Zašto bi neko nevin, ko nema nikakve veze sa zločinom, pobegao u Rusiju „kad je počelo da se priča o Ćuruviji“, kao što je za Mirjanu Marković rekao Ivica Dačić? Na to bi pitanje pre svega morao da odgovori tužiocu u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije. Veran Matić traži otvaranje tajnih dosijea Službe i kaže da postoje nagoveštaji da se u njima može o ovom slučaju više saznati

Na vezu između Mirjane Marković i ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije ukazao je preksinoć Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine i Socijalističke partije Srbije.

Ovo je prvi put da ovako visoki funkcioner javno govori u prilog onome za šta postoje opravdane sumnje – ali uporno izmiču sudski dokazi – da je Ćuruvija ubijen po nalogu tadašnjeg predsednika SPS-a Slobodana Miloševića i/ili njegove supruge i bivše predsednice Direkcije Jugoslovenske levice Mirjane Marković.

Dačić je u emisiji „Ćirilica“ na TV Hepi izneo da je Mirjana Marković pobegla u Rusiju „čim je počelo da se priča o Ćuruviji“, ne govoreći detaljnije o njenom strahu od rasvetljavanja ubistva poznatog novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

Pobegla baš kad je počelo da se priča o Ćuruviji?

Predsednik Skupštine je, govoreći o periodu posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine, rekao da su Milošević i njegova supruga Mirjana Marković bili protiv odlaska, odnosno bežanja iz zemlje, ali da se Mirjana Marković predomislila kad je počelo da se govori o ubistvu Slavka Ćuruvije.

„Slavica (Đukić Dejanović, prim. aut.) je rekla da bi možda bilo dobro da odu, a Mira joj je odgovorila ‘pa što ti ne odeš’. Ali znate šta, jedno je to kad pričate o Slobi, pa hrabrite Slobu da ne ode. Ali kad je Mira bila u toj situaciji, kad je počelo da se priča o Ćuruviji, ona je otišla u Rusiju. Pa što nisi dala onda Slobi da ide u Rusiju, ko zna šta bi se u međuvremenu desilo“, rekao je Dačić.

Ovo je zanimljivo pre svega zato što se bekstvo Mirjane Marković u Moskvu, u martu 2003. godine, najčešće u javnosti vezivalo za istragu pripadnika Jedinice za specijalne operacije posle ubistva premijera Zorana Đinđića, odnosno istragu ubistva bivšeg predsednika Srbije i Miloševićevog političkog mentora i prijatelja Ivana Stambolića, čiji su posmrtni ostaci na Fruškoj gori pronađeni 28. marta 2003. Kao i za istragu o korupciji, odnosno tome što je dadilji svog unuka Mirjana Marković nezakonito pribavila stan.

Niko do sada sa tako visoke političke pozicije, koja podrazumeva uvid u razne dokaze i svedočenja nedostupna javnosti, nije došao ovako blizu tvrdnji koja se u javnosti i tokom suđenja za ovaj zločin ponavlja – da su Mirjana Marković i/ili njen suprug naručili ubistvo Slavka Ćuruvije. Pogotovo to važi za Dačića, koji je jedno vreme bio i ministar policije.

Jer, zašto bi neko nevin i ko nema nikakve veze sa zločinom pobegao u Rusiju „kad je počelo da se priča o Ćuruviji“?

Bez obzira na to da li je Dačiću nevoljno izletela ova izjava ili je konačno poželeo da sebi olakša dušu, ova tvrdnja svakako treba da zanima Milenka Mandića, zamenika tužioca u procesu četvorici optuženih za ubistvo Ćuruvije, ako hoće da ojača svoju optužnicu.

Politička pozadina ubistva Slavka Ćuruvije ostala je van domašaja suda jer je direktni nalogodavac, zbog nedostatka dokaza, u optužnici označen kao N. N. lice. Ipak, predsednik SPS-a Ivica Dačić bi možda mogao to da promeni i iznese dokaze koji nedostaju. I to ne bi smelo da zavisi od njegove dobre volje.

Matić: Otvoriti tajne dosijee bivše RDB

Predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić, povodom ove izjave Ivice Dačića, za Cenzolovku kaže da bi Dačić trebalo da ispriča svoja saznanja tužiocu, ali dodaje i da bi za puno rasvetljavanje ubistva Ćuruvije trebalo otvoriti tajne dosijee u kojima se, prema posrednim saznanjima, nagoveštava da je Mirjana Marković nalogodavac ubistva.

„Verujem da bi bilo veoma korisno i odgovorno da Ivica Dačić tužioca i istražni tim upozna sa svojim saznanjima. Šteta što do sada to nije uradio.

Inače, prema posrednim saznanjima, zaključujem da se u nekim dosijeima Resora DB-a, a koji još nisu otvoreni, nagoveštava ova mogućnost. Siguran sam da bi se otvaranjem dosijea koji se tiču predmeta i Ćuruvije, ali i Milana Pantića, moglo pronaći još interesantnih dokaza koji bi mogli razjasniti i ove slučajeve.

Bilo bi neophodno otvoriti dosijee bivše RDB i uključiti istraživačke novinare sa timom iskusnih policajaca i mnogo toga bi postalo vidljivo“, kaže Matić za Cenzolovku.

Veran Matić poziva Ivicu Dačića da, ukoliko ima neposrednih saznanja o krivičnom delu, sve što zna saopšti tužiocu i doprinese zadovoljenju pravde:

„Naravno da je svima koji su manje ili više upućeni u ovaj slučaj jasno odakle je potekao zahtev za likvidaciju Ćuruvije i da je to Mira Marković. Međutim, da biste otišli pred sud, morate da budete neposredni svedok toga, a ne da imate utisak. Dačić je kao inteligentan čovek, čini se, samo sabrao 2+2, a ako je kojim slučajem kao visoki funkcioner SPS-a prisustvovao razgovorima o planiranju ili izvršenju krivičnog dela teškog ubistva Slavka Ćuruvije, pozivam ga da to saopšti postupajućem tužiocu kako bi bio pozvan za svedoka i time doprineo zadovoljenju pravde“, kaže Matić za Cenzolovku.

Cenzolovka je postavila pitanje i advokatu Slobodanu Ružiću, koji u sudskom procesu zastupa decu Slavka Ćuruvije, da li ova Dačićeva izjava može da ima neki pravni značaj i da li bi na sudu mogla da posluži.

„Ne može ništa da se sudski uradi sa Dačićevom izjavom, pošto je to iznošenje njegovih saznanja, koja mogu biti istinita, a i ne moraju, nemaju elemente izvršenja bilo kog krivičnog dela“, smatra advokat Ružić.

BEOGRAD, 07.04.2021. – Fizički i verbalni napadi, omalovažavanje, ponižavanje i diskreditacija novinara nastavili su se u 2020. godini, navodi se u izveštaju Zaštitnika građana za prošlu godinu, u kojem se ocenjuje da u Srbiji nije zabeležen napredak u oblasti slobode govora i izražavanja.

Zaštitnik građana u redovnom izveštaju, koji je sredinom marta poslat narodnim poslanicima na razmatranje, u delu koji se odnosi na slobodu izražavanja, objašnjava da evidencija napada na novinare nije jedinstvena, ali da Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara (NUNS) beleže porast broja napada.

„UNS u svojoj bazi podataka beleži porast broja napada na novinare – 111, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje za oko 20%. U svojoj bazi NUNS je evidentirao 189 napada na novinare među kojima je najviše pritisaka, čak 92. U poređenju sa 2019. godinom, prema evidenciji tog udruženja, ukupan broj napada je uvećan za oko 60%“, piše u izveštaju.

U izveštaju se kaže i da je prema evidenciji UNS-a, samo u julu 2020. godine tokom protesta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu napadnuto i u radu ometano 28 novinara, snimatelja i fotoreportera koji su izveštavali sa protesta, dok je njih 14 zadobilo povrede od kojih je šest zahtevalo hitnu lekarsku pomoć.

Podseća se i da je Zaštitnik građana Zoran Pašalić sa novinarskim i medijskim udruženjima, asocijacijama i sindikatima u maju prošle godine potpisao Sporazum o uspostavljanju platforme za evidenciju slučajeva ugrožavanja bezbednosti i pritisaka na novinare, kao i da je u decembru postao član nove Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara.

Navodi se i da je ombudsman, tokom vanrednog stanja zbog virusa korona, reagovao u slučaju privođenja novinarke Ane Lalić i da je u razgovoru sa njom i njenim advokatom „tražio informaciju o postupanju policije prilikom privođenja“. Reagovao je, piše, i saopštenjem na „verbalne napade na novinarku Žaklinu Tatalović, osuđujući uvrede i pretnje koje su joj upućene u jednoj televizijskoj emisiji“.

„Zaštitnik je ukazao na štetnost tabloidnog izveštavanja i objavljivanja imena i fotografija prvih pacijenata obolelih od koronavirusa. U svojim nastupima je apelovao na sve učesnike u javnom životu da ne otkrivaju privatne podatke pacijenta, a da odluke o zdravstvenoj zaštiti pacijenata prepuste nadležnima u sistemu zdravstvene zaštite“, objašnjava se.

U izveštaju za 2020. godinu se ističe i ocena Evropske komisije da je „usvojena medijska strategija izrađena na transparentan i inkluzivan način, ali da njena primena još nije započela i da se ne vidi napredak u okviru sveukupnog okruženja za slobodu izražavanja“.

„Ovi podaci ukazuju na to da u oblasti slobode govora i izražavanja u Republici Srbiji u izveštajnoj godini nije zabeležen napredak. Položaj i status novinara i medijskih radnika dodatno je ugrožen njihovim lošim materijalnim statusom“, zaključuje Zaštitnik građana.

Dodaje se da su Savetu za štampu u 2020. godini stigle 163 žalbe što je najveći broj žalbi do sada, da su osam dnevnih listova sa nacionalnom pokrivenošću u 3.724 teksta prekršili Kodeks novinara Srbije, kao i da je najviše kršenja bilo u poglavljima koja se tiču istinitosti izveštavanja, diskriminacije i pretpostavke nevinosti i zaštite privatnosti.

U izveštaju dalje piše i da su mediji u 2020. godini izveštavali o tragičnim i teškim sudbinama građana, ali da „u određenim slučajevima to izveštavanje nije bilo u skladu sa pravilima novinarske profesije i etike“, zbog čega je reagovao i ombudsman.

BEOGRAD, 06.04.2021. – U ponovljenom postupku, koji je počeo u oktobru, glavni pretres odložen je više puta – zbog bolesti dva člana sudskog veća, a zatim i zbog bolesti advokata dvojice okrivljenih

Zbog bolesti članova sudskog veća i advokata dvojice okrivljenih, usled virusa korona, ponovljeni proces optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije odlagan je više puta tokom protekle zime, a nije izvesno ni da li će biti nastavljen u novom zakazanom terminu 20. aprila. Sledeće nedelje, 11. aprila, navršava se 22 godine od ubistva novinara, a suđenje je tek malo odmaklo od početka.

Nakon što je Apelacioni sud u septembru prošle godine ukinuo prvostepenu presudu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu kojom su četvorica optuženih bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, pred Višim sudom je u ponovljenom postupku glavni pretres od oktobra do sada održan samo tokom šest dana, iako je bio zakazivan svakog meseca, osim januara, u terminima od po tri i četiri dana.

Okrivljeni Radomir Marković, koji je bio na čelu Resora državne bezbednosti, Milan Radonjić, tadašnji načelnik beogradskog centra RDB i operativac službe Ratko Romić ponovo su se izjasnili da nisu krivi i da nisu imali učešća u organizaciji i izvršenju ubistva Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine u Svetogorskoj ulici u centru Beograda. Četvrti okrivljeni Miroslav Kurak i dalje je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.

Ponovljeno suđenje započelo je u prvoj nedelji oktobra. Zatim je bilo zakazano za 16, 17. i 18. novembar, ali je već prvog dana odloženo zbog toga što je član sudskog veća oboleo od virusa korona. Nastavak je zakazan za 1. decembar, kada je ponovo odložen za 11, pa opet za 21, 22. i 23. decembar. Tri dana pre planiranog suđenja, portparol Višeg suda obaveštava novinare da je glavni pretres otkazan zbog bolesti postupajućeg predsednika veća, sudije Snežane Jovanović, a da je novi termin određen za 2. februar i naredna tri dana. Tada je suđenje nastavljeno, ali nije održano 5. februara zbog vakcinacije zamenika javnog tužioca.

Nastavak je zakazan za 1. mart, kada su svi mediji objavili da je glavni pretres odložen zbog toga što advokatica Zora Dobričanin Nikodinović ima reakciju na vakcinu. Suđenje je ponovo zakazano za 22. mart i naredna tri dana. Međutim, advokatica je od 12. do 19. marta bila na Infektivnoj klinici zbog upale pluća, a posle toga na kućnom lečenju i u obaveznom karantinu, a ni danas se ne oseća dobro.
U razgovoru za naš list, advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, koja brani Milana Radonjića i Ratka Romića, rekla je da je vakcinu protiv korone primila 20. februara, a razbolela se tri dana kasnije i od tada je pod lekarskim nadzorom i na terapiji, a 11. marta je dobila pozitivan test na koronu. Sudskom veću je poslala opravdanje da ne može da pristupi na glavni pretres.

Zatražila je da se suđenje nastavi u maju, jer procenjuje da će se do tada potpuno oporaviti. Međutim, sudsko veće zakazalo je nastavak pretresa za 20. april. Prema rečima advokata odbrane i prema izveštaju Fondacije „Slavko Ćuruvija”, predsedavajuća sudija Snežana Jovanović rekla je da će optuženima odrediti advokata po službenoj dužnosti ukoliko Zora Dobričanin Nikodinović ne dođe ili ne obezbedi zamenu na narednim ročištima koja su zakazana za 20, 21. i 23. april. Okrivljenima je predočila da će to uticati na produženje krivičnog postupka.

Bila je sporna i medicinska dokumentacija koju je sud tražio, a pripravnik advokatice je rekao sudskom veću da će kompletnu dokumentaciju dostaviti kada se završi lečenje.

„Ukoliko u roku od tri dana ne dostavi opravdanje, snosiće posledice propuštanja rokova”, rekla je sudija Jovanović, prema izveštaju Fondacije „Slavko Ćuruvija”.

Višem sudu u Beogradu uputili smo pitanja o tome koliko puta su suđenja odlagana i iz kojih razloga, budući da „Politika” zbog epidemijske situacije ne odlazi redovno na suđenja. Upitali smo i da li bi određivanje branioca po službenoj dužnosti zbog bolesti izabranog advokata predstavljalo povredu prava na odbranu. Odgovor je stigao u vidu kratkog pisma predsednice sudskog veća Snežane Jovanović, u kome nije odgovoreno ni na jedno naše pitanje.

„Postupanje predsednika veća je u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, kojim je propisano da je svaki branilac u zakonskoj obavezi da postupi po nalogu predsednika veća u pogledu dostavljanja dokaza o razlozima nepristupanja na glavni pretres, a što ako ne učini snosi posledice nepostupanja”, stoji u odgovoru sudije Snežane Jovanović.

Na kraju navodi da je odbrana naknadno dostavila dokaze o razlozima nepristupanja na glavne pretrese.

Nije nam odgovoreno na pitanja koliko puta je suđenje odloženo zbog bolesti članova sudskog veća i eventualno vakcinacije zamenika javnog tužioca, kako smo informisani od branilaca u ovom postupku, ali je navedeno da smo sami dali odgovore na postavljena pitanja.
Čini se da sud nije spreman da medijima i javnosti pruži tražene informacije o tome šta se događa u ovom krivičnom postupku, pa i u okolnostima epidemije kada je sasvim razumljivo da su i sudije i učesnici u postupku mogli biti objektivno sprečeni da rade.