.

„Tu se predsednik jako iznervirao i u tom trenutku smo osetili da će verovatno na neki način da nam se sveti. Ali ovo je preterano“, rekao je Dojčinović.

Upitan o saslušanju Vladimira Vuletića, on je ocenio da je doskorašnji potpredsednik FK Partizan „jako nezgodan svedok, jer je bio u Partizanu, gde se kriminal ukrštao sa politikom“.

„Mislim da je to razlog zašto ga se plaše i pokušavaju da reše taj problem“, rekao je on.

Podsetio je da je Vuletić u intervjuu za KRIK „jasno hronološki objasnio kako se gradila Belivukova ekipa“.

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja: Zaštiti novinare redakcije KRIK

IJAS

10/03/2021

BEOGRAD, 10.03.2021. – Koalicija novinarskih i medijskih udruženja najoštrije osuđuje klevetničku kampanju provladinih medija protiv redakcije KRIK i pokušaj kriminalizacije hrabrih i profesionalnih novinarki i novinara istraživačkog portala.

Pozivamo Republičko javno tužilaštvo da demantuje potpuno neutemeljene i opasne insinuacije o povezanosti KRIK-a sa kriminalnim grupama, a Ministarstvo unutrašnjih poslova da preduzme sve mere kako bi novinari i redakcija portala bili zaštićeni, jer je im nakon bezobzirne i opasne podmetačine bezbednost ozbiljno ugrožena.

Očekujemo i da se pod hitno oglasi Ministarstvo kulture i informisanja i osudi kampanju blaćenja i zastrašivanja koja je pokrenuta protiv KRIK-a i uzme u zaštitu targetirane novinare.

Redakcija KRIK-a se godinama unazad hrabro i profesionalno bavi istraživanjem korpucije i kriminala i njihov rad je priznat brojnim domaćim i međunarodnim nagradama, ali su istovremeno zbog tekstova po raznim osnovama stekli veliki broj neprijatelja. Tome svedoči i nekoliko ugrožavanja sigurnosti urednika Stevana Dojčinovića, kao i tri slučaja provaljivanja u stanove novinarki KRIK-a, koji još uvek nisu rasvetljeni.

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja će obavestiti međunarodne organizacije i asocijacije o novom brutalnom ataku na nezavisne i profesionalne novinare u Srbiji.

Beograd, Novi Sad, Kragujevac, 10. mart 2021.

Asocijacija medija

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Asocijacija onlajn medija (AOM)

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“

Slavko Ćuruvija Fondacija

Još jednom odloženo suđenje za ubistvo Ćuruvije zbog bolesti advokatice optuženih

IJAS

04/03/2021

BEOGRAD, 04.03.2021. – Suđenje optuženima za ubistvo novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije i danas je odloženo iz istog razloga kao i pre dva dana – zbog bolesti Zore Dobričanin Nikodinović, advokatice Milana Radonjića i Ratka Romića.

Ona je preko svog pripravnika poručila sudskom veću da i dalje – desetak dana posle vakcinacije – oseća njene posledice i da, kako tvrdi, ima upalu pluća.

Pre dva dana je poručila da se njeno stanje pogoršalo preko vikenda i da zbog toga u ponedeljak nije stigla da obezbedi zamenu na ovom suđenju. Tada je zamolila i da se današnje ročište ne odloži, izrazivši nadu da će se u međuvremenu oporaviti.

Pripravnik danas nije sudu objasnio zašto advokaticu Dobričanin neko iz njene kancelarije nije zamenio. Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović ipak je rekla da nedolazak smatra opravdanim. Posle toga je zatražila da advokatica u roku od tri dana „dostavi bilo kakav dokaz medicinskog karaktera“.

„Ja ne sumnjam u to, ali po zakonu mora da postoji dokumentacija zbog koje se odlaže glavni pretres“, rekla je sudija Jovanović.

Sudsko veće je informaciju o bolesti advokatice dobilo jutros, neposredno pred početak suđenja, tako da su učesnici postupka došli u sudnicu samo da od predsednice sudskog veća čuju da suđenja neće biti i da je veće dodalo još dva ročišta ovog meseca. Pored ranije zakazanih 22. i 23, ročišta bi trebalo da se održe i 24. i 25. marta – ako se ponovo neko ne razboli.

Cenzolovka je pitanja u vezi sa odlaganjem suđenja poslala portparolki Višeg suda Tatjani Tešić, od koje smo, do trenutka objavljivanja ovog teksta, dobili informaciju da ih je „prosledila postupajućem sudiji“.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu u ponovljenom postupku sudi bivšim pripadnicima Resora državne bezbednosti Radomiru Markoviću, Milanu Radonjiću, Miroslavu Kuraku (u bekstvu) i Ratku Romiću.

Prvostepenu presudu iz aprila 2019. godine Apelacioni sud je ukinuo zbog prekoračenja optužnice.

U oktobru prošle godine počeo je novi postupak, ali je do sada, zbog bolesti članova sudskog veća, održano samo pet ročišta.

Mala pobeda: Dragoljub Simonović osuđen

IJAS

23/02/2021

BEOOGRAD, 23.02.2020 – „Sve je ukazivalo na to da oni to rade zajednički i u dogovoru. Opstrukciju sam imao sve vreme. Na samom početku, još 2019., rečeno mi je da ‘mnogo žurim’, pa onda dobijam obaveštenja da su branitelji okrivljenih na godišnjem odmoru, te Gostiljac, te Vuković. Međutim, onda smo ušli u jednu sasvim korektnu fazu, a zatim, kako se kraj primicao, počeli smo da dobijamo zahteve za izuzeća. Čim se dobija zahtev za izuzeće bez jakog razloga, to je onda opstrukcija“

Došao je dan kada je bivši predsednik Opštine Grocka i bivši član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Dragoljub Simonović, u prvostepenom postupku osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu za paljenje kuće novinara Žig Infa Milana Jovanovića.

Sa druge strane, Vladimir Mihailović, koji se nije pojavio danas, osuđen je na četiri godine zatvora, dok je Aleksandru Marinkoviću, koji je je i dalje bekstvu, izrečeno četiri godine i tri meseca. Sudija Slavko Žugić je zamolio medije da se strpe da ova presuda bude pravosnažna, budući da je ovo prvostepena, te da odbrana i tužilaštvo imaju pravo na žalbu.

Opstrukcija i katarza

Nije mnogo prošlo od izricanja presude, a Dragoljub Simonović je zajedno sa svojim advokatima Ivicom Vukovićem i Viktorom Gostiljcem u znak protesta izašao iz sudnice, jer je sudija počeo da obrazlaže, iako nije morao, svoju presudu. Međutim, trenutak kada su okrivljeni i branioci izašli uz negodovanje jeste bio kada je sudija javno i otvoreno izjavio da je ceo sudski proces bio opstruiran od cele odbrane.

„Sve je ukazivalo na to da oni to rade zajednički i u dogovoru. Opstrukciju sam imao sve vreme. Na samom početku, još 2019., rečeno mi je da ‘mnogo žurim’, pa onda dobijam obaveštenja da su branitelji okrivljenih na godišnjem odmoru, te Gostiljac, te Vuković. Međutim, onda smo ušli u jednu sasvim korektnu fazu, a zatim, kako se kraj primicao, počeli smo da dobijamo zahteve za izuzeća. Čim se dobija zahtev za izuzeće bez jakog razloga, to je onda opstrukcija“, izričit je bio Žugić.

On je u svom katarzičnom obrazlaganju rekao da će pokrenuti i postupke koji su u njegovoj moći kako bi zaštitio dostojanstvo suda.

„Trpeo sam vređanja mene i samog suda. Rekli su mi da sudim po nalogu predsednika države“, jasan je bio sudija, te je zamerio i oštećenom Jovanoviću da „nije zadovoljan kakve je nastupe imao u medijima“.

„Nisam zadoljan što je Milan Jovanović postavljao pitanja u medijima ‘ko štiti Simonovića’. Ja ga ne štitim, kao ni tužilac, kao što možemo da vidimo“, ocenio je Žugić.

Drugo poluvreme

Tužilac Predrag Milovanović koji je postupao u procesu protiv Simonovića rekao je da je izrečena kazna „predstavlja malu pobedu institucija“, ali da bi trebalo sačekati da postane pravosnažna.

„Moramo da sačekamo pravosnažnu odluku, i da onda mediji izveste o svemu onome što se dogodilo, jer ovo je bio jedan nečastan i sraman čin prvookrivljenog i drugih koji su u tome sudelovali, te se nadam se ovako nešto nikada neće dogoditi“, izjavio je tužilac za medije.

Sa druge strane, novinar Milan Jovanović se zahvalio medijima što su sve vreme pratili ovaj postupak.

„Slučaj bi ko zna kojim putem otišao, da nije bio u centru pažnje svih novinara u Srbiji, ali i u Evropi i celom svetu. Prihvatam da budem žrtva, da bi sutra vama mlađima bilo bolje u vašem radu, da ne morate da strepite za ono što radite, i da časno i pošteno radite svoj posao, kao i što ste ga do sada radili“, rekao je Jovanović.

On je dodao da je očigledno da Simonovića nije zaštitila partijska knjižica, a takođe se složio sa tužiocem da moraju da budu strpljivi i da vide šta će drugostepeni organi uraditi.

Ovom presudom je okončan prvostepeni postupak koji se od maja 2019. godine vodio protiv Simonovića, Mihailovića i Marinkovića. Suđenje još jednom okrivljenom, Igoru Novakoviću, nastavlja se dalje s obzirom na to da je nedavno razdvojeno zbog nepojavljivanja advokata okrivljenog

1...136137138...152 Page 137 of 152

Safejournalists.net