Novinar Marjan Nikolovski trebao se 29. januara braniti po optužbi za navodni govor mržnje i ugrožavanje sigurnosti članova Sinoda Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije (MPC-OA).

To ne bi bilo neuobičajeno da se radilo o parničnom postupku u kojem je neko optužen za klevetu i uvredu, ali to nije bio slučaj.

Radi se, naime, o izvođenju novinara pred crkveni sud, gdje se od njega traži da dostavi sve dokumente i predmete koji bi mu služili kao dokaz ili bi ih trebao pregledati crkveni tužilac.

Sudnica za takvo ročište trebala je biti kancelarija Svetog arhijerejskog sinoda (SAS) MPC-OA.

Nikolovski je novinar i urednik na nacionalnoj televiziji „Sitel“, a takođe je i osnivač portala Religija.mk. Upravo se taj portal spominje u pozivu koji je dobio od Sinoda, ali se ne spominje konkretan članak zbog kojeg je „tužen“.

Nikolovski se 29. januara nije pojavio pred crkvenim sudom, a slučaj je proteklih dana izazvao niz reakcija. Većina novinarske zajednice osudila je potez Crkve, a za Udruženje novinara ovo je presedan.

Među nekim biskupima u MOC-OA, međutim, postoji podjela oko opravdanosti ovog koraka, iza kojega nije jasno ko stoji.

Nikolovski je pismo primio u ime Sinoda, ali ističe da na njemu nema ni pečata ni potpisa.

„Nemam namjeru kao novinar ići na crkvene sudove, postoje građanski sudovi ako se neko osjetio oklevetan ili uvrijeđen“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nikolovski, koji je osnivač portala Religija.mk i jedan je od rijetkih novinara u zemlji koji dugi niz godina pokriva pitanja vezana uz vjerske zajednice.

Prema njegovim riječima, radi se o klasičnom pokušaju da ga se ušutka. Ističe kako je njegov portal entuzijastičan i bavi se temama vezanim uz vjeru i sve vjerske zajednice, a ne samo MPC-OA.

„Moj portal nije vjerski, već novinarski portal. Mislim da će se ovaj njihov pokušaj da nada mnom provedu crkveni sud, koji će kasnije rezultirati osudom ili izopštenjem iz Crkve, pretvoriti u javni linč protiv mene“, kaže Nikolovski.

On navodi da takav linč „već postoji na društvenim mrežama u organizaciji određenih struktura sveštenika ili osoba bliskih MPC-u ili nekim malim političkim strankama koje su na ovaj ili onaj način povezane s MPC“. Takođe smatra kako bi ovaj linč mogao da se pretvori i u fizički obračun s njim.

Pritisak na nezavisno novinarstvo

Slučaj su razmatrali i u Udruženju novinara Makedonije (ZNM), koje se javno solidarisalo s Nikolovskim.

Došli smo do zaključka da se radi o opasnom presedanu jer se na jedan način pokušava izvršiti pritisak na nezavisno novinarstvo i na one medijske radnike koji rade na temama povezanim sa MPC-OA, kaže izvršni direktor ZNM-a Dragan Sekulovski.

Prema njegovim riječima, situacija je nepotrebno eskalirala i stiče se dojam da se u Crkvi koriste unutrašnji mehanizmi kako bi se uticalo na nečiju reputaciju i imidž. Ako predstavnik Crkve, ističe Sekulovski, ima problem ili smatra da u nekoj objavi postoji doza neetičnosti, može da koristi besplatne mehanizme – Savjet časti i Savjet za etiku u medijima, koji mogu da naprave procjenu.

„Ovako uopšteno rečeno samo da neko nije zadovoljan konkretnom web stranicom ostavlja utisak da možda nije namjera osporiti konkretan tekst ili članak, već osporiti konkretan ugled ovog novinara“, kaže Sekulovski.

Novinar Branko Đorđevski, koji takođe godinama izvještava o vjerskim temama, smatra da bi ovaj slučaj trebao zabrinuti vodstvo Makedonske pravoslavne crkve.

„Kada kažem da vrh Crkve treba da bude zabrinut, mislim na činjenicu da se neko očigledno iz redova same MPC-OA usuđuje da u njeno ime uputi pismo s pozivom na crkveni sud. Vidjelo se da na tom pismu nema ni potpisa ni pečata, što bi trebalo biti da je službeno crkveno pismo“, kaže Đorđevski.

Indikativno je, prema njegovim riječima, da rukovodstvo MPC-OA šuti iako „ne bi trebalo da ostane nijemi posmatrač“.

‘Nema inkvizicije, samo razgovor’

O slučaju je Radio Slobodna Europa razgovarao i s dvojicom vladika u MPC-OA, iz čijih se stavova da naslutiti da i tamo vlada podijeljenost oko pokrenutog postupka.

Vladika Timotej naglašava da Sinod, u čije je ime poslano pismo, nije nikakav sud.

„Prvo, Sinod nikome ne sudi, ako nekome treba suditi, treba suditi eparhijski sud, a onda se ima pravo ići na arhiepiskopski, a Sinoda nikada nije sudio niti će suditi. To je lakrdija mislim nekog vladike“, kaže vladika Timotej.

Prema njegovim riječima, radi se o nevalidnom postupku.

Vladika Petar, pak, smatra da u tom slučaju nema ničeg spornog te da se radi samo o „pozivanju na razgovor, a ne na suđenje“ zbog, kako kaže, „izjave, klevete i laži o Sinodu i arhijerejima MPC-OA“.

„Potpuno je pogrešno misliti da ćemo mi sad njemu suditi, nije uspostavljen sud koji bi mu sudio. Kad se sudi, treba postojati i sud, treba se znati ko je sud, kakav je sud, a među ostalim, naravno, biće i crkveni tužilac koji će preuzeti obavezu podizanja optužnice“, navodi vladika Petar.

„Ovo nije“, kaže, „crkveni sud, nego je on samo pozvan na razgovor od svetog sinoda u vezi svih njegovih dosadašnjih komentara i izjava o članovima Sinoda, o samom Sinodu, poglavaru itd“.

„Nemojmo prejudicirati stvari i predstavljati ih kao nekakvu inkviziciju“, kaže vladika Petar.

Na naše pitanje zašto nisu pokrenuli parnični postupak za klevetu pred građanskim sudom, vladika navodi kako „kanoni kažu da ako je netko pripadnik vjerske zajednice prvo vjerska zajednica treba da riješi to, a onda svakako ima i parnični postupak”.

Makedonska pravoslavna crkva – Ohridska arhiepiskopija u proteklom peridu je u nekoliko navrata bila u fokusu javnosti.

Jedna od njih je nakon što se 2022. godine, nakon više od pola vijeka, vratila u kanonsko jedinstvo s ostatkom pravoslavnog svijeta i dobila tomos o autokefalnosti od Srpske pravoslavne crkve. Time je okončan crkveni raskol koji je započeo 1967. godine, kada je MPC jednostrano proglasila autokefalnost od Srpske pravoslavne crkve.

Bila je u prvom planu i prošlog ljeta kada je pozvala i uz podršku drugih vjerskih zajednica organizovala protest protiv Zakona o ravnopravnosti spolova. Pojedini crkveni velikodostojnici tada su upozorili da bi zastupnici koji bi glasali za zakon mogli biti lišeni vjenčanja, krštenja, sprovoda i sl.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Hrvatsko novinarsko društvo (HND) organizovalo je u sredu proteste u Zagrebu i Splitu protiv, kako navode, „Zakona opasnih namera“. Reč je o trenutnom predlogu izmena Krivičnog zakona, prema kojima neovlašćeno otkrivanje sadržaja istražne ili dokazne radnje u fazi istražnog postupka, postaje krivično delo.

Protesti su počeli u 11 sati, a među demonstrantima u Splitu je i gradonačelnik Ivica Puljak i njegov zamenik Bojan Ivošević, dok u Zagrebu podršku novinarima pružaju saborski poslanici.

“Ovakav zakon, čak i njegova ublažena verzija nije zadovoljavajuća. Zahtevamo da taj član bude potpuno uklonjen iz Krivičnog zakona”, rekao je novinar Damir Petranović.

On smatra da se ovakvim zakonom pokazuju totalitarne tendencije koje ukidaju pravo javnosti da zna i pravo slobode govora.

“Sama najava i predlog ovakvog zakona je izrazito zabrinjavajući. Mi novinari ćemo ga otvoreno kršiti i pozivamo sve da nas podrže”, poručio je Petranović.

“Šta se menja u Krivičnom zakonu?

Članak 307.a novog zakona glasi:

“(1) Pravosudni zvaničnik ili državni službenik u pravosudnom telu, policijski službenik ili zvaničnik, okrivljenik, advokat, advokatski pomoćnik, svedok, veštak, prevodilac ili tumač koji tokom prethodnog krivičnog postupka koji se na osnovu zakona smatra nejavnim, neovlašćeno otkrije sadržaj istražne ili dokazne radnje, s ciljem da ga učini javno dostupnim kazniće se kaznom zatvora do 3 godine.

(2) Počinjenje, pomaganje ili podsticanje krivičnog dela iz stava 1. ovog člana ne može ostvariti onaj ko obavlja novinarski posao.”

Šta to znači?

To znači da će svi koji bi potencijalno mogli da upozore na nepravilnosti u istragama krivičnih dela, na primer na pokušaj zataškavanja koruptivnih radnji vladajućih, biti kažnjeni ako o tome obaveste javnost, odnosno novinari.

Novinari koji objave takve informacije za to neće krivično odgovarati, ali će se široko otvoriti vrata policiji ili DORH-u da im pretražuju mobilne telefone, računare, e-mejlove… ne bi li saznali odakle im informacija.

Koje su posledice ovih izmena?

Ako se ovakav zakon donese, građani godinama neće dobijati informacije o krivičnim postupcima od javnog interesa kao što su dokazi da su državni zvaničnici, osobe na visokim političkim funkcijama, počinili koruptivno delo ili zloupotrebu položaja. Time će biti sprečena rasprava o ključnim pitanjima za predstojeće izbore i Hrvatska će postati deklarativna demokratija, upozorava HND.

„Ako se ućutkaju zviždači, građani za neka kriminalna dela nikada neće saznati“, poručili su novinari.

Kako je do ovakvog predloga došlo?

Nakon što su se početkom 2023. godine u istrazi protiv bivše ministarke Gabrijele Žalac u jednoj prepisci pojavili inicijali AP, a mediji to objavili, javnost je posumnjala da je reč o inicijalima predsednika Vlade. Nakon toga je premijer Andrej Plenković izjavio:

“Promenićemo Zakon o krivičnom postupku i Krivični zakon i ovakve situacije da nam stvari iz spisa nekontrolisano, namerno, politički, selektovano, aranžirano izlaze van i čine političke probleme, to se više neće događati jer će to biti krivično delo.”

Izmene KZ-a nakon toga su u javnosti nazvane “Lex AP”.

Hrvatsko novinarsko društvo nazvalo ga je “zakonom opasnih namera” jer smatra da je direktno usmeren na zaštitu zloupotreba u politici, a protiv javnog interesa i slobode medija.

Izvor: N1

Zbog kašnjenja Regulatornog tela za elektronske medije da do kraja sprovede konkurs, više od 10 regionalnih televizija i oko 20 radio stanica koje su ispunile uslove konkursa, program emituje bez dozvole. Oni zbog toga nemaju pravo da učestvuju na medijskim konkursima za projektno sufinansiranje, niti na tenderima i javnim nabavkama.

Naime, kako za UNS kažu kolege sa regionalnih televizija, emiteri kojima je dozvola važila do 17. decembra 2023. godine još uvek od REM-a nisu dobili Rešenje o dodeli dozvole za emitovanje, iako je konkurs raspisan još 2. juna 2023. godine, a razgovori sa onima koji ispunjavaju uslove konkursa, odnosno čije su prijave potpune i podnete u predviđenom roku, obavljeni u decembru.

„Procedura je završena, obavili smo razgovore u decembru u REM-u što je, u skladu sa Zakonom, poslednji deo konkursa i od tada nam se niko iz REM-a ne javlja, niti nam stiže Rešenje. Od 17. decembra, kad nam je istekla dozvola emitujemo program praktično nelegalno“, kaže jedan od kolega koji je želeo da bude anoniman.

Bez dozvole ne mogu na tendere i konkurse

Kolege sa kojima je UNS razgovarao kažu da kada je reč o emitovanju programa i na televiziji i na radiju, rade kao i do sad, odnosno kao da imaju dozvolu.

Ipak, kako dodaju, ovo medijima stvara velike probleme pri učešću na tenderima ili medijskim konkursima koji, po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima, moraju biti raspisani do 1. marta.

„Ne možemo da učestvujemo u javnim nabavkama, tenderima, nećemo moći da učestvujemo na medijskim konkursima koji će uskoro početi da se raspisuju jer formalno nemamo dozvolu. Ne znam od čega ćemo živeti, od čega ćemo plaćati zaposlene“, kaže jedan od kolega koji je takođe želeo da ostane anoniman.

Kolege iz medija kojima je istekla dozvola, redom potvrđuju ove informacije. Kako navode, najveći problem je što ih niko ne obaveštava šta se dešava i zašto se toliko kasni sa dodelom dozvola.

„I kada REM donese odluku, to mora biti poslato Emisionoj tehnici i vezama koja to mora da potvrdi, pa tek onda REM donosi svako pojedinačno rešenje. To zahteva vreme koje mi nemamo“, kažu kolege.

Postavljaju i pitanje šta se dešava i sa naknadama REM-u i Emisionoj tehnici.

„Treba li da im platimo ako zvanično nemamo dozvolu za emitovanje? Dovešće nas u situaciju da ne plaćamo naknade. Šta da plaćamo ako zvanično nemamo dozvolu? Uostalom, uskoro nećemo imati sredstava ni za to“, kaže kolega.

Na listi televizija koje ispunjavaju uslove konkursa, a koju je objavio REM su: TV Vranje, TV Palma plus (Jagodina), TV Most (Novi Sad), Sremska televizija (Šid), TV Puls (Grocka) za zonu Crveni čot, Vršac i Cer-Maljen, TV Santos (Zrenjanin), TV Bor, TV Belle amie (Niš) za zonu Jastrebac i Tupižnica, TV Kruševac, Kopernikus TV Raška, RTV Novi Pazar za zone Ovčar-Tornik i Kopaonik, TV Kraljevo, TV Pirot.

REM: „Glasanje u najskorijem roku“

Na pitanje UNS-a šta se dešava sa konkursom, zašto on nije do kraja i na vreme sproveden i kada možemo da očekujemo odluku REM-a, članica Saveta ovog regulatornog tela Višnja Aranđelović odgovorila je za UNS samo da „očekuje da će glasanje biti u najskorijem roku“.

Predsednica REM-a Olivera Zekić i član Saveta REM-a Milorad Vukašinović nisu odgovorili na pitanja UNS-a.

Zekić je za UNS izjavila da je u Ankari, na sastanku i da je pozovemo kasnije. Nakon toga nije odgovarala na pozive. Vukašinović je ponovio svoj stav da „ne želi da daje izjave Udruženju novinara Srbije“.

Konkurs raspisan još u junu

Podsetimo, REM je 2. juna raspisao Konkurs za izdavanje dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja putem terestričkog digitalnog prenosa za zone raspodele Subotica-Sombor (dve dozvole), Vršac (3), Kikinda (1), Crveni čot (2), Rudnik – Crni vrh (2), Ovčar-Tornik (2), Tupižnica (3), Deli Jovan (2), Jastrebac (3), Kopaonik (3), Cer- Maljen (2), Besna Kobila (2) .

Emiteri su imali rok do 1. avgusta da se prijave na konkurs, a po Zakonu o elektronskim medijima, REM je od tada imao rok od 15 dana da objavi listu onih koji ispunjavaju uslove konkursa. Ipak, REM je u Službenom glasniku tu listu objavio tek 29. novembra.

Nakon toga, kako potvrđuju kolege, u decembru su u REM-u, u skladu sa procedurom, obavljani razgovori sa emiterima, što je bila poslednja faza konkursa.

Šta čeka još oko 40 regionalnih televizija

Više od 40 regionalnih televizija ima dozvole za emitovanje koje ističu 7. marta ove godine.

S obzirom na to da konkurs za ove dozvole još uvek nije raspisan, izvesno je da će i oni u jednom trenutku ostati bez dozvole i, između ostalog, mogućnosti da konkurišu za medijske projekte.

Iako potvrđuje da se procedura ne može završiti za manje od mesec i po dana, koliko je ostalo do isteka dozvola ovim medijima, advokat Stevan Pajović za UNS ističe da REM nema obavezu da raspiše još jedan konkurs.

„Kako stoji i u Zakonu o elektronskim medijima, regulator bi trebalo prvo da uradi analizu stanja tehničkih mogućnosti, da sagleda potrebe tržišta i publike i na osnovu analize napravi smernice koje idu na javnu raspravu. Tek nakon toga  REM donosi rešenje o raspisivanju konkursa ukoliko se analizom pokaže da za tim ima potrebe. Dakle, to je procedura koja bi potrajala verovatno i više od šest meseci, pa čak i do godinu dana“, kaže Pajović.

On ističe “da je do odluke i politike REM-a da li će odlučiti da ipak prvo raspiše konkurs i dodeli dozvole. Tako bi ovi mediji mogli da nastave da rade, jer bi se u toku ove duge procedure deo njih sigurno ugasio. U tom slučaju REMbi naknadno radio analizu i smernice“.

Podseća da je Zakon definisao da se ova analiza radi najmanje jednom u pet godina.

„Regulator, u saradnji sa telom nadležnim za zaštitu konkurencije, telom nadležnim za elektronske komunikacije i operatorom multipleksa, najmanje jednom u pet godina sprovodi analizu medijskog i povezanih tržišta na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, sa ciljem određivanja broja i vrste medijskih usluga u slobodnom prijemu za koje se izdaju nove dozvole“, piše u Zakonu o elektronskim medijima.

Na pitanje da li će i kada biti raspisan konkurs za regionalne medije kojima dozvola ističe 7. marta, odogovor iz REM-a nismo dobili.

Izvor: UNS

Najnoviji izveštaj BIRN-a bavi se pitanjima kršenja prava na privatnost u medijskom izveštavanju. Nastao je kao odgovor na gruba kršenja novinarske etike u izveštavanju o masovnim ubistvima koja su duboko potresla javnost prošle godine, kao i na učestale povrede privatnosti u redovnoj medijskoj produkciji.

Rezultate istraživanja, kao i preporuke koje ih slede, stavljamo na uvid novinarima, urednicima i široj medijskoj zajednici u okviru debate o neophodnosti unapređenja regulatornog i samoregulatornog okvira i postojećih medijskih praksi.

Pitanja prava na privatnost i izveštavanje medija regulisana su i zakonima (Zakon o javnom informisanju i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti) i etičkim kodeksom novinara (kao i pratećim smernicama za primenu kodeksa u onlajn okruženju). Ovi dokumenti ne samo da ističu obavezu istinitosti u izveštavanju, načela odgovornosti i novinarske pažnje, već i poštovanje privatnosti i dostojanstvo ličnosti kao temeljne vrednosti koje se štite.

Ipak, kako naše istraživanje pokazuje, povrede privatnosti su česte, a izveštavanje bazirano na ličnim podacima je veoma intenzivno.

Izveštaj ima dve celine – jednu koja prati povrede privatnosti u redovnom izveštavanju medija i posebnu studiju slučaja koja se bavi analizom kršenja prava na privatnost tokom izveštavanja o masovnim ubistvima u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, Malom Orašju i Duboni.

Izveštaj je nastao na osnovu kvantitativno-kvalitativne analize sadržaja na uzorku od sedam onlajn medija (Nova, Informer, Kurir, Blic, Novosti, Telegraf, Alo). Datumi koji su uzeti u obzir uključuju dve konstruisane nedelje u aprilu i septembru 2023. godine, a studija slučaja obuhvatila je datume od 3. do 7. maja 2023.

Uzorak je formiran na osnovu baze onlajn tekstova koje je za potrebe istraživanja pripremila agencija Picasa AI na osnovu zadatih ključnih reči. Inicijalna baza tekstova koju je BIRN dobio za analizu od agencije Picasa AI pokazuje da se veliki broj tekstova bazira na nekoj vrsti ličnih podataka ili da tretiraju podatke o ličnosti.

Zloupotreba ličnih podataka podstaknuta je različitim okolnostima i interesima: uređivačke politike i tabloidni pristup obradi tema; zahtevi digitalnog okruženja koje prednost daje brzini, klikabilnosti i viralnosti sadržaja; bliski odnosi medija i vlasti u kojima država prijateljske medije finansijski podržava; „curenje“ podataka iz institucija.

Neki od ključnih nalaza medijskog monitoringa pokazuju:

• Distribucija prekršaja prati intenzitet izveštavanja – što mediji imaju veću produkciju, učestalije krše pravo na privatnost. Ukupno je detektovano 408 izveštaja u kojima je prekršeno pravo na privatnost. Od toga, više od polovine, odnosno 237 tekstova, bilo je u vezi sa masovnim ubistvima u maju 2023. godine.
• U distribuciji tema, dominiraju ubistva, i drugi vidovi nasilja, poput nesreća, samoubistava i sl. Slede ih teme porodičnog nasilja, kao i potrage za nestalim licima.
• U nešto više od polovine obrađenih izveštaja privatni podaci nalaze se već u naslovu; Uz njihovu senzacionalističku obradu, kao i čestu upotrebu tzv. pojačivača, osigurava se emotivna reakcija publike i „klikabilnost“.
• Ime i prezime su lični podaci koji se najčešće objavljuju i koji omogućavaju identifikaciju žrtava/osumnjičenih, a sledi ih čitav niz podataka, o zdravstvenom stanju, adresi stanovanja, informacijama o prethodno počinjenim delima i sl.
• Iako se zakonima i kodeksom posebno štite prava maloletnika, istraživanje pokazuje da su oni jedna od najugroženijih grupa o kojoj se izveštava. Vizuelna identifikacija maloletne žrtve detektovana je u 55 slučajeva (od toga 40 u vezi sa ubistvima u Ribnikaru i Malom Orašju i Duboni), što je jedna od najgrubljih praksi kršenja prava na privatnost.
• Prava odraslih najčešće se krše kada su u ulozi osumnjičenih, uhapšenih ili optuženih, i stiče se utisak da mediji smatraju da njihovo pravo na privatnost prestaje dobijanjem ovog statusa. Našim istraživanjem su detektovana 133 takva slučaja u redovnom izveštavanju i 86 u slučaju masovnog ubistva u Malom Orašju i Duboni.
• U prilog nedostatku profesionalizma u obradi tema govori i podatak o nepostojanju autorstva, ni tekstova ni fotografija, u polovini obrađenih izveštaja, a u velikom broju izveštaja mediji se oslanjaju na anonimne izvore.
• Identifikaciji žrtava i osumnjičenih doprinosi i pristup brojnim ličnim podacima na profilima društvenih mreža. Na primer, one su izvor vizuelne identifikacije u jednoj trećini obrađenih slučajeva.
• Granični slučajevi tiču se medijskog izveštavanja i objavljivanja privatnih podataka koji su deo sudskih procesa otvorenih za javnost.

Pročitajte ceo izveštaj Invazija na privatnost: Analiza medijskog izveštavanja.

Izvor: BIRN Srbija

U Osnovnom sudu u Vranju odloženo je suđenje direktoru kockarnice ,,Colosseum gest” (iza koje stoji Dejan Nikolić Kantar) Stefanu Iliću zbog toga što je u Osnovnom javnom tužilaštvu pokrenut postupak o zaključenju sporazuma o priznanju oba krivičnog dela koja se vode protiv Ilića zbog ilegalne gradnje, a koja se odnose na radove kod Ok radija u toku kojih je zazidan i prozor redakcije.

Ilić je i na ovom ročištvo dobio advokata po službenoj dužnosti, a o ponovnom angažovanju advokata Novice Zdravkovića koji mu je prethodno otkazao punomoćje 10. septembra nije podneskom obavestio sud. Sutkinja Dragana Stanković Tasić tražila je da Ilić naknadno dostavi punomoćje o angažovanju Zdravkovića kako bi razrešila branioca po službenoj dužnosti.

Zdravković je tražio spajanje spisa predmeta za oba krivična dela koja se odnose na radove kod Ok radija, i sporazum o priznanju krivičnog dela. Iz OJT-a navode da je u toku postupak pregovoranja o zaključenju sporazuma o priznanju krivičnog dela.

Novo ročište iz prvog predmeta zakazano je 14. februara, a Stanković Tasić je novo ročište u ovom predmetu zakazala 28. februara u 13 časova.

Podsetimo se, Apelacioni sud u Nišu ukinuo je presudu Osnovnog suda u Vranju koja je doneta 20. marta ove godine kojom je Ilić osuđen sa 300.000 dinara i godinu dana uslovnog zatvora zbog nelegalne gradnje, i vratio predmet na ponovno postupanje.

Osnovno javno tužilaštvo podnelo žalbu na ovu presudu zbog toga što sud nije prihvatio pravnu kvalifikaciju krivičnog dela iz optužnog predloga u vezi krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz čl. 219a. st. 3 u vezi st. 2. kojim je predviđena stroža kazna zatvora od šest meseci do pet godina uz novčanu kaznu.

Pre oko dve godine firma Colloseum gest, iza koje stoji vlasnik kockarnica i osuđivani nasilnik Nikolić počela je izgradnju bespravnog objekta za kladionicu u samom centru Vranja, pored OK radija i garaže koju koristi lokalna vlast.

Tim objektom je kasnije zazidan i prozor redakcije OK radija, što je bio deo pretnji i pritisaka na ovaj medij. Nikolić je osuđen za pretnje i ugrožavanje sigurnosti vlasnice OK radija Olivere Vladković i finansijske direktorke Svetlane Ivanove.

I dalje nakon dve godine Gradska uprava nije srušila nelegalan objekat kockarnice kojim su zazidane kancelarije OK radija.

Izvor: JugPress

Izjava Aleksandara Šapića da je prekinuo komunikaciju sa TV N1 i da nema nameru da je nastavlja je samo još jedan korak nazad u odnosu vlasti prema novinarima i medijima i zaista ne mogu da zamislim kojim je to sledom misli Šapić došao na takvu ideju, rekla je za N1 Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara.

„Ne mogu da zamislim da je neko ko je bio gradonačelnik Beograda došao na tu ideju. Kako mu je to palo na pamet, da ne sarađuje sa medijima čija mu se pitanja ne sviđaju? Aleksandar Šapić nije svesan uloge, dužnosti i funkcije koju obavlja. Ne mogu ni da shvatim kojim sledom misli je doneo odluku da izabere neki medij da sa njim ne sarađuje, da li će zaključati vrata kada mu novinari N1 dođu? Volela bih da vidim epilog takve odluke“, rekla je u emisiji Dan uživo predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever.

On je istakla i da su do sada političari vladajuće stranke izbegavali da dolaze u medije gde bi mogli da se sretnu sa profesionalnim pitanjima, ali da je to sada Šapić izgovorio.

„Šapić je sada to jasno i rekao, da je doneo takvu odluku. To je veoma loše za građane, zapravo za njih je najveća šteta. Ovako im sve više zatvaraju vrata pravim informacijama i profesionalnom izveštavanju koje treba da stigne do građana. Bilo bi dobro da sada i ostale kolege pokažu novinarsku solidarnost i okrenu Šapiću leđa. To se na žalost neće desiti ali na meni je da ih pozovem“, objasnila je Sever.

Sever je dodala i da su u Srbiji sve češći verbalni napadi na novinare, naročito „sa političkog vrha“, ali da je to pojava i u drugim zemljama koje su u procesu evropskih integracija iako su se novinari nadali da će se takve stvari smanjiti.

„Ni u Evropskoj uniji ne cveta cveće ali je dobro da su doneseni novi zakoni unutar nje, gradi se regulativa da se zaštiti novinarstvo. Sada će i zemlje članice morati da usklade pravnu regulativu sa novim zakonima, a koji bi trebalo da ojačaju zaštitu slobodnog novinarstva“, zaključila je Sever.

Generalna sekretarka NUNS-a, Tamara Filipović-Stevanović kaže da Šapićeva odluka o prekidu saradnje sa N1 nije u skladu sa zakonima Srbije.

„To je nešto što je protivzakonito i to je trend koji se, na žalost, povećava. Sve je veći broj novinara i medija koje predstavnici vlasti ne pozivaju na događaje ili im se ne odgovara na postavljena pitanja. Čak se ide dotle da prestavnici vlasti nekada iskoriste tuđa pitanja, profesionalnih medija, a odgovore pošalju medijima sa kojima imaju ‘bolju’ komunikaciju i saradnju. Svašta se danas dešava i to je neprimereno“, rekla je za N1 Filipović-Stevanović.

Sekretarka NUNS-a je saopštila i da je ova organizacija priredila svojevrsan vodič za predstavnike vlasti i javnih funkcija u kojem je predstavljeno „deset zapovesti šta nikada ne bi smelli da kažu novinarima“.

„Napravili smo vodič za političare kako treba da odgovaraju na pitanja novinara i medija, šta ne bi smeli da kažu ukoliko žele da poštuju Zakon o elektornskim medijima i Zakonu o javnom informisanju kao i evropske konvencije koje se bave slobodom izražavanja“, istakla je sekretarka NUNS-a.

Na pitnje koliko pravila, od deset navedenih iz vodiča, naši političari poštuju, ona je odgovorila „samo jednu“.

,,Za sada ispunjavaju jednu zapovest, ne ubij novinara, i jer se na sreću u poslednje dve decenije to nije desilo. Međutim, u Srbiji još uvek imamo tri slučaja ubistava novinara koja nismo rešili i koja nemaju sudski epilog. Čekamo odluluku suda u slučaju Slavka Ćuruvije, neki kažu da je ta odluka doneta, ali svakako javnost još uvek nije obaveštena o ishodu ovog suđenja“, istakla je Tamara Filipović-Stevanović.

Ona je rekla i da na osnovu podataka iz platforme koja postoji duže vreme u zemljama EU ima znatno manje pritisaka na novinare i medije nego što je to slučaj u Srbiji.

„Postoji platforma koja prikuplja podatke i brojke su drastično različite – Srbija predvodi u napadima na novinare, a platforma obuhvata samo najozbiljnije slučajeve napada, kao što su fizički napadi, pretnje smrću, agresivni govori političara što je izuzetno važno jer su oni ljudi koji treba da rade u javnom interesu. Ako od političara dolaze pretnje, targetiranja i omalovažavanja novinara to se onda odražava na ostatak društva i drigo se ponašaju na isti način.

„U Srbiji jako nisko poverenje u medije. Za to je kriva, sa jedne strane, ogromna količina tabloidnih medijima, a drugi deo odgovornosti nose političari koji etiketiraju medije, nazivaju ih stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima i to je jako opasna i jako ozbiljna stvar. Kada nekom ko je rodoljub to kažete da je neko strani plaćenik, radi protiv interesa njegove države, onda ljudi prezuimaju pravdu u svoje ruke, a posledice su onda dramatične“, zaključila sekretarka NUNS-a, Tamara Filipović-Stevanović.

Izvor: N1

Međunarodna federacija novinara će poduzeti pravne mjere ako Izrael ne bude poštovao naredbe suda.

Predsjednik Međunarodne federacije novinara (IFJ) Dominique Pradalié i generalni sekretar IFJ-a Anthony Bellanger pisali su u subotu izraelskom premijeru Benjaminu Netanyahuu i ministru odbrane Izraela Yoavu Gallantu u kojem su istakli da će ova organizacija poduzeti pravne mjere protiv izraelskih političara i vojnih čelnika ukoliko se ne obavežu da će poštovati naredbe Međunarodnog suda pravde u pogledu napada na novinare.

Napomenuli su da je Međunarodni sud pravde naredio Izraelu da “preduzme sve mjere u okviru svojih mogućnosti da odustane od ubijanja Palestinaca što je u suprotnosti s Konvencijom o genocidu” i da obavijesti Sud o politici koju je vlada Izraela usvojila u tom cilju.

U pismu se navodi da 600.000 članova IFJ-a, koji rade u više od 140 zemalja, novinare iz Gaze smatraju svojim kolegama i da je Palestinski novinarski sindikat jedan od članova organizacije.

IFJ navodi da je nemoguće povjerovati da je toliki broj ubijenih novinara, koji iznosi oko deset posto od ukupnog broja novinara u Gazi, stvar slučaja.

“Čitamo izvještaje da izraelske odbrambene snage imaju pristup visokosofisticiranim sistemima za ciljanje koji su poboljšani umjetnom inteligencijom, poput Gospela. Ako su ovi izvještaji tačni, vjerovatno se odluke donose na individualnoj osnovi u pogledu ciljanja medijskih radnika, njihovih porodica i njihovih domova?”, piše u pismu.

U pismu su podsjetili da međunarodno pravo zahtijeva da države učine sve što je u njihovoj moći kako bi zaštitile civile, te da novinare treba tretirati kao civile.

“Nadamo se da će humanost i želja za promovisanjem slobodnih medija biti dovoljni da vas ubijede da poduzmete ove korake. Međutim, ako se to ne dogodi, nećemo oklijevati da pokrenemo postupak pred međunarodnim sudovima protiv političara i komandanata IDF-a i ohrabrimo naših 187 članova da učine isto tamo gdje to dozvoljava njihova domaća jurisdikcija”, zaključeno je u pismu upućenom Netanyahuu i Gallantu.

I članovi globalnog izvršnog odbora Međunarodnog instituta za štampu (IPI) pozvali su Izrael prošle sedmice da prestane sa ubijanjem novinara u Gazi. Izrael, kako je navedeno u saopštenju koga su potpisali urednici, novinari i izdavači iz 20 zemalja širom svijeta, mora poštovati pravila ratovanja, istražiti svako ubistvo novinara koje su izvršile snage zemlje i dozvoliti međunarodnim novinarima pristup Gazi.

Potpisnici u saopštenju naglašavaju da su ujedinjeni zbog neviđenog napada na sigurnost novinara i slobodu medija, navodeći da je do 25. januara u Gazi i južnom Libanu od oktobra ubijeno najmanje 80 novinara.

“Ovo je najveći broj ubijenih novinara u tako kratkom vremenskom periodu u zoni sukoba otkako je IPI osnovan 1950. godine”, navedeno je u saopštenju.

Pozvali su Izrael da poštuje pravila ratovanja koja obavezuju države da štite novinare i civile u vrijeme oružanog sukoba, kao i da vlasti u Izraelu transparentno i vjerodostojno istraže sve slučajeve ubijanja novinara od strane svojih snaga.

“Ističemo da je namjerno gađanje novinara ratni zločin, a IPI će raditi sa našim partnerima na traženju odgovornosti pred sudom za one koji to čine. Takođe pozivamo Izrael da odmah omogući međunarodnim novinarima pristup Gazi i omogući im da slobodno i neovisno izvještavaju”, navedeno je.

Izvor: Media.ba IFJ, IPI