Novinarke KRIK-a Dragana Pećo i Vesna Radojević su oslobođene u postupku po krivičnoj tužbi Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bivšeg direktora „Elektromreže Srbije“, piše KRIK.

Petrović je u tužbi tvrdio da su novinarke u priči u kojoj su otkrile njegovu ofšor firmu i tajne poslove objavile njegove lične podatke, ali je sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Dragan Nešić utvrdio da to nije tačno i novinarke oslobodio, javlja KRIK.

„Bilo je više pravnih pitanja u ovom predmetu, ali glavno je da li su objavljeni podaci o ličnosti, a sud je utvrdio da nisu, pa se okrivljene oslobađaju“, rekao je sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Dragan Nešić prilikom izricanja današnje presude. Presuda nije konačna i Petrović ima pravo žalbe.

Petrović nije prisustvovao izricanju presude, ali je bio na završnim rečima koje su obe strane iznele neposredno pred presudu.

Prvi put od kada je počelo suđenje Petrović je došao sa advokatom Igorom Isailovićem čija kancelarija ga zastupa. Među Isailovićevim poslovnim saradnicima bili su ljudi iz vlasti, poput bivšeg ministra finansija Siniše Malog i premijerke Srbije Ane Brnabić, ali ima i uticajne klijente – jedan od njih je biznismen sa kriminalnim vezama Stanko Subotić.

Osim Isailovića, danas su prvi put na suđenju bili i novinari provladinih tabloida „Srpski telegraf“, „Alo“ i „Informer“, piše KRIK.

U završnim rečima Petrovićev advokat Srđan Radovanović rekao je da ovo nije obična „privatuša“, odnosno privatna tužba, već je tužba kojom se osvajaju neke nove slobode i zaštita prava u našem društvu.

„Ja sam ovde došao da branim Nikolu Petrovića, i nadam se da će ga i sud zaštiti i kazniti okrivljene“, rekao je advokat tvrdeći da su poslovne informacije koje su o Petroviću objavljene narušile njegov spokoj i da se osećao ugroženo.

Radovanović je pokušao da ospori da su Pećo i Radojević novinarke, a KRIK medij, ali i činjenicu da je njegov klijent medijska ličnost.

„Sporni tekst je primer tabloidnog novinarstva – ovo nije istraživačko novinarstvo već žuta štampa. Istraživačko novinarstvo nije isto što i ogovaranje“, rekao je. „Ove mlade devojke, okrivljene, u želji za afirmacijom, slavom i novinarskim nagradama napisale su ovaj tekst o Nikoli Petroviću kog niko ne poznaje, pa su to začinile imenom Stanka Subotića, ali nisu uspele da objasne ko je on niti zašto bi bilo nečasno biti u kontaktu sa njim.“

On je rekao da istraživačko novinarstvo jeste neophodno za demokratsko društvo, ali da je ovde reč o negaciji vrednosti baš takvog društva i povredi prava.

„Hteo bih da zamolim sud da ne strahuje da će osuđujućom presudom kazniti istraživačko novinarstvo. Oslobađajućom presudom sud bi dozvolio da se svako proglasi novinarom, da stvara dosijee i da ih objavljuje“, zaključio je Radovanović.

Advokatica Kruna Savović koja je zastupala novinarke KRIK-a negirala je sve tvrdnje koje je Radovanović izneo i rekla da je saglasna samo oko dva navoda – da ovo nije obična tužba i da je istraživačko novinarstvo neophodno demokratskom društvu.

„Ovo nije obična ’privatuša’, da citiram kolegu. Ovo je postupak u kom se sudi pravu novinara da izveštava o temi o kojoj javnost ima pravo da zna“, rekla je Savović.

Ona je podsetila da je Petrović javna ličnost o čemu, između ostalog, svedoči i povećano prisustvo novinara.

Ponovila je da su novinarke tokom suđenja detaljno objasnile kako rade i prikupljaju podatke, da su radile sa punom novinarskom pažnjom i da nisu prekrišile zakon. Savović je istakla da su novinarke objavile samo poslovne informacije, koje javnost ima pravo da zna, a da se Petrovićevim privatnim životom nisu bavile.

„Uvođenje ograničenja koje Nikola Petrović traži značilo bi mešanje države u slobodu govora i neosnovano uskraćivanje iste“, rekla je Savović.

Novinarka Radojević dodatno je objasnila zašto su koleginica i ona istraživale Petrovićeve poslove ukazala na to da se u drugim medijima detaljno piše o njegovom privatnom životu, i da on definitivno privlači pažnju javnosti.

„Mi smo savesno i odgovorno istraživale i radile svoj posao. Ovaj tekst nije senzacionalistički ni tabloidni i nastao je u saradnji sa nekim od najboljih novinara sveta“, zaključila je Radojević.

Petrović je novinarke tužio zbog priče iz međunarodnog istraživanja iz 2021. godine u kojoj je otkriveno da je bio vlasnik ofšor firme u Luksemburgu i da je preko nje ušao u posao sa biznismenom sa kriminalnim vezama Stankom Subotićem, od koga je ispod cene kupio avio-kompaniju.

U tužbi i na sudu je tvrdio da su novinarke KRIK-a nezakonito koristile njegove lične podatke – iako u tekstu nikakvi lični podaci nisu ni objavljeni, već su objavljene samo informacije o kompanijama koje potiču iz zvaničnih dokumenata. Petrović je tužbom tražio da novinarke budu osuđene na zatvorske kazne, a na sudu je ispričao da se osetio ugroženim kao “da ga non-stop neko prati i ne daje privatnost u životu”.

Petrović je ranije na sudu rekao da smatra da su podaci da je kupio avio-kompaniju, naziv te kompanije, kao i svi podaci o njegovom poslovanju zapravo lični i da ljudi ne žele da sarađuju sa njim od kad je KRIK objavio ko su mu poslovni partneri.

Ovo, inače, nije prva Petrovićeva tužba protiv novinarke Dragane Pećo, a nakon poslednjeg istraživanja o njemu, u kom je otkriveno da je ranije poslovno sarađivao sa Dejanom Stanimirovićem Markosom, kriminalcem koji je 2020. godine ubijen u Kolumbiji, ponovo je tužio.

Izvor: N1

Srpski telegraf, Alo, Informer, Večernje novosti, Kurir, Blic i Politika dobili su prošle godine putem javnih nabavki ugovore u vrednosti od najmanje 108 miliona dinara, pokazalo je istraživanje NUNS-a. Prema poslednjem Izveštaju o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama koji je prošle godine objavio Savet za štampu ovi mediji su prekršili Kodeks ukupno 2 579 puta. Komisija za žalbe Saveta za štampu je tokom prošle godine 22 puta odlučivala da li su ovi mediji prekršili Kodeks.

Izdavači štampanih i onlajn izdanja navedenih medija, prema podacima Portala javnih nabavki, dobili su prošle godine ugovore u vrednosti od najmanje 108 miliona dinara za uglavnom za reklamiranje i oglašavanje državnih preduzeća i institucija.

Najviše novca putem javnih nabavki dobile su Večernje novosti i to nešto više od 21 milion dinara.

Ukupan broj tekstova po naslovima u kojima su Večernje novosti prekršile Kodeks novinara Srbije je 328, prema poslednjem monitornigu Saveta za štampu. Komisija za žalbe, tokom prošle godine, odlučivala je dva puta o prekršaju Kodeksa, po jednom za štampano izdanje i portal, i oba puta je odlučeno da je Kodeks prekršen.

Politika je dobila 17.7 miliona dinara putem javnih nabavki, ali je, od svih posmatranih medija najmanje kršila Kodeks, ukupno 38 puta, prema monitoringu, dok Komisija nije primila nijednu žalbu u vezi pisanja ovog medija.

Alo je dobio 17.5 miliona dinara, a imao je 581 prekršaj Kodeksa. Komisija za žalbe je primila četiri žalbe na tekstove Alo-a i svaki put je odlučeno da je  Kodeks prekršen.

Blic je dobio 13.6 miliona dinara. Ukupan broj tekstova po naslovima u kojima je prekršen Kodeks novinara Srbije bio je 174, dok je Komisija donela odluku da je štampano izdanje jednom prekršilo Kodeks, a onlajn izdanje 3 puta.

Srpski telegraf je dobio 13.4 miliona dinara, a imao je najviše prekršaja, čak 658. Budući da Srpski telegraf ne priznaje nadležnost Saveta za štampu, Komisija za žalbe je izrekla četiri javne opomene zbog kršenja Kodeksa, dva puta za štampano izdanje i dva puta za onlajn izdanje, tj. sajt republika.rs.

Kurir je imao 288 prekršaja, sa tendencijom opadanja, kako se vidi u izveštaju. Komisjia za žalbe je dva puta odlučila da je Kurir prekršio Kodeks. Ovaj medij je, uglavnom za oglašavanje u štampanom i onlajn izdanju, putem javnih nabavki dobio ugovore u vrednosti od 12.6 miliona dinara.

Po broju prekršaja kodeksa Informer se nalazi na trećem mestu, odmah iza Srpskog telegrafa i Alo-a, sa 512 prekršaja. Komisija žalbe je najviše odlučivala o tekstovima objavljenim upravo u Informeru i osam puta je izrečena javna opomena, po četiri za štampano i onlajn izdanje. I pored toga Informer je nagrađen sa 12.5 miliona dinara putem javnih nabavki.

Iznos novca koji su mediji dobili putem javnih nabavki i broj prekršaja prema monitoringu Saveta za štampu

Novinari se ponekad nađu u okruženjima visokog rizika po svoju fizičku bezbednost, zbog prirode zadatka ili zato što su loše opremljeni i slabo obučeni po pitanjima koja se tiču bezbednosti. Prema istraživanju EFJ iz 2022. o percepciji rizika i zabrinutosti za bezbednost novinara u Evropi, medijskim profesionalcima ozbiljno nedostaje obuka i svest, dok pretnje i zastrašivanje na poslu rastu.

Na osnovu ovih nalaza, projekat „Lokalno prekogranično istraživačko novinarstvo“ (CBLocal) integrisao je važan element bezbednosti novinara u svoj program grantova koji podržava prekogranična istraživanja. Četiri novinara su prošla dvonedeljni kurs o onlajn bezbednosti sa stručnjakom za bezbednost medija Davidom Bevanom, savetnikom za bezbednost Al Džazire i raznim uglednim međunarodnim novinarima.

Razgovarali smo sa dve dobitnice grantova, Karolinom Rapeci, slobodnom fotoreporterkom i Danijelom Sala iz FADA kolektiva, kolektiva nezavisnih italijanskih novinara. Pitali smo ih o njihovoj percepciji bezbednosti, odakle su ranije dobijali savete i šta misle o kursu o onlajn bezbednosti.

Da li ste bili svesni bezbednosnih problema pre pohađanja ovog kursa? Kakvu ste podršku do sada dobili? 

Karolina: Bezbednost je uvek bila prioritet, čak i pre kursa i to zahvaljujući kolegama iz struke koji su mi bili bliski. Smatram da je podrška mojih kolega na terenu od vitalnog značaja. Pristup urednika može biti veoma podržavajući ili veoma frustrirajući kada su potrebe za stolom previše „udaljene“ od stvarnosti na terenu.

Danijela: Da, i pre kursa sam bila svesna bezbednosti. Međutim, znanje koje sam stekla u ovoj oblasti uglavnom je bilo kroz kolege sličnog doba i spontane savete i razmenu informacija sa drugim kolegama, tako da je bilo dragoceno imati prostora i vremena da se razgovara o ovom pitanju sa stručnjacima. Nedavno sam takođe pohađala zvanični kurs HEFAT-a zahvaljujući stipendiji Rori Peck Trust-a.

Šta mislite o kursu o onlajn bezbednosti? Da li ste koristili neko od znanja i tehnika u svom svakodnevnom radu?

K: Onlajn kurs je bio veoma koristan jer je pružio priručnike sa detaljnim informacijama kojima se uvek mogu vratiti. Nedavno sam ga ponovo pročitala pre nego što sam otputovala u Izrael i Zapadnu obalu. Čak i ako nije uvek moguće primeniti sve procedure, dobro je imati ih na umu i znati opcije za te procedure.

D: Onlajn kurs je bio još jedna vredna prilika da se razmisli o važnosti uzimanja u obzir bezbednosti. Kao frilenseri, nažalost, vrlo često naš jedini odnos sa medijskim kompanijama i urednicima je kada iznosimo i arhiviramo priče, a često urednici ne preuzimaju odgovornost za našu bezbednost dok izveštavamo na terenu. Zbog toga verujem da je ključno da steknemo što više znanja o tome kako da sprečimo i ublažimo rizike. Kurs mi je dao mnogo bolje razumevanje procene rizika i ublažavanja rizika. Koncept procene rizika putovanja nije mi bio sasvim nov, ali zahvaljujući ovom kursu naučila sam i unapredila način korišćenja ovog važnog alata. Takođe sam stekala dalje znanje o putnom osiguranju. I u svom sledećem izveštavanju u Iraku, primenila sam ovo znanje.

I dalje je mali broj novinara obučen o bezbednosti, a oni koji jesu ne ažuriraju svoje znanje redovno. Situacija je još nesigurnija za slobodne novinare, koji moraju sami da finansiraju svoju obuku. Da li vas je kurs naveo da više prioritizujete svoju bezbednost pre nego što krenete na zadatak?

K: Kurs mi je dao dubinsko znanje o tome kako da izračunam rizike i uvek pokušavam da dam prioritet bezbednosti. Mislim da bi obuka o bezbednosti trebalo da bude obavezna za novinare i, u malo drugačijem obliku, i za urednike, jer čak i ako nisu na terenu, važno je da razumeju okolnosti u kojima radimo. Takođe mislim da kursevi bezbednosti treba da budu besplatni za sve novinare koji rade u određenim oblastima i da kvalitet obuke treba da bude koherentan u svim kompanijama.

D: U izvesnoj meri, da. Smatram da kao novinari snosimo odgovornost ne samo za svoju bezbednost već i za bezbednost naših kolega i lokalnih izvora i lokalnih zajednica. U tom smislu, davanje prioriteta bezbednosti za mene takođe znači da izvršimo svoj zadatak čineći sve što možemo da sprečimo povredu drugih ljudi. I da budemo sposobni da se povučemo ako ovaj rizik postoji i ne možemo ga ublažiti. U zavisnosti od toga kakve zadatke i priče rade novinari, smatram da je obuka o bezbednosti ključna. Smatram da bi sindikati i nacionalna novinarska udruženja trebalo da obezbede takvu obuku besplatno, na redovnoj osnovi.

Šta je bila vaša glavna briga u vezi sa projektom na kojem radite?

K: Moja najveća briga je nekažnjivost onih koji targetiraju naš posao.

D: Moja je obično hapšenje/ispitivanje od strane državnih i nedržavnih aktera – uz rizik da budem primorana da otkrijem identitet lokalnih izvora. Radeći uglavnom kao fotografkinja, svesna sam da ponekad moj fotoaparat može da privuče dodatnu, neželjenu pažnju vlasti, posebno kada pokušavam da vizuelno dokumentujem određene stvari u oblastima gde mi to možda nije dozvoljeno. Uvek vodim računa o tome da detaljno poznajem oblast i da uvek pratim savete članova tima koji su lokalni u toj oblasti. Takođe se trudim da izbrišem i bezbedno pohranim u šifrovani HD sve fotografije i vizuelne materijale koji mogu biti problematični – svaki dan i kad god putujem. Zajedno sa kolegama frilenserima iz kolektiva čiji sam deo, FADA, takođe uvek imamo rezervnu grupu na Signalu koju kolege iz kolektiva koriste za svakodnevne – ili po potrebi češće – provere, sa timom za izveštavanje na terenu.

Izvor: EFJ ; prevod: NUNS

Evropska federacija novinara (EFJ) pridružila se danas 17 drugih medijskih i novinarskih organizacija u pisanoj formi najvišem diplomati EU Žozepu Borelju, visokom predstavniku Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku, pozivajući ga da pozove na zaštitu novinara i poštovanje slobode štampe usred rata Izrael-Gaza.

U pismu se navodi do sada neviđeni broj poginulih novinara: rat Izrael-Gaza jedan je od najgorih događaja za gubitak života novinara u tako kratkom vremenskom periodu. Dana 15. januara 2024. Međunarodna federacija novinara (IFJ) dokumentovala je ubistva 96 novinara: 89 palestinskih, četiri izraelska i tri libanska novinara.

Ubistvo tolikog broja novinara bez presedana u tako kratkom vremenskom periodu „ima očigledne i duboke implikacije na mogućnost javnosti, uključujući građane Evropske unije, da budu informisani o sukobu sa lokalnim, regionalnim i globalnim implikacijama,“, stoji u pismu. „Pišemo da Vas zamolimo da odmah i odlučno delujete kako biste unapredili uslove za bezbedno i neograničeno izveštavanje o neprijateljstvima.”

EFJ i naša globalna mreža su ranije pozvali da se zaustavi ciljano i neselektivno ubijanje novinara i civila u Gazi od strane Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), i naglasili da počinioci moraju biti u potpunosti odgovorni za svako kršenje Ženevskih konvencija i drugih međunarodnih ugovora i obaveza o ljudskim pravima.

U nastavku pročitajte zajedničko pismo u celosti.

G-din Žozep Borelj Fonteljes, visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i sigurnosnu politiku/ potpredsednik Komisije

Re: Zaštita novinara i sloboda štampe u ratu Izrael-Gaza

Poštovani visoki predstavniče Borelj,

Najmanje 83 novinara i medijskih radnika ubijeno je u Izraelu, Gazi i Libanu usred neprijateljstava između izraelskih snaga i palestinskih i libanskih oružanih grupa od 7. oktobra, kada su borci predvođeni Hamasom izveli stravične napade i uzimanje talaca u Izraelu. Ubistvo tolikog broja novinara u tako kratkom vremenskom periodu je bez presedana. To ima očigledne i duboke implikacije na sposobnost javnosti, uključujući građane Evropske unije, da budu informisani o sukobu sa lokalnim, regionalnim i globalnim implikacijama. Pišemo da vas zamolimo da odmah i odlučno delujete kako biste unapredili uslove za bezbedno i neograničeno izveštavanje o neprijateljstvima.

Prema podacima Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), više novinara je ubijeno u prvih 10 nedelja neprijateljstava nego što je bilo ubijeno u jednoj zemlji tokom cele godine. Četiri novinara su ubijena u napadu Hamasa 7. oktobra, a od tada je ubijeno najmanje 75 novinara, skoro svi od strane Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), navodi CPJ.

Sve je više dokaza da je u nekim slučajevima IDF možda namerno targetirao ove novinare. Verodostojni izveštaji organizacija za ljudska prava i medija ukazuju da su napadi IDF-a u južnom Libanu 13. oktobra u kojima je ubijen novinar Rojtersa Issam Abdalah i povređeno šest drugih novinara Rojtersa, Al Džazire i agencije Frans pres bili nezakoniti i očigledno namerni. IDF je takođe priznao da je 7. januara namerno gađao automobil u kojem su putovali novinari, pri čemu je dvoje novinara ubijeno i treći je teško povređen. U najmanje dva druga slučaja, novinari su izvestili da su dobijali pretnje od izraelskih zvaničnika i oficira IDF-a pre nego što su članovi njihovih porodica ubijeni u Gazi. Naravno, ciljano ili neselektivno ubijanje novinara, ako je počinjeno namerno ili bezobzirno, predstavlja ratni zločin, a Međunarodni krivični sud je rekao da će istražiti izveštaje o ratnim zločinima počinjenim nad novinarima u Gazi.

Novinari koji izveštavaju o ratu suočavaju se sa izazovima koji prevazilaze uvek prisutan rizik od smrti. Ovi izazovi uključuju odbijanje Izraela i Egipta da omoguće međunarodnim novinarima pristup Gazi osim pod izraelskom vojnom pratnjom (pa čak i tada, uz ograničenja u izveštavanju), gašenja interneta koji sprečavaju da vesti i svedočenja iz Gaze dospeju u spoljni svet, proizvoljno pritvaranje, i uznemiravanje i zastrašivanje. Osim toga, izraelska vlada zahteva od medija u Izraelu da dostave gotovo sve detaljne izveštaje o ratu svojoj kancelariji za „cenzuru“ na pregled, dok zabranjuje izveštavanje o značajnim temama od javnog interesa u vezi sa ratom u Gazi. Takođe vlada je delovala protiv svoje domaće štampe, na primer, preteći da će se osvetiti najstarijem listu u zemlji – Haarec zbog izveštavanja o ratu, i preteći zatvaranjem lokalnih biroa stranih novinskih agencija.

Evropska unija opisuje svoj odnos sa Izraelom kao „jedan od najširih i najdubljih odnosa koje EU ima sa bilo kojom trećom zemljom na svetu“. Zbog toga, Evropskoj uniji će se suditi u vezi poštovanja međunarodnog prava svih strana u sukobu, uključujući zaštitu novinara koji su civili i moraju biti u mogućnosti da slobodno i bezbedno izveštavaju o svakom aspektu sukoba. Stoga vas pozivamo da:

The European Union describes its relationship with Israel as “one of the most wide-ranging and deepest relationships that the EU enjoys with any third country in the world”. As such, the European Union will be judged on how this relationship can ensure that all parties to the conflict abide by international law, including the protection of journalists who are civilians and must be able to freely and safely report on every aspect of the conflict. We would therefore urge you to:

Javno pozovete sve strane u oružanom sukobu da poštuju pravo novinara da izveštavaju o neprijateljstvima, osigurajte bezbednost novinara, omoguće svim novinarima koji žele da se evakuišu iz Gaze da to učine, da se odreknu neselektivnog i namernog ubijanja novinara, brzo i temeljno istražite sve napade na novinare i pozovite na odgovornost pojedince za koje se utvrdi da su odgovorni za njih.

Zahtevajte da Izrael i Egipat obezbede međunarodnim novinarima nezavisan pristup Gazi i da Izrael prekine prekid komunikacije i preduzme sve neophodne korake da osigura bezbednost novinara primljenih u Gazu, kao i onih koji tamo već rade.

Zahtevajte da Izrael dozvoli prolazak lične zaštitne opreme i materijala koji se koriste za prikupljanje vesti, kao što su šlemovi, pancirne jakne, punjači za telefone, SIM kartice i laptopovi novinarima u Gazi i na Zapadnoj obali.

Podržite brze, transparentne i nezavisne istrage o ubistvima svih novinara i okončanju dugogodišnjeg obrasca nekažnjivosti ubistava novinara od strane IDF-a.

Hvala vam na pažnji po ovim pitanjima.

Potpisnice: 

Access Now

ARTICLE 19: Global Campaign for Free Expression (ARTICLE 19)

Association of European Journalists (AEJ)

Cairo Institute for Human Rights Studies (CIHRS)

Committee to Protect Journalists (CPJ)

DEMAS – Association for Democracy Assistance and Human Rights

European Federation of Journalists (EFJ)

Free Press Unlimited (FPU)

Index on Censorship

International Federation for Human Rights (FIDH)

International Press Institute (IPI)

Media Diversity Institute (MDI)

OBC Transeuropa (OBCT)

PEN International

Public Media Alliance (PMA)

Rory Peck Trust (RPT)

South East Europe Media Organisation (SEEMO)

The Daphne Caruana Galizia Foundation

Izvor: EFJ ; prevod: NUNS

Gotovo dve trećine građana Crne Gore – 66 odsto, smatra da dezinformacije predstavljaju problem u toj državi te da je od dezinformacija najugroženija demokratija u Crnoj Gori, dok svaki četvrti (24,9 odsto) kaže da dezinformacije nisu problem, saopštio je Centar za demokratsku tranziciju (CDT) na osnovu istraživanja koje je za potrebe CDT -a sproveo institut Damar.

Ukupno 34,2 odsto crnogorskih građana navodi Srbiju kao zemlju iz koje se najviše „uvoze“ dezinformacije.

Primarni izvori dezinformacione mreže jesu zvanična Srbija, ali i Rusija, slažu se i sagovornici Danasa koje ovakvi rezultati istraživanja nisu iznenadili.

Damir Nikočević, direktor za razvoj u Centru za građansko obrazovanje (CGO) napominje da ovo, kao i ranija istraživanja, domaćih i međunarodnih organizacija, pokazuju da je celi region Zapadnog Balkana izuzetno ranjiv kada je reč o dezinformacijama i lažnim vestima.

„Tu izuzetak nije ni mala država poput Crne Gore, koja je posebno podložna takvim pojavama uslijed nedovoljno profesionalizovane medijske scene, jakih uticaja politike i novca na medije, ali i niskog nivoa medijske pismenosti među građanima“, kaže Nikočević.

Primarni izvori dezinformacione mreže jesu zvanična Srbija, ali i Rusija, preko svojih „proksija“, naglašava Nikočević, a najčešće su ti izvršioci „portali koji izbjegavaju da se registruju shodno crnogorskom zakonodavstvu, čime izbjegavaju i poštovanje osnovnih novinarskih standarda i etike, ali i zakonskih normi“.

Ukazuje da u demokratske i građanske vrednosti u Crnoj Gori na najvećem udaru dezinformacionih centara, a posebno je to bio slučaj tokom nedavno završenog popisa stanovništva, i tek će to biti slučaj, ukazuje Nikočević, kada se približi momenat objavljivanja rezultata popisa.

„Najpogubnija posljedica dezinformacionih kampanja i lažnih vijesti se posljednjih godina oslikava i u jačanju etničke i vjerske distance, što potvrđuje i istraživanje CGO-a iz aprila 2023„, ističe naš sagovornik dodajući da „bez istinitog izvještavanja baziranog na činjenicama, nema ni demokratskih vrijednosti, ni građanske države kakvu Ustav Crne definiše, a u toj misiji nadležne institucije moraju da rade i više i bolje“.

Ova istraživanja su dovoljan alarm za tako nešto, zaključuje Nikočević.

Dušan Pajović, levičarski aktivista i član DiEM25,  ne smatra navedene rezulatate istraživanja iznenađujućim.

Bilo bi porazno, navodi Pajović za Danas, da su procenti išta manji, jer bi to značilo da je građanstvo upotpunosti uspješno obmanuto.

„Televizije poput Pinka i Hepija nerijetko na svom repertoaru imaju Crnu Goru. A one nisu praćene samo u Srbiji, već nažalost, i u ovoj državi. Na njima se, po pravilu, sprovodi ultra-nacionalistička retorika, ratnohuškački narativ, vulgarizacija stanja u Crnoj Gori i dehumanizacija građana/ki koji se identifikuju kao Crnogorci/ke“.

Imenom se navode određeni ljudi koje targetiraju kao bauke antisrpstva, koji nekako ugrožavaju sve srpsko, ukazuje Pajović, dodajući da je apsurdno uopšte diskutovati o istinitosti takvih iskaza.

„To je još jedna od taktika održavanja Aleksandra Vučića na vlast – politika straha i ugroženosti“, naglašava.

S druge strane, Pajović smatra i da bi i „srpski opozicioni mediji itekako trebali da povedu računa kako izvještavaju o Crnoj Gori, jer su nemalo puta imali diskutabilne govornike i još diskutabilnije izrečene stavove.

U neku ruku je onda za očekivati da građani i građanke Crne Gore imaju neku vrstu otpora i bojazni. Iskustvo ih je tako naučilo“.

Doduše, u ovom kontekstu je, kaže, dodatno zabrinjavajuća činjenica da je „svakako većina mainstream medija Crne Gore u vlasništvu struktura iz Srbije, čime se briše i sama granica ‘domaćih’ i ‘uvezenih’ (dez)informacija“, zaključuje Pajović.

Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, smatra da je istraživanje urađeno korektno i da je taj deo crnogorskog društva potpuno u pravu, jer je svestan opasnosti dezinformisanja koje dolazi iz Srbije.

„Istraživanje pokazuje, što je veoma dobro, da jako nizak procenat ljudi u Crnoj Gori veruje da dezinformacije stižu iz Evropske unije i Sjedinjenih Država. Kada se sve sabere, verovanje da dezinfomracije dolaze i Srbije i Rusije se poklapa sa rezultatima izbora u Crnoj Gori gde je oko 40 odsto stranaka na vlasti pod ruskim uticajem“.

Takođe, rezultati istraživanja su pokazali, naglašava Vuletić, i to da postoji građanski koncept crnogorske države koji je brana od onih koji bi da od Crne Gore naprave Republiku Srpsku.

„Potrebno je podsetiti da je demokratija i građanski koncept drušva u Crnoj Gori zaživeo u vreme vlasti Mila Đukanovića koliko god to nekome u Srbiji još uvek nejasno. Taj koncept će na kraju i sačuvati nezavisnu Crnu Goru“, zaključuje Vuletić.

Izvor: Danas

Novinar i vlasnik Tabloida Milovan Brkić, koji je optužen za krivično delo pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja, u nastavku suđenja zatražio je izuzeće sudije.

Kako je za agenciju Beta izjavio Brkićev advokat Stevan Damnjanović, Brkić je predao pisani zahtev za izuzeće sudije u kojem je kao razloge naveo to što ga je taj sudija već jednom osudio, a da je u međuvremenu unapređen u sudiju Apelacionog suda iako je u Višem sudu proveo samo šest meseci.

Brkić je napomenuo i da se prelazak sudije u Apelacioni sud očekuje svakog trenutka, a u zahtevu je naveo i brojne tvrdnje o navodnim kumovsko-rodbinskim vezama sa brojnim sudijama, predsednicima sudova i advokatima.

Sudija je nakon tog zahteva odložio je suđenje dok predsednik Višeg suda o zahtevu za izuzeće ne odluči, te će datum nastavka glavnog pretresa biti naknadno saopšten, rekao je advokat Damnjanović.

Novinar Milovan Brkić (66) bio je osuđen u julu na 14 meseci zatvora zbog krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, ali je apelacioni sud u septembru tu presudu ukinuo i vratio na ponovno suđenje.

Tužilaštvo je teretilo Brkića da je tog dana tokom protesta „Srbija protiv nasilja“, u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja Republike Srbije, pozvao da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi i njihovi predstavnici, odnosno Narodna skupština i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor: N1