Na fotoreportera Bete i snimatelja Al Džazire nasrnuo je isti pripadnik žandarmerije u noći protesta 24. decembra prošle godine ispred Skupštine Beograda saznanja su Udruženja novinara Srbije (UNS).

Medijske ekipe nalazile su se desno od skupštinske zgrade, iznad garaže, bliže ulici Dragoslava Jovanovića i nekoliko minuta nakon početka intervencije počelo je hapšenje učesnika protesta koji su bacali predmete ka policiji, rekao je UNS-u izvor koji je želeo da ostane anoniman.

Ekipa Al Džazire emitovala je program uživo i nije se pomerala sa mesta na kom je bila pre policijske intervencije.

Grupa novinara, fotoreportera i snimatelja ostala je iza formiranog kordona odakle je, prema informacijama UNS-a, došao uniformisani žandarm koji je uz povike, psovke i pretnje gurao fotoreportera Bete, krenuo za njim kada se on odmicao i probao da skine fotoaparat koji je on držao oko vrata.

Taj žandarm je, saznanja su UNS-a, nasrnuo i na snimatelja Al Džazire. Njegov glas se čuje u programu koji je emitovan uživo, pre nego što je spuštena kamera, a novinarka koja je bila u direktnom prenosu uzviknula „Čekajte šta radite…novinari smo“. Ona je tada gledaocima rekla da je žandarm uhvatio za vrat snimatelja.

Nakon što je osoba koja nije bila u uniformi, a pretpostavlja izvor UNS-a da je policajac u civilu, rekla žandarmu da se skloni i da ne dira novinare, on se udaljio.

UNS je ova dva slučaja zabeležio u bazu napada, pretnji i pritisaka na novinare i medijske radnike, a saznanja će izneti i na sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara u kojoj su predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, tužilaštva i policije.

Izvor: UNS

Otvorenim sastankom u Šapcu veoma uspešno je nastavljena serija sastanaka Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) širom Srbije u organizaciji Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), a u okviru projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara”, saopšteno je iz ANEM-a.

Veran Matić, član SRG i predsednik UO ANEM istakao je značaj održavanja otvorenih sastanaka na kojem su se u ovom formatu po prvi put okupili novinari iz Šapca, Valjeva i Loznice.

Matić ističe da je „cilj ovakvih susreta direktna razmenu iskustava žrtava nasilja i pretnji sa predstavnicima institucija (tužilaštva i policije) sa ciljem unapređenja komunikacije, uspostavljanja poverenja, povećane osetljivosti na slučajeve nasilja i pretnji novinarima i unapređenja funkcionisanja institucija”.

Naglasio je važnost prevencije u domenu potencijalnog nasilja nad medijskim radnicima koje se, prema njegovim rečima, intenzivira sa povećanjem tenzija u društvu koje se odražavaju na tretman novinara.

Matić je u Šapcu predstavio osnovne podatke iz godišnjeg izveštaja Stalne radne grupe za bezbednost novinara i podatke iz evidencije Vrhovnog javnog tužilaštva koje je tokom 2023. godine formiralo 75 predmeta u vezi sa događajima na štetu novinara.  U istom periodu rešena su 23 predmeta – devet sudskom odlukom (sve osuđujuće presude), 14 predmeta odlukom tužilaštva (šest predmeta rešenjem o odbačaju krivične prijave i osam predmeta službenom beleškom da nema mesta pokretanju krivičnog postupka), navodi se u saopštenju.

Preostala 52 predmeta su još uvek aktivna, od čega je za pet predmeta u toku postupak pred sudom. Najviše pretnji je dalje iz domena člana 138. Krivičnog zakonika za krivično delo ugrožavanje sigurnosti (64 slučaja) dok se sa pretnjama pojavljuju i uvrede, lake telesne povrede, zlostavljanje i mučenje, proganjanje kao i krivično delo prinuda.

Opisno se u evidenciji tužilaštva pominju i ometanje snimanja, oštećenje automobila, verbalni napad i praćenje.  Tačno polovina slučajeva (37) su pretnje koje novinarima dolaze putem interneta koje su u nadležnosti Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

Dvadeset devet slučajeva je u nadležnosti tri osnovna javna tužilaštva u Beogradu, sedam slučajeva je u nadležnosti Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu dok se po jedan nalaze u Novom Sadu i Kragujevcu. Pored devet osuđujućih presuda za dela koja su počinjena tokom 2023, prošle godine je pravosnažno okončano i pet sudskih postupaka za dela prijavljena u 2022. godini.

Potvrđene su dve presude – na kazne od 14 i 18 meseci zatvora uz potvrđivanje jedne oslobađajuće presude, izrečena je jedna mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i doneta je ponovljena prvostepena osuđujuća presuda.

Kada je reč o evidenciji NUNS-a i UNS-a, u njima se beleže i pritisci i ostali oblici ugrožavanja bezbednost novinara koji nisu obuhvaćeni Krivičnim zakonikom. Primetna velika razlika dodatna je potvrda o neophodnosti izmena Krivičnog zakonika čime bi veći broj ovih dela bio obuhvaćen krivičnim gonjenjem.

„U toku su pripreme za pokretanje inicijative vezane za ove izmene u koju će biti uključeni svi zainteresovani, kako bi se pripremio kredibilan predlog oko kojeg bi bio stvoren konsenzus”, naglasio je Matić.

Matić je naglasio da će o svim predlozima razgovarati sa predstavnicima tužilaštva i policije u SRG i da će nastojati da budu što pre sprovedena u praksi  koja će pomoći u borbi protiv nasilja nad novinarima.

„Neophodno je otvoriti i dijalog sa sudijama o sudskoj praksi, dužini trajanja sudskih procesa u ovim slučajevim kako bi pravda bila i vremenski dostižna”, rekao je Matić.

Podsetio je da će u aprilu biti četvrt veka od ubistva Slavka Ćuruvije, da se još čeka konačni sudski epilog, kao i da posle pet godina suđenja uskoro počinje zasedanje veća Apelacionog suda u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića.

Tokom prošle godine ovakvi sastanci su održani u Beogradu, Čačku, Novom Pazaru, Subotici, Pančevu, Novom Sadu i Nišu sa idejom upoznavanja novinara i medijskih radnika sa mehanizmima zaštite koji im stoje na raspolaganju, navode iz ANEM-a.

Projekat podržavaju Evropska komisija kroz program podrške nezavisnim medijima u Srbiji i medijsko odeljenje Misije OEBS-a u Srbiji. Sastanku u Šapcu prisustvovali su Aleksandar Momčilović – javni tužilac u Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, Rade Dragojević – javni tužilac u VJT Šabac, Jelena Aleksić – javni tužilac u OJT Šabac, Olivera Jovanović – javni tužilac u OJT Loznica, Nenad Marinković – javni tužilac u VJT Valjevo, Miloš Mirković – javni tužilac u OJT Valjevo, Snežana Jovanović – v. d. glavnog javnog tužioca u OJT Mionica kao i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova.

Izvor: UNS

Redakciju Bujanovačkih juče je posetila policija po prijavi koju je protiv novinarke ovog medija Ivane Jovanović podneo direktor osnovne škole „Branko Radičević“ iz Bujanovca. Kako redakcija Bujanovačkih nezvanično saznaje, u prijavi je navedeno da je tekst o renoviranju škole i fotografija na kojoj se vidi da je otpao plafon u školskom toaletu uznemirio roditelje dece koja pohađaju tu školu.

Pripadnici policijske stanice Bujanovac su obavili razgovor sa novinarkom u prostorijama redakcije Bujanovačkih. Ona je navela da u školu nije ušla neovlašćeno, već kao novinar i predstavila se prisutnim radnicima, od kojih joj niko nije rekao da su ulaz u školu i fotografisanje zabranjeni.

Iz Bujanovačkih napominju da je novinarka Ivana Jovanović po povratku iz škole nazvala direktora škole koji joj tom prilikom nije rekao da je neovlašćeno ušla u školu. Čak je u telefonskom razgovoru napomenuo da otpali plafon nije jedini nedostatak koji je primećen tokom rekonstrukcije objekta.

Nezavisno udruženje novinara Srbije osuđuje ovaj potez direktora škole. Smatramo da se radi o ozbiljanom pritisku na medije i da je krivična prijava potpuno neosnovana posebno zbog toga što je usledila nakon razgovora sa novinarkom i objavljivanja teksta. Postoji sasvim opravdana bojazan da je ideja za ovaj pritisak došla sa viših političkih instanci kojima smeta izveštavanje medija o problemima u Bujanovcu.

Apelujemo na direktora škole da povuče prijavu i dozvoli novinarima da neometano obavljaju posao u interesu javnosti, a interes javnosti je da zna kako su urađeni radovi na rekonstrukciji škole. Za roditelje ali i ostale građane je od značaja da imaju objektivnu i istinitu informaciju o tome kakvi su uslovi za rad u školi, i od suštinskog interesa je da javnost bude upoznata sa stvarnim stanjem u ovoj ustanovi. Takođe, očekujemo da policija u ovom slučaju postupa imajući u vidu da je novinarka profesionalno obavila svoj posao, predstavila se i kontaktirala direktora škole koji je naknadno, posle objavljivanja teksta, odlučio da podnese prijavu protiv nje.

Nezavisno udruženje novinara Srbije

19. januar 2024.

Evropska CASE koalicija (Coalition against SLAPPs in Europe) koja se bori protiv takozvanih SLAPP tužbi pokrenula je i ove godine „takmičenje“ za SLAPP političara i SLAPP državu godine, odnosno za one koji imaju najviše tužbi protiv medija, a među predloženima je i Dijana Hrkalović, nekadašnja visoka funkcionerka Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Kako su naveli na društvenoj mreži Iks (X), Dijana Hrkalović, koja je osumnjičena za saradnju sa organizovanim kriminalnim grupama, podnela je 11 tužbi protiv novinara i urednika KRIK-a.

Pored nje, među kandidatima su i italijanska premijerka Đorđa Meloni, kao i gruzijski ministar za interno raseljene osobe Davit Patsatsia.

Kada je reč o državama, nominovane su Hrvatska, Malta i Poljska.

Hrvatsko novinarsko društvo, navela je CASE koalicija, registrovalo je 935 aktivnih tužbi protiv novinara u toj zemlji.

Dodali su da je Malta među zemljama koje imaju najviše tužbi protiv novinara i podsetili na ubistvo istraživačke novinarke Dafne Karuana Galicije (Daphne Caruana Galizia), koja je bila i žrtva najviše SLAPP tužbi.

Naveli su da je među nominovanima i Poljska, zemlja u kojoj političari podnose višestruke tužbe protiv novinara o istim medijskim prilozima.

Među nominovanim kompanijama su GAZ Sistem koji je u poljskoj tužio aktiviste zbog članka u kojem se kritikuje odluka o izgradnji LNG terminala, zatim osiguravajuća kompanija LEV INS u Bugarskoj koja je tužbom tražila pola miliona evra od medija zbog članka o dugovanjima osiguravača, kao i austrijski SPAR, koji je tužio borce za zaštitu životinja.

SLAPP tužbe (u prevodu sa engleskog znači „šamar“) predstavljaju zloupotrebu prava i cilj im nije zadovoljenje pravde nego „zatrpavanje“ medija i aktivista tužbama kako bi ih finansijski i vremenski iscrpili i onemogućili da se bave svojim poslom.

„Cilj tužilaca nije da opovrgnu nešto što je objavljeno i izrečeno, već da ućutkaju one koji kritički istupaju u javnosti. A sloboda govora i pravo na informisanje su temeljne vrednosti demokratije“, objasnila je ranije predstavnica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Branka Dragović Savić.

NDNV je bio prva organizacija iz Srbije koja je pristupila CASE koaliciji.

Izvor: Danas

Procenjuje se da je 320 novinara širom sveta uhapšeno zbog svog rada 2023. godine, navodi se u današnjem izveštaju Komiteta za zaštitu novinara.

Komitet je u izveštaju hapšenja nazvao uznemirujućim pokušajem gušenja nezavisnih glasova.

To je drugi najveći broj zatvorenih novinara od kada je komitet započeo svoj godišnji popis 1992. godine.

Pao je sa 367 u 2022. godini, prvenstveno zbog oslobađanja velikog broja novinara u Iranu, bilo uz kauciju ili dok čekaju na izricanje kazne, saopštio je komitet.

„Naše istraživanje pokazuje koliko je autoritarizam ukorenjen na globalnom nivou, sa vladama koje su ohrabrene da suzbiju kritičko izveštavanje i spreče javnu odgovornost“, rekla je izvršna direktorka komiteta Džodi Ginsberg.

Više od trećine novinara u zatvoru prema popisu CPJ-a od 1. decembra 2023. bilo je u Kini, Mjanmaru i Belorusiji, navodi se u izveštaju.

Izrael je sa Iranom na šestom mestu po broju uhapšenih, što je najviši rang zemlje ikada na godišnjoj listi ovog komiteta.

Svi od 17 novinara koji su uhapšeni u Izraelu u vreme popisa bili su Palestinci uhapšeni na Zapadnoj obali od početka rata između Izraela i Hamasa 7. oktobra, navodi se u izveštaju.

U Rusiji se u zatvoru nalazi 12 od ukupno 17 novinara koji su uhapšeni u nekoj stranoj državi. U Rusiji su među njima ;reporter Volstrit žurnala Evan Gerškovič i Alsa Kurmaševa sa Radija Slobodna Evropa.

Izvor: N1

Izrael je uhapsio 38 palestinskih novinara od početka rata s Hamasom 7. oktobra 2023. i u pritvoru se nalazi 31, od kojih je većina zatvorena bez ikakve optužbe, javili su Reporteri bez granica (RSF) prošle sedmice, osuđujući korištenje pritvora da bi se, kako su naglasili, ušutkali palestinski mediji. Pozvali su na zaštitu svih novinara i oslobađanje privedenih.

Podsjetili su da iako je novinar Diaa al-Kahlout pušten na slobodu 9. januara nakon više od mjesec dana pritvora, to, kako su naglasili iz RSF, neće zasjeniti razmjere izraelskog proizvoljnog zatvaranja palestinskih novinara. Istaknuto je da se najmanje 31 od onih koji su uhapšeni od 7. oktobra i dalje drže u izraelskim zatvorima, u većini slučajeva bez obavještenja o bilo kakvoj optužbi. Na Zapadnoj obali uhapšeno je 29, jedan u Gazi i jedan novinar u istočnom Jerusalemu.

„Ovaj talas hapšenja i pritvora bez presedana, dok traje rat u Pojasu Gaze, očigledno je izveden sa namjernim ciljem da se ušutkaju palestinski mediji. Svi privedeni novinari rade za palestinske medijske kuće kao što su J-Media, Maan News Agency, Sanad i Radio al-Karama ili su freelanceri“, naveli su iz RSF-a.

Većina hapšenja, kako javlja RSF, izvršena je na Zapadnoj obali, a prema podacima ove organizacije, od 7. oktobra na tom području su uhapšena 34 novinara, od kojih je samo pet do sada pušteno na slobodu. RSF u saopštenju između, ostalog, navodi da se većina novinara nalazi na nepoznatim lokacijama u Izraelu.

Neki od onih koji su pušteni, kao što je freelancerica Somaya Jawbara, koja je 17 dana nakon hapšenja puštena uz kauciju, moraju ostati kod kuće, zabranjeno im je korištenje interneta ili razgovor s medijima, a stavljeni su pod nadzor na neodređeno vrijeme.

RSF napominje da od početka rata Izrael koristi proceduru poznatu kao „administrativni pritvor” za pritvaranje novinara. Prema ovom postupku, kako je objašnjeno, osoba se privodi bez obavještenja o bilo kakvoj optužbi na temelju toga da je namjeravao da prekrši zakon. Oni mogu biti zatvoreni na period do šest mjeseci koji se može obnoviti samo po nalogu izraelskog sudije. RSF piše da je najmanje 19 novinara trenutno pod „administrativnim pritvorom“. Ostalih deset novinara su u pritvoru do suđenja po, kako je navedeno iz RSF-a, izmišljenim optužbama za podsticanje na nasilje.

„Najmanje 31 palestinski novinar trenutno se nalazi u izraelskim zatvorima, što se dovodi u vezi sa obavljanjem novinarstva. Ovo zastrašivanje, teror, beskrajni pokušaji da se palestinsko novinarstvo ušutka, bilo lancima, mecima ili bombama, moraju prestati. Pozivamo na hitno oslobađanje svih privedenih novinara i njihovu hitnu zaštitu“, izjavio je Jonathan Dagher, šef odjela za Bliski istok RSF-a.

Mučenje i ponižavajući postupci prema novinarima u zatvorima

Neki od privedenih novinara su podvrgnuti okrutnim, nečovječnim ili ponižavajućim postupcima. Ovo se vidjelo u slučaju Diaa al-Kahlouta, novinara Al-Araby Al-Jadeed stranice, koji je nedavno oslobođen. Njegova porodica ga je identifikovala na snimku koji je 7. decembra objavio izraelski vojnik na sjeveru Pojasa Gaze.

Al-Kahlout je viđen kako kleči na ulici usred grupe polugolih zarobljenika. Izraelska patrola ga je uhapsila nekoliko sati ranije u njegovoj kući u gradu Beit Lahia koji se nalazi u Pojasu Gaze. Kuća mu je spaljena. Njegova dva brata, koji su uhapšeni sa njim, su pušteni. Nakratko je bio zadržan u zatvoru Eshel u Izraelu i, prema izvorima RSF-a, bio je podvrgnut mučenju. Izraelske vlasti su više od mjesec dana šutile o njegovoj sudbini. U gotovo svim slučajevima pritvorenih novinara, porodicama se ne daju informacije o njihovom hapšenju i situaciji u kojoj se nalaze, piše RSF.

U Gazi, gdje su dva novinara trenutno pritvorena, mnogi novinari su bili podvrgnuti hapšenjima koja su trajala kraće od 48 sati, ali, kako se dodaje u saopštenju RSF-a, nisu bila ništa manje traumatična. Među zatvorenim je bio i Said Kilani, fotoreporter koji radi kao freelancer za agencije Associated Press, France-Presse i druge međunarodne medije.

On je bio jedan od rijetkih novinara koji je ostao u Beit Lahiji. Kilani je, piše RSF, 13. decembra pratio borbe koje su izraelske snage vodile i išle prema bolnici Kamal Adwan kada je uhapšen zajedno sa medicinskim timom. „Pošto sam znao da su novinari na meti izraelske vojske, uplašio sam se i prvo sam sakrio kacigu i prsluk za novinare“, rekao je.

Kilani je držan 14 sati u vojnoj bazi na sjeveru Pojasa Gaze. „Bili smo vrijeđani i ponižavani i prisiljeni da se skinemo ”, rekao je, dodajući da se odmah predstavio kao novinar. Nakon što je pušten, pronašao je suprugu i djecu, koji su također bili uhapšeni, a potom pušteni. Dok su bili zarobljeni, zapaljena im je kuća, kao i novinarska oprema koju je Kilani sakrio u bolnici.

„Izraelski vojnici su nam sve uzeli“, rekao je za RSF. „Beskućnici smo, na hladnoći, nemamo kuda da odemo”, dodao je.

Pet dana nakon hapšenja, dodaje RSF, Kilani je bio sa svojim 16-godišnjim sinom kada je dječaka pred njegovim očima ubio izraelski snajperista.

Komitet za zaštitu novinara (CPJ) navodi da je do 17. januara 2024. potvrđeno da su 83 novinara i medijska radnika ubijena, od toga je 76 Palestinaca, četiri Izraelca i tri Libanonca.

RSF piše da je više od 50 medijskih kancelarija u Pojasu Gaze također potpuno ili djelimično uništeno izraelskim napadima od početka rata.

Izvor: Media.ba, RSF

Evropski parlament pozvao je 18. januara Savet EU da do kraja mandata ovog saziva parlamenta usvoji odluku kojom bi govor mržnje i zločin iz mržnje postali deo zakona EU, čiji temeljni ugovor predviđa osnovna pravila za definisanje i kažnjavanje posebno teških krivičnih dela sa prekograničnom dimenzijom.

Poslanici EP pozvali su Savet EU da konačno postigne napredak u donošenju zakona koji će obezbediti adekvatan nivo zaštite od mržnje za sve građane Evropske unije.

U izveštaju koji su poslanici usvojili sa 397 glasova za, 12 protiv i 26 uzdržanih, ukazuje se da trenutno članice EU u svojim nacionalnim krivičnim zakonima veoma različito tretiraju govor mržnje i zločin motivisan mržnjom, saopštio je EP.

Zajednička pravila EU važe za sve samo ako je povod za krivično delo rasa, boja kože, verska pripadnost, poreklo ili nacionalno i etničko poreklo.

„U trenutku kada je u Evropi mržnja u usponu, dve su godine prošle otkako je Evropska komisija dostavila relevatni nacrt zakona, a Savet do sada nije ništa uradio“, navodi se u saopštenju.

Kako bi se postigla zaštita za sve od te vrste krivičnih dela, poslanici smatraju da se posebno treba fokusirati na osobe koje su meta, na ranjive grupe i zajednice.

Od Saveta traže širok pristup problemu, i da razlozi diskriminacije ne budu svedeni na jedan zatvoreni spisak. Ukazuje se i da sloboda govora, ma koliko bila značajna, ne sme biti zloupotrebljavana kao paravan za zločin mržnje.

Parlament je u dokumentu istakao i da zloupotreba interneta i poslovni modeli po kojima funkcionišu društvene mreže doprinose širenju govora mržnje i njegovom pojačavanju.

Posebna pažnja, prema oceni evroposlanika, treba da bude posvećena maloletnicima, uključujući i maltretiranju i mobingu koji doživljavaju u školi ili na internetu.

Uz to, potrebno je obučiti stručnjake i sprovesti mere koje će omogućiti bezbedan pristup pravdi i profesionalnu pomoć, i bezbedno okruženje za prijavljivanje zločina iz mržnje, navodi se u dokumentu.

Izvor: Dnevni evropski servis